Bolesti srčanih zalistaka: Zašto nastaje i kako se manifestuje

Glavni simptomi

Prikaži više simptoma ᐯ

Bolesti srčanih zalistaka imaju različito poreklo: urođene ili stečene tokom života.

Bolest srčanih zalistaka može biti lakši zdravstveni problem, a kasnije se javljaju i teži simptomi. Na kraju, ova bolest može dovesti do srčane insuficijencije.

Srce

Srce je mišićni organ čiji je glavni zadatak da pumpa krv po celom telu.

Taj važan organ pumpa približno 5 litara krvi u jednom minutu. Otprilike je veličine stisnute pesnice i teži oko 250-350 grama.

Težina srca kod žena = 250 - 300 grama, preko 350 grama predstavlja hipertrofiju.
Kod muškaraca, težina je 300-350 grama, a težina preko 400 grama predstavlja hipertrofiju.
Povećanje srca može biti fiziološko ili patološko.

Srce je srčani mišić ili miokard.
Mišić je spolja omotan membranom koja se zove epikardijum.
Spoljna kesa u kojoj je srce smešteno zove se perikard ili srčana ovojnica.

Unutrašnja strana srčanog mišića prekrivena je endokardijom.
Ova membrana je u kontaktu sa krvlju.
Takođe formira srčane zaliske.
Lako prolazi do unutrašnjeg sloja krvnih sudova.

Srce je podeljeno na 4 dela ili šupljine: desna pretkomora, desna komora, leva pretkomora i leva komora.

Deoksigenirana krv, ili krv bez kiseonika, prolazi kroz vene do desnog srca. Odatle prolazi kroz plućnu arteriju - pulmonalnu arteriju do pluća. U plućima se krv ponovo oksigenira (dobije kiseonik).

Krv obogaćena kiseonikom vodi se iz pluća kroz plućne vene do levog srca.
Od leve komore kroz aortu do celog organizma.

Krvni sudovi koji vode DO srca = vene.
Krvni sudovi koji vode OD (iz) srca = arterije.

Aorta, najveća arterija u telu, izvire iz leve komore. Srce izbacuje krv sa kiseonikom i ulazi dalje u ceo organizam.

Ovaj krvni ciklus se naziva cirkulacijom krvi.

Cirkulacija između srca i pluća = mali krovotok ili plućna cirkulacija krvi.
Cirkulacija između srca i ostatka tela = veliki krvotok ili sistemska cirkulacija krvi.

Tokom pumpanja, smenjuju se dve faze. Zovu se sistola i dijastola.

1. Sistola je stanje kontrakcije, odnosno stezanja srčanog mišića. Zatim se krv izbacuje iz srčane šupljine.

2. Sa druge strane, dijastola je stanje popuštanja srčanog mišića. Tokom nje krv se puni u srčane šupljine.

Pumpanje krvi a njena cirkulacija su stalni, zahvaljujući kontinuiranoj aktivnosti srca.

Između šupljina srca, kao i između šupljina i krvnih sudova postoje zalisci. Njihova funkcija je da obezbede jednosmerni protok krvi u srce/iz srca.

Zamislite jednosmerne ventile.
Otvaraju se i zatvaraju na osnovu gradijenta pritiska.

Prilikom izbacivanja krvi, sistola omogućava nesmetan protok krvi. Tokom dijastole, opuštanje srčanog mišića se zatvara, čime se sprečava povratni tok krvi.

Prepoznajemo nekoliko vrsta preklopa:

trikuspidalni zalistak - valva atrioventricularis dextra - tricuspidalis
- se nalazi između desne pretkomore i desne komore
- sprečava protok krvi iz desne komore u desnu pretkomoru
plućni zalistak - valva trunci pulmonalis
- nalazi se između desne komore srca i plućne arterije
- sprečava protok krvi nazad u desnu komoru
mitralni zalistak - valva atrioventricularis sinistra - bicuspidalis, mitralis
- nalazi se između leve pretkomore i leve komore
- sprečava protok krvi iz leve komore u levu pretkomoru
aortalni zalistak - valva aortae
- nalazi se između leve komore i aorte
- sprečava povratni tok iz aorte u levu komoru

Zdravi srčani zalisci pomažu da krv teče glatko. Otvaraju se oko 40 miliona puta godišnje. Oko 2,5 biliona puta tokom života.

U nastavku članka ćete saznati:
Šta su bolesti zalistaka?
Šta jih uzrokuje?
Kako se manifestuju?
Kako izgleda tretman?

