Šindre: Zašto se razvija herpes i šta pomaže u lečenju

Herpes je zarazna bolest uzrokovana herpesvirusima. Odavde potiče i poznato ime herpes.

Porodica Herpesviridae.

Herpesvirusi su među najrasprostranjenijim virusima u svetu. Spadaju u DNK viruse. Dalje su podeljeni u nekoliko podvrsta. Najpoznatiji su herpes simplek virus ili varicella zoster virus.

Herpes simplex virus (HSV) se dalje deli na HSV 1 i HSV 2. Oni izazivaju različite poteškoće. U ovom članku ćemo ih detaljnije pogledati.

Varicella zoster virus, odnosno VZV, izaziva poznatu bolest pretežno detinjstva, pa stoga varičelu, češće nazivanu ovčijim boginjama.

Virusi herpes simpleksa pogađaju do 95% populacije.
Još u 1. veku lekar Herodot je opisao herpes.
Varijacije genitalija spominju se tek u 18. veku.

Poznajemo nekoliko vrsta herpesvirusa, navodimo ih u tabeli

Šta je to herpes simplex virus?

Virusi herpes simpleksa prenose se u ljudskoj populaciji kontaktom. Tako je telesna tečnost potrebna za inficiranje druge osobe, poput krvi, pljuvačke, suza, vaginalnih sekreta ili ejakulata, kao i tečnosti usled povrede kože. 

Prenos kontakta je važan jer je virus osetljiv na spoljašnje okruženje. Tamo gde se brzo suši i tako uništava.

Herpes simplek virus je podeljen na HSV-1 i HSV-2. Ono je važno u razlikovanju poteškoća koje izazivaju.

U slučaju HSV-1 prenos se odvija oralnim putem, odnosno usmeno. Preko tečnosti u telu, poput zaražene pljuvačke od osobe do osobe.

Sa HSV-2, najčešći način prenošenja je seksualni odnos. Dakle, zaražene telesne tečnosti, poput vaginalnih sekreta ili muškog ejakulata.

Oba ova virusa su rasprostranjena u ljudskoj populaciji. Prilikom zaraze, ponovno izazivaju bolne poteškoće, koje u većini slučajeva imaju neprijatan, ali beznačajan uticaj na zdravlje ljudi. Ovo je u obliku herpesa na usnama ili genitalnog herpesa.

Njihova ponovljena izbijanja uglavnom se pripisuju trenutnom slabljenju imuniteta.

U gorim slučajevima uzrokuju i ozbiljnije probleme, poput herpetičkog encefalitisa.

Ovaj virus može izazvati nekoliko bolesti,kao naprimer:

• infekcija kože
• infekcija usana i sluzokože usne duplje
• infekcije oka
• infekcije centralnog nervnog sistema (CNS)
• genitalni problemi
• neonatalne infekcije, prenos tokom porođaja sa majke na dete, karakteriše veoma težak tok

Prvi kontakt sa virusom javlja se u ranom detinjstvu. Pa čak i u 4. mesecu života ili kasnije, najčešće do 3 godine života.

Ovaj prvi kontakt sa virusom naziva se primarna infekcija. Primarna infekcija je 99 odsto asimptomatska, odnosno bez simptoma.

Alternativno, može se manifestovati kao gingivostomatitis, primarna infekcija genitalnog herpesa ili kao direktna inokulacija HSV -a. Najteži oblik je primarna infekcija novorođenčeta.

Gingivostomatitis herpetica

To je bolest koja ima opšte simptome. Na primer, pojavljuju se slabost, umor, anoreksija. Telesna temperatura raste do groznice. Povezan je sa bolovima u celom telu, mišićima i glavi.

Opšti simptomi, koji se često nazivaju gripom.

Grlobolja je takođe povezana sa povećanjem regionalnih limfnih čvorova. Dete može povraćati, osećati mučninu i žaliti se na bol u stomaku.

Nakon nekoliko dana prva faza se povlači. Ova faza obično traje 3 do 4 dana i naziva se prodromalna faza.

Drugi deo bolesti tada karakteriše sejanje malog osipa u usnoj šupljini, naročito u području tvrdih desni, na jeziku i desnima ili na dnu usta.

Nakon toga nastaju čirevi koji mogu biti u obliku kruga i ovalnog oblika. Različite su veličine, veličine čak i do 1 centimetara. U sredini su prekrivene žutom do sivom prevlakom. Jezik je takođe prekriven smeđom bojom.

Usta i uglovi usta takođe mogu biti pogođeni.

Značajan bol prisutan je u području oštećene sluznice. Ovo može biti posledica odbijanja hrane i anoreksije.

Primarna infekcija genitalnog herpesa

Posledica u većini slučajeva je HSV-2 i njegovo prenošenje tokom puberteta. Poteškoće su povezane sa genitalnim područjem..

Najnoviji podaci iz studija govore:
Do 50% slučajeva genitalnog herpesa može biti uzrokovano HSV-1.
Pojava je povezana sa jednostavnim objašnjenjem:
kod primene oralno-genitalnih seksualnih praksi.

