Šta je grip? Zašto nastaje, koje su njegove manifestacije, tok i lečenje?

Grip je visoko infektivna zarazna bolest respiratornog sistema. Akutna je i može biti blaga i nekomplikovana ili pogoršana komplikacijama.

U najtežim slučajevima uzrokuje smrt.

Prvi pisani zapisi koji spominju epidemiju gripa su iz Atine 412. pre Hrista od strane Hipokrata.

Uzrokuju je virusi porodice Orthomikoviridae. Prepoznajemo tri vrste virusa, naime A, B i C. Oni se mogu razlikovati u različite podtipove - podtipove. Njihovu raznolikost i raznovrsnost pružaju dva glikoproteina, antigena.

Prvi je hemaglutinin H, a drugi neuraminidaza N. Na osnovu njih se razlikuje podtip gripa koji im daje raznovrsna i karakteristična svojstva.

Glavne vrste gripa:

1. Virus gripa tipa A
2. Virus gripa B
3. Virus gripa tip C.

Najčešći je tip A, koji pogađa ne samo ljude već i životinje. Kao što je bio slučaj sa pandemijom ptičijeg ili svinjskog gripa.

Grip ima sposobnost da menja svoja antigena svojstva, odnosno strukturu. Ove mutacije gripa ne omogućavaju osobi da bude imuna na drugu nakon prevladavanja jedne vrste. Ovaj različiti i mutirani tip može se razlikovati u težini i ukupnom toku bolesti.

Virusi gripa šire se vazduhom kao kapljična infekcija, ali i kroz kontaminirane predmete. U nekim slučajevima na njima žive i do 48 sati.

U naše telo ulaze kroz usta ili nos, odnosno respiratorni sistem, ali i kroz konjunktivu. Tome doprinosi kašalj ili kijanje.

Ozbiljnost prenosa je takođe posledica vrlo kratkog perioda inkubacije.

Izvešteno je da od infekcije do pojave prvih simptoma može proći 12 sati do 3 dana. Akutne izbijanja bolesti iz kompletnog zdravlja prate simptomi kao što su slabost, umor, glavobolja, celo telo, mišići i zglobovi. Ali i povećana telesna temperatura ili kašalj, kijanje i stvaranje sluzi.

Tabela prikazuje razliku u vrstama gripa

Grip karakteriše činjenica da se vrlo brzo može proširiti. Svake godine izaziva globalne epidemije i pandemije. Što znači da bolest pogađa veliki broj ljudi, izvan kruga gradova, okruga ili čak država.

Zahvaća 5 do 15% svetske populacije širom sveta i tokom cele godine.

Ozbiljan tok bolesti pogađa do 5 miliona ljudi. Kaže se da do 500.000 bolesnih ljudi podlegne gripu i umre od njegovih komplikacija širom sveta.

U Srbiji približno 1-2 miliona ljudi oboli od gripa i njemu sličnih bolesti.

Počinje u jesen do kraja zime. Izveštava se da će njegova sezona dostići vrhunac u januaru-februaru.

Utiče na sve starosne kategorije. Najugroženija grupa su stariji (preko 65 godina), koji takođe imaju druge i dugoročne zdravstvene probleme. Ova grupa je izloženija riziku od komplikacija.

Zatim su tu deca, trudnice i dugotrajno bolesni ljudi. Sa onkološkim bolestima, bolestima respiratornog ili srčanog sistema, ali i osobama sa dijabetesom ili oslabljenim imunitetom.

Najčešće komplikacije gripa:

• upala srednjeg uha - otitis media
• upala nosnih šupljina - sinusitis
• upala pluća
  • komplikacija bronhopneumonije streptokokne ili stafilokokne superinfekcije
  • primarna upala pluća gripa

• Rejov syndrom - retka komplikacija, uzrokovana kombinacijom virusne bolesti i lečenja dece sa salicilatima, poput acilpirina, koji je zbog toga kontraindikovana u ovom periodu, pa se ne preporučuje upotreba kod dece sa povišenom temperaturom i bolom druge aktivne supstance treba izabrati
• zapaljenje mozga - encefalitis
• dehidratacija
• kod dece febrilne konvulzije, odnosno konvulzije groznice

Takođe pročitajte:
Dehidratacija i njeni simptomi
Ozbiljnost dehidracije kod dece

Iako se grip naziva respiratornom bolešću, on pogađa celo telo.

Dijagnoza gripa nije komplikovana i zasniva se prvenstveno na simptomima bolesti. Njegov tretman je prvenstveno simptomatski, ublažavajući simptome. Antivirusni lekovi se daju izabranoj grupi rizičnih ljudi i to u težem toku.

Lečenje antibioticima je neefikasno.
Antibiotici su namenjeni isključivo lečenju bakterijskih bolesti.
Koriste se samo za superinfekciju bakterijskom infekcijom ili kao prevencija.

Takođe je neophodan režim lečenja, koji uključuje odmor u krevetu i odmor. Važna je dovoljna dužina i izolacija od drugih ljudi.

Grip ima godišnji i globalni ekonomski uticaj. Kao što je uzrok nesposobnosti za rad odraslih, a takođe i odsustvu pohađanja škole među decom.

Da li je to grip, prehlada ili rinitis?

U javnosti je grip često zanemarena i ljudi je nazivaju beznačajnom bolešću. Međutim, njegovo lečenje i prevencija su važni. Često se meša sa prehladom, rinitisom ili drugom virozom.

Kako razlikovati grip od prehlade ili rinitisa - pokazujemo u tabeli

Kako razlikovati grip od prehlade ili prehlade? U tome će vam pomoći i podaci iz sledećih članaka:

• Koje sve bolesti uključuju termin upaljeno grlo
• Prehlada kod dece - ne samo leti
• Specifičnosti gripa kod dece
• Na šta treba paziti tokom gripa tokom trudnoće
• Osnovne informacije o rinitisu 
• Šta je to upala srednjeg uha?

Grip uzrokuju virusi srednje veličine, virusi influenza, koji su približno približno 90-120 nm. Pripadaju porodici Orthomikoviridae.

Postoje tri tipa A, B i C.

Influenzavirus tip A se javlja kod ljudi kao i kod životinja kao što su ptice - A Avian, svinje - A Swine ili konji - A Equi.
Influenzavirus tip B i C uzrokuju bolest samo kod ljudi.

Pored toga, virusi su takođe podeljeni prema sastavu i kombinaciji hemaglutinina - H i neuraminidaze - N. Oni se nazivaju antigenima koji su važni u imunološkom odgovoru tela. Primeri opasnih tipova za ljude su H1, H2, H3 ili N1 i N2.

Na primer, znamo ove sojeve virusa gripa, naveli smo ih u tabeli

Pojava nekoliko tipova i podtipova osigurava svojstvo odlične varijabilnosti.

Najviša varijabilnost ima grip tipa A. Dolazi do promene na nivoima H i N. Ova mutacija se odvija u dva oblika.

2 oblika promene, koja se nazivaju:

1. antigeni pomak - drift/zanošenje, što rezultira manjim promenama i javlja se češće
   • ove manje promene rezultiraju godišnjim epidemijama ili pandemijama
2. antigena razmena - shift, koja je uključena u nastanak novog podtipa
   • ređe, jednom u 10 do 40 godina
   • najkraći interval trajao je 9 godina
   • primer je ptičji ili svinjski grip

U tom pogledu virus gripa B je stabilniji. Uzrokuje blaže i sporadične (ređe) infekcije i manje epidemije. Ima jednostavan kurs.

Malo je verovatno da će tip C biti izmenjen ili neće biti otkriven i ne sadrži neuraminidazu. Njegova invalidnost ne uzrokuje bolesti povezane sa zdravljem. Tok je blag i često asimptomatski.

Pojava gripa

Raznolikost gripa je njegova prednost koja svake godine uzrokuje bolesti u različitom stepenu, u smislu epidemija ili ređe pandemija. Gripa ima tipičnu sezonsku pojavu.

Početak sezone gripa, odnosno sezone, je u jesen, otprilike od 1. oktobra do proleća, odnosno približno 30. aprila.

Svoj najviši vrh dostiže u januaru do početka februara.

Kako se širi grip?

Prenos virusa se odigrava u vazduhu, a time i kapljičnom infekcijom. Tome doprinosi kašalj ili kijanje. Ali i razgovor ili direktan kontakt. Čak i pod povoljnim uslovima, virus živi i do 48 sati na rukama, maramama ili predmetima.

Virus gripa takođe preživljava na hladnoći. Zamrzavajući vazduh lakše suši sluznicu nosa, što smanjuje njegovu odbranu i povećava šansu za infekciju.

Izvor virusa je bolesna osoba koja izlučuje čestice iz respiratornog sistema. Virus opet prodire u zdrav organizam kroz usta, nos, odnosno respiratorni trakt. Prodor se takođe može dogoditi kroz konjunktivu.

Takođe se izveštava o transplacentarnom prenosu, odnosno od trudnice do fetusa.

Stoga je prebačaj pacijenta iz kolektivnog na kućno lečenje od velike važnosti. Pored toga, potrebna je temeljna, povećana lična higijena i pranje ruku. Alternativno, dezinfikujte kvake na vratima i druge predmete sa čestim kontaktima i direktnim kontaktima. Slično tome, upotreba papirnih peškira za jednokratnu upotrebu.

Dečji kolektiv posebno doprinosi prenošenju bolesti, ali takođe i bilo kakvom masovnom grupisanju, zajednici ljudi.

Naročito prvog dana bolesti, velika količina virusa se izlučuje u životnu sredinu.
Jedan mililitar sekrecije sluzi sadrži milione čestica virusa.
Nekoliko desetina je dovoljno za izbijanje.

Sledeće doprinose prenošenju gripa.

• kratkoročni imunitet koji ne traje celu godinu
• širenje vazduhom
• mala doza virusa potrebnih za infekciju
• boravak u zatvorenim prostorima
• nedovoljna ventilacija
• klima uređaj
• zajednica ljudi, tržni centri, stanice i slično

Virus se širi od kraja inkubacionog perioda, koji traje od 12 sati do 3 dana, tokom 10 dana. U slučaju dece, to može biti i duže.

Bolest se prvenstveno naziva respiratornom. Prenosi se vazduhom. Kratki period inkubacije praćen je akutnom fazom.

Grip karakterišu tipični problemi kao što su:

• slabost, malaksalost i umor u trajanju od dve nedelje
• bolovi u celom telubolovi u mišićima i zglobovima
• nagli porast telesne temperature, čak i groznica, često i iznad 39 ° C
• jeza, drhtavica
• osećaj suvoće u nosu i ustima
• suv do nadražujućeg kašlja, kasnije takođe iskašljavanje sluzi
• glavobolja
• rinitis
• kijavica
• upala grla
• gori iza grudne kosticrvenilo konjunktiva
• anoreksija
• mučnina
• povraćanje, mučnina (nausea)
• probavne smetnje do dijareje

Simptomi gripa obično popuštaju za 5-7 dana. A umor i slabost traju još duže. Izbijanje komplikacija može biti veći problem.

Uobičajene komplikacije uključuju otitis media kod dece, ali i povezanu bakterijsku infekciju - superinfekciju - gornjih disajnih puteva.

Upala pluća je opasna, što može biti uzrokovano prvenstveno gripom ili sekundarno, kao i superinfekcijom bakterijama. Povezani su otežano disanje, ubrzano disanje, nemir ili cijanoza.

Retke komplikacije uključuju bolesti povezane sa kardiovaskularnim sistemom, poput miokarditisa ili encefalitisa, odnosno upale mozga.

Deca su izložena riziku od laringitisa, a kod male dece su zabeleženi respiratorni otkazi i povezanost sa sindromom iznenadne smrti novorođenčadi.

Dijagnoza je jednostavna, posebno tokom epidemije. Zasniva se na kliničkoj slici, odnosno prisutnim simptomima i anamnezi.

Međutim, razlikovanje od drugih respiratornih bolesti na osnovu simptoma je teško. Postoji moguća i lagana zabuna sa adenovirusom, rinovirusom, MS virusom, enterovirusom, parainfluencom. Jasan odgovor daje samo laboratorijska dijagnostika.

Zbog toga se dodaje laboratorijski test.

Osnova je bris sa sluzokože disajnih puteva i izolacija virusa. Izvodi se bris nazofarinksa i kultura virusa.

ELISA otkrivanje antigena je brz izbor - rezultat u roku od 30 minuta. Alternativno, u roku od 24 sata PCR (polimerna lančana reakcija) - dokaz RNK virusa.

Druga metoda je, na primer, HIT - test inhibicije hemaglutinacije, EIA - enzimski imunološki testovi, KFR - fiksacija komplementa ili neutralizacija virusa VNT.

Grip je akutno respiratorno oboljenje koja takođe ima ukupni uticaj i simptome. Nakon vrlo kratkog perioda inkubacije, dolazi do naglog pogoršanja zdravstvenog stanja iz čistog zdravlja.

Postoji slabost, umor i malaksalost. Povezan je sa jezom, odnosno drhtavicom i naglim porastom telesne temperature do visoke temperature, do 40 ° C. Tipični su bolovi u mišićima, zglobovima i celom telu. Glavobolja i crvenilo konjunktive su vrlo česti. Oči su nadražene, peku i svrbe.

Ostali pomenuti simptomi su povezani, poput kašlja. U početku je obično suvo i iritantno. Kasnije, čak i vlažno sa iskašljavanjem sluzi.

U većini slučajeva to je uglavnom lako.

Što znači da se poteškoće smiruju u roku od 5-7 dana. Slabost i umor obično traju još nekoliko dana.

Situacija se menja ako se bolest iskomplikuje. Tada se mogu pojaviti razne poteškoće. Oni zavise od lokacije i invaliditeta organa ili organskog sistema.

Određene grupe ljudi sklone su pogoršanju i ozbiljnijem gripu.

