Reumatska groznica preti deci: Koji su njeni uzroci i kako se manifestuje

Reumatska groznica je akutna multisistemska inflamatorna bolest koja pogađa i oštećuje vezivna tkiva. Multisistem jer utiče na više telesnih sistema. Najčešći zglobovi, srce, ali i nervni sistem i koža.

Pojavljuje se nakon infekcije gornjih disajnih puteva i krajnika izazvanih streptokokom.

Najčešća pojava je u periodu predškolskog i školskog uzrasta, a samim tim i kod dece od 5. do 15. godine života.

U prošlosti je bolest bila česta, posebno kod dece iz loših socijalnih uslova. U Slovačkoj i u razvijenim zemljama stopa incidence trenutno opada.

Tome pomaže bolja higijena, ali posebno dostupnost antibiotskog tretmana za streptokokne bolesti gornjih disajnih puteva i tonzilitis.

Prva pominjanja bolesti javljaju se u istoriji već u 16. veku.
Međutim, tek kada je Villiam Charles Vells objavio informacije 1812. godine, koji su povezali reumatsku groznicu sa srčanim problemima.
1889. opisao je klinički tok Cheadle-a, a 1904. uzročnik bolesti, Micrococcus rheumaticus (Streptococcus), izolovan je od pacijenta.

Uzrok reumatske groznice je streptokokna infekcija.

Uzrokuje ga β - hemolitički streptokok grupe A. Dakle, reumatogeni serotip piogenog streptokoka. Infekcija ovom bakterijom najčešće se javlja u gornjim disajnim putevima i kao streptokokna angina.

Tok ove infekcije ponekad može biti blag i neprepoznat.

Tek tada nastaje komplikacija koja ima nespecifične simptome. Uobičajeni znaci, odnosno tok i simptomi, vode lekara da utvrdi dijagnozu reumatske groznice.

Reumatska groznica, profesionalno takođe febris rheumatica, uzrokovana je, s jedne strane, streptokoknom infekcijom. S druge strane, i drugi faktori rizika takođe doprinose njegovom nastanku.

Početak bolesti uslovljen je faktorima rizika kao što su:

• infekcija gornjih disajnih puteva i krajnika (krajnika) uzrokovana streptokokusom piogenima
• imunopatološki odgovor na infekciju
• individualna predispozicija
• imunološki faktori
• toksični mehanizmi

Antitela koja stvara imuni sistem preterano reaguju na prisustvo patogena, usled čega negativno utiču i uništavaju sopstvena tkiva tela. Autoimunska komponenta tako najčešće deluje na vezivna tkiva i druga tkiva koja se nalaze u celom telu.

Zbog toga se ova bolest naziva sistemskom ili multisistemskom.

Invalidnost, odnosno takođe oštećenja, manifestuju se na kardiovaskularnom, nervnom sistemu, ali i na zglobovima i koži. Slično je i u slučaju oštećenja bubrega, kada je uzrok nefritogeni serotip.

Reumatogeni i nefritogeni serotipovi streptokoka u tabeli

Bolest se ne nasleđuje, mada se u nekim slučajevima može javiti porodična genetska predispozicija.

Bolest kao takva nije zarazna.

Međutim, streptokok se prenosi sa čoveka na čoveka putem zaražene pljuvačke i disajnih puteva. Pojavi reumatoidne groznice naknadno doprinose ovi faktori rizika, a time i individualna osetljivost pojedinca.

Na širenje infekcije utiče loša higijena ili zanemareni tretman. Prenošenje bakterija podstiče socijalno okruženje, odnosno okupljanje većeg broja ljudi. Naročito u vrtićima i školama.

I u ovom slučaju je važno poštovati dovoljan higijenski standard, a time i temeljno pranje ruku. Kod kuće je lečenje i izbegavanje kontakta sa drugim ljudima od velike važnosti u sprečavanju širenja streptokoknih bolesti.

Bolest je multisistemska, pa se njene manifestacije mogu naći na nekoliko telesnih sistema.

Najčešće se javlja kod dece od 5 do 15 godina. Javlja se 10 - 20 dana nakon infekcije gornjih disajnih puteva ili tonzilitisa izazvanog streptokokom.

Opšti simptomi bolesti uključuju:

• umor
• slabost
• znojenje
• porast telesne temperature do temperature
• glavobolja
• bol u stomaku
• gubitak apetita
• krvarenja iz nosa, odnosno epistaksa

Posle toga, bolest se manifestuje u zavisnosti od invaliditeta telesnog sistema. Bolest se najčešće manifestuje u:

• zglobovi
• kardiovaskularni sistem
• nervni sistem
• kože

U početku se bolest manifestuje uglavnom na zglobovima, poput poliartritisa, odnosno upale zglobova.
I u do 75% slučajeva.
Uključenost srca prisutna je u 35-50%.
U neurološkom obliku, takozvani ples sv. Vida može se javiti kao kasni simptom.