Herpetiči osip u genitalnom području prate opšte teškoće. Dakle, povećana telesna temperatura do groznice, slabosti. Limfni čvorovi, koji su takođe bolni, povećavaju se lokalno.

Kod žena, herpetični ulkusi mogu zahvatiti praktično celo spoljašnje ili unutrašnje područje ženskih genitalija (vagina, vrat materice).

Nekoliko dana nakon polnog odnosa osip se širi u predelu malih usana, vaginalnog ulaza ili uretre.

Kod muškaraca se setva javlja uglavnom u predelu žira, ali i na drugim mestima penisa. Ako se virus prenosi tokom prakse analnog odnosa, tada se erozija, oštećenje kože, nalazi u području analnog otvora.

Kada se jave kod male dece, treba razmišljati o seksualnom zlostavljanju.

Direktna inokulacija HSV -a u kožu

Virus se prenosi direktno na oštećenu kožu, ali i na normalnu kožu bez povreda. Posebno u slučaju ljudi sa oslabljenim imunitetom. Takođe se formira takozvani Eczema herpeticum.

Manifestacija ovog oblika je kožni osip plikova, koji brzo pucaju i stvaraju se kraste. Posebno u predelu lica, vrata na trupu i ispod pazuha.

Ovu vrstu prate i opšte teškoće. To su uglavnom slabost, malaksalost, visoka telesna temperatura, i glavobolja.

Primarna infekcija novorođenčeta

To se odvija kroz dva prenosna mehanizma.

Tokom intrauterinog razvoja od majke do fetusa kroz placentu. Često je uzrok različitih intrauterinih oštećenja fetusa. Takođe izaziva pobačaj, prerano rođenje ili mrtvorođenče.

Prenos na ovaj način je redak.

Neonatalna primarna infekcija je infekcija novorođenčeta tokom porođaja putem kontaminiranih porođajnih kanala.

U većini slučajeva, tok je veoma težak do fatalnog. Poteškoće kod novorođenčeta počinju u roku od oko 2 nedelje od rođenja.

Opšti simptomi, a samim tim i groznica, povezani su sa osipom herpetičnog oštećenja kože na licu, herpetičnom upalom očiju. Javlja se i oštećenje mozga, pluća ili jetre.

Prenos sa zaražene majke na dete javlja se u 40-60%.

Prevencija prenošenja može biti porođaj u vidu preseka, odnosno carskog reza. To se mora dogoditi nekoliko dana pre datuma porođaja i ne može doći do pucanja plodne vode i samim tim do odliva amnionske tečnosti.

Prevenciju treba uzeti u obzir naročito ako buduće majke:

• prevaziđen genitalni herpes
• imaju genitalni herpes tokom trudnoće
• je dijagnostikovan herpes simplek ispod nivoa struka
• čiji su seksualni partneri imali genitalni herpes

Uzrok je infekcija telesnim tečnostima koje sadrže HSV virus. Prenos se vrši direktnim kontaktom između osoba.
Virus je osetljiv na spoljašnje okruženje, u kojem brzo umire.

Kao što je gore pomenuto, HSV ima dva podtipa.

HSV-1 je uglavnom odgovoran za probleme lica. Iako nedavne studije takođe pokazuju prisustvo oralno-genitalnog prenošenja.

HSV-2 karakteriše pojava u donjim delovima tela, ispod struka. Tako u većini slučajeva izaziva genitalni herpes. Uzrok prenošenja je seksualni odnos.

HSV ili podtip 1 ili 2 su uobičajeni ljudski patogeni koji se javljaju širom sveta. U velikoj većini slučajeva izazivaju neprijatne i bolne poteškoće, ali sa malim rizikom po zdravlje ili život.

U ređim slučajevima, oni imaju lošiji tok i mogu izazvati različite teškoće u celom telu. Glavni uzrok je oslabljen imunitet. U tom slučaju može doći do oštećenja kože, očiju ili mozga. Najozbiljnija komplikacija herpetičkog encefalitisa ili meningitisa može biti i smrt.

Herpes oboljenja su uglavnom asimptomatske u svojoj primarnoj infekciji. Prenos se javlja u ranom dobu.

Virus se ne leči, ali on trajno počiva u našem telu (u kožnim i nervnim ćelijama, posebno u ganglijima trigeminalnog nerva) i čeka pravo vreme kada ponovo izazove poteškoće.

To je u slučaju, na primer:

• kada je organizam oslabljen, na primer kod druge bolesti
• za hormonalne promene, tokom menstrualnog ciklusa
• stresne situacije i mentalni stres, preopterećenje
• postoperativna stanja i drugi stres za telo
• na prekomernoj sunčevoj svetlosti

Ponavljajuće bakterije se takođe tehnički nazivaju ponavljajući herpes labialis (na olovci) ili ponavljajući herpes genitalis (polni organi).

