Aritmija: Šta je srčana aritmija i kako se manifestuje? + Lečenje

Aritmija, srčana aritmija, poremećaj srčanog ritma. Svi ovi različiti nazivi opisuju grupu različitih stanja koja mogu ali ne moraju imati ozbiljne posledice.

Bolest ima nekoliko različitih oblika. U principu, to je poremećaj pravilnog i normalnog srčanog ritma.

Aritmija srca je stanje u kojem postoji poremećaj u učestalosti ili pravilnosti ritma, odnosno ritmu srčanog rada. Aritmije se mogu javiti i zbog poremećene provodljivosti srčanog prenosnog sistema.

Inače, aritmije se nazivaju poremećaji srčanog ritma ili disritmija.

Ova bolest se ne primećuje odmah. Osoba koja pati od aritmije u početku ne mora da ima poteškoća. Međutim, to je jedna od čestih bolesti srca koja može ozbiljno ugroziti zdravlje i život ljudi.

Bradikardija se naziva bradiaritmija, a tahikardija se naziva i tahiaritmija.

Poremećaji srčanog ritma podeljeni su u dve glavne grupe:

Bradikardija, odnosno usporavanja srčanog ritma. U ovom slučaju prisutan je spor puls.

Druga je tahikardija, odnosno ubrzani srčani ritam i puls.

Bradikardija je broj otkucaja srca ispod 60 otkucaja u minuti.
Normalna vrednost je 60 do 99.
Tahikardija je više od 100 otkucaja u minuti.

Problem je takođe u slučaju fibrilacije, odnosno u nepravilnoj i haotičnoj kontrakciji srčanog mišića. Fibrilacija se deli na atrijalnu i ventrikularnu fibrilaciju.

U prvom tipu radi se o nepravilnoj kontrakciji zidova pretkomora srca.

Drugi tip je nepravilan tremor mišićnih vlakana srca u komorama srca.

Atrijalna (pretkomorska) fibrilacija je manje ozbiljan poremećaj srčanog ritma iako rezultira u nekoliko ozbiljnih komplikacija.

Međutim, ventrikularna fibrilacija je ozbiljna aritmija jer srce nije u stanju da pumpa krv i izbacuje je u krvotok.

Ventrikularna fibrilacija je izuzetno opasna po zdravlje i život.

Poremećaji srčanog ritma imaju nekoliko podela. Nas primer, podela prema ozbiljnosti. Normalni su benigni poremećaji, a abnormalni nazivaju se maligni poremećaji.

Druga vrsta podele zavisi od toga gde nastaju. Na primer:

• sinusoidna tahikardija - kada postoji problem sa stvaranjem pobude u sinusoidnom čvoru
• supraventrikularna tahikardija su oni koji nastaju iznad nivoa komore
• komorna tahikardija nastaju u komorama srca

Jedna od glavnih podela zavisi od poremećaja srčanog ritma ili defekta provodljivosti. Postoje i kombinovani poremećaji, kada je uzrok problem u generisanju i u sprovođenju signala, što rezultira mišićnom aktivnošću.

Poremećaji srčanog ritma i pravilnosti mogu biti uzrok nekoliko faktora.

Najčešće su prisutni kod ishemijske bolesti srca.
Takođe ih uzrokuju:

• zapaljenje srčanog mišića 
• kardiomiopatija
• otkazivanje srca
• infarkt srčanog mišića

Pored srčanih uzroka postoje poremećaji unutrašnjeg okruženja, alkaloza ili acidoza, smanjeni ili povećani sadržaj kalijuma u ​​krvi, smanjena oksigenacija, odnosno hipoksija i povećan procenat ugljen-dioksida ili ugljen-monoksida u udahnutom vazduhu.

Aritmiju uzrokuju poremećaji štitne žlezde, trovanje lekovima i drugim supstancama. Aritmija se takođe javlja zbog akutnog trovanja alkoholom ili kao posledica alkoholizma. Takođe imaju rizik od razvoja drugih bolesti, poput dijabetes melitusa, dakle šećerne bolesti.

Takođe, ateroskleroza i loš način života mogu dovesti do poremećaja srčanog ritma. Aritmija se javlja tokom stresa i dugotrajnog mentalnog preopterećenja.

Poznata nam je i srčana aritmija tokom fizičkog napora, tokom sporta. Naravno, ova vrsta aritmije nije patološka i javlja se u sasvim normalnim okolnostima, kao odgovor srca na povećanu potrebu za kiseonikom i hranljivim materijama tokom vežbanja.

Isto kao posledica bolova, poput bolova u grudima.