Ples svetog Vida, inače takođe Sidenhamova horea minor, manifestuje se u 10-15% slučajeva kod dece. Tipični su nehotični pokreti, poremećaji govora i gutanja. Često se meša sa poremećajima ponašanja i tikovima, sa poteškoćama ublažavanju i retko traje mesecima.

U tabeli su navedene zastavice za svaki sistem

Dijagnoza reumatske groznice zasniva se na kliničkoj slici, istoriji prošlih streptokoknih infekcija respiratornog trakta ili tonzilitisa.

Posle toga se obavljaju fizički pregledi, uglavnom slušanjem zvukova srca i prisustvom mrmljanja.

CRP, sedimentacija, odnosno FV, i krvna slika ili ASLO se izvode kao pomoćni laboratorijski testovi. Kultivacija mešanjem je važna za trajno zapaljenje gornjih disajnih puteva.

EKG i ECHO su važni kod srčanih problema. Međutim, ne postoji jasan simptom ili test za dijagnozu.

U tabeli su navedeni modifikovani Jonesovi kriterijumi za dijagnozu reumatske groznice

Reumatska groznica se obično javlja 10 dana do dve nedelje nakon angine ili drugog streptokoknog zapaljenja gornjih disajnih puteva (grlo, nazofarinks).

Ovo je naročito tačno u slučajevima kada infekcija nije adekvatno lečena antibioticima.

Kombinovani faktori rizika dovode do autoimunskog odgovora koji rezultira oštećenjem sopstvenih tkiva tela. Javlja se kao sterilno zapaljenje u pogođenom tkivu.

Reumatska groznica obično počinje 10 - 20 dana nakon upale.

Prvi su groznica, slabost i umor, znojenje. Glavobolja je povezana sa bolovima u stomaku. Posle toga, tek na sledećem kursu pojavljuju se problemi sa zglobovima i kardiovaskularnim sistemom.

Tipično je za zahvaćenost zglobova da upala pogađa jedan ili više zglobova. Upala je seliva i kratko traje. Prisutan je značajan bol u zglobovima, pogoršanje funkcije, odnosno zamah. Ali i porast temperature, crvenilo i otok u pogođenom zglobu.

Veoma dobro reaguje na lečenje nesteroidnim antiinflamatornim lekovima.

Shodno tome, bolesti srca su česte. I to se manifestuje u zavisnosti od toga koji deo upale ošteti. Kod perikarditisa prisutan je šum trenja, koji lekar čuje tokom pregleda. Kod endokarditisa, to je šum koji nastaje zahvaćanjem srčanih zalistaka.

Srčani problemi takođe uključuju probleme sa srčanim ritmom. Tahikardija će takođe biti prisutna u miru i snu. Ne samo pod opterećenjem.

Poremećaji srčanog ritma mogu se posmatrati kao lupanje srca ili lupanje srca. Ozbiljna komplikacija je srčana insuficijencija. U nekim slučajevima trajno oštećenje srca i samim tim i dalje postoji reumatski defekt ventila.

Manifestacije na koži su ređe. I posebno u obliku osipa. Tipično je prisustvo eritema marginatum (erithema annulare). To je prstenasti, kružni osip, bledo crvene do crvene boje i ima izbledeli centar.

Kada se pojave potkožni čvorovi, srčano zahvaćanje je takođe vrlo često. Čvorovi su pokretni prema svojoj okolini i bezbolni su. Boja kože na njihovom mestu je normalna. Najčešće se nalaze oko zglobova, ali i na glavi.

Neurološki simptomi se javljaju kao kasni simptomi bolesti. A posebno kao horea.

Horea je prevedena kao ples, po čemu je i dobila ime ples Svetog Vida. To su zapravo nehotični pokreti tela. Povezan je sa pogoršanjem govora, gutanja, ali i motoričkih sposobnosti ili hodanja.

Ove poteškoće pogoršavaju umor i stres.

Naprotiv, povlače se tokom odmora i spavanja. Ostale manifestacije uključuju poremećenu koncentraciju, raspoloženje i anksioznost.

Vremenom se neurološki problemi spontano rešavaju. Tok početne bolesti može biti blag i neprepoznat. Bolest se često ponavlja, što znači da se vraća.