Opekotine: Da li znate stepene i rizike + prvu pomoć i odgovarajući tretman

Opekotine, stručno se zovu combustions, nastaju usled primene prekomerne toplote na tkivo. I to dovoljno dugo, da bi mu naneli štetu, odnosno povredu. U literaturi se mogu naći i pod nazivom termičke povrede.

Najčešće vas zanima:
Šta može izazvati opekotine?
Koji su stepeni opekotina?
Pored vlaženja, kako se još manifestuju?
Kakva je prva pomoć i šta pomže u njihovom lečenju?

Pod terminom termičke povrede takođe spadaju u grupu efekti dejstva hladnoće, odnosno smrzotine (congelationes). Toplotna energija može delovati u različitim oblicima, poput vrele tečnosti, u dodiru sa vrućim predmetom, vatrom, zračenjem, hemijskom, električnom energijom ili eksplozijom.

Dejstvo toplote je direktno ili indirektno oštećenje. Povreda može biti samo površinska, međutim postoji i duboki poremećaj potkožnog tkiva, poput tetiva ili mišića. Opekotina deluje lokalno, međutim, toplota se ravnomerno širi u okolinu i oštećuje obližnja tkiva.

U literaturi se pominju različite vrste podela. Na primer, suve, mokre ili hemijske opekotine. Dok suvu, izaziva, na primer, plamen, dodir vrelog predmeta, ali i, na primer, trenje. Primer trenja je trenje užeta o kožu ruku.

Posebno za žene, opekotine kože bliske su preteranom izlaganju suncu.

Mokre opekotine uključuju opekotine pod dejstvom vode, ali i dejstvo vrele pare ili drugih vrućih tečnosti. Povrede izazvane opekotinama vrlo su česte u kućnom okruženju, čak i u slučaju povreda dece.

Hemikalije uključuju hemikalije uzrokovane kaustikom, poput kiseline ili baze. Agresivne supstance se nalaze u industriji, ali i u domaćinstvima ili u bašti. Zbog toga nisu među retkim vrstama povreda.

Opekotine mogu izazvati fizičke ili hemijske efekte (tabela):

Opekotine su među najčešćim povredama. Ove povrede se vrlo često dešavaju u detinjstvu. Kod male dece starosti od tri do šest godina uglavnom su u pitanju modrice. U kućnom okruženju često opekotine vrućim čajem, kafom i drugim tečnostima.

U kasnijem životu deca će verovatnije doći u kontakt sa plamenom. I to uprkos upozorenjima roditelja. Opekotine nastale dodirom sa vrelim predmetom, ali i usled strujnog udara, takođe su zastupljene među povredama u detinjstvu.

Važan lekar hitne medicine Doc. MUDr. Dr Viliam Dobias. navodi da:
1 na 100 ljudi godišnje pati od opekotina
od ovog broja, bolničko lečenje je potrebno za 3%
oko polovine pogođenih ljudi su deca mlađa od 15 godina.

Drugi oblik podele određuje težinu opekotine na osnovu njenog obima. Opseg opekotine je važan za utvrđivanje dijagnoze, ali posebno za naknadni tretman. Za ovu približnu procenu koristi se deveto pravilo. Deveto pravilo deli površinu tela u procentima. Nakon toga, nakon procene ukupnog procentualnog oštećenja, utvrđuje se težina.

Deveto pravilo određuje stepen udara po površini tela kod odrasle osobe:

• glava i vrat 9%
• jedan gornji ud 9%
• jedan donji ud 2 x 9%, odnosno 18%
• prednja površina trupa 2 x 9% = 18%
• površina zadnjeg trupa 2 x 9%, odnosno 18%
• genitalno područje 1%

U detí deviatkove pravidlo určuje percentuálne poranenie tela:

• glava i vrat 2 x 9%
• trup 4 x 9%
• gornji udovi 2 x 9%
• donji udovi 2 x 9%

Drugi oblik je procena približne veličine jednog dlana, pri čemu je jedan dlan jednak 1%.

To je takođe slučaj sa opekotinama kod dece. Opekline II.stepena su ozbiljne. i III. stepen u rasponu od više od 20% kod odrasle osobe. U detinjstvu se ocenjuje prema uzrastu deteta, i to:

• 0 - 3 godine u rasponu od više od 5% u slučaju II. stepen opekotina
• 3 - 15 godina više od 10%
• a u slučaju opekotina III. stepen je rizik u bilo kojoj meri
• opekotine po licu, vratu, rukama, ali i nogama su ozbiljne za decu

Opekotine se zatim klasifikuju prema stepenu koji je dat u tabeli:

Vrlo ozbiljna grupa su inhalacione traume, koje se odnose na opekotine disajnih puteva. Ova vrsta opekotina ugrožava život čoveka. Slično je i u slučaju opekotina, koje su uzrokovane električnom strujom, a samim tim i uglavnom visokim naponom, ali i povredama zračenjem.

Uzrok opekotina je stoga delovanje prekomerne toplote, koja deluje dovoljno dugo da izazove oštećenja. Nervni završeci prijavljuju temperature iznad 40 ° C kao neposrednu opasnost od bola.

Uzrok opekotina može biti različit, a na primer uticaj toplote na kontakt, vatru, toplu vodu, odnosno opekotine. U slučaju korozivnih sredstava, to su opekotine od kiselina. Posebnu grupu čine električni udar ili opekotine od zračenja.

Najčešće su toplotne povrede izazvane vrućim tečnostima, u više od 60% slučajeva. Povrede plamena su ređe u oko 25 odsto. Za kontakte, frekvencija je oko 5%, električna oko 3%, hemijska i zračenje manje od jedan odsto.

Opekotine i temperatura

Izlaganje velikoj toploti dovoljno dugo će izazvati oštećenje tkiva. Ćelije umiru, postepeno ili odmah. Zavisi od temperature i trajanja efekta. Toplota deluje direktno, ali se ravnomerno širi i na okolno tkivo.

Kao rezultat, dolazi do upalne reakcije (ne kao kod gnojne upale kože). Mali krvni sudovi ili kapilari u većoj meri propuštaju tečnost iz krvnih sudova, što dovodi do otoka poznatog kao žulj.

Već u pećinskim slikama, period od pre 3.500 godina, se govorilo o opekotinama.
Prvi pisani spomen datira iz 1500. godine pre nove ere. - Ebersov papirus.
U Kini su opekotine lečili tinkturama čaja, podaci iz 600. godine pre nove ere.

Hirurg Dupuitren 1832. klasifikovao je 6 stepena ozbiljnosti.
Prva specijalizovana bolnica za opekotine osnovana je 1843. godine u Londonu.
Hladne pločice i vodu dizajnirao je 1879. lekar Earle.

Tokom Prvog svetskog rata, Henri D. Dakin i Alekis Carrel razvili su, kako pravilno čistiti i dezinficirati ovakve rane. 

Opekotina izaziva lokalnu reakciju, ali u većoj meri i ukupan odgovor organizma. Prvi je primarno oštećenje tkiva, ćelija toplotom. Nakon toga dolazi do upalne reakcije, koja takođe prvo ima negativan efekat. Kao komplikacija opekotine dolazi do poremećaja vaskularnog snabdevanja, što dovodi do smanjenog protoka krvi, a time i ishemije povređenog tkiva.

Dok se ovo oštećenje već javlja kada je temperatura iznad 45 ° C, ćelije postepeno umiru. Ovo traje dovoljno dugo. Temperature iznad 60 ° C uništavaju ćeliju za nekoliko sekundi.

Tabela prikazuje visinu temperature vode tokom ključanja i vreme potrebno za oštećenje ćelija:

U slučaju opekotina, simptomi su lokalni, ali u većoj meri utiču na ceo organizam. Opekotine I i II imaju lokalne manifestacije. blagi do mali stepen zahvaćene površine tela. U većoj meri, povreda opekotina se manifestuje kao generalizovana, odnosno reakcija celog tela.

Ova sveukupna reakcija se naziva bolest opekotina, inače bolest opekotina ili sindrom opekotina. Kod odraslih, to je kada utiče na više od 15% površine tela. Kod dece preko 5%. Ovu reakciju karakteriše ispiranje različitih supstanci sa mesta opekotina, kože, potkožnog tkiva.

To su supstance, posrednici kao što su bradikinin, histamin, prostaglandini, radikali kiseonika i drugi. Povećava se vaskularna propustljivost. Tečnost prolazi iz posuda u okolinu. Prvenstveno se nalazi na mestu opekotine. U kasnijoj fazi celog tela. Rezultat je generalizovani inflamatorni odgovor, stručno se naziva SIRS.

