Veliki kašalj: Počinje neprimetno a traje dugo. Da li ugrožava decu i odrasle?

Veliki kašalj: Počinje neprimetno a traje dugo. Da li  ugrožava decu i odrasle?
Foto izvor: Getty images

Veliki kašalj počinje neprimetno, traje dugo i preti i deci i odraslima. Koji su njegovi simptomi, lečenje i posledice ili prevencija?

Glavni simptomi

Prikaži više simptoma

Karakteristike

Veliki kašalj je bakterijsko oboljenje respiratornog trakta, čija su najčešća manifestacija uporni, dugotrajni napadi kašlja.

Može uticati na bilo koga, posebno je opasno za decu mlađu od 1 godine i starije osobe. Zahvaljujući obaveznoj vakcinaciji, incidencija ove bolesti je značajno smanjena.

Međutim, i dalje se može pojaviti u vašem području.

Veliki kašalj (hripavac, magareći kašalj, lat. pertussis) je veoma zarazna respiratorna bolest koju izaziva bakterija Bordetella pertussis.

Uglavnom utiče na larinks, traheju i bronhije.

Ovu bolest karakterišu jaki, zagušljivi napadi kašlja koji traju nekoliko nedelja. Prate ih oštro disanje, ponekad povraćanje i pojava tamnoplave kože lica (cijanoza).

Disanje se otežava i telo je iscrpljeno.

Za razliku od drugih ozbiljnih bakterijskih bolesti, veliki kašalj se javlja bez temperature, osim ako zaražena osoba ne pati od druge, sekundarne infekcije.

Prve pojave velikog kašlja opisane su već u 16. veku. Međutim, nije se znalo šta je izazvalo ovu bolest. Bakterija, koja ga izaziva, Bordetella pertussis identifikovana je tek 1906. Njeni otkrivači su bili Žil Borde i Oktav Gengou.

Pre nego što su vakcine bile dostupne, veliki kašalj je bio jedan od vodećih uzroka smrti kod novorođenčadi i male dece. Ali to još uvek nije prošlost. Sporadična izbijanja infekcija se povećava.

Širom sveta, veliki kašalj pogađa oko 16 miliona ljudi godišnje.
Povećana incidencija se primećuje u intervalima od 3-4 godine.

Uzroci

Uzročnik velikog kašlja je sićušna, aerobna, gram-negativna bakterija Bordetella pertussis iz porodice Alcaligenaceae.

Ova bakterija je isključivo ljudski patogen i poseduje bakterijske adhezine - fibrozni hemaglutinin, pertaktin i fimbrije. Takođe proizvodi toksine, od kojih je najvažniji bordetel toksin, tzv pertusis toksin.

Bakterijski adhezini su proteinske strukture koje pomažu bakterijama da prianjaju na različite površine (npr. sluzokožu respiratornog ili digestivnog trakta).

Bordetel toksin - otrov za respiratorni trakt

Bordetella pertussis naseljava površinu sluzokože traheje i bronhija.

Brzo se umnožava i remeti funkciju trepljastog epitela respiratornog trakta tako što proizvodi bordet toksin. Izaziva upalu, pa čak i odumiranje (nekrozu) sluzokože i pojačano stvaranje sluzi u respiratornom traktu. To dovodi do iritacije receptora kašlja.

Treplje (cilije) svojim oscilirajućim kretanjem obezbeđuju kretanje sluzi i drugih nečistoća iz respiratornog trakta. Poremećaj njihove funkcije stoga predstavlja visok rizik za razvoj upala i raznih infekcija.

Otok i suženje disajnih puteva nastaju kao posledica pogoršanja upale. Takvo stanje znatno otežava disanje.

Toksin pertusisa napada trepljasti epitel disajnih puteva. Izvor fotografije: Getty images
Toksin pertusisa napada trepljasti epitel disajnih puteva. Izvor fotografije: Getty images

Simptomi

Period inkubacije velikog kašlja kreće se od 7 do 21 dan (u proseku 10 dana) od prvog kontakta sa bakterijom.

Bolest je dugotrajna, obično traje 6-10 nedelja, a njen tipičan tok ima 3 stadijuma.

