Rak dojke: Zašto se javlja i kako se manifestuje - Samopregled kao način prevencije

Rak dojke ili maligni tumor dojke je najčešći rak kod žena. Njegov udeo među malignim onkološkim oboljenjima je oko 20-30 odsto.

Uglavnom pogađa žene,
ali retko muškarci.
Stopa incidencije kod muškaraca je 1: 100 slučajeva.

Učestalost raka dojke raste širom sveta. Ranije je bolest najčešće dijagnostikovana kod žena starijih od 60 godina. Međutim, poslednjih godina sve više pogađa i žene između 25 i 45 godina.

Rana dijagnoza i rano lečenje direktno utiču na smrtnost. Pomažu skrining, redovni preventivni pregledi, ali i samopregled dojki.

Tačan uzrok raka nije poznat, ali znamo neke faktore rizika za njegov razvoj.

Važni su i znaci upozorenja koje ne treba zanemariti. Šta žena treba da zna o bolesti, predstavljamo u članku.

Često vas interesuje u vezi raka dojke:
Zašto se javlja i koliko dugo se razvija?
Kako se manifestuje?
Kakav je tretman?
Kakvu ulogu igra samopregled dojki u prevenciji?

Nije svaka kvržica u dojci tumor ili rak

Ne ukazuje svaka kvržica u dojci na rak.

Međutim, to ne znači da je treba zanemariti.

Tumor je nešto što ne poštuje pravila tela i živi samostalno. Može uticati na bilo koju ćeliju u telu. Ne znamo tačan uzrok.

Tumor se definiše kao množenje tkiva koja je prekomerno, nekoordinisano sa rastom okolnog i normalnog tkiva.

Izdvaja se karakteristikama kao što su:

1. prekomerni rast
2. nekoordinirani rast
3. i rast koji je nezavisan od sredine i organizma u celini, odnosno autonomnog rasta

Poremećaji genetske informacije DNK, proizvodnja patoloških proteina, koji naknadno ometaju normalno ponašanje ćelija, uključeni su u razvoj tumora. Ometaju njihovu podelu, pravilnu diferencijaciju (klasifikacija funkcije, raznolikosti) i takođe do njihovog izumiranja.

U ovom tumorskom procesu prisutne su materije koje se nazivaju onkogeni.

Rast patoloških ćelija i tkiva karakteriše i supresija funkcije antitumorskih gena, odnosno antionkogenih gena. Oni su odgovorni za regulisanje normalnog rasta i deobe ćelija. Njihov zadatak je i da spreče pogrešnu proliferaciju ćelija sa netačnim genetskim informacijama.

Na to da li tumor počinje da se formira utiču različiti unutrašnji i spoljašnji faktori. Unutrašnje uključuju, na primer, genetsku predispoziciju, hormonske uticaje ili imunitet organizma. Spoljašnji faktori su, na primer, hemikalije, fizički uticaji i virusi.

U tabeli su navedeni neki faktori rizika koji utiču na razvoj tumora:

SAVET: Informacije o raku jetre a o prevenciji raka grlića materice.

Tumor može biti benigni, odnosno dobroćuidni i maligni, odnosno zloćudni. Iako benigni tumori nisu opasni po život, neki od njih mogu predstavljati povećan rizik od raka. Na primer, benigne formacije su ciste koje su opipljive i razgraničene i mogu biti bolne. Druga vrsta je fibroadenom i druga proliferativna stanja.

Dojka je podložna raznim promenama tokom života. Kao što su fluktuacije u hormonalnim nivoima zbog estrogena i gestagena. Ove promene su namenjene pripremi mlečne žlezde za trudnoću i dojenje. Mlečna žlezda se uvećava, dojka može da zaboli, a ako se oslobođeno jaje ne oplodi, promene jenjavaju.

U dojci se tokom ciklusa mogu pojaviti i različiti čvorovi. Pominju se, na primer, kao fibrocistične promene ili fibrocistične mastopatije. Slično je i sa upotrebom hormonalnih lekova.

Rak dojki je ...

Dakle, rak dojke je maligna bolest koja se najčešće javlja u režnjevima dojke ili njenom izlazu. Takođe možemo pronaći oznake kao što su karcinom in situ ili invazivni oblici raka.

Carcinoma in situ može imati lobularni i duktalni oblik.

Lobularni oblik ukazuje na uključivanje same mlečne žlezde, lobusa, režnja. Dojka se sastoji od otprilike 15-20 žlezda, od kojih svaka formira poseban režanj. Oznaka duktalna je kada je zahvaćen izlaz žlezde.

