Aneurizma: Šta je vaskularna izbočina, kako se manifestuje i koji su rizici

Aneurizma, poznata i kao vaskularni edem, je bolest krvnih sudova. Uzrokovana je promenom strukture zida krvon suda. Najčešće pogađa aortu i druge arterije. To su uglavnom arterije u predelu butine, kolena i cerebralni sudovi. Ređe se javlja u jetri, bubrezima ili karotidnoj arteriji.

Aneurizme se mogu javiti bilo gde u telu ali najviše pogađaju aortu i cerebralne arterije.

Prečnik krvnog suda kod aneurizme 1,5 puta je veća od normalnog prvobitnog poprečnog prečnika (dijametra). Uzrok je oboljenje ili patološka promena strukture zida suda vene ili arterije. Tačan uzrok ove promene nije poznat.

Aneurizma opisana je kao delovanje više faktora rizika: genetska predispozicija, muški pol ili starost, ateroskleroza, upala sudova, zarazna bolest (sifilis), povreda, tumor koji oštećuje krvni sud spolja ili urođena greška vaskularnog zida.

Osoba može živeti sa neprepoznatom aneurizmom više godina; nekada se slučajno otkriva tokom nekog drugog pregleda ili preventivnog pregleda. Ozbiljna komplikacija je puknuće (ruptura) oslabljenog udubljenog vaskularnog zida, praćeno naglim pogoršanjem zdravlja. Stoga se aneurizma naziva i tihim ubicom.

U većini slučajeva to uglavnom pogađa muškarce starije od 50 godina ali takođe mlade ljudi i žene.

Kod muškaraca starih 65-75 godina, približna incidencija je 3-10%, a visok rizik od aneurizme preko 80 godina.

Izbočina krvnog suda može imati različite oblike. Najčešće je vezikularno proširenje aorte. Ostali oblici aneurizme uključuju, na primer, artropode, vretenaste, difuzne ili serpentinske oblike. Veličina same aneurizme može prouzrokovati ugnjetavanje okolnih struktura. To je glavni problem, posebno kod aneurizmi mozga.

Kod aneurizme abdominalne aorte veličina prečnika aorte veća je od 3 cm. Normalna širina trbušne aorte je približno 2 cm, a razlike su zbog starosti i pola. Ako je spoljni poprečni prečnik širine veći od 5,5 cm, trbušna izbočina je klasifikovana kao velika. Mala aneurizma je u rasponu do 4,5 cm.

Veći rizik od puknuća aneurizme abdominalne aorte: više od 5 cm.

U slučaju cerebralne aneurizme, izbočina se razlikuje po veličini:

• baby aneurizma do 3 mm
• mala izbočina 4 - 6 mm
• srednja izbočina 7 - 10 mm
• velika izbočina 11 - 25 mm
• gigantska izbočina preko 25 mm

Raspodela aneurizme po vrstama data je u tabeli

Uzrok aneurizme nije precizno razjašnjen. Pretpostavlja se višefaktorsko delovanje nekoliko faktora rizika: ateroskleroza, genetska predispozicija i porodična pojava. Na formaciju utiču i biohemijski i enzimski faktori ili hemodinamski uticaj.

Aneurizme se obično javljaju na mestima gde se krvni sudovi savijaju i granaju, odnosno dele. Na tom području je krvni sud pod najvećim hemodinamskim opterećenjem. U slučaju cerebralnog edema takođe doprinose niža elastičnost, manji sloj mišića i pretpostavka urođenih predispozicija vaskularnog zida.

Čovek se ne rodi sa aneurizmom, ona se razvije tokom života.

Glavni uzroci vaskularnih izbočina i faktori rizika uključuju:

• ateroskleroza
• zapaljenje krvnog suda
• zarazne bolesti kao što su sifilis, salmonela arteritis, tuberkuloza, gljivična infekcija
• oštećenje posude spolja, njegova erozija tumorom, tuberkuloza, peptični čir
• povreda i povreda krvnog suda, na primer tokom operacije, nakon uvođenja igle, tokom kateterizacije
• urođena inferiornost vaskularnog zida
• genetski i nasledni uticaji
  • 12 x veći rizik kod potomaka u krvi prvog stepena
  • poremećaji vezivnog tkiva
  • Marfanov sindrom
  • Ehler - Danlos sindrom
• biohemijski i enzimski faktori
  • smanjena količina kolagena, elastina
  • nedostatak alfa 1 antitripsina
  • veća proteolitička aktivnost enzima, matričnih metaloproteinaza (MPPs)
• hemodinamski efekti
• hipertenzija kao uzrok komplikacija, odnosno pucanja edema
• pušenje
• alkohol
• starije doba preko 50 godina
• muškarac
• sveukupno loš životni stil

Simptomi aneurizme zavise od nekoliko okolnosti. Međutim, ispupčenje krvnog suda se uopšte ne može manifestovati. Često je prva manifestacija puknuće, praćeno iznenadnim i dramatičnim razvojem poteškoća. Komplikacija u obliku rupture često ima težak tok koji se završava smrću ili sa ozbiljnim trajnim posledicama. Stoga aneurizma zove se "tihi ubica".