Rezultat je smanjenje efikasnosti cirkulacije krvi, smanjenje krvnog pritiska. Ozbiljan oblik i odgovor na opekotine velikih razmera je šok od opekotina. U ovom trenutku, osoba je u opasnosti po zdravlje i život. Mora mu se pružiti brz i profesionalan tretman.

Vrednosti krvnog pritiska u nastavku članku  navedene su u preglednoj tabeli.

U slučaju većih razmera, a time i sindroma opekotina, dolazi do promjena na nivou:

• neravnoteža tečnosti, prenos elektrolita i vode izvan krvnih sudova
• metabolički poremećaji, ubrzani metabolizam, povećane potrebe za energijom i potrošnja kiseonika
• vitalne funkcije organa, odnosno rizik od zatajenja bubrega, gastrointestinalnog trakta (česti ileus), respiratorne insuficijencije i pretnja od višeorganskih otkaza (MODS)
• Bakterijska infekcija oštećenog tkiva kapija je za ulaz bakterija i drugih mikroorganizama, što dovodi do rizika od septičkog šoka

Simptomi opekotina ukratko:

• crvenilo, u slučaju prvog stepena
• otok, lokalno na mestu opekotina i bez žuljeva, odnosno prvog stepena
• bol, u I i II. stepenu
• plikovi, u II. stepenu
• nekroza kože i tkiva izgleda kao bela, smeđe do crne boje, III. stepen 
• gubitak osećaja, zahvaćena tkiva ne bole
• ugljenisanje, crna tvrdo uništena tkiva, IV. stepen 

Stanje je teško ako je prekomerna toplota pogodila lice i grudi. U ovom slučaju postoji veliki rizik od oštećenja disajnih puteva, a samim tim i inhalacijske traume, odnosno povrede udisanjem. To se dešava pri udisanju vrućeg vazduha, na primer pri udisanju plamena, pare, dima, proizvoda vatre.

U slučaju opekotina disajnih puteva, najčešće su zahvaćeni gornji disajni putevi. Opekotine u ovom području opasne su za oticanje. Otok može delimično ili potpuno blokirati disajne puteve, uzrokujući gušenje. Oštećenje donjih disajnih puteva obično nastaje udisanjem vrele pare.

Oštećenje pluća obično nastaje usled udisanja delova proizvoda sagorevanja. Kao rezultat udisanja dolazi do složene hemijske reakcije koja rezultira respiratornom insuficijencijom. Manifestuje se otežanim disanjem, kasnije plućnim edemom. Zastoj disanja može se razviti nekoliko sati do nekoliko dana.

U slučaju inhalacionih opekotina možemo posmatrati:

• kašalj
• promuklost
• iskašljavanje sluzi sa delovima isparenja, čađ
• otežano disanje za prestanak disanja
• plućni edem čak 24 sata nakon događaja
• povraćanje

Čuvajte se komplikacija opekotina

Opekotina je površinska povreda kože. Naravno, u slučaju I. stepena , ne postoji rizik od pogoršanja zdravlja, osim ako je zahvaćeno velikopodručje. Teškoće nestaju i leče se u roku od nekoliko dana. Međutim, situacija se menja sa težim termičkim povredama.

Ozbiljne komplikacije opekotina:

• razvoj šoka, generalizovani inflamatorni odgovor ili višeorganska insuficijencija
  • respiratorna insuficijencija, plućni edem
  • otkazivanje srca
  • oticanje mozga
  • bubrežna insuficijencija
  • gastrointestinalni neuspeh (ileus) i gastrointestinalno krvarenje
• infekcija septičkim šokom (kolokvijalno trovanje krvi)
• gubitak oblika i funkcije tkiva koje zarasta uz ožiljak
• razvoj kontraktura, kao što je skraćivanje mišića

Dijagnoza se zasniva uglavnom na anamnezi, odnosno onome što osoba opisuje. Stanje pogođenog područja procenjuje se vidom. Koža je crvena, ima plikove. Mehurići će se pojaviti u roku od nekoliko minuta. Nakon toga, važno je procijeniti stepen i stepen opekotina. Iz ovoga sledi naknadni tretman.

Procena kliničke slike uključuje, na primer, procenu bola u slučaju opekotina. Bol je obično pekući, kada pijete korozivno sredstvo, možete osetiti peckanje u ustima, promenu boje usana i potom bol u stomaku. U slučaju dodira sa okom, mogućnost otvaranja poklopca, bol u oku, ali i grčenje očnih mišića.

Sledeći faktori se uzimaju u obzir:

• starost
• zdravstveno stanje pogođene osobe i primarne bolesti, posebno kod starijih osoba
• mesto invaliditeta
• uzrok
• opseg, dubina i stepen
• temperature (pretpostavlja se da je pacijent ima)
• da li je pružiena prva pomoć
• povezane sa drugim povredama kao što su rane, povrede glave, grudi, stomaka
• intoksikacija (alkohol, lekovi)

Pregled za lakše opekotine obično obavlja lekar opšte prakse ili hirurg ili traumatolog. U težim uslovima, osoba se obično transportuje u bolnicu, gde ostaje na odeljenju intenzivne nege ili u centru za opekotine, u zavisnosti od stanja.

Sledeće se koristi za brzu procenu pri početnom pregledu:

• manje opekotine su manje od 15% kod odraslih i manje od 10% kod dece
• veće opekotine kod odraslih više od 15% i kod dece više od 10%

Takođe se vrši fizički pregled i procena osnovnih vitalnih funkcija. Procenjuje se svest, disanje i cirkulacija krvi. Svest može biti potpuno očuvana, orijentisana na čoveka ili poremećaj svesti.

Prilikom disanja procenjuje se da li je spontano, slobodno ili otežano. Mogu biti prisutni hropci, kašalj, iskašljavanje sluzi sa dodatkom čađi. Brzina disanja može biti ubrzana. Ako se sumnja na inhalacijsku traumu, radi se i rendgen ili CT pluća.

Sveobuhvatno se procenjuje i cirkulacija krvi. Meri se krvni pritisak, puls koji odražava aktivnost srca. Niske vrednosti pritiska, odnosno hipotenzija, ubrzan puls, odnosno tahikardija, loš opipljiv (filamentozni) puls i pogoršan protok krvi do periferije (krajnji delovi tela), ukazuju na opekotinski šok.

U ovim slučajevima potreban je stručni pregled za opekotine:

• duboke opekotine
• opekotine u tom području
  • lice, usta, nos, uši
  • ramena
  • grudi
  • opsežne opekotine donjih udova
  • genitalni organi
• opekotine II. stepena veće od dlana
• sve opekotine veće od 5% površine tela, uključujući i površinske
• opekotina kod dece
• ako nije moguće  proceniti stanje opekotine

Opekotine su oštećenje kože ili sluzokože i dubljih struktura usled prekomerne toplote. Ova toplota mora da se primenjuje dovoljno dugo, a stepen oštećenja takođe zavisi od temperature.

Prva reakcija na visoku temperaturu je bol. Koža se pocrveni za nekoliko sekundi. Otok takođe počinje za kratko vreme. U slučaju II. stepen opekotina, žulj se formira u roku od nekoliko minuta, do oko 10 minuta.

Najpre se razbije gornji sloj. Eluiraju se medijatori koji izazivaju naknadnu reakciju. Ovi posrednici negativno utiču na krvne sudove, koji su stoga propusniji za tečnost. Intravaskularna tečnost se prenosi iz posuda. Razvija se otok, koji je samo lokalni u slučaju malih opekotina.

Međutim, ako je raspon veći, može doći do opšte reakcije, otoka i prenosa tečnosti iz posuda. Istovremeno, krvni pritisak se smanjuje. Rizik od šoka je veći od 15% kod odraslih i više od 10% kod dece.

Šok od opekotina pogoršava ukupni stres zbog termičke povrede, bola, gubitka tečnosti iz krvnih sudova, smanjene oksigenacije tkiva. Šok ugrožava zdravlje i život ljudi. Konkretno, zatajenje više organa ili ništa manje ozbiljna inhalaciona trauma predstavlja rizik.

Čak i u slučaju malih opekotina, hitna prva pomoć je važna. Naravno, ovo je utoliko važnije što se tiče ozbiljnijih oštećenja. Prva pomoć je takođe važna u smislu naknadnog lečenja i opšteg zdravlja.