Možemo naići na sledeću oznaku raka dojke:

• duktalni karcinom in situ, koji utiče na kanal žlezde, je rana faza bolesti
• infiltrirajući duktalni karcinom, koji raste iz mlečnog kanala i ponaša se agresivno prema okolnom tkivu
• lobularni karcinom, pogađa mlečnu žlezdu i čini oko 10%, uglavnom formirajući metastaze na jajnicima ili moždanim ovojnicama
• duktalni karcinom, najčešći je oblik, oko 75% i formira MTS u kostima, plućima i jetri
• inflamatorni (upalni) karcinom je najagresivniji oblik, a njegova incidencija je ređa, u rasponu od 1-3% slučajeva
• Pagetov rak utiče na bradavicu
• tubularni karcinom je redak, oko 1%
• mucinozni karcinom je takođe redak, oko 2%
• medularni karcinom, u približno 6%

Tačan uzrok tumora još uvek nije poznat. Ovo je takođe slučaj sa rakom dojke. Međutim, kažu da je genetska mutacija BRCA1 i BRCA2 osnova za razvoj raka dojke. Ovo uzrokuje nekontrolisanu proliferaciju ćelija i rak.

Postoje neki faktori rizika za razvoj raka dojke, kao što su:

• starije životno doba, preko 50 godina
• ženski rod
• veći rizik kod žena koje nisu rađale
• čak i prva trudnoća posle 30. godine
• veći rizik kod žena koje ne doje
• rana menarha, odnosno prva menstruacija, pre 12. godine
• kasna menopauza posle 45 godina
• porodična anamneza, odnosno pojava bolesti u porodici, naslednost
• prošli rak dojke, rizik od ponovne pojave
• problem mastopatije
• povećana gustina dojke
• gojaznost
• zvýšený príjem tukov či málo pohybu 
• pušenje a alkoholizam
• hemijsko dejstvo, jonizujuće zračenje
• hormonalni tretman, koji se navodi kao mogući uzrok, ova teorija nije u potpunosti potkrepljena

Međutim, čak ni pojava jednog ili više faktora rizika nije jasan pokretač bolesti. Zbog toga je neophodno redovno praćenje dojki. Rano otkrivanje i dijagnoza su garancija uspeha lečenja. Važni su skrining, redovni preventivni pregledi i, naravno, samopregled dojki.

Preventivni pregled pokriva zdravstveno osiguranje. Ako žena ne ide kod ginekologa, treba je preporučiti na pregled kod lekara opšte prakse. Pregled dojke počinje u 18. godini. Do 40. godine obavlja se i ultrazvučni pregled. Za žene posle 40 godina mamografski pregled svake dve godine. Samopregled dojki treba da obavlja svaka žena najmanje jednom mesečno, od 18. godine.

Simptomi raka dojke su raznovrsni. Neki tipovi i rani stadijumi raka dojke nemaju očigledan simptom. Otkrivaju se nasumično tokom ginekološkog pregleda. A to je upravo glavni zadatak prevencije i skrininga.

Benigne, dobroćudne formacije mogu biti opipljive kao dobro definisane kvrge, uz mogući bol. Naprotiv, maligni proces možda uopšte ne boli. Razvoj bolesti može biti spor, ali i nagli. To uglavnom zavisi od vrste. Izbočine i otvrdnuće ili povećanje grudi takođe se javljaju zbog menstrualnog ciklusa, zbog promena u nivou hormona.

Važno je napomenuti ove znakove upozorenja kao što su:

• otpor, odnosno ukočenost, kvržice u dojci
  • do 75% je opipljiva i bezbolna kvržica u dojci
• povlačenje kože
• povlačenje bradavice
• kvrga, odnosno otpor u pazuhu i u predelu iznad ključne kosti
  • odnosno povećanje limfnih čvorova u predelu dojke, na zidu grudnog koša
• iscjedak, odnosno sekret iz bradavice, koji je braonkast ili krvav
• zapaljenje dojke
• crvenilo kože dojke
• ekcem na bradavici
• naborana koža dojke, oblika narandžaste kore
• promena boje kože dojke i bradavica
• promena osetljivosti bradavica
• bol u grudima se javlja u približno 5%
• povećanje jedne dojke, ali samo u 1% slučajeva
• smanjenje jedne dojke
• promena oblika dojke

Stadijum raka dojke

Date su različite distribucije prema kliničkom stadijumu, kao i patološki stadijum bolesti. Neka svojstva su identifikovana. Uzima se u obzir palpabilnost jedinice ili prisustvo povećanja regionalnih limfnih čvorova.

Tabela prikazuje podelu raka dojke po fazama

Gubitak težine i bol u kostima su simptom kasne faze bolesti i metastaza. Metastaze drugih karcinoma dojke su manje uobičajene. Međutim, češći je prenos tumorskih metastaza sa raka dojke na druge delove tela.

Na primer, rak dojke metastazira na:

• mozga i moždanih omotača
• pluća
• jetra
• jajnika
• kostima
• limfni čvorovi

Dijagnoza se odvija uglavnom u vidu skrininga i preventivnih pregleda. Veoma je važan i samopregled dojki. Žene i devojke treba da osete grudi najmanje jednom mesečno.

Redovni pregledi kod ginekologa su važni. Takođe ispituje mlečne žlezde. A do 40. godine plaća se i ultrazvučni pregled. Posle 40. mamografija se plaća svake dve godine. Ako žena primeti znakove upozorenja, potreban je stručni pregled.

Klinički pregled obuhvata ličnu, porodičnu i ginekološku anamnezu. Nakon toga se vrši pregled dojki vidom. Palpacijom, odnosno palpacijom, ispituje se i područje pazuha.

Prikuplja se biološki materijal, a time i analize krvi, onkološki markeri, hormonski receptori, HR (ER i PR) i HER/2. Uzorak tkiva se uzima punkcijom, odnosno biopsijom i naknadnom histologijom uzetog uzorka.

Metode snimanja čine posebnu grupu. Mamografija je jedan od glavnih pregleda. Nadalje, ultrazvuk, CT, MRI, PET ili duktografija. Za mamografiju se kaže da je najpouzdaniji metod za dijagnosticiranje bolesti u ranoj fazi.

Mamografija takođe može otkriti male karakteristike koje su 5 mm. Istovremeno, može dijagnostikovati do 90% predkanceroznih formacija i stanja. Ranije je prijavljivana zabrinutost zbog visokih doza jonizujućeg zračenja u ovom pregledu. Međutim, ovi strahovi su danas neosnovani.

Mamografija je poseban rendgenski pregled. Preporučuje se prvi osnovni pregled posle 40. godine, a zatim redovni pregledi posle 49. godine. Pored mamografije, žene se moraju pregledati najmanje jednom godišnje nakon 18. godine.

Tok bolesti nije ujednačen.

Neke vrste tumora rastu sporo nekoliko godina. Ovo je asimptomatski i slučajno se otkrivaju tokom pregleda.

Nasuprot tome, drugi tip tumora može brzo da raste i jednako brzo se širi na druge delove tela. Takvo agresivno ponašanje znači i kratak opstanak obolele osobe.

Nije još uvek jasno zašto se rak javlja.

Preduslov je međudejstvo nekoliko faktora rizika. Međutim, to ne garantuje da će se to dogoditi. Međutim, ako primetite bilo koji od ovih znakova upozorenja, neophodan je pregled. Rana dijagnoza igra veoma važnu ulogu u lečenju i kasnijoj dobroj prognozi.

Zapamtite da rano otkrivanje poteškoća može spasiti živote. Za tumore koji su manji od 1 cm, postoji 90% šanse za izlečenje.

Verovatnoća raka dojke raste sa godinama. Međutim, žene starije od 40 godina imaju veći rizik od razvoja bolesti. Što ne isključuje pojavu bolesti i posle 20. godine. To je najčešći rak kod žena u Evropi i Severnoj Americi. U Slovačkoj se godišnje prijavi oko 2.500 novih slučajeva.

Ne zaboravite da sami pregledate dojke

Žene i devojke starije od 18 godina treba redovno, jednom mesečno, da pregledaju dojke. Najbolje je u periodu nakon menstruacije. U periodu nakon menopauze, to bi trebalo da bude jedan isti dan u mesecu. Samoistraživanje je važan deo ranog otkrivanja problema.

Postupak samopregleda:

1. skinite odeću sa gornjeg dela tela
2. stati pred ogledala
   • poređenje grudi, da li je jedna nešto veća od druge, to je normalno
   • boja kože
   • boja bradavica i oko nje
   • naborana koža?
   • koža nalik pomorandžinoj kori?
   • zategnuta koža?
   • bradavica uvučena?
   • ispupčenje kože?
   • ekcem kože, bradavica, areola?
   • upala dojke?
3. podizanje ruku iznad glave
4. dojke treba da prate ovaj pokret gornjih udova
5. da li su bradavice iste visine?
6. u ležećem položaju
   • palpacija dojke kružnim pokretima
   • palpacija stomaka prstiju
   • desna ruka - leva dojka i obrnuto
   • palpacija područja između dojke i pazuha
7. sedeći ili stojeći
   • jedna ruka ispod dojke
   • podignite je
   • druga ruka opipava
   • dovoljno nežna bradavica, pazite na smeđi ili krvavi iscedak
8. palpacija pazuha
   • možete osetiti limfne čvorove, čak i pod normalnim okolnostima
   • Oni su mekani i pokretni, normalno stanje
   • kod prekomerne težine i gojaznosti, obično nisu opipljivi jer se nalaze izmežu većeg sloja masti

Promenu ili razliku u odnosu na prethodni pregled treba konsultovati sa lekarom. Ne znači svaka šolja rak. Međutim, u tom slučaju može spasiti zdravlje i život. Zapamtite da su rano otkrivanje i rano lečenje ključ uspeha.