Infektivna mononukleoza: šta je to, kako se prenosi, koji su njeni simptomi?

Mononukleoza je bolest uzrokovana infekcijom humanim herpes virusom Epstein i Barr (EPV), u manje slučajeva citomegalovirusom (CMV), Tokoplasma gondii, HIV-om ili adenovirusom, ali se oni kasnije klasifikuju kao „sindromi slični mononukleozi“.

Infektivna mononukleoza je rasprostranjena širom sveta, ali najčešće pogađa belu rasu i ljude u detinjstvu i mladosti. U odraslom dobu, više od 90% populacije već ima antitela.

U većini slučajeva, mononukleoza je benigna sa malo simptoma.

Infekcija mononukleozom obično nije ozbiljna, a bez intenzivnog lečenja simptomi će nestati sami u roku od 1 do 2 meseca.

Infektivna mononukleoza se najverovatnije može prevazići samo jednom u životu. Međutim, virus može opstati u telu uazvek u neaktivnoj formi.

U retkim slučajevima, posebno kada je imuni sistem u velikoj meri oslabljen, u preterano stresnim situacijama, u teškim bolestima, u trudnoći ili u drugim stresnim stanjima, virus EPV može ponovo da se aktivira u telu i da se manifestuje kao druga vrsta bolesti.

Infektivna mononukleoza se prenosi Epstein-Barr virusom  uglavnom putem orofaringealnog sekreta, pljuvačke i krvi.

Glavna ulaz bolesti je respiratorni trakt.

Prenos je moguć i seksualnim odnosom. Međutim, najčešći oblik prenosa je pljuvačka, zbog čega je bolest dobila nadimak „bolest poljupca” ili „dečija bolest”.

U nekim slučajevima, virus se može preneti sa zaražene majke na detetov fetus.

Mononukleoza se dakle uglavnom širi ljubljenjem, deljenjem čaše i pribora za jelo sa drugom osobom, kijanjem i kašljanjem.

Epstein-Barr virus se umnožava u ljudskom telu pomoću ćelija sluzokože nazofarinksa, pljuvačnih žlezda i limfnog tkiva krajnika, a zatim se širi po celom telu kroz krv.

Period inkubacije infektivne mononukleoze je otprilike 4-6 nedelja nakon kontakta sa zaraženom osobom.

Međutim, moguće je uočiti neke prve simptome već nakon 1-2 nedelje. To su uglavnom umor, povišena temperatura i uvećani limfni čvorovi na vratu i pazuhu.

Kod nelečene mononukleoze, u nekim retkim slučajevima, može se pojaviti ozbiljnija komplikacija ove bolesti.

To uključuje opstrukciju disajnih puteva, oštećenje jetre, zapaljenje moždanih ovojnica, zapaljenje srčanog mišića i druge komplikacije koje utiču na hematološke, neurološke i srčane funkcije tela.

Jedna od najozbiljnijih komplikacija je ruptura slezine, koja je obično povezana sa intenzivnim bolom u stomaku i simptomima hemoragičnog šoka.

Kod mladih dečaka inficiranih Epstein-Barr virusom, retko može da izazove Dankanovu bolest, bolest genetske imunodeficijencije povezane sa X homozonom uzrokovanom mutacijom gena SH2D1A.

Zbog toga je uvek neophodan stručni pregled i određivanje lečenja kod lekara.

Tok infekcije mononukleozom je individualan: od asimptomatskog (bez simptoma), preko uobičajenih simptoma do, retko, ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

U većini slučajeva infekcije pod nadzorom lekara, tok bolesti je benigni.

Infektivna mononukleoza se naziva i glandularna groznica zbog povećanja limfnih čvorova, posebno u predelu vrata, pazuha i prepona, i povećanja slezine i jetre (splenomegalija i hepatomegalija).

Bolest prati glavobolja, bol u grlu (angina), otok i crvenilo nazofarinksa, bol i nelagodnost u predelu stomaka, pojačan prekomerni zamor, opšta fizička slabost, mučnina, gubitak apetita i povišena temperatura do groznice od oko 39-40 stepeni.

Moguće je i prisustvo petehija, specifičnog tačkastog crvenog osipa na mekom nepcu u usnoj duplji.

Mogući znaci i simptomi infektivne mononukleoze:

• Povećanje limfnih čvorova
• Povećanje slezine (splenomegalija)
• Povećanje jetre (hepatomegalija)
• Groznica
• Povećan umor
• Sindrom hroničnog umora
• Opšta slabost
• Malaksalost
• Gubitak apetita
• Povraćanje
• Bol u stomaku
• Glavobolja
• Upala grla
• Tonzilitis
• Petehije (osip na nepcu)
• Osip na koži
• Angina
• Bol u mišićima
• Oticanje nazofarinksa
• Otok oko očiju

Dijagnostika se u početku sprovodi na osnovu stručnog pregleda lekara. Pregled obuhvata uzimanje anamneze i kontrolu aspekta stanja nazofarinksa.

U okviru palpacionog pregleda, lekar dodirom dijagnostikuje uvećane limfne čvorove i trbušne organe. Koristi slikovnu dijagnostičku metodu ultrazvuka, posebno za precizno snimanje unutrašnjih struktura jetre.

U većini slučajeva uzima se uzorak sluzokože grla za mikrobiološka laboratorijska ispitivanja. Rezultat testa utvrđuje prisustvo virusa mononukleoze u uzetom uzorku.

Od pacijenta se uzima uzorak krvi za hematološki pregled. Na osnovu serološkog testa utvrđuje se krvna slika, nivoi jetrenih testova, zapaljenski procesi i nivoi belih krvnih zrnaca u telu pacijenta.

Na osnovu heterofilnih testova krvi na antitela, moguće je dokazati prisustvo EBV virusa u organizmu, a takođe je moguće razlikovati trenutnu fazu (stadijum) mononukleoze prema tačnom nivou antitela.

Prevencija infektivne mononukleoze

Primarna prevencija virusa mononukleoze je zdrav način života, stabilnost imunog sistema i visok odbrambeni kapacitet organizma.

Preporučljivo je sprečiti širenje infekcije. U slučaju pojave ove bolesti u porodici i bližoj okolini, preporučuje se dezinfekcija predmeta koji su došli u kontakt sa pljuvačkom zaražene osobe i potencijalni su izvor virusne infekcije.

Infektivna mononukleoza se prenosi uglavnom putem pljuvačke, pa je potrebno ograničiti fizički kontakt u vidu ljubljenja i deljenja zajedničkih čaša i pribora za jelo.

Infektivna mononukleoza u trudnoći

EBV takođe može uticati na odraslu osobu. Ako žena još nije imala EBV virus, može lakše da se razboli, zbog slabijeg imunog sistema tokom trudnoće.

Iako je mononukleoza izazvana EBV virusom herpesa, u većini lečenih slučajeva ne ostavlja posledice na fetus u telu majke. EBV virus ne bi trebalo da se prenosi transplacentarnim putem.

Međutim, zbog individualnog zdravstvenog stanja, konsultacija sa lekarom je uvek neophodna.

Zbog potencijalnog rizika od drugih opasnih herpes virusa koji izazivaju infektivnu mononukleozu (toksoplazma, CMV...), neophodan je stručni pregled i određivanje lečenja kod lekara.

Tokom čitavog perioda trudnoće neophodno je redovno praćenje fetusa i majke od strane ginekologa.

Otkrivači virusa Epstein-Barr mononukleoze

Prvi put 1885. godine ruski lekar Filatov opisao je infektivnu mononukleozu pod imenom limfadenotapija. Nakon toga, dr Fajfer je ovu bolest nazvao glandularnom groznicom zbog njenih simptoma.

Virolozi Toni Epštajn i Ivon Barova su 1964. godine prvi put koristili mikroskop da demonstriraju prisustvo herpes virusa infektivne mononukleoze.

Uspeli su da uz pomoć elektronskog mikroskopa dokažu postojanje virusa iz tumorskih ćelija Burkitovog limfoma.

Biljna prirodna pomoć za podršku jetri

Među najpoznatijim biljem koje blagotvorno deluje na jetru je biljka Silibum marianum - mlečni čičak. Ova biljka sadrži supstancu zvanu silimarin, koja ima detoksikacione i antioksidativne efekte.

Doprinosi obnavljanju i zaštiti ćelija jetre. Pomaže u zaštiti jetre od oštećenja i istovremeno povećava njenu otpornost. Iako je silimarin bezbedan, ne preporučuje se deci mlađoj od 5 godina, trudnicama i dojiljama.

Ne preporučuje se kod kardiovaskularnih bolesti i određenih alergija (orašasti plodovi, semenke). Neophodno je konsultovati lekara o prikladnosti upotrebe ove biljke s obzirom na individualno zdravstveno stanje pacijenta i eventualnu kontraindikaciju upotrebe biljke uz farmakoterapiju (lekovi i lekovi).