Bolesti srčanih zalistaka

Srčani zalisci mogu biti pogođeni raznim bolestima. To rezultira zdravstvenim rizicima.

Urođeni faktoru su oni, sa kojima se rodimo. Faktori rizika mogu se steći i tokom života.

U suštini, radi se o oštećenju strukture zalistaka. Defekti zalistaka su podeljeni prema obliku.

Bolesti zalistaka su podeljene u dve glavne grupe:

stenoza zalistaka - sužavanje područja krvotoka
insuficijencija zalistaka - nedovoljno zatvaranje zalistaka sa povratnim protokom krvi

Tabela prikazuje podelu bolesti zalistaka

Stenoza	Insuficiencija
Suženje zalistaka	Popuštanje zalistaka
zalistak je sužen zalistak je oštećen što dovodi do ranjenja i pojave ožiljka zadebljanja sužavaju prostor za protok krvi ne otvaraju se u potpunosti	zalistak ima oštećene vrhove i aparati za podršku ovo dovodi do njihovog neuspehu zadržavanja krvi oznaka takođe kao: regurgitacija vraćanje protoka krvi u prethodni deo srca gubitak funkcije zalistaka
srce mora da savlada veći otpor, a samim tim i pritisak	manje krvi ulazi u cirkulaciju
dovodi do hipertrofije, odnosno zadebljanje miokarda - mišića srca	takođe izaziva i pogoršava tok srčane insuficijencije
aortna stenoza = hipertrofija leve komore
mitralna stenoza = proširenje (dilatacija) leve pretkomore
telo je nedovoljno snabdeveno krvlju i kiseonikom
vremenom izaziva i/ili pogoršava tok srčane insuficijencije
U većini slučajeva dolazi do kombinacije defekata ventila. Čista stenoza ili insuficijencija su stoga retki.

U zavisnosti od oblika oštećenja i onesposobljenosti određenog zalistaka, ukazuju se i na pojedinačne nedostatke zalistaka.

Tabela prikazuje pojedinačne bolesti ventila

Oboljenje zalistaka	Popis
Mitralna stenoza	zalistak između leve pretkomore i komore mitralni ventil ima otvor otprilike 4-6 cm2 kod stenoze se sužava prostor za protok krvi javlja se hemodinamski poremećaj - protok krvi pri sužavanju ispod 2 cm2 dolazi do značajnog smanjenja protoka krv se nakuplja u levom atrijumu stagnacija - nakupljanje krvi u atrijumu povećanje pritiska u atrijumu leva komora se dugo puni povećan pritisak = dilatacija - povećanje leve pretkomore zastoj cirkulišuće krvi - povećan pritisak i promene u plućima u kasnijoj fazi i proširenje desnog dela srca smanjenje pritiska u velikoj cirkulaciji
Mitralna insuficiencija	najčešći defekt zalistaka poremećaj krvotoka krv se vraća iz leve komore u levu pretkomoru levi atrijum se puni krv iz pluća plus krv iz leve komore - bolesno stanje regurgitacija krvi povećava se atrijalno opterećenje u dijastoli, krv koja se vraća u sistoli takođe se vraća u komoru = leva komora je takođe preopterećena uvećava se leva komora - hipertrofija komore
Aortalna stenoza	između leve komore i aorte površina otvora je za normalnih okolnosti oko 3,5 cm2 površina otvora se smanjuje hemodinamski poremećaj promena protoka krvi iz leve komore u aortu povećana otpornost zalistaka malo suženje možda nije klinički evidentno sužavanje na 30-25% značajno će smanjiti protok krvi povećava pritisak u komori preopterećenje pritiska leve komore kompenzacija hipertrofijom povećan sistolni i dijastolni ventrikularni pritisak sistolni pritisak u aorti je niži nego u normalnim okolnostima
Aortalna insuficiencija	često zajedno sa mitralnim defektom poremećaj krvotoka krv se vraća u levu komoru tokom dijastole, slabosti mišića i punjena šupljina krvlju tokom dijastole leva komora je ispunjena krvlju iz leve pretkomore i istovremeno iz aorte - pogrešno povećava se opterećenje leve komore hipertrofija ventrikularnih mišića = kompenzacijski mehanizam može trajati nekoliko decenija dobro podnošljivo fizičko opterećenje
Trikuspidalna stenoza	sužavanje zalistaka povećanje protoka krvi iz desne pretkomore u komoru nakupljanje krvi u desnom atrijumu atrijalna insuficijencija krv se nakuplja u velikoj cirkulaciji
Trikuspidalna insuficiencija	desna pretkomora i desna komora desna pretkomora ima tanak sloj mišića ima mali kompenzacijski kapacitet podložan bržem proširenju - ne uspeva zastoj (nakupljanje) krvi u velikoj cirkulacijiu većini slučajeva prati ga zatajenje levog srcak od plućne hipertenzije - povećan pritisak u plućima čak i sa defektima ventila na levoj strani srca širenje (dilatacija) desne komore izaziva proširenje ventila naknadni povratni tok krvi između pretkomore i komore krv se nakuplja u cirkulaciji tela
Stenoza i insuficiencija pulmonalnog zalistka	spadaju u retke bolesti zalistaka poremećaji krvotoka i povećan krvni pritisak desna komora je slabija od leve komore brže propada raniji početak istinske srčane insuficijencije

Sažetak:

Kako se zalistak sužava, srce mora izdržati veći pritisak da izbaci krv iz srčanih odeljaka. Srčani mišić je preopterećen. Sa povećanim naprezanjem, srčani mišić se zadebljava - hipertrofira.

Neuspeh zatvaranja zalistaka dovodi do delimičnog povratnog toka krvi. Vraćanje krvi povećava količinu krvi u srcu ili plućima. Krv se nakuplja - stagnira.

Srce mora pumpati krv koja teče iz tela, kao i krv koja se nakuplja u povratnom toku srca. Ova situacija povećava zahteve za srčanim mišićem, usled čega se on širi - dilatacija.

Manja količina krvi ulazi u cirkulaciju.

Dugotrajno povećano opterećenje iscrpljuje kompenzacijske sposobnosti srca. Štaviše, srce više se ne može prilagoditi visokim zahtevima. Što u početku čini problem tokom fizičkog napora, a kasnije i u mirovanju.

Srce slabi = funkcionalno zaostaje.

Oba ova defekta zalistaka se u većini slučajeva javljaju zajedno kao kombinacija. Jedan ili više zalistaka se mogu oštetiti.

Atrezija je posebna vrsta defekta zalistaka.
Atrezija = nepravilan razvoj zalistaka ili njegovo potpuno odsustvo.

Uzroci bolesti srčanih zalistaka su različiti.

Urođeni nedostaci otkrivaju se kod dece. Uzrok je, na primer, urođena (genetska) inferiornost vezivnog tkiva.

Druga grupa su stečeni oblici, koje nastaju tokom života osobe.

Starosne degenerativne promene su izazvane habanjem, ishemijom ili beskrvnošću.

Faktori rizika takođe uključuju ishemijsku bolest srca, srčani udar i visok krvni pritisak.

Drugi problem je promena veličine srčane šupljine, kada geometrijske razlike negativno utiču na funkcionalnost zalisca, na primer kod kardiomiopatije.

Bolest zalisca može imati i druge uzroke.

Uzroci:

urođene mane i nedostaci
degenerativne promene i taloženje kalcijuma i fibrotizacija ventila
inflamatorne bolesti
- reumatske groznice
- endokarditis - upala unutrašnje sluznice srca i zalistaka
  - bakterijski endokarditis
reumatoidni artritis
sistemske, autoimune i reumatske bolesti
- zapaljenje zglobova, kičme
  - ankilozantni spondilitis - Bechterevova bolest, aksijalni spondilartritis
- upala creva, kao što je ulcerozni kolitis
- sistemski lupus
Marfanov sindrom
povrede grudnog koša
disekcija aorte
miksoma i tumora srca

Faktori rizika koji mogu dovesti do problema:

starost
prošle i nezdravljene infekcije, uglavnom respiratornog trakta i krajnika
srčane bolesti kao što je ishemijska bolest
- otkazivanje srca
- infarkt miokarda
- povećanje srca i kardiomiopatija
visok krvni pritisak,povišen holesterol
dijabetes
druge metaboličke bolesti
radioterapija grudnog koša
pušenje
gojaznost
nedostatak fizičke aktivnosti
porodični teret
urođene srčane mane
polno prenosive bolesti

Glavni simptomi se javljaju kod bolesti srčanih zalistaka. To uključuje umor, otežano disanje i bol u grudima. Ova tri simptoma mogu biti dopunjena drugim.

Simptomi koji se javljaju pri greškama zalistaka uključuju:

umor
otežano disanje - dispneja, posebno tokom aktivnosti
bol u grudima
srčani šumovi, procenjuje ih lekar dok sluša srce sa stetoskopom
lupanje ili palpitacije srca
aritmija - poremećaji srčanog ritma
vrtoglavica
nesvestica, sinkopa, kolaps, kratkotrajni gubitak svesti
česta glavobolja
oticanje ekstremiteta

Šum na srcu može biti znak bolesti ventila.
Međutim...