Simptomi koji se javljaju kada se bolest ponovi su:

1. na mestu budućeg herpetičkog osipa osećaj
   • neprijatan svrab
   • napetost kože, sluzokože
   • peckanje
2. Otok
3. crvenilo
4. bol
5. kasnije se pojavljuju mali plikovi
   • crvene su boje
   • bolni
   • svrbe
   • peckaju
   • ispunjenni tečnošću
6. plikovi pucaju
7. iz njih curi tečnost
8. sušenje
9. sadržaj i erozija
10. krvarenje
11. kraste
12. ispucale usne, koža, sluzokože
13. krvarenje iz ispucale kože

Kožne manifestacije mogu se pojaviti i na drugim delovima lica, na nosa, u nosa, ispod nosa, na vratu, na oka, u oku, na bradi.
U većini slučajeva, međutim, radi se o donjoj usni.

Pored ovih lokalnih problema, mogu biti povezani i opšti simptomi. Kao što su umor, mučnina ili groznica.

U retkim slučajevima postoji i zahvaćenost jednjaka, upala pluća, jetre, urinarnog trakta ili bešike.

Za dijagnostikovanje bolesti obično nisu potrebne posebne metode ispitivanja. Dovoljna je anamneza i klinička slika. Klinička slika uključuje subjektivne i objektivne teškoće.

Subjektivne probleme opisuje sama osoba, poput osećaja napetosti, svraba ili bola. Oni su objektivno vidljivi spolja ili mogu se ispitati.

U posebnim slučajevima, treba ga dopuniti laboratorijskim testovima, kao što su dokazi o virusima. To je nakon prethodnog pojačavanja herpetičnih erozija ili kultivacija virusa. Takođe se vrši PCR, koji je polimerna lančana reakcija ili detekcija specifičnih antitela u krvnom serumu nakon uzimanja krvi.

Kurs može biti raznovrstan. Na primer, početna infekcija virusom, koja se obično javlja u detinjstvu, obično je asimptomatska.

Naravno, to takođe zavisi od vrste virusa koji je inficirao telo. HSV-1 za područje lica i posebno usne ili HSV-2 kao genitalni tip.

Bolest može biti blaga ili, obrnuto, postoje poteškoće većeg intenziteta. Takođe zavisi od trenutnog stanja organizma, imuniteta i pridruženih bolesti. Isto važi i za ponavljajuće infekcije.

Nakon prvog kontakta, virus se krije u telu i čeka priliku da ponovo izazove nelagodu. Karakteristični simptomi koje izazivaju pojedini podtipovi predstavljeni su gore u članku.

Šindra u trudnoći

Trudnoća je period povećanih zahteva za žensko telo. Ovo se odnosi na hormonalne procese, kao i na imunitet. Ne pomaže ni umor.

Ove promene daju prednost herpesu. Što se tiče virusa herpesa tipa 1, nema razloga za veliku zabrinutost. Dakle, herpes na usnama nije rizik za fetus, a buduće majke mogu si pomoći uobičajenim proizvodima koje preporučuje apoteka.

Situacija se menja sa herpesom genitalnog tipa.

Važno je da obavestite svog lekara ili ginekologa o prošlom genitalnom herpesu u prošlosti.

Neka se to dogodi prvi put tokom trudnoće. To nije takav rizik do 28. nedelje. Zabeležen je prenos herpes virusa na fetus preko placente, ali samo u retkim slučajevima.

Visok rizik prenošenja sa majke na fetus tokom porođaja je 30-50% za primarnu infekciju.

Bolest koja je u toku tokom porođaja je opasnija. U tom slučaju to može uzrokovati i ozbiljne zdravstvene probleme za fetus, a samim tim i za novorođenče. Trudnica prima antivirusne lekove koji su bezbedni tokom trudnoće.

Zbog toga se pre datuma porođaja bira presek, odnosno carski rez. Važno je zaobići rodni kanal.

Nakon porođaja, lična higijena i sprečavanje prenošenja na novorođenče su veoma važni. Majka mora da istraje i da ne ljubi svoje dete. 

Osim ljubljenja bebe, potrebno je izbegavati lizanje duda, kašika ili drugih predmeta koje beba stavlja u usta i na kožu.

Herpes se manifestuje u trudnoći isto kao i van nje. Dakle, plikovi koji su bolni i svrbe. Pridružuje se groznica, umor ili drugi opšti problemi, poput bolova u telu, mišićima, zglobovima, glavi.

Zapamtite da su herpes na usnama i, obrnuto, najrizičniji genitalni herpes najmanje rizični, u tom slučaju postoji najveća opasnost od prenošenja i porođaja. Retko čak i tokom trudnoće kroz placentu od trudnice do fetusa.

Šta ne treba zaboraviti kod male dece?

Ne bi trebaloi da ljubimo malu decu  kada se pojavi herpes, posebno na usnama. Pazite da ne ližete dude, bočice kako biste ih „oprali“.

U društvu je nemoguće sprečiti malu decu da pozajmljuju igračke koje stavljaju u usta ili menjaju flaše, pribor za jelo, posuđe. Deca se dodiruju ili sišu prste.

Stoga, ne zaboravimo principe ograničavanja širenja infekcije sa drugom decom. Ako malo dete ima herpes, trebalo bi da ostane kod kuće sa svojim roditeljem.