Koji su uzroci malaksalosti i preteranog umora? Može li to biti bolest?

To je stanje kada je moždana aktivnost potisnuta, ili je ceo organizam u stanju depresije.

Pogoršane su sposobnosti obolele osobe da se koncentriše, da bude aktivna i često da zadrži uspravno držanje. Osim ako uzrok slabosti nije fizička iscrpljenost uzrokovana prethodnom aktivnošću, to može biti simptom bolesti.

Ako je malaksalost povezana sa umorom ili glavoboljom i samo je kratkotrajna, ne ponavlja se i nije dugotrajno stanje, nema potrebe da se odmah obratite lekaru. Samo u kombinaciji sa drugim simptomima može se početi smatrati da to može biti simptom neke od bolesti.

Telesne tečnosti i slabost

Može biti povezano sa nedovoljnim režimom pijenja, kada telu nedostaje tečnosti. Tada se zajedno sa malaksalošću javljaju i glavobolje.

Dehidracija je posebno opasna za decu i starije ljude koji imaju više bolesti. U slučaju ove dve grupe, počinje brzo i može naglo da zakomplikuje celokupno stanje.

Dehidracija je povezana sa smanjenim unosom tečnosti, ali i sa većim izlučivanjem tečnosti. Odnosno, kada postoji disproporcija između unosa i izlučivanja. Primer takvog stanja je, na primer, groznica, dijareja, povraćanje. Ali i povećana temperatura okoline, na primer leti ili u radnom okruženju.

Slabost i bolesna stanja

Obično je uzrokovano povišenom telesnom temperaturom ili groznicom.
I to u vezi sa inflamatornim i zaraznim bolestima izazvanim bakterijama i virusima.

Infektivne bolesti i febrilna stanja

Slabost je najčešće povezana sa zaraznim bolestima. To je tipičan simptom gripa, zajedno sa umorom, groznicom i drhtavicom. Sama gripa je zarazna bolest respiratornog sistema uzrokovana RNK virusima i zahteva lečenje kod lekara opšte prakse.

Tako je i sa tuberkulozom koja zahvata pluća, ali ponekad i bubrege, moždane membrane i kosti. A ovde se pored malaksalosti javlja i umor, otežano disanje, kašalj i temperatura.

Slabost se javlja i kod krpeljnog encefalitisa i meningoencefalitisa. Ovo je zarazna i virusna bolest koja utiče na mozak i moždane ovojnice. Takođe se zove krpeljni meningitis.

Takođe se manifestuje glavoboljom, groznicom i mučninom.

Toksoplazmoza se takođe manifestuje glavoboljom, malaksalošću i uvećanim čvorovima. Toksoplazmoza je parazitska zarazna bolest. Prenosi se direktnim kontaktom i izaziva ga element Toksoplasma Gondii.

Osoba je takođe slaba sa nekim kožnim zaraznim bolestima. Na primer, ovčije boginje, koje se manifestuju osipom, svrabom kože, groznicom, a takođe i malaksalošću, i veoma su zarazna bolest uzrokovana humanim herpes virusom HHV-3.

To je DNK virus koji je takođe povezan sa infektivnom mononukleozom ili virusom herpesa. Herpes zoster virus izaziva šindre. Takođe je bolno virusno oboljenje kože, koje se manifestuje malaksalošću i plikovima na koži.

Slabost u slučaju trovanja

U vezi sa malaksalošću pominje se i intoksikacija. Dakle o trovanju, raznih vrsta. Trovanje može biti slučajno ili namerno. Namera može biti usmerena na drugo lice, kao krivično delo, ali i protiv svoje ličnosti.

Mogu izazvati gubitak svesti i druge ozbiljne komplikacije, u zavisnosti od zloupotrebljene supstance.

Takođe kod dijabetesa

Dijabetes je takođe praćen umorom i letargijom. Čak i sa niskim ili visokim šećerom u krvi.

Osim malaksalosti, postoje malo drugačiji simptomi za svako stanje. 

Druga stanja i bolesti

U okviru bolesti nervne prirode, sindrom hroničnog umora se manifestuje i slabošću, umorom i dugotrajnom glavoboljom. Ili razne autoimune i degenerativne bolesti nerava, kao što su multipla skleroza, mijastenija gravis.

Česta pojava je tokom moždanog udara.

Ako se osoba leči od visokog krvnog pritiska i vrednosti pritiska porastu iznad dugoročne normale, čak i tada se može osetiti ova neprijatna slabost. Naravno, čak i sa niskim krvnim pritiskom, odnosno hipotenzijom.

U oba slučaja, umor i vrtoglavica mogu biti povezani.

Prati razne druge kardiovaskularne bolesti, kao što su srčana insuficijencija, infarkt miokarda. Česta je malaksalost sa smanjenom ili povećanom srčanom aktivnošću, odnosno bradikardija i tahikardija. I kod plućnih bolesti, na primer kod hronične opstruktivne bolesti pluća. Čak i sa anemijom, ovaj simptom nije izuzetak.

Umesto toga, jedan od tipičnih ukupnih simptoma.

Isto tako, javlja se i kod poremećaja žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Razni onkološki procesi i rast tumora oslabljuju telo. Kada je jedan od povezanih simptoma gubitak apetita i nagli gubitak težine.

Sistem za varenje može biti pogođen upalom, ulkusnom bolešću, autoimunim oboljenjima, netolerancijom na komponente hrane. Sva ta različita stanja bolesti doprinose pojavi malaksalosti.

Takođe, steatoza i ciroza jetre, koja je najčešći metabolički poremećaj jetre uzrokovan ili alkoholom ili gojaznošću, ima prateći simptom malaksalosti. A tako je i u slučaju bolesti organa za izlučivanje.

Isto tako, dugotrajni stres, opterećenje na poslu, mentalno naprezanje, poremećaj spavanja ili nedostatak istih. Različite psihičke poremećaje karakterišu slabost, umor i letargija.

U mentalne poremećaje spadaju i apstinencijalni sindrom, poremećaji u ishrani (anoreksija).

Jedan od nemorbidnih, naprotiv, prirodnih uzroka malaksalosti, iscrpljenosti i umora poznat je uglavnom ženama. Trudnoća. Pored ovog perioda, javlja se i tokom hormonalnih promena u slučaju PMS-a, menstrualnog ciklusa ili tokom menopauze.