Šta signalizira povišena telesna temperatura? Najčešći uzroci

Povišena telesna temperatura, koja se naziva i subfebrilna, je telesna temperatura između 37 i 38 stepeni Celzijusa. Povećana temperatura se javlja kod nekoliko vrsta bolesti. Od obične prehlade, virusne respiratorne bolesti, do nekih zaraznih i inflamatornih bolesti.

Mnogo puta je propraćena drugim simptomima, a u tom slučaju potrebno je razmisliti o stručnom pregledu kod lekara. Ako je u pitanju samo kratkotrajno stanje, nema potrebe za hitnim pregledom. Subfebril se može posmatrati i u kućnom okruženju. Pregled se razmatra prema pojavi pridruženih simptoma.

Povećana telesna temperatura je očiglednija kod bolesti koje imaju duži ili slobodniji tok. Groznica, a to je temperatura iznad 38 stepeni Celzijusa, ukazuje na ozbiljniju bolest, najčešće bakterijskog porekla.

Mnogo puta je moguće da se povećanje telesne temperature prvo javi kao simptom bolesti. Kasnije, ako se bolest ne leči adekvatno, telesna temperatura raste do groznice. U ozbiljnim slučajevima i iznad 40 stepeni Celzijusa, a u tom slučaju je već reč o pregrevanju tela, tzv. hiperpireksiji.

Povećanje telesne temperature je karakteristično za različite zarazne bolesti respiratornog trakta, na primer kod:

• gripe
• upale pluća
• zapaljenje nazofarinksa
• angine, odnosno upala krajnika
• zapaljenja sinusa i paranazalnih sinusa
• tuberkuloze
• prehlade
• bronhitisa

Uz različite infektivne i inflamatorne bolesti gornjih ili donjih disajnih puteva, javlja se povećana telesna temperatura zajedno sa drugim simptomima. Uglavnom je to kašalj, začepljen nos, curenje iz nosa, bol u grlu.

Povećanje telesne temperature obično je praćeno i sa:

• drhtavicom, kojom telo pokušava da poveća telesnu temperaturu
• umorom
• slabošću
• nedostatak apetita
• bolom u telu, posebno u mišićima i zglobovima
• glavoboljom

Neki od ovih problema, kao što je obična prehlada, mogu se rešiti bez lečenja od strane lekara opšte prakse. Ali ako simptomi ne popuštaju duže vreme, neophodno je ići na pregled. Nekoliko oblika, kao što su tuberkuloza ili pneumonija, mogu napredovati u hroničnu fazu.

U tom slučaju ozbiljno ugrožavaju zdravlje čoveka i organizma. Zbog toga je bolje ne potcenjivati povećanu temperaturu, ako su prisutni i drugi simptomi. Na primer, ako povišena telesna temperatura traje duže od pola godine.

Kada se telesna temperatura smanjuje?

Jednostavno rečeno, telesna temperatura raste dok telo pokušava da se bori protiv stranog mikroorganizma. Uspešnije se telo bori, ako je telesna temperatura do 38 stepeni Celzijusa. I zbog toga se preporučuje lečenje telesne temperature, njeno smanjenje, tek kad je iznad 38,5 stepeni Celzijusa. To jest, u slučaju groznice.

Lekovi koji se daju protiv groznice nazivaju se antipiretici. Ovi lekovi često imaju kombinovano dejstvo i osim što snižavaju telesnu temperaturu, smanjuju i bol. Oni takođe imaju analgetički efekat.

Postoje i drugi kombinovani lekovi, gde postoji nekoliko aktivnih supstanci, koje su namenjene za nekoliko simptoma. Oni imaju zadatak da smanje telesnu temperaturu i smanje bol. Nakon toga, da stimulišu telo ili čak opuste disajne puteve. Međutim, ovo je simptomatski tretman, koji tretira simptom, a ne uzrok.

Međutim, najbrži način za smanjenje telesne temperature je fizičko smanjenje. To znači da se obloge primenjuju na telo. Ili se može tuširati ili kupati u mlakoj vodi.

Temperatura tela raste čak i kada ste umorni

I to naročito ako je povezan sa nespecifičnim simptomima. Najčešće uz umor, blagu glavobolju, bolove u mišićima ili zglobovima. U ovom slučaju može biti i sindrom hroničnog umora.

Najbolje je da se odmorite i počastite mirnim režimom. Ne obavljajte naporne aktivnosti i izbegavajte stres. Ako je moguće, osoba treba da se opusti i u radnom prostoru i da se posveti odmoru i regeneraciji. Nakon nekog vremena, ovi simptomi mogu postepeno nestati.

Informativna tabela o telesnoj temperaturi i njenim vrednostima

Onkološka oboljenja

Vrlo često se kao jedan od simptoma pominje povišena telesna temperatura, čak i kod kancera i tumorskih oboljenja raznih vrsta. Mogu se pojaviti bilo gde u ljudskom telu.