Aneurizma torakalne aorte izaziva brojne probleme, poput zahvaćenosti aortnog zaliska sa posledičnom neadekvatnom funkcijom aorte. Krv se nedovoljno prazni u aortu, odnosno prema telu. Kao rezultat, dolazi do hipertrofije i dilatacije leve komore srca, odnosno povećanja srca.

Može prouzrokovati suženje koronarnih arterija.To uzrokuje probleme poput srčane ishemije, tj. angine pektoris kao infarkt srčanog mišića. Aneurizma takođe potiskuje okolne strukture smeštene u grudnom košu, poput larinksa, glasnih žica, dušnika, bronhija ili jednjaka.

Kada je pogođena trbušna aorta, najveća incidencija je zabeležena u području pod bubrežnim arterijama i u do 1/3 slučajeva nastavlja u lumbalnoj arteriji. Značajna količina ovih trbušnih izbočina je asimptomatska. Posle toga, bolovi u stomaku počinju da se povećavaju i postoji rizik od njihovog pucanja.

Osnova poteškoća je ponovo ugnjetavanje okolnih tkiva i struktura, poput creva, bubrega ili pršljenova. Aneurizma takođe remeti protok krvi kroz posudu. To je tada predispozicija za stvaranje tromba - krvnih ugrušaka. Krvni ugrušci mogu izazvati ishemiju tkiva na pogođenom području.

Komplikacija je i kidanje ugruška i prenos ove embolije, odnosno embolizacija. To je slučaj, na primer, sa aneurizmom poplitealne arterije, dakle koronarna arterija. Embolija u ekstremitetu izaziva ishemiju sa posledičnim poteškoćama. Manifestuje se bolom, promenom boje (ljubičasta, bleda, mermerna do sive) ili smanjenjem temperature stopala na dodir.

Oticanje takođe može biti uzrok gubitka krvi iz cirkulacije tela. Javlja se anemija. Sa puknućem aneurizme, zdravstveno stanje se naglo menja. Intenzivan, nepodnošljiv bol, veliki gubitak krvi, šok. Komplikacija je ozbiljna, ugrožava zdravlje i život pogođene osobe, i uprkos hitnoj operaciji, 40-60% pacijenata umire.

U slučaju cerebralne aneurizme, prva manifestacija njenog postojanja je obično ruptura. To je u većini slučajeva zbog povećanja krvnog pritiska sa oslabljenim zidom krvnih sudova. Postoji moždani udar koji je veoma opasan po zdravlje i život čoveka i to u obliku SAH / SAK (subarahnoidna hemoragija / krvarenja).

Ruptura: u približno 45% slučajeva cerebralne (intrakranijalne) aneurizme.
Smrtnost: do 44% ovih krvarenja.
Oko 10% pogođenih umre.

Hipertenzija, pušenje, alkohol i trudnoća takođe su faktor rizika. Karakterišu ih poteškoće kao što su intenzivna glavobolja, meningealni simptomi, poput meningizma, nemogućnost naginjanja glave i dodirivanje grudi bradom, ali i povećana osetljivost na buku i svetlost, poput fotofobije. Dalje, povezano je povraćanje ili oštećenje svesti, a samim tim i kolaps ili nesvestica.

Cerebralna aneurizma uzrokuje kompresiju moždanog tkiva, jer se mozak skladišti u lobanji i on je nefleksibilan. Dakle, čak i neprekinuti cerebralni edem rezultira raznim nespecifičnim poteškoćama:

• neravnoteža, hod i koordinacija
• poremećaj govora
• problem sa vidom, gubitak vidnog polja
• poremećaji pamćenja
• oštećenje mišljenja, saznanja i obrade informacija
• smanjenje koncentracije - manja susređenost
• promene ponašanja
• umor, povećana pospanost

U tabeli su navedeni različiti simptomi aneurizme i njene rupture u zavisnosti od područja pojave

Dijagnoza se zasniva na anamnezi i kliničkoj slici. Budući da mala aneurizma može imati asimptomatski tok (bez simptoma), otkriva se slučajno, na primer tokom preventivnog pregleda ili kao nusproizvod druge bolesti.

Metode snimanja poput rendgenskih zraka, USG (sonografija, ultrazvuk), CT i MRI koriste se za dijagnozu aneurizme. Angiografija ima ograničenja u određivanju ukupnog obima i koristi se ređe. Hemokultura, odnosno sakupljanje krvi, takođe se dodaje kod gljivičnog tipa.

Neki oblici snimanja imaju ograničenu određivanje cerebralnih aneurizmi. Međutim, osnovu čine CT i MRI pregledi. Posle toga se takođe biraju CT angiografija i DSA, dakle digitalna subtrakciona angiografija. To je invazivna metoda zasnovana na CT snimanju pre i posle ubrizgavanja kontrastnog sredstva u karotidnu arteriju. Posle toga se izvlači cerebralna cirkulacija - cerebralni angiogram.

Tok bolesti u potpunosti zavisi od vrste aneurizme i od njenog mesta i veličine, da li izbočina ostaje bez rupture (puknuća).

Ruptura se manifestuje u većini slučajeva iznenada i sa intenzivnim poteškoćama. Zbog toga rana dijagnoza i rano lečenje često spašavaju život. U slučaju ovih bolesti, preventivni pregledi i ciljani skrining aneurizme su od velike preventivne važnosti.