Dekubitus: Zašto nastaju dekubitusi, kako se manifestuju i leče

Dekubitusi su povrede kože i potkožnog tkiva. Čirevi pod pritiskom nastaju usled interakcije faktora rizika, posebno za hroničnu primenu pritiska na određenu površinu tela, kožu i potkožnu kost. Ova područja su u većini slučajeva najviše opterećena telesnom težinom.

Najčešće pogođena područja uključuju:

• zaglavlje
• vratna kičma, izbočina, gde je poslednji 7. pršljen
• lopatice
• laktovi
• područje krsnog dela kičme, sakruma ili sakralnog dela
• gluteus mišići (na zadnjici)
• pete
• u bočnom položaju uglavnom je to područje kukova i trohantera, nogu, ramena, zgloba, spavaćeg dela glave
• u položaju trbuha takođe kolena, prsti, dlan, opterećen deo glave
• u sedećem položaju zadnjica, područje ispod kolena, pete

Dekubiti su ograničena područja oštećenja kože, a u najgorem slučaju i potkožnog tkiva. Većina sa manjim slojem potkožne masti. Na primer, mast deluje kao zaštitna klapna ili izolator toplote. Ova povreda, bolest nastaje sa dugoročnim efektima u roku od nekoliko dana.

Ali u neprikladnim uslovima, čak i u roku od nekoliko sati.

Najčešće vas zanima:
Zašto nastaju dekubitusi i u koje vreme?
Kako se manifestuju i kako izgledaju?
Šta može pomoći protiv njih i kako se leče?

U literaturi postoje različite definicije koje imaju jednolično objašnjenje. Dekubitus je hronična rana čija pojava rezultira poremećajem mikrocirkulacije (malim dotokom krvi). Rezultat je nedovoljna cirkulacija krvi, oksigenacija i opskrba hranjivim tvarima.

Prekid krvotoka, odnosno ishemija, rezultira oštećenjem tkiva, a samim tim i kože, potkožnog tkiva, ali i mišića. Razvija se čir, stručno i ulceracija, a u najgorem slučaju smrt tkiva (nekroza). Poreklo dekubitusa rezultat je spoljnih i unutrašnjih faktora.

U vezi sa dekubitusom, navode se sledeće činjenice:
70% svih dekubitusa je kod ljudi starijih od 70 godina
60% dekubitusa nastaje tokom prve dve nedelje
17% dugotrajnih pacijenata kojima je potrebna nega
34% preležanina nastaje u krstastom regionu
a 26% na petama

Dekubitusi, posebno one u višoj fazi, predstavljaju rizik od komplikacija. Rana je kapija za infekciju, odnosno bakterije. Ova komplikacija će pogoršati proces zarastanja rana, ali i celokupno stanje osobe. Sepsa, koja se popularno naziva trovanjem krvi i smrću, opasna je.

Druge komplikacije uključuju krvarenje, stvaranje cista, ali i recidiv (tj. povratak dekubitusa nakon zarastanja) i hronični dekubitus. Zbog toga pravovremeni tretman, a posebno prevencija dekubitusa kod nepokretnih i rizičnih pacijenata treba da bude na prvom mestu u institucionalnoj nezi, i kućne nege.

Dekubitus nastaje kao uzajamno dejstvo spoljnih i unutrašnjih faktora, posebno za rizične grupe ljudi. Ovo uključuje one koji imaju problem sa pokretljivošću, bilo da je u pitanju delimično ili potpuno oštećenje pokretljivosti, i to u ležećem položaju, ali i kada dugo sedite, na primer u invalidskim kolicima.

Iza uzročnika dekubitusa leži dejstvo pritiska, trenja ili smicanja. Ove sile deluju na mestu gde se najveći pritisak tela primenjuje na kožu i potkožno tkivo, po težini. Najrizičnija su ona područja u kojima ima najmanje potkožne masti i pritisak na ta tkiva povećava pritisak na kost.

To je slučaj, na primer, u položaju koji leži na leđima u sakralnom delu. Ako osoba leži na boku, to su delovi tela poput spavaćeg dela glave, ramena, lakta, kuka, kolena, ali i noge. U sedećem poprečnom delu, deo ispod kolena (ako naleže stolica, invalidska kolica) ili pete.

Mehanizam nastanka dekubitusa može se postepeno sažeti, naime:

1. pritisak
2. smanjenje mikrocirkulacije, odnosno protoka krvi
3. nedostatak kiseonika
4. oštećenje tkiva
5. smrt tkiva
6. infekcija

Pod pritiskom podrazumeva delovanje više sila. Dakle, pritisak je okomita sila i nastaje kao rezultat gravitacije. Koža, potkožno tkivo, mišići su stisnuti između jastučića i kosti. Postoji poremećaj protoka krvi, nakon čega dolazi do oštećenja tkiva i dekubitusa.

Sila smicanja ili cepanje nastaje, na primer, u polusedećem položaju kada osoba klizi ili je povučena više. Suprotni efekti na kožu i donje strukture, sa ponovljenim i produženim izlaganjem, mogu dovesti do poremećaja mikrocirkulacije krvi i limfe (pulpe). Ovo će oštetiti male krvne sudove, kao i limfne sudove.

Trenje je primer drugog mehanizma. Ponovljeno trljanje oštećuje površinu kože. Ako je povećana vlažnost povezana sa silama trenja, velika je verovatnoća stvaranja dekubitusa. Najrizičniji su ljudi sa inkontinencijom (spontanim odlaskom) urina i stolice. Zbog toga odeća koja ne diše koja zadržava vlagu nije pogodna za ležeće pacijente.

Kombinovani spoljni i unutrašnji faktori rizika navedeni u tabeli

Vidljivi proces pojave dekubitusa uglavnom je spolja. Kada je prisutno crvenilo kože. Međutim, ako je dekubitus nastao zbog mehanizma cepanja, on je dugo nevidljiv. Razlog je taj što se dublje strukture prvo oštećuju i stvara se duboka rana, čir.

Tabela prikazuje faze pred spavanje

Spominje se i 5. faza, dok se u 4. fazi opisuje fascija (omotač) mišića, otok i upala, u 5. fazi počinje nekroza, uništavanje tkiva do dubine koja može uticati na kost i zglob.

Naravno, sam dekubitus nije samo lokalni problem. Napredne faze utiču na telo u celini. Oni pogoršavaju osnovne bolesti i, obrnuto, dugotrajne bolesti takođe negativno utiču na samo poreklo, ali i na zarastanje dekubitusa.

Infekcija povređene kože i dubljih struktura ozbiljna je komplikacija. Pogoršava zarastanje dekubitusa, ali i celokupno stanje čoveka. Sepsa je opasna, a njen teški oblik je opasan po život. Shodno tome, dekubitus je izvor gubitka proteina. Smanjeni nivoi proteina otežavaju lečenje i produbljuju neuhranjenost.

Komplikacije dekubitusa uključuju:

• ekcem izazvan infekcijom kože kao odgovor na bakterije
• širenje infekcije u krv, odnosno bakterije, i naknadna oštećenja srca, mozga, artritis
• celulit, naime površna ili duboka upala okoline
• sepsa kao rezultat upale dekubitusa i okoline
• osteomielitis kao posledica četvrtog stepena dekubitusa
• bol, ublažavanje bola pre manipulacije ljudima, pre rehabilitacije, pre lečenja rana

Celulitis, kao upala potkožnog tkiva, a ne kao celulit,  koji je posebno estetski problem žena.

Dekubitusi se mogu prepoznati po spoljnim simptomima. Doktor ili zdravstveni radnik (medicinska sestra, medicinski brat) mogu sa tačke gledišta utvrditi sumnju na razvoj dekubitusa. Kao što je spomenuto, s mehanizmom smicanja, vanjska, površinska manifestacija može kasniti, pa se pretpostavlja veći raspon u dubljim slojevima.

Stanje kože na površini i kliničke manifestacije ili bol su od pomoći u eskalaciji ožiljka. U slučaju trećeg i četvrtog stepena potrebno je i utvrditi prisustvo infekcije, vrši se bris za pregled mikroba i osetljivost na antibiotike. Najčešće je prisustvo različitih bakterija.

Dodatni test je određivanje CRP-a kako bi se potvrdilo širenje infekcije. Alternativno, ispitivanje telesne temperature. Određivanje proteina plazme (albumina) takođe je jedno od važnih laboratorijskih ispitivanja.

Nakon toga se može obaviti vaskularni pregled pomoću dupleks sonografije. Fotografiranje dekubitusa je takođe dobar alat. Ovo pomaže u lečenju, dok fotografije pomažu u upoređivanju stanja oštećenja ili zarastanja.

Rizik od preležanina može se proceniti kod visokorizičnih pacijenata. Izvodi se po Nortonovoj skali. Ocenjivanje se vrši brojenjem pojedinačnih bodova. Ako je rezultat manji od 25 bodova, osoba je u opasnosti od nastanka propalina, pa što je manje bodova, to je veći rizik od posteljine.

Tabela prikazuje Nortonovu skalu za procenu rizika od nastanka dekubitusa

Dekubitusi nastaju usled dugotrajnog pritiska. Međutim, zbog povoljnih uslova, interakcija faktora rizika može nastati u roku od nekoliko sati. Većina dekubitusa nastaje u prve dve nedelje. Na primer, nakon imobilizacije osobe.

Kod nepokretnih pacijenata to je rezultat nedovoljne ili nepravilne nege, a samim tim i posledica zanemarenog pozicioniranja. To se dešava ne samo u bolničkom okruženju, sestrinskoj nezi, već i u kućnom krugu.

U početku je vidljivo ograničeno crvenilo kože, ali nije oštećeno. Bledica može biti prisutna kod ljudi sa tamnom kožom. Može biti povezan lokalni otok. Nakon toga, u drugoj fazi, nastaje žulj ili površinsko oštećenje kože.

Treći stepen je ozbiljniji. Kada se to dogodi, dublji sloj je oštećen. Međutim, utiče samo na fasciju. U 4. fazi, duboki sloj je oštećen. Vidljivi su mišići i tetive, a mogu se oštetiti i kost ili zglob.

Preležanina ugrožava ljude sa komplikacijama. Oni će se manifestovati u zavisnosti od njihove vrste. Primer je celulit, koji je upala dubokih potkožnih slojeva oko dekubitusa. Ovo je posledični rizik za širenje bakterija po celom telu.

Oni mogu krvlju doći do srca, mozga ili zglobova. Teško stanje koje može dovesti do smrti je sepsa. Drugi opšti simptomi mogu uključivati povećanje telesne temperature, bol (kao i bol u celom telu). Ako dekubitus pogodi kost, to dovodi do osteomielitisa, upalne bolesti kostiju.