Komplikacije gripa treba očekivati kod nekoliko grupa ljudi. Primeri su mala deca, naprotiv, takođe starije osobe, ali i ljudi sa hroničnim bolestima, kao što su srce, respiratorni sistem, ljudi sa dijabetesom i oslabljenim imunitetom.

Prevencija gripa

U slučaju gripa, ali i gripu sličnih bolesti, prevencija je posebno važna.

Važna je dugoročna prevencija, a posebno ona koja treba započeti pre sezone.

Preventivne mere uključuju, na primer:

1. pravilan način života
2. dovoljno kretanja na otvorenom, na svežem vazduhu
3. vežbanje i dobra fizička sprema
4. otvrdnjavanje
5. adekvatan odmor i spavanje
6. smanjenje stresa i mentalnog naprezanja
7. odgovarajuća higijena, posebno tokom sezone gripa, pranje ruku
8. upotreba maramica za jednokratnu upotrebu
9. česta ventilacija
10. u sezoni ograničenja za masovne događaje kao što su bioskop, pozorište, koncerti i slično
11. odgovarajuću odeću
12. odgovarajuću hranu
13. obilje voća i povrća
    • Beli luk
    • citrusi
    • čajevi
    • kiseli kupus
    • salata
    • spanać
    • brokoli i slično ...
14. dodaci ishrani
    • vitamin C a D
    • cink
    • probiotici
    • kolostrum
    • betaglukan
    • ehinaceja

Mnogi ljudi potcenjuju grip. Prođe ih.

Ova metoda povećava rizik od komplikacija. To može imati mnogo gori uticaj na zdravlje ili život osobe. I dugoročno - za trajne posledice.

Vakcinacija i njen značaj

Promene u antigenom sastavu osnova su izbijanja godišnjih epidemija. Međutim, navodi se da vakcinacija jednim sojem H i N pruža delimičnu rezistenciju srodnim sojevima.

Međutim, ako postoji antigeni pomak, odnosno zanošenje, vakcinacija neće pružiti imunitet. Ove promene su osnova za istraživanje i razvoj efikasne vakcine za narednu godinu.

Sastav vakcine godišnje određuje Svetska zdravstvena organizacija, skraćeno SZO - WHO World health organization. Njime upravljaju podtipovi gripa zabeleženi u prethodnom epidemijskom periodu.

Vakcinacija protiv gripa je najpristupačniji i najefikasniji oblik zaštite od gripa. Obezbeđuje proizvodnju antitela (približno 14 dana). Imaju stopu uspeha u rasponu od 70 - 90%. Alternativno, oni ublažavaju celokupan tok bolesti i smanjuju rizik od komplikacija.

Preporučuje se vakcinacija pre sezone gripa, od kraja septembra do oktobra. To se radi svake godine, jer virus ima sposobnost da menja svoja svojstva.

Vakcinacija je sigurna i pogodna za odrasle i malu decu. Deca od 6 meseci starosti su vakcinisana.

Svetska zdravstvena organizacija je 1999. godine osnovala Stratešku savetodavnu grupu stručnjaka SAGE za imunizaciju (The Strategic Advisory Group of Experts SAGE on Immunization).
Ona je zadužena za vakcine i imunizaciju, njihovo istraživanje, razvoj i isporuku.

Preporučena vakcinacija prema SZO:

• kod dugotrajnih bolesti:
  • dugotrajne bolesti respiratornog sistema
  • kardiovaskularne bolesti
  • oboljenje bubrega
  • dijabetes
  • imunološki poremećaji
  • tokom zračenja, lečenje citostaticima
• dece i mladih:
  • posle 6 meseci
  • predškolskog i školskog uzrasta
• ljudi stariji od 65 godina i članovi njihovih porodica
• zdravstveni radnici i ljudi koji rade u medicinskim ili socijalnim ustanovama
• trudnice
• vojnici
• policajci
• ljudi koji rade u bankama, prodavnicama, pošti ili transportu
• sportisti

Vakcinacija tokom trudnoće

Preporučuje se pre glavne sezone gripa, odnosno od oktobra do decembra.

Vakcine se godišnje menjaju po narudžbi Svetske zdravstvene organizacije. Sadrže nežive delove virusa koji su bezbedni za trudnoću.

Vakcina protiv gripa je bezbedna i pre i tokom trudnoće i nema problema sa vakcinacijom ili posle porođaja.

Deo imuniteta takođe prelazi na bebu u materici. Posle porođaja dojenjem i majčinim mlekom. Ovo takođe pruža zaštitu detetu od bolesti.

Vakcine koje sadrže žive čestice zabranjene su tokom trudnoće.

Naravno, u slučaju pogoršanja zdravlja, uvek se preporučuje stručni pregled.