U početku se manifestuje kao obična prehlada praćena samo blagim kašljem.

Kasnije se javljaju česti i uporni napadi kašlja, posebno noću.

U naprednijoj fazi, napadi kašlja se javljaju čak i tokom dana.

Uporni napadi kašlja noću su jedan od tipičnih simptoma velikog kašlja. Izvor fotografije: Getty images
Uporni napadi kašlja noću su jedan od tipičnih simptoma velikog kašlja. Izvor fotografije: Getty images

Tabuľka znázorňuje štádiá typického priebehu čierneho kašľa, ich trvanie a charakteristické príznaky

Stadijum Simptomi
1. Stadijum katarálne -10 až 15 dní
  • nádcha
  • pokašliavanie
  • bolesť hrdla, zachrípnutie
  • zápal očných spojoviek, slzenie
  • mierne zvýšená teplota
  • peribronchitída (zápal tkaniva v okolí priedušiek)
  • nechutenstvo
2. Stadijum paroksizmalno - 1 do 5 nedelja
  • iritirajući, paroksizmalni kašalj (paroksizmi), koji se ponekad završava iskašljavanjem guste providne sluzi, povraćanjem i plavim licem, sa otežanim disanjem
  • udisaji tokom napada kašlja podsećaju na škripu ili piskanje (tzv. magareći kašalj)
  • otežano disanje (emfizem)
  • problemi sa spavanjem (napadi kašlja noću)
  • iscrpljenost tela
3.Stadijum rekonvalescentno - 1 ili više meseci
  • smanjuje se učestalost i intenzitet napada kašlja
  • dužina oporavka zavisi od brzine regeneracije trepljastog epitela disajnih puteva

Klinička slika zaraženih uglavnom zavisi od starosti i stanja imuniteta.

Ponekad, posebno kod adolescenata i odraslih, tok može biti netipičan. Simptom je često samo dugotrajan iritirajući kašalj bez drugih pratećih poteškoća. Takav oblik atipičnog kliničkog toka naziva se abortivnim (blagim).

Zaraženi sa blagim tokom velikog kašlja često se kreću među zdravim ljudima i nesvesno šire zarazu dalje.

Infekcija velikog kašlja kod male dece i ljudi starijih od 65 godina može imati težak tok, opasan po život.

Kako se širi?

Veliki kašalj je veoma zarazan.

Širi se kapljicama iz nosa, usta i grla.

Dakle izvor infekcije je zaražena osoba.

Veliki kašalj je veoma zarazna kapljična infekcija. Izvor fotografije: Getty images
Veliki kašalj je veoma zarazna kapljična infekcija. Izvor fotografije: Getty images

Infektivni period počinje već na kraju inkubacionog perioda.

Osoba je najzaraznija tokom kataralne faze i prve nedelje paroksizmalne faze. Nakon početka lečenja, zaražena osoba je sposobna da prenosi infekciju još 5 dana, nakon čega se infektivnost smanjuje.

Infekcija velikim kašljem podleže obaveznoj prijavi Regionalni zavod za javno zdravlje.

Veliki kašalj kod dece

Izvor infekcije male dece su uglavnom adolescenti i odrasli koji imaju lakši oblik bolesti i ne znaju da su zaraženi.

Problem nastaje ako zaražena osoba dođe u kontakt sa malim detetom koje još nije u potpunosti vakcinisano i koje nema dovoljno razvijen refleks kašlja.

Najranjivija grupa su deca mlađa od 1 godine.

Do 87% smrtnih slučajeva od velikog kašlja zabeleženo je kod dece mlađe od 12 meseci.

Na početku infekcije dete izgleda varljivo dobro, blago kašlje, mogu se pojaviti simptomi obične prehlade.

Dete nema drugih poteškoća.

Kataralna faza je veoma kratka kod male dece, pa paroksizmalna faza počinje brzo.