Ponekad to nije stalno povišena temperatura, već periodi, kada je ona viša bez spoljašnjeg uzroka, a ponekad niža. Zbog toga je neophodno posmatrati i druge simptome koji su karakteristični za određenu bolest. U tom slučaju, ići na pregled. Lekar će obaviti različite laboratorijske ili slikovne testove krvi.

Povećana telesna temperatura je, na primer, i kod karcinoma kostiju, raka krvi, koji je poznat kao leukemija, karcinom larinksa, karcinom štitne žlezde, karcinom jetre, ali i kod tumora debelog creva, usne duplje, pankreasa, želuca, jednjaka, ali i kod raka pluća i drugih bolesti raka.

I da li su benigni, odnosno nemaligni tumori ili njihov maligni oblik. Kada su tumori maligni i stoga se može govoriti o kancerogenoj bolesti u pravom smislu.

Infektivni uzroci

Povećana telesna temperatura se manifestuje i kod mnogih zaraznih bolesti. To su, na primer, zauške, rubeola, infektivni endokarditis, boginje, tetanus, dečija paraliza ili salmoneloza, žutica, lajmska bolest. Takođe enterobioza, popularno nazvana mrle, može se manifestovati povećanjem telesne temperature, a isti je slučaj i sa vaškama.

Druge tipične dečje bolesti koje pogađaju malu decu ili u periodu nakon rođenja. U nekim slučajevima mogu uticati i na odrasle. I to ako u detinjstvu nisu preboleli neku od uobičajenih zaraznih bolesti i nisu razvili antitela protiv njih. Što je tipično za ovčje boginje.

Generalno, viša telesna temperatura je prisutna kod više bolesti zarazne prirode, bez obzira na njihovu vrstu i lokalizaciju, a kasnije i groznica. To je slučaj, na primer, kod gonoreje, gljivične infekcije, infekcije klamidijom ili čak sifilisa. Odnosno, čak i kod polno prenosivih bolesti.

Alternativno, ako je osoba zaražena HIV virusom i ima AIDS, radi se o stečenom imunološkom nedostatku. Osoba je podložna bilo kojoj zaraznoj ili inflamatornoj bolesti.

Pored povišene temperature, uvek treba posmatrati i druge simptome ili promene u zdravlju osobe. I potražite odgovarajući medicinski tretman i specijaliste u skladu s tim. Prvi izbor je lekar opšte prakse za decu ili odrasle. On naknadno može preporučiti druge preglede.

Kod drugih zapaljenja

Povećanje telesne temperature je takođe vrlo često tokom upale. Na primer, sa zapaljenjem jajnika, vena, mlečne žlezde, ušnog kanala ili srednjeg uha. Takođe za upalu slepog creva, materice, urinarnog trakta, larinksa, bubrega, zapaljenja miokarda, odnosno srčanog mišića, perikarda, odnosno srčane membrane.

Takođe kod zapaljenja debelog creva, žučne kese, ali i kod žučnih kamenaca npr. Generalno, razne upale u digestivnom, izlučivom, vaskularnom i polnom sistemu manifestuju se povećanjem temperature.

Drugi uzroci povećanja telesne temperature

Povišena temperatura se često javlja čak i kod bolesti koje spolja pokazuju potpuno različite simptome. Ovo je samo sekundarni simptom ove bolesti. Često se javlja u kasnijoj fazi razvoja. Ovo je slučaj, na primer, kod artritisa, zatvora, herpesa ili šindre. Čak i sa Crohnovom bolešću.

Lekar može utvrditi mogući uzrok na osnovu krvi, urina ili drugih simptoma ili pregleda (rendgenski snimak, ultrazvuk). Generalno, telo reaguje povišenom telesnom temperaturom na prisustvo parazita, upalu, infekciju ili na promenu zdravstvenog stanja. U početku možda neće biti odmah vidljivo. Međutim, odvija se unutar organizma.

Povećana telesna temperatura kao simptom trudnoće ili tokom trudnoće?

Hormonske promene u trudnoći povećavaju bazalnu telesnu temperaturu. Telesna temperatura merena u vagini, odnosno bazalna, može se ujutru povećati za nekoliko desetinki stepena. Obično od 36,7 do 37,3 stepena Celzijusa.

Bazalna temperatura se takođe povećava tokom ovulacije.

Blago povećanje telesne temperature može biti jedan od neizvesnih znakova trudnoće. Pored toga, mogu biti povezani umor, slabost, jutarnja mučnina i povraćanje.

Izostanak menstruacije i pozitivan test na trudnoću povećavaju verovatnoću. Međutim, kao siguran znak trudnoće je hvatanje embriona ili fetusa na ultrazvučnom pregledu.