Ateroskleroza: Da li znate simptome ili uzroke, rizike, prevenciju?

Ateroskleroza = otvrdnjavanje arterija, a samim tim i vaskularna bolest, koja ima različite uzroke i ozbiljne posledice.

U ovoj temi vas vrlo često zanima šta je bolest i koji su njeni uzroci.

Ali takođe, koje simptome manifestuje i na koje sudove utiče (aorta, arterije donjih udova ili drugi sudovi).

Pored toga, u članku ćete pročitati i o prevenciji i lečenju.

Na početnu fazu bolesti mogu uticati način života i lekovi. Kasna faza predstavlja rizik od ozbiljnih komplikacija poput srčanog ili moždanog udara.

Ateroskleroza je dugotrajna progresivna bolest koja pogađa arterije.

Tačnije, srednja i velika. Može da utiče na bilo koju arteriju u ljudskom telu, poput aorte, koronarnih (srčanih) ili cerebralnih sudova, ali i na arterije donjih udova. Ovo je oštećenje unutrašnjeg sloja zida krvnog suda, kroz koji lipidi i druge komponente krvi naknadno prodiru.

Ateroskleroza iz grčkog athere, odnosno kaša i skleroza, odnosno tvrda.

Ove supstance se talože u zidu krvnog suda, što vremenom uzrokuje suženje lumena, odnosno unutrašnjeg prečnika arterije. Ovo sužavanje negativno utiče na protok krvi i izmenjeni protok predstavlja rizik za stvaranje krvnih ugrušaka, odnosno tromba. Krvni ugrušak se formira čak i ako ova lezija pukne.

Dugotrajno povećanje aterosklerotske lezije, tj. aterosklerotičnog plaka, dovodi do oštećenja protoka krvi u ćelijama i tkivima. Oni su nedovoljno snabdeveni kiseonikom i krvlju. Ako su koronarne arterije promenjene na ovaj način, razvija se ishemijska bolest srca.

Zanimljive informacije: o koronarnoj bolesti srca.

Suženje cerebralnih sudova nastaje usled pogoršanja funkcionisanja centralnog nervnog sistema, poput poremećaja pamćenja. A u krvnim sudovima donjih udova, ishemijska bolest donjih ekstremiteta. Takođe mogu biti pogođene arterije bubrega, očiju i drugih organa.

Akutno suženje krvnih sudova ili potpuna blokada izaziva stanja opasne po život.

Rezultat je puknuta aterosklerotska ploča, praćena trombozom (raspoređivanje trombocita) na oštećenom delu krvnog suda. Stvoreni tromb (krvni ugrušak) delimično ili u potpunosti sprečava protok krvi. Na primer, javljaju se angina pektoris ili infarkt srčanog mišića.

Drugi mehanizam je ako se prisutni krvni ugrušak otkine i putuje kroz vaskularni sistem. Krvni ugrušak dovodi do začepljenja krvnih sudova u drugom delu tela. Ovako otkinut trombus naziva se embolus i izaziva embolizaciju. Embolija u plućima je dobro poznata i opasna kada embolus dolazi iz donjih udova ili iz srca u mozak.

Pročitajte takođe ove članke:
Moždani udar
Plućna embolija
Angina pektoris
Infarkt miokarda
Tromboembolijska bolest

Osnova: koje slojeve ima krvni sud?

Sudovi se zajedno sa krvlju koriste za transport supstanci i gasova u telu.

Iz srca u organe, tkiva i ćelije donose važan kiseonik, hranljive materije i druge komponente krvi. Srce služi kao pumpa koja potiskuje krv u telo i usisava je natrag iz tela. Važna uloga krvnih sudova je da odvode proizvode i otpadne produkte metabolizma do organa koji ih uklanjaju iz tela.

Sudovi su krvni ili limfni. Krvni se dele na:

• arterije nose krv iz srca, u većini slučajeva kiseonikom (izuzev malog krvotoka)
• vene snabdevaju krv srcem, u većini slučajeva deoksigeniranom
• kapilare, najmanji su sudovi i u njima se dešava razmena gasova i drugih supstanci

Vaskularni zid ima tri osnovna sloja, koja su navedena u tabeli

Kardiovaskularne bolesti (KVB), koje su takođe uzrokovane aterosklerozom, jedan su od najčešćih uzroka morbiditeta i smrti širom sveta. Najveći porast ovih bolesti zabeležen je od 17. veka, odnosno početka industrijalizacije.

Negativna interakcija pripisuje se pušenju, smanjenom vežbanju i unosu visokokalorične dijete. Prekomerna težina, gojaznost, hiperholesterolemija (povećani nivo holesterola u krvi) i dijabetes takođe doprinose povećanoj učestalosti kardiovaskularnih bolesti.

Ateroskleroza se u prošlosti nazivala degenerativnom bolešću starosti. Nova otkrića su promenila pogled na bolest. Tačni uzroci nastanka i progresije bolesti još uvek nisu u potpunosti poznati. Značaj se pridaje sadržaju i svojstvima aterosklerotske ploče. Ove činjenice određuju rizik od komplikacija poput moždanog udara, srčanog udara ili ishemijske bolesti donjih ekstremiteta.

Proučavanje ateroskleroze dalo je osnovu za nekoliko teorija o uzroku ove bolesti. Ateroskleroza je proces koji ima višestruko poreklo i na koji u velikoj meri utiču način života i lekovi.

Tabela prikazuje poznate teorije otvrdnjavanja arterija

Razne promene na nivou endotelnih ćelija pružaju osnovu za razvoj ateroskleroze. Hronično se razvija od mladosti do starosti. U početku je pogođen endotel, kroz koji supstance iz krvi prelaze u vaskularni zid. Uz učešće zapaljenske reakcije, oštećenje napreduje. Aterosklerotski proces je podeljen u 6 faza.

Faze aterosklerotskog procesa u tabeli

Bolest ima višefaktorsku osnovu. U razvoj ateroskleroze uključeno je nekoliko mehanizama i faktora rizika koji su promenljivi i nepromenljivi. Nepromenljivi faktori rizika za AS uključuju starost, muški pol i genetsku, naslednu predispoziciju.

Kod koronarne bolesti, starost rizika je 45 godina za muškarce i 55 za žene.

Promenljivi faktori rizika za razvoj AS su:

• visok nivo lipida (masti) u krvi i poremećen metabolizam masti
• visok unos masti u ishrani
• prekomerna težina i gojaznost
• visok krvni pritisak
• metabolički sindrom
• šećerna bolest, diabetes melitus
• sistemsko zapaljenje
• infekcije virusima i bakterijama
• pušenje
• prekomerna konzumacija alkohola
• stres i depresija
• nedostatak fizičke aktivnosti
• nizak udeo voća i povrća u ishrani
• nizak nivo antioksidanata

SAVET: Pročitajte članke o zdravstvenim efektima pušenja i alkoholizma.

Aterosklerotični plak sadrži i može biti:

Razne čestice se talože u aterosklerotičnoj ploči.

Najpoznatije su masti, a samim tim i lipoproteini LDL tipa. LDL su čestice koje sadrže visok udeo holesterola. Posle toga su prisutne i endotelne ćelije, ćelije glatkih mišića, inflamatorne ćelije poput monocita, makrofaga, T limfocita, ali i trombociti.

Aterosklerotični plak je podeljen na:

• stabilan aterosklerotski plak
  • ima nekrotično lipidno jezgro
  • koji je prekriven debelom vlaknastom formacijom
  • smanjuje lumen, odnosno unutrašnji prečnik krvnog suda
  • ovo pogoršava snabdevanje krvlju organa ili tkiva
• nestabilan aterosklerotski plak, naziva se i ranjivi (vulnerabilan) plak
  • ima tanku vlaknastu formaciju
  • rizik rupture, dakle puknuća
  • naknadna tromboza, odnosno agregacija trombocita
  • delimična ili potpuna okluzija krvnog suda

Ateroskleroza je dugotrajan proces koji se razvija tokom nekoliko godina, čak i decenijama. Prvo se odvija neprimećeno i neprepoznatljivo, odnosno asimptomatski. Tek kada su promene i oštećenja na zidu krvnog suda ozbiljne, ispoljavaju se u raznim poteškoćama. Naravno, to zavisi od toga gde se šteta nalazi.

Arterijsko otvrdnjavanje traje godinama. Dakle, u prvim fazama bolest nije prepoznata i ne utiče na zdravlje osobe. Tek s vremenom aterosklerotski plak raste, javljaju se poteškoće sa protokom krvi.

Ateroskleroza nije široko rasprostranjena. Uzrokuje višestruke naslage u arterijama po telu. Uglavnom pogađa srednje i velike arterije. A to su uglavnom aorta, srčani sudovi, karotidne ili femoralne arterije. Ali takođe utiče na arterije bubrega, očiju i donjih udova.

Način na koji se ateroskleroza manifestuje takođe zavisi od mesta i krvnog suda čiji se unutrašnji prečnik smanjuje.

Neurološki problemi, poput oštećenja memorije ili demencije, biće prisutni kada su pogođeni karotidni i cerebralni (moždani) krvni sudovi. Akutna cerebrovaskularna oštećenja uzrokuju moždani udar. Sa tipičnom slikom poput poremećaja govora, pokretljivosti, svesti ili ponašanja.

Dugotrajni proces na koronarnim sudovima uzrok je hronične ishemijske bolesti srca i stabilne angine pektoris.

Ako aterosklerotski plak pukne, javlja se akutni koronarni sindrom, poput nestabilne angine ili infarkta srčanog mišića, i iznenadna srčana smrt u slučaju opsežnog oštećenja srca. Aneurizma aorte je takođe opisana kao jedan od uzroka ateroskleroze.

SAVET: Članak o aneurizmi.

Ateroskleroza krvnih sudova donjih ekstremiteta manifestuje se pogoršanjem krvotoka u nogama i tipičnim klaudikacijama. Klaudikacije, takođe cluadicatio intermittens, su bolovi u donjim udovima pri naporu. Pogođena osoba je prisiljena da uspori ili potpuno se zaustavi kada hoda sa bolom. Nakon odmora, u roku od nekoliko minuta, bol popušta.

Ako su pogođeni krvni sudovi oka, postoji rizik od oštećenja vida, pa čak i slepila. Ateroskleroza može izazvati erektilnu disfunkciju.

Ali takođe ishemija (beskrvnost) bilo kog drugog organa ili gangrene (smrt ćelija) na periferiji tela.

Dijagnoza se zasniva na anamnezi, kliničkoj slici.

Prisustvo nekoliko faktora rizika određuje početak bolesti. Na aterosklerozu treba sumnjati kod osobe koja je do sada bila zdrava i više puta meri visok krvni pritisak.

Tada je potrebno razmišljati o mogućim komplikacijama i drugim bolestima. Dodaju se razni pregledi kao što su laboratorijski nalazi krvi, biohemija, ali i krvna slika i upalni parametri. Pored toga, vrše se i slikovni testovi kao što su ehokardiografija, ultrazvuk, rendgen. EKG je važan.

Diferencijalna dijagnoza je potrebna za anginu pektoris ili bol u grudima, što može uključivati koronarnu angiografiju. Za neurološke probleme to je angio CT ili MRI. Za izuzeće ili potvrdu testova stresa kao što je ergometrija.

Na primer, za bolove u donjim udovima, radi se o dupleks dopler ultrasonografiji. Ovaj test koristi ultrazvuk za merenje krvnog pritiska i protoka krvi.

Bolest ima dugačak tok. Ljudi se ne rađaju sa aterosklerozom. Razvija se dugi niz godina od malih nogu zbog negativnih faktora rizika. U početku ne stvara poteškoće, asimptomatski je, odnosno bez simptoma.

Prvi znaci bolesti javljaju se prema mestu i obimu oštećenog suda. Mogu biti prisutni neurološki, srčani problemi, slabost, umor, otežano disanje. Ozbiljna pretnja po zdravlje i život nastaje naročito ako pukne aterosklerotični plak.

Trombociti, odnosno krvne pločice, postavljaju se na oštećeni vaskularni zid. Javlja se tromboza i to dodatno smanjuje unutrašnji prečnik krvnog suda. Protok krvi se pogoršava. Nakon toga slede poteškoće.

Na primer, u obliku tranzistorna ishemijska ataka (TIA) ili kao anginalni bol u grudima kod angine pektoris. Kompletni protok krvi do ćelija srčanog mišića završava se srčanim udarom.

Ako je problem u fizičkom naporu, hodanju na duge staze ili po stepeništu, osobi nedostaje vazduha, otekle su noge, potrebno je razmisliti o ishemijskoj bolesti srca. Aterosklerozu takođe treba uzeti u obzir kod bolova u donjim udovima koji se javljaju tokom hodanja.

Na akutno pogoršanje može ukazivati i promena boje kože (plava, ljubičasta, bleda do siva), hladnija je na dodir. Bol je ishemičan. Isto je svima dobro poznato, od slučajeva kada se u ležećem ili neugodnom, neprirodnom položaju javlja neprijatno i vrlo bolno trnjenje u udu.

Ateroskleroza - dijeta i vežbanje + drugi oblici prevencije

Prva pomoć ljudima koji pate od ateroskleroze je dijeta i vežbanje.

Promena načina života zajedno sa prilagođavanjem menija trebalo bi da bude prvi izbor. U ovom slučaju su važni i preventivni pregledi lekara opšte prakse, a možda i specijalista, poput internista ili kardiologa.

Adekvatno vežbanje i racionalna ishrana su osnova za prevenciju. Prevencija je važna i ima za cilj sprečavanje same bolesti (i od detinjstva). Deca su danas manje aktivna, što doprinosi njihovoj prekomernoj težini i gojaznosti. Prekomerna težina ili gojaznost kod dece i adolescenata su u riziku. Uzrokuje razvoj bolesti u odraslom dobu.

Zanimljive informacije pružamo u članku:
Gojaznost kod dece i mladih, šta učiniti protiv nje?

i

Kako sprečiti kardiovaskularne bolesti?

Vežbanje kao takvo pomaže u svakom uzrastu. Pogodna je dnevna vežba manjeg intenziteta najmanje 30-40 minuta dnevno. Isto fizička aktivnost nekoliko puta nedeljno sa većim intenzitetom. Trening snage je neprikladan, već pokret koji uzburka krv u telu, poput trčanja, brzog hodanja, vožnje biciklom, plivanja.

Redovne šetnje su takođe pogodne za starije ljude i za one sa zdravstvenim ograničenjima.

Druga vrsta su statične vežbe i trening sa težinom sopstvenog tela, a važno je da dođe do ubrzanog disanja. Prirodno, ne kod osobe koja pati od srčanih bolesti. Ta osoba bi trebalo da bude upoznata sa svojim mogućnostima od strane lekara. Što se tiče povećanja fizičke aktivnosti i vežbanja, pažnju treba posvetiti postepenim promenama. Udarno opterećenje može rezultirati oštećenjem mišićno-skeletnog sistema, zglobova i mišića.

Kao deo promene načina života, preporučuje se ograničenje pušenja. Kaže se da mala količina alkohola smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Međutim, redovna svakodnevna konzumacija velikih količina alkohola ima negativne efekte na celo telo.

Što se tiče dijete, može postojati nekoliko vrsta dijeta, poput francuske dijete. Mediteranska dijeta ima navodni preventivni efekat protiv kardiovaskularnih bolesti. U oba slučaja postoji povećan unos voća i povrća, kao i uravnotežen odnos omega-3 i omega-6 masnih kiselina.

Pročitajte članak:
Mediteranska dijeta i njen uticaj na ljudsko zdravlje.

Takođe je važan unos nezasićenih masnih kiselina. Francuska dijeta se takođe fokusira na povećani unos povrća, voća i mlečnih masti, mediteranska dijeta sadrži više žitarica, mahunarki, maslinovog ulja i morskih plodova.

To su uglavnom morska riba i proizvodi od ribe u kojima dominiraju EPA i DHA, koji imaju antisklerotične i antiaritmičke efekte. Morski plodovi uglavnom konzumiraju tunjevinu, skušu, losos, sardine, morske alge i riblje ulje.

Suprotno tome, ljudi sa aterosklerozom treba da izbegavaju proteinsku hranu kao što su meso, sir, jogurt, skutni sir, a šećer i slatkiši treba da budu ograničeni. Ako već jedete meso, birajte siromašno, izbegavajte prženu hranu i ne jedite kobasice ili iznutrice.