Zatvor: koji su njegovi uzroci i simptomi? + Prevencija, kod dece, u trudnoći

Zatvor je čest problem u detinjstvu, ali se često javlja i kod odraslih, posebno kod starijih osoba. Ima raznoliku etiologiju - od neodgovarajućeg načina života, stresa do hronične bolesti.

Nastavljajući članak naučićete faktore okidanja, simptome, lečenje, prevenciju i mnoge zanimljive informacije.

U starijim stručnim udžbenicima, opstipacija je definisana kao stanje gde je stolica ređa i tvrđa od normalne.

Trenutne definicije konstipacije se ne razlikuju mnogo, jer se konstipacija može smatrati stanjem u kome je stolica čvršće konzistencije i smanjena je učestalost pražnjenja creva (manje od 3 puta za nedelju dana).

Zatvor može uključivati subjektivne simptome kao što su bol u stomaku, osećaj pritiska ili neprijatan osećaj ili čak bol tokom same defekacije.

U fiziološkom stanju, unesena hrana se vari i apsorbuje u tankom crevu, dok se ostaci crevnog sadržaja akumuliraju u debelom crevu.

Nakon upijanja ostatka tečnosti i punjenja asolikog dela debelog creva, aktivira se refleks defekacije, kontrolisan iz sakralnog dela kičmenog kanala kičme.

Dolazi do aktivacije peristaltike debelog creva, opuštanja zidova anusa i opuštanja sfinktera analnog mišića (kontrolisano voljno).

Etiologija i pojava opstipacije je raznolika i interno i eksterno multifaktorna. Deli se prema uzroku nastanka i trajanju.

Opstipacija može biti uzrokovana organskim uzrokom (patologija gastro-intestinalnog područja, endokrinim, metaboličkim ili neurološkim oboljenjima) ili, obrnuto, funkcionalnim uzrokom (psihogeni faktor, neodgovarajuća ishrana, loš način života...).

Primarni zatvor - ima različito trajanje, konstantan ili, naprotiv, promenljiv tok.

Može biti uzrokovano potiskivanjem refleksa pražnjenja (stres, psihogeni faktor), nepravilnim načinom života (sedeći način života, minimalna fizička aktivnost), spuštenim trbušnim zidom ili neadekvatnim navