Koji su uzroci strabizma, rizici, lečenje kod dece i odraslih

Zrikavost / razrokost = strabizam. 
Strabismos - na grčkom = razrokost. 
Strabos - krivo, koso. 

Kao rezultat razlike u osi ravni posmatranog objekta, stvara se dvostruki vid. Mozak pokušava da potisne ovo stanje kako bi dobio pravu i oštru konačnu sliku. Zbog toga slabije oko ignoriše. To je adaptivni mehanizam CNS-a (centralnog nervnog sistema) = mozak ignoriše signal slabijeg oka.

Da bi mozak izbegao dvostruki vid, jedno oko, slabije, skoro da ga isključi i ne uzime od njega signale, sliku.

Sličan efekat se javlja kod slabovidnosti, u narodu poznato kao "lenje oko" (stručno se naziva ambliopija). Ako se na vreme ne otkrije kod male dece, dolazi do trajnog oštećenja vida na obolelom oku, a samim tim i oslepljenje tog oka.

Naravno, zrikavost je uzrok ambliopije.

Často vas interesuje:

• Šta uzrokuje zrikavost jednog oka?
• Šta je sa razrokošću novorođenčadi, beba, dece i odraslih?
• Šta je divergentni strabizam?
• Kako ispraviti zrikavost?
• Da li vežbe pomažu ili je neophodna operacija?
• Koliko dugo traje rekonvalescencija nakon operacije strabizma?

Razrokost utiče na malu decu, i to odmah nakon rođenja. Međutim, ne mora da bude trajno kod novorođenčadi. Ako potraje kod starije dece, pored skrining pregleda neophodan je i stručni pregled.

U detinjstvu su rešenja i lekovi moguća opcija i imaju dobre izglede za lečenje. Sa druge strane, u odraslom dobu je operacija jedino rešenje.

Stoga je čak i u ovom slučaju važno rano rešenje i lečenje.
Pošto je razrokost ozbiljan estetski problem, izaziva psihičko opterećenje i za dete i za odrasle.
Osim toga, za osobe sa oštećenim vidom, ograničava dnevne aktivnosti.

Šta je zapravo razrokost - stručno i kratko?

Osnova strabizma je poremećaj saradnje i koordinisanog pokreta oba oka. To je patološko, odnosno bolesno stanje, kada se tokom posmatranja – fiksaciji vida osa vida oba oka ne susreću u jednoj ciljnoj tački.

Položaj očiju je asimetričan, odnosno neujednačen.
Ortotropija = simetričan direktan položaj očiju.
Heterforija = poremećaj mišićne ravnoteže očiju ili binokularnog vida.

Strabizam se deli na nekoliko oblika. Osnovna podela je primarna i sekundarna:

1. Primarni
   • latentan i manifestni
     • manifestni se još deli na 
       • inkonkomitirajući (paralitički) - urođeni ili stečeni
       • i prateći (dinamički) - konvergentni, divergentni strabizam, vertikalni strabizam i posebni oblici strabizma
     • latentna zrikavost, koji je vidljiva samo u određenim situacijama
2. Sekundarni
3. prema vrsti odstupanja - vertikalni, horizontalni, torzioni tip
4. prema komitacije - simetriji, dele se na konkomitirajući (dinamički, isti u svim pravcima) i inkonkomitirajući - paralitički sa promenama ugla prema pogledu
5. prema lateralnosti - jednostrani / fiksirani (trajna zrikavost samo jednog oka) i promenljivo, kada se fiksacija smenjuje između očiju, dok je drugo oko zrikavo u tom trenutku.

Drugi oblik podele je prema pravcu, na:

• Ezotropija, kada je obolelo oko usmereno medijalno, odnosno unutra - strabismus convergens.

Sadrži nekoliko oblika, kao što su kongenitalni (infantilni), stečeni, akomodativni (refraktivna ezotropija), abnormalna akomodativna konvergencija i esotropu ex anopsia.

• Egzotropija, ako je oko usmereno bočno, odnosno spolja - strabismus divergens.

Postoji i nekoliko oblika, kao što su bazalni (konstantni) - kada je dete razoroko kod gledanja na blizo i daleko / intermitentno - kada gleda u daljinu / exotropia ex anopsia (uzrok je oštećenje funkcije vida ili povreda, oboljenje jednog oka).

• Hepertropija, kod koje je oko kranijalno, odnosno prema gore - strabismus sursumvergens.

• Hipotropija kada je oko usmereno kaudalno, odnosno prema nadole  - strabismus deosumvergens.

U tabeli su navedene neke vrste razorokosti sa opisom

Oko - čulni organ

Vizuelno percipiramo do 90% informacija iz okoline. Dakle, to je za nas najvažniji smisao. Očima opažamo svetlost, boje, oblike, kontrast i dubinu. Zahvaljujući tome možemo da se orijentišemo u okruženju.

Oko ima čulni deo koji hvata informacije iz okoline, odnosno svetlost. Motorna komponenta je sastavljena od mišića koji su važni za kretanje očiju.

Ovi okulomotorni mišići, zajedno sa okulomotornim nervima i centrom mozga, omogućavaju nam da se krećemo u prostoru.

Oko, odnosno njegov bulbus, je oko 24 milimetra (odrasla osoba) i ima sferni oblik. Njegov sastav je složen i koristi ćelije osetljive na svetlost, kao što su supozitorije i šipke, da percipiraju svetlost. Oni dalje pomeraju percepciju kroz optičke nerve u mozak. I iz oba oka u isto vreme.

Percepcija sveta, njegovog okruženja, prostora, njegove dubine i sveukupne 3D percepcije je obezbeđena interakcijom oba oka.

Usmeravamo, fiksiramo pogled i opažamo. Od dve slike, mozak povee i napravi jednu, od precizno „prikazanih” slika na mrežnjači.

Ovo se naziva binokularni vid.

A šta je kod dece?

Odmah nakon rođenja, beba ne percipira svet u boji, jer zraci padaju periferno, a ne centralno na žutu tačku. Nešto kasnije, nakon 4. nedelje, počinje da se pokazuje monokularni vid.

Binokularni vid dobijamo oko 3. meseca života.

Razvoj vida se odvija kod deteta do otprilike 6-9 godina.

Zbog toga je u ovom periodu važno otkriti ambliopiju i rešiti razrokost, da bi mozak bio u stanju da sagleda svet iz oba oka i ne bi li  „isključio”jedno oko.

Ako bi vidni centar imao dva različita obrazca, rezultat bi bio dvostruki vid.

Mi ne možemo da uočimo ambliopiju i dete ne može da je opiše. Zbog toga je neophodno pratiti razvoj i kvalitet vida kod lekara, odnosno pedijatra, a u slučaju oštećenja vida i očnog specijaliste.

Sadruge strane, razrokost je uočljiva spolja i stvara detetu značajne probleme. Pogotovo ako je u društvu gde je meta ismevanja. Ali ismevanje nije krajnji problem. Dete nije u stanju da dobije tačne informacije iz vidnog polja, što dovodi do daljih poteškoća.

Strabizam se javlja kod otprilike 4-6% dece.

Prema periodu, deli se na:

1. urođeni i infantilni strabizam - prisutan od rođenja do 6 meseci života
2. stečeni - javlja se između 1. i 3. godine života, najčešće od stečene ezotropije

Razrokost, zrikavost može biti očigledna (manifestna) ili skrivena (latentna, javlja se samo u nekim situacijama). Važno je što pre dijagnostikovati ovo stanje kod dece. Optimalno do 7 godina.

Razlog je rizik od uporne ambliopije, a time i trajnog oštećenja vida.

Naravno, i u slučaju ove bolesti pominje se takozvano multifakrotično delovanje, u kome se susreće više faktora.

Najčešći uzroci razrokosti uključuju:

• greške refrakcije oka - neispravljene greške
• oči sa različitom dioptrijskom greškom
• jednostrano oštećenje vidne oštrine (katarakta, bolest mrežnjače)
• nerazvijeni okulomotorni mišići
• disfunkcija okulomotornih mišića
• druge urođene bolesti oka i orbite (anomalije veličine i oblika)
• očne bolesti kao što su katarakta, upale
• povrede oka i glave
• dijabetes i druge metaboličke bolesti
• poremećaji štitne žlezde
• visok krvni pritisak
• degenerativne bolesti kao što je multipla skleroza
• bolesti mozga
• Daunov sindrom
• hidrocefaluscerebralna paraliza
• moždani udar ili tromboza u oblasti vizuelnog centra oka
• encefalitis, meningitis
• tumor - mozga i okoline oka
• prevremeno rođene bebe
• oštećenje fetusa / deteta tokom porođaja, trudnoće
• toksični efekti - botulinum toksin, alkoholizam

Evo na primer podela na uzroke okulomotornih poremećaja:

• neurogeni poremećaji - nervni uzrok
  • poremećaji kranijalnih nerava, njihovih jezgara i puteva
  • kod drugih poremećaja mozga
  • i drugi
• miogeni poremećaji - mišićni uzrok
  • Graves-Basedole bolest - Prekomerna proizvodnja tiroidnih hormona
  • Mijastenija gravis
  • Multipla skleroza
  • i drugi

Zrikavost kod novorođenčadi, malu decu i bebe?

Ovo stanje obično prolazi samo od sebe, u roku od nekoliko meseci bez potrebe za intervencijom i lečenjem. Dete ne može da popravi sliku sa oba oka odjednom. Njegove oči se menjaju dok izgleda, što može dovesti do toga da trči.

Međutim, ako traje duže od 6 meseci, neophodan je pregled (kod pedijatra i oftalmologa).