Odojčad zaražena velikim kašljem obično imaju blage napade kašlja tokom kojih je vrlo često:

  • dahćući sa isplaženim jezikom,
  • lice obojeno u tamnoplavu boju,
  • ljubičasta koža oko usta,
  • povraćanje,
  • kratkotrajni prestanak disanja (apneja).
Deca mlađa od 1 godine su najrizičnija grupa za teški tok velikog kašlja. Izvor fotografije: Getty images
Deca mlađa od 1 godine su najrizičnija grupa za teški tok velikog kašlja. Izvor fotografije: Getty images

Većina dece mlađe od 1 godine zaražene velikim kašljem se hospitalizuju i podvrgavaju se detaljnom respiratornom nadzoru. Često se u uzorku krvi primećuje leukocitoza sa limfocitozom.

Posledice velikog kašlja, prognoza

Komplikacije koje se mogu javiti kod velikog kašlja uključuju:

  1. Sekundarna bakterijska ili virusna infekcija

Zbog slabljenja disajnih puteva velikim kašljem, kao i imuniteta, organizam je podložniji raznim drugim infekcijama. Najčešće, sekundarnu bakterijsku pneumoniju (pneumonija) izaziva bakterija Streptococcus pneumoniae.

To je jedan od mogućih uzroka smrti od velikog kašlja kod male dece i starijih osoba.

  1. Toksoinfektivna encefalopatija

Ovo je poremećaj centralnog nervnog sistema kao rezultat delovanja bordetelnih toksina, kao i smanjenog snabdevanja kiseonikom tokom paroksizmalnog kašlja. Manifestacije su konvulzije i poremećaji svesti.

Najčešće se primećuje kod male dece.

  1. Bronhijalna astma

Nakon prevazilaženja težeg toka velikog kašlja, kao i drugih respiratornih infekcija, u retkim slučajevima može doći do pojačane iritacije disajnih puteva sa naknadnim razvojem astme (više o astmi ovde Asthma bronchiale: Šta je astma, zašto se javlja napad javljaju i šta pomaže?).

  1. Mehanički efekti paroksizmalnog, upornog kašlja

Usled fizičkog opterećenja upornog kašlja, mogu se pojaviti komplikacije kao što su:

  • prelomi rebara,
  • hernija (hernija, traka),
  • subarahnoidno i intraventrikularno krvarenje (krvarenje u mozak),
  • epistaksa (krvarenje iz nosa),
  • kidanje frenuluma jezika,
  • urinarna inkontinencija (gubitak kontrole bešike tokom napada kašlja).

Prognoza velikog kašlja kod adolescenata i odraslih koji su vakcinisani u prošlosti je veoma dobra.

Međutim, prognoza se pogoršava u slučaju dece koja još nisu stigla da se potpuno vakcinišu (naročito dece mlađe od 12 meseci).

Starije osobe (preko 65 godina) su u opasnosti od teškog toka bolesti u vezi sa drugim hroničnim oboljenjima od kojih se leče. Problem kod starijih je i smanjen imunitet i smanjena sposobnost regeneracije.

Diagnostika

U prvoj fazi velikog kašlja, dijagnoza je veoma teška. Simptomi su slični nekoliko uobičajenih, manje ozbiljnih respiratornih bolesti.

Neki simptomi velikog kašlja javljaju se i kod infekcija, kao npr Micoplasma pneumoniae, Chlamidia pneumoniae ili adenovirusi.

Zbog toga se koriste različite metode da se potvrdi prisustvo bakterije Bordetella pertussis u telu:

  1. Kultivacija

Traje 5 - 12 dana. Uzimanje uzoraka treba uraditi u ranim stadijumima bolesti i pre početka lečenja antibiotikom. U suprotnom, osetljivost dokaza kultivacije značajno opada.

Metoda kulture pri testiranju na veliki kašalj je pogodna samo u početnim stadijumima bolesti i pre početka lečenja antibiotikom. Izvor fotografije: Getty images
Metoda kulture pri testiranju na veliki kašalj je pogodna samo u početnim stadijumima bolesti i pre početka lečenja antibiotikom. Izvor fotografije: Getty images
  1. Lančana reakcija polimeraze (PCR)

Metoda koja se najčešće koristi je lančana reakcija polimeraze u tzv u realnom vremenu (RT-PCR). To je veoma osetljiva metoda za dokaz nukleinskih kiselina i, za razliku od kulture, omogućava otkrivanje Bordetella pertussis čak i tokom lečenja antibioticima, ili u kasnijim stadijumima bolesti. Rezultati su poznati u roku od 8 sati.

Međutim, najveća koncentracija bakterija u prikupljenom uzorku je, slično kulturi, na početku paroksizmalne faze.

  1. ELISA

Enzimski imunoesej (ELISA) se koristi za serološko određivanje nivoa IgG i IgA antitela u uzorku krvi.

Antitela IgA klase protiv bordetella toksina se određuju da bi se otkrila trenutna infekcija u početnoj fazi bolesti. Antitela klase IgG protiv bordet toksina su prisutna otprilike 2-3 nedelje bolesti i dostižu svoj vrhunac u 8 nedelja.

Nalaz antitela klase IgG može odgovarati i prethodnoj infekciji, dok njihovo prisustvo u organizmu traje nekoliko godina.

Uzimanje uzoraka za testove na veliki kašalj

Za kulturu i RT-PCR metod se najčešće koristi bris iz nazofarinksa. Uzorkovanje se vrši tankim sterilnim tamponom na dva načina – kroz usnu ili nosnu duplju, ili kombinacija oba.

Uzorak brisa iz nazofarinksa najčešće se koristi za ispitivanje prisustva Bordetella pertussis u organizmu. Izvor fotografije: Getty images
Uzorak brisa iz nazofarinksa najčešće se koristi za ispitivanje prisustva Bordetella pertussis u organizmu. Izvor fotografije: Getty images

Ispitana osoba ne sme da jede, pije, puši, pere zube i žvaće žvaku najmanje 2 sata pre samog brisa.

Kod male dece, mala količina nazofaringealnog aspirata (sputuma) može se aspirirati umesto brisa.

PREVENCIJA

Bordetella pertussis je osetljiva na spoljašnje okruženje. Na suncu preživljava oko 1 sat, na temperaturi od 60 °C umire u roku od 15 minuta. Čak ni obična sredstva za dezinfekciju ne mirišu.

Najefikasnija prevencija protiv širenja ove bakterije u populaciji je vakcinacija.

Vakcinacija protiv velikog kašlja

Prvo malo istorije...

Terapijska vakcina neizvesne efikasnosti razvijena je ubrzo nakon otkrića velikog kašlja 1906. Međutim, naučnici Perl Kendrik, Grejs Eldering i Loni Gordon razvili su poboljšanu, veoma efikasnu verziju 1939. godine.

Bila je to vakcina protiv velikog kašlja sa celim ćelijama koja je počela da se kombinuje sa toksoidima difterije i tetanusa kasnih 1940-ih. Ubrzo nakon toga, ova kombinovana vakcina je bila široko prihvaćena.

Celoćelijska vakcina protiv velikog kašlja sadrži blago inaktivisanu (ubijenu) bakteriju Bordetella pertussis.

Uvođenje vakcina protiv pertusisa povezano je sa velikim smanjenjem slučajeva. Kako su rizici od velikog kašlja u velikoj meri smanjeni, fokus se pomerio sa straha od same bolesti na strah od neželjenih efekata vakcine.

U prošlosti je cela ćelijska vakcina protiv pertusisa izazivala veoma retke neželjene efekte neurološke prirode. Međutim, počela je da se širi velika antivakcinalna kampanja u kojoj se pojavilo mnogo dezinformacija. Tri zemlje, Švedska, Velika Britanija i Japan, čak su suspendovale ili smanjile vakcinaciju protiv hripavca.

Kao odgovor na zabrinutost zbog neželjenih efekata, Iuji Sato je radio na tzv acelularna (nećelijska) vakcina. Odlučio je da stvori manje reaktogenu vakcinu i 1974. je uspeo.

Do kraja 1990-ih ova vakcina je prihvaćena u većini zemalja.

Acelularna (nećelijska) vakcina protiv pertusisa sadrži bordetella toksoid i fibrozni hemaglutinin.

Nacionalna vakcinacija protiv velikog kašlja uvedena je u još prošlog veka u SRFJ. Trenutno se vakcinacija sprovodi bezbednom i efikasnom acelularnom vakcinom.

Trenutna strategija vakcinacije

Smatra se da dovoljni nivoi antitela protiv pertusisa opstaju otprilike 10 godina nakon vakcinacije. Međutim, smanjenje antitela se primećuje već 5 godina nakon vakcinacije. Iz tog razloga dolazi do sporadičnih izbijanja infekcije.

Rešenje je revakcinacija tzv buster doza vakcine.

Trenutno se koristi acelularna vakcina protiv pertusisa, koja je bezbedna i efikasna. Izvor fotografije: Getty images
Trenutno se koristi acelularna vakcina protiv pertusisa, koja je bezbedna i efikasna. Izvor fotografije: Getty images

Trenutno se deca u Srbiji vakcinišu protiv velikog kašlja u okviru osnovne vakcinacije u uzrastu od 3, 3 i po meseca, i do 6. meseca heksavakcinom (difterija, tetanus, veliki kašalj, dečija paraliza, hepatitis B i hemofilne invazivne bolesti). Revakcinišu se od 17. do navršenog 24. meseca života vakcinom protiv difterije tetanusa i velikog kašlja, koja sadrži toksoide difterije i tetanusa i inaktivisanu korpuskulu Bordetella pertusis. Daje se do navršenih pet godina života.

Deca koja nisu vakcinisana imaju 23 puta veću verovatnoću da obole od velikog kašlja.

Pošto su pored maloletnika značajan izvor infekcije i odrasli, revakcinacija protiv velikog kašlja preporučuje se i onima koji su u bliskom kontaktu sa detetom mlađim od 1 godine (roditelji, bake i deke).

Prevazilaženje velikog kašlja rezultira dugotrajnim, ali ne doživotnim imunitetom. Isto je i sa vakcinacijom.

Za odrasle je moguća revakcinacija protiv velikog kašlja zajedno sa vakcinacijom protiv difterije i tetanusa svakih 15 godina.

Vakcinacija protiv velikog kašlja u trudnoći. Da ili ne?

Vrlo često se dešava da upravo majka zarazi novorođenče velikim kašljem.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) trenutno preporučuje vakcinaciju protiv pertusisa acelularnom vakcinom svakoj budućoj majci koja nije vakcinisana prema dostupnom rasporedu vakcinacije.

To treba da uradi najkasnije 3 nedelje pre planiranog porođaja.

Odluka je dobrovoljna i treba joj prethoditi detaljna konsultacija sa ginekologom/akušerom koji prisustvuje.

Veliki kašalj u brojevima

  • 10 godina je vreme tokom kojeg nas vakcina štiti od velikog kašlja (revakcinacija je neophodna)
  • Veliki kašalj može trajati 100 dana (tzv. stodnevni kašalj)
  • 95% novorođenčadi gotovo da nema antitela od majke
  • 87% svih smrtnih slučajeva od velikog kašlja je kod dece mlađe od 1 godine
  • 75% slučajeva velikog kašlja kod dece izazivaju rođaci koji su nesvesno zaraženi
  • 1 izvor (jedini izvor infekcije je osoba)

Kako se leči: Veliki kašalj

Lečenje velikog kašlja: lekovi, antibiotici i vreme. Da li će prirodni, bakini saveti pomoći?

Prikaži više

fpodeli na Fejsbuku

Zanimljivi izvori informacija

  • Izvori na engleskom jeziku:
    • link.springer.com : The history of pertussis (Whooping Cough); 1906- 2015: Facts, Myths, and Misconceptions. James D. Cherry.
    • ecdc.europa.eu : Disease factsheets about pertussis.
    • medicinenet.com : Whooping cough (Pertussis), Melissa C. Stöppler.
    • nature.com : Pertussis: a tale of two vaccines, Nicolas Fanget.
    • frontiersin.org: Pertussis Prevention: Reasons for Resurgence, and Differences in the Current Acellular Pertussis Vaccines, Susanna Espocito a kol.
  • Izvori na srpskom jeziku:
  • Izvori na slovačkom i češkom jeziku:
    • solen.sk : Mogućnosti rane dijagnoze pertussis, Daniela Hučková a kol.
    • solen.cz : Veliki kašalj nije samo bolest prošlosti, Renata Vaverková.
    • uvzsr.sk : Veliki kašalj (Pertussis)