Šum se javlja i kod dece, mladih ljudi, sportista ili trudnica:
Beznačajno ako nije simptom bolesti.

Tabela prikazuje tipične simptome prema obliku bolesti

Oblik defekta zalistaka	Tipični simptomi
Mitralna stenoza	otežano disanje umor smanjenje fizičkih performansi cijanoza - plavkasta koža vrhova prstiju u hladnom okruženju cijanoza usana i crvenilo obraza zvuk poput šumenja
Mitralna insuficiencija	blaži od stenoze poremećaj srčanog ritma lupanje srca kašalj teško stanje sa plućnim edemom i otkazivanja srca zvuk poput šumenja
Aortalna stenoza	bol u grudima prvo se javlja sinkopa - nesvestica zbog opterećenja u teškim slučajevima, otkazivanje levog srca i rizik od iznenadne smrti rizik od krvarenja u mozgu aritmija zvuk poput šumenja najčešći uzrok iznenadne smrti usled bolesti zalistaka
Aortalna insuficiencija	blaži tok nego sa stenozom bol u grudima nesvestica lupanje srca aritmija vrtoglavica znojenje zvuk poput šumenja
Trikuspidalna stenoza	povećano punjenje jugularnih vena pulsiranje jugularne vene (obično vene ne pulsiraju) oticanje tela loše varenje povećanje jetre otežano disanje zvuk poput šumenja
Trikuspidalna insuficiencija	slično stenozi odnosno slika srčane insuficijencije srčani šum
Poremećaji plućnih zalistaka	slično kao kod trikuspidalnih defekata otkazivanje desnog srca srčani šum

Kod bolesti zalistaka postoji rizik od stvaranja krvnih ugrušaka u srcu. Ovi talozi se mogu osloboditi. Zatim putuju kroz sudove poput embolusa.

Ozbiljna komplikacija je moždani udar.

Visok rizik u kasnijoj fazi takođe pripada razvoju aritmije ili srčanog zastoja i smrti.

Tokom dijagnoze, pregled slušanja se primenjuje kao glavna metoda za utvrđivanje grešaka zalistaka.

Lekar može da koristi stetoskop da utvrdi mogući problem u skladu sa lokacijom i prirodom srčanog šuma.

Srčani šumovi najčešće su uzrokovani bolestima zalistaka.

Kontrakcija miokarda i zatvaranje zalistaka imaju svoj tipičan zvuk. Kada se ventil suži ili stisne, dolazi do promene u protoku krvi, čuje se kao šum.

Nakon toga se procenjuje sistolni ili dijastolni šum. Određuje se intenzitetom, od najslabijeg (1) do najjačeg (6). Stepen 1 je teško čuti, u slučaju 6 šum čujemo i kada je stetoskop udaljen od grudnog koša.

Osim toga, ispituju se i druga svojstva šuma.

Bezopasno šumljenje

Često se javlja kod dece i nestaje u odrasloj dobi.

To je zvuk koji stvara protočnu krv prilikom trljanja o zidove srca i krvne sudove. To je sistolni šum - tokom kontrakcije srčanog mišića i niskog je intenziteta.

Pedijatar to može dobro razlikovati od patoloških šumova.

Javlja se kod približno 80% dece.

Opisano je nekoliko vrsta blagih šumova.

Naravno, u slučaju sumnje, vrše se pregledi kako bi se isključila mogućnost ove bolesti.

Druge dijagnostike

Nakon toga se uzima anamneza bolesti i vrši se fizički pregled. Dodaju se rendgenski snimak grudnog koša, EKG, ECHO ili pregled katetera, MRI ili stres test.

Tok bolesti zavisi od obima oštećenja zalistaka. Što je veći raspon, to su manifestacije ozbiljnije.

U nekim slučajevima možda neće biti poteškoća na početku.

Shodno tome, vremenom su povezani umor i povećana iscrpljivost, glavobolja, vrtoglavica ili nesvestica simptomi su nedovoljnog snabdevanja krvi mozgu.

Fizička aktivnost izaziva ozbiljnu slabost, vrtoglavicu, ponavljajuće nesvestice, otežano disanje ili bol u grudima.

Srce može samo neko vreme nadoknaditi ove greške. Adaptacija ima svoje granice, na nju utiču vrsta bolesti i brzina početka.

Desna strana srca je slabija u odnosu na levu.
Osim toga, insuficijencija desnog srca se može pridružiti u bliskoj budućnosti.