Bežanje oka se javlja i, na primer, u slučaju bolesti ili, nakon savladavanja, u slučaju groznice.

Navodi se da se uglavnom radi o međusobnoj disfunkciji okulomotornih mišića. Osim toga, mogući su i različiti neurogeni uzroci.

Kao što je već pomenuto, razrokost može biti stalna, ali i povremena, kada se javlja samo u određenim situacijama. Problem se obično javlja u detinjstvu.

Kod dece se obično može primetiti da je jedno oko fiksirano na predmet. Drugi se pomera, beži u strane, bilo na nos, gore, dole ili obrnuto, prema licu.

Naravno, stečeni oblik se može javiti i u odraslom dobu, usled različitih stanja, kako je navedeno u uzrocima. Dakle, iznenadni strabizam može biti simptom druge ozbiljne bolesti.

Oprez, iznenadna razrokost može biti znak akutne bolesti.

Promene u kretanju očiju jedna prema drugoj, kao da su se njihove ose konvergirale, ili obrnuto, kada se razilaze kada se gleda u predmet.

Primeri su tipična odstupanja koja mogu odrediti oblik ...

Ezotropija, konvergentni konkomitirajući strabizam 

Najčešći tip u detinjstvu. Oko pokazuje na nos. Ovo je manifestni tip u kome je obuka još uvek prisutna.

Oči mogu naizmenično ići u koso.

Glavni uzrok u ovom slučaju je nekorigovana refrakciona greška očiju, u smislu dalekovidosti.

Ispravljanje zahteva ispravku greške i samim tim naočare. Ovo može pomoći delimično, ali i potpuno. I tako će oči biti u paralelnom položaju bez odstupanja.

Ako naočare ne reše problem dovoljno, dodaje se hirurški zahvat.

Egzotropija / prateći divergentni strabizam

U ovom slučaju, bežanje očiju je usmereno prema gore. Ovo je manje uobičajen tip.

Odstupanje može biti isto kada se posmatra na različitim udaljenostima (bazalni divergentni strabizam), ali i različito. A razrokost utiče na jedno ili oba oka.

Razrokost jednog oka, ali i oba.

Paralitički / nekompetentni strabizam

Pokriva širok spektar uzroka, od neuroloških, preko mišićnih i slično. Odstupanje je uzrokovano poremećajem kretanja okulomotornih mišića, u pravcu oštećenog mišića.

Oko smeruje u pravcu gde je problem.

Često se radi o parezi (slabljenje) III., IV. ili VI. kranijalnog nerv.

Koji su mogući prateći simptomi?

I tako, pored estetike i psihičkog naprezanja, zrikavi ljudi se susreću sa različitim poteškoćama. One nastaju usled oštećenja vida i percepcije okoline, dubine, prostora i slično.

Na primer, zrikavo dete više puta udara u predmete okolo ili pada niz stepenice.

Poteškoće vezane sa strabizmom:

• bežanje oka/očiju u stranu, konvergiranje („ukrštanje očiju“), bežanje, poremećaj pokreta očiju
• poremećaj percepcije prostora, naletanje na predmete, problem sa hodanjem uz stepenice
• dupli vid
• naginjanje glave kada pokušavate da fiksirate pogled u jednu tačku i okretanje glave, na primer kada gledate TV
• upadno velike oči
• odbijanje čitanja
• glavobolja
• vrtoglavica
• povraćanje
• bol u okur
• efrakcione greške, ponekad sa velikim dioptrijama i dioptrijskom razlikom
• povećan umor i brže umorne oči

Iz tog razloga, redovni lekarski pregledi su važni u detinjstvu. Pre svega kod lekara opšte prakse za decu i adolescente, odnosno pedijatra. U slučaju problema, i kod specijaliste, odnosno oftalmologa.

Naravno, prvobitno je važna anamneza, odnosno poteškoće koje opisuje sam čovek. Međutim, mala deca još uvek nisu u stanju da imenuju svoje probleme.

Pregled očiju uključuje, na primer:

• strabološki pregled, na osnovu kojeg se utvrđuje oblik, položaj očiju, njihova pokretljivost (motilitet)
• pregled oštrine vida, razna pomagala, optometar i slično
• test kretanja očiju i devijacije
• pregled prednjeg segmenta oka
• pregled očne pozadine

U stečenom obliku, naročito u odraslom dobu, rade se i drugi pregledi (neurološki, CT, MRI, EEG, EMG, pregled krvi, EKG i drugi, prema udruženim poteškoćama).

Takođe je važno identifikovati rizične grupe, gde je potrebno obratiti pažnju na detaljan pregled:

• strabizam kod roditelja
• refrakcione greške kod roditelja
• prisustvo ambliopije "lenjeg oka"
• bolesti mrežnjače
• neurološke bolesti, moždani udar, visok krvni pritisak, dijabetes
• i drugi

Pitate: Kako ukloniti zrikavost? Pročitajte u lečenju.