Faktori rizika koji mogu izazvati aritmiju:

• vek, starost
• nasledne i urođene bolesti srca
• ishemijska bolest srca, infarkt miokarda i druge bolesti srca
• visok krvni pritisak
• endokrine bolesti poput bolesti štitne žlezde
• neravnoteža elektrolita, smanjeni ili povećani nivoi kalijuma, smanjeni nivoi magnezijuma, povećani nivoi kalcijuma u ​​krvi
• poremećaj unutrašnjeg okruženja, alkaloza ili acidoza
• dijabetes melitus, uglavnom nelečen ili zanemaren
• prekomerna težina i gojaznost
• alkoholizam ili akutna alkoholna intoksikacija
• intoksikacija lekovima ili drugim supstancama
• droge
• povećan unos kofeina
• apneja za vreme spavanja
• loš način života
• stres, anksioznost

Simptomi srčane aritmije zavise od oblika aritmije, jer postoji nekoliko različitih vrsta i tipova poremećaja srčanog ritma. Mnogo zavisi i od toga kako se kardiovaskularni sistem i respiratorni sistem mogu nositi sa promenjenom aktivnošću srca.

I da li može da joj nadoknadi štetu ili ne.

Kod bradikardije dolazi do smanjenja srčane frekvencije.

A manifestacija ove vrste aritmije mogu biti, na primer, mišići, ali i opšta slabost, vrtoglavica, poremećeno disanje. Ponekad se čoveku mogu javiti iznenadne nesvestice. Takođe se mogu manifestovati kolaps i oštećenje svesti.

Takihardiju karakteriše porast srčane frekvencije.

Čovek ima osećaj lupanja srca. Mogu se javiti bolovi u prsima, otežano disanje, a takođe i nesvestica. Teška tahiaritmija se manifestuje kolapsom i oštećenjem svesti.

Ako u aritmiji postoji druga bolest koja ju je u suštini pokrenula, poput visokog krvnog pritiska, moguće je sagledati pogoršane manifestacije ove bolesti. Naravno, promena pulsa je jedan od simptoma poremećaja srčanog ritma koju možemo otkriti pipanjem.

Simptomi koji se mogu videti kod aritmija, bez obzira na brzinu otkucaja srca:

• čovek može da oseća da srce lupa, dakle palpitacije, često se doživljavaju kao preskakanje otkucaja srca
• otežano disanje, odnosno dispneja, kod teških poremećaja takođe plućni edem
• umor i slabost
• mučnina
• bledilo
• znojenje
• nesvestica, kolaps
• vrtoglavica
• anksioznost i strah
• bolovi u grudima, odnosno angina pektoris
• smanjen krvni pritisak, kod ozbiljnijih aritmija
• šok - stanje šoka
• cijanoza, tj. plava prebojenost kože na krajevima tela, tj. periferna cijanoza, i na usnama, tj. centralna cijanoza
• poremećaj svesti
• nagla smrt

Kao što je pomenuto, otkucaji srca su česta manifestacija aritmije. Ovo je razlog za traženje stručne pomoći. Aritmija se najčešće otkriva na osnovu anamneze pogođene osobe.

Lekar otkriva prisustvo lupanja srca ili nepravilan rad srca. Informacije o osnovnom uzroku su takođe važne. Čak i ono što je prethodilo poteškoćama, bilo da je to fizički ili psihički teret. Značajne su i druge poteškoće koje prate stanje poremećaja ritma. Porodična istorija bolesti i bolesti srca kod srodnika su takođe važni.

Lekar takođe realizuje vađenje i analizu krvi za različite parametre kao što su osnovna krvna slika, biohemija, nivoi hormona, unutrašnje okruženje. Takođe se ispituju krvni pritisak, puls, ehokardiografija (ultrasonografija). Na pregledima sarađuju lekar opšte prakse, internista, kardiolog, endokrinolog i eventualno drugi lekari.

EKG se koristi za ispitivanje aritmije koja nadgleda srčanu aktivnost. EKG znaći elektrokardiografija. To je osnovni metod ispitivanja u kardiologiji. EKG generiše elektrokardiogram.

Elektrokardiogram je zapravo zapis električne aktivnosti srca. Snimanje njegovog prenosnog sistema, odnosno širenja akcionog potencijala kroz srčani mišić. EKG se vrši uz pomoć uređaja sa kojeg su elektrode pričvršćene za telo. Osećaju pomenutu električnu aktivnost.

Međutim, neke aritmije se mogu javiti samo povremeno i nepravilno. A onda ih nije moguće uhvatiti jednim pregledom. Iz tog razloga se koristi i EKG holter. Ova vrsta pregleda omogućava kontinuirano 24-časovno snimanje srčane aktivnosti kao i poremećaja srčanog ritma.

U slučaju poteškoća, poput palpitacija i merenja ili palpacije povećanog ili smanjenog broja otkucaja srca, važan je trenutni stručni pregled. Rano otkrivanje poremećaja srčanog ritma može otkriti primarni uzrok.

Ako su bolovi u grudima povezani sa lupanjem srca, nedostatkom daha najbolje je da potražite stručnu pomoć, odnosno hitnu medicinsku pomoć. Kada se potvrdi infarkt miokarda, izvodi se koronarna angiografija u specijalizovanoj medicinskoj ustanovi kao što je kardio centar.

Palpitacije srca su takođe prisutne u fiziološkim uslovima. To znači da uzrok nije bolest ili neki abnormalni, odnosno patološki uzrok. Palpitacije srca se javljaju tokom fizičkog i mentalnog naprezanja.

Slično tome, može se javiti i kod dehidracije, ali i kod groznice. U osnovi, palpitacije mogu biti povezane sa bilo kojim stanjem u kojem srčana aktivnost odstupa. Međutim, uvek je važno znati da li ima uzrok.

Za više informacija o uzrocima palpitacije pogledajte ovaj članak.

Srčana aktivnost se obično javlja neprimećena. Tokom promene prvo se javljaju palpitacije, odnosno lupanje srca. Ostali pomenuti simptomi mogu biti povezani sa ozbiljnošću.

Kod manjih aritmija je manje problema. Psihička reakcija je takođe normalna. Čovek je uplašen i može osećati zbunjenost. Zbunjenost može imitirati stezanje u grudima. To može da izazove srčane probleme.

Ponekad je povezan sa opštom slabošću, umorom, mučninom. Pored odstupanja od normalnog broja otkucaja srca, moguće je ako se oseti promena brzine otkucaja srca ili se meri porast visokog krvnog pritiska. Može se pojaviti i vrtoglavica ako je kod pacijenta još bledilo, nesvestica i kolaps, situacija je ozbiljna.

Ako je aritmija teška, ona se takođe manifestuje otežanom disanjem. Može uključivati cijanozu ili edem pluća. To znači zatajenje srca. Rizična svest sa pretnjom zastoja cirkulacije i disanja je rizična.

Nesvestica je manifestacija ventrikularne tahikardije ili fibrilacije. Ove dve aritmije su opasne po život. U tom trenutku potrebno je nazvati hitnu službu, broj 194. Najozbiljnija manifestacija poremećaja srčanog ritma može biti iznenadna smrt.

Prva pomoć kod aritmije

Prva pomoć se može podeliti na laičku i profesionalnu.

Mir kod kuće ili u javnosti. I praćenje zdravlja.
Stručna pomoć je neophodna ako se napadi aritmije ponove i prate druge poteškoće.

Prva pomoć pre pronalaska ili pre dolaska, stručna pomoć uključuje:

• smirivanje dotične osobe, kontrola mirnog disanja i izbegavanje hiperventilacije
• položaj, treba da bude udoban, u slučaju otežanog disanja položaj u polusedećem položaju
• oslobodite usku odeću poput košulje, kravate, kaiša
• ako se osoba dugo leči od srčanih tegoba, trebalo bi da uzima lekove ili lekove koji su namenjeni stanju napada aritmije
• nakon primene lekova moguće je sačekati njihov efekat, otprilike 30-60 minuta, ali samo u manje ozbiljnim slučajevima
• u slučaju upornih poteškoća, u slučaju ponavljanja aritmija, ali i u slučaju ozbiljnijih aritmija, stručni pregled
• u ozbiljnim slučajevima pozovite hitnu pomoć

Stručna pomoć sledi iz primarne laičke pomoći. Dodaju se testovi poput merenja krvnog pritiska i EKG-a. Pristup veni će biti obezbeđen tamo gde će se primenjivati lekovi za intravensku primenu. U nekim slučajevima je potrebno i udisanje kiseonika.

Šta uraditi kada srce prestane da radi i nema disanja?

Neposredna KPR je neophodna kada se zaustavi cirkulacija krvi i disanje.

KPR je skraćenica od "kardiopulmonarna reanimacija".
Kardio znaći srce,
pulmonarni znaći plućni,
reanimacija, odnosno oživljavanje.

Takođe se može naći i termin KPCR - slovo C znaći "cerebralna" reanimacija, odnosno moždano oživljavanje.

KPR uključuje spoljnu kompresiju, odnosno kompresiju grudnog koša.

U narodu se naziva i masaža srca. Važna je i reanimacija usta na usta. Međutim, ona mora da bude bezbedna.

Automatski eksterni defibrilatori (AED) dostupni su na javnim mestima, kao što su tržni centri, opštinski uredi i aerodromi. Mesto sa njihovom dostupnošću označeno je zelenom nalepnicom sa skraćenicom AED, srcem i znakom električne energije, odnosno strelicom (munja).

Važnost AED je velika jer mogu da preokrenu uzrok nesvestice i zastoja disanja, naročito ventrikularna tahikardija i fibrilacija, što značajno utiče na prognozu zajedno sa KPR.

Kod KPR-a nema potrebe da brinete da li ćete se povrediti. Naprotiv, možemo spasiti život. Naravno, važno je uzeti u obzir sigurnost prilikom pružanja prve pomoći i KPR.