Otkazivanje funkcije se naknadno manifestuje oticanjem pluća ili otokom udova, netolerancijom na fizički napor, otežanim disanjem i drugim simptomima.

Šta je lečenje bolesti srčanih zalistaka: lekovi i hirurgija

Prikaži više

Bolesti srčanih zalistaka leči

Druga imena

srčane greške, defekti ventila, bolesti ventila, defekti srčanih zalistaka

Goel, R; Sengupta, P; Mookadam, F; Chaliki, H; Khandheria, B; Tajik, A (2009). "Valvular regurgitation and stenosis: when is surgery required?". Heart Asia. 1 (1): 20–25. doi:10.1136/ha.2008.000315 (inactive 28 February 2022). PMC 4898488. PMID 27325921.
Ragavendra R. Baliga, Kim A. Eagle, William F Armstrong, David S Bach, Eric R Bates, Practical Cardiology, Lippincott Williams & Wilkins, 2008, page 452.
"Thoracic Aortic Aneurysms". The Lecturio Medical Concept Library. 28 September 2020. Retrieved 30 June 2021.
Chapter 1: Diseases of the Cardiovascular system > Section: Valvular Heart Disease in Elizabeth D Agabegi; Agabegi, Steven S. (2008). Step-Up to Medicine (Step-Up Series). Hagerstown, MD: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 0-7817-7153-6.
"Thoracic Aortic Aneurysms". The Lecturio Medical Concept Library. 28 September 2020. Retrieved 30 June 2021.
"Mitral Regurgitation". The Lecturio Medical Concept Library. Retrieved 11 August 2021.
2014 AHA/ACC guideline for the management of patients with valvular heart disease: a report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Practice Guidelines. Nishimura RA, Otto CM, Bonow RO, Carabello BA, Erwin JP 3rd, Guyton RA, O'Gara PT, Ruiz CE, Skubas NJ, Sorajja P, Sundt TM 3rd, Thomas JD. J Am Coll Cardiol. 2014;63(22):e57.
Isolated pulmonic valve infective endocarditis: a persistent challenge.^{[citation needed]} Hamza N, Ortiz J, Bonomo. Infection. 2004 Jun;32(3):170-5.
Carcinoid heart disease. Clinical and echocardiographic spectrum in 74 patients. Pellikka PA, Tajik AJ, Khandheria BK, Seward JB, Callahan JA, Pitot HC, Kvols LK. Circulation. 1993;87(4):1188.
"What Is Pulmonary Hypertension?". NHLBI – NIH. 2 August 2011. Archived from the original on 28 July 2017. Retrieved 30 July 2017.
Recommendations for evaluation of the severity of native valvular regurgitation with two-dimensional and Doppler echocardiography. Zoghbi WA, Enriquez-Sarano M, Foster E, Grayburn PA, Kraft CD, Levine RA, Nihoyannopoulos P, Otto CM, Quinones MA, Rakowski H, Stewart WJ, Waggoner A, Weissman NJ, American Society of Echocardiography. J Am Soc Echocardiogr. 203;16(7):777.

Srce, krvni sudovi i holesterol,

Bc. Lukáš Tóth

Zdravstveni radnik

Srednja medicinska škola u Nitri mi je dala osnovu za zapošljavanje u oblasti zdravlja i bolesti. Zahvaljujući njoj, radio sam 2 godine na traumatološkoj klinici i ambulanti u Univerzitetskoj bolnici Nitra. Od 2006. godine sam zaposlen u Službi hitne medicinske pomoći, gde sam ostao do 2017. godine. Završio sam diplomu na Univerzitetu Konstantin Filozof u Nitri u oblasti hitne zdravstvene zaštite. Diploma mi je omogućila da nastavim svoju misiju kao bolničar. U međuvremenu sam se zaposlio na Hitnoj pomoći 155. I dalje radim u prebolničkoj zdravstvenoj zaštiti. Mene su u detinjstvu interesovali ljudi, zdravlje i sama bolest, što mi je dalo priliku da se bavim ovom temom u odraslom dobu. Proučavanje i sticanje novih informacija u praksi pružilo mi je odličnu osnovu za pisanje stručnih tekstova, u vidu članaka koje će razumeti i obični ljudi. Moje interesovanje za portal zdravstvene zaštite ima tako čvrstu osnovu u dugogodišnjoj praksi iu mom ličnom interesu. Slično sam zainteresovan za zdravu ishranu, ishranu i sveukupno zdrav način života. Slobodno vreme ispunjavam porodicom i sportom.

Pogledajte sve članke autora

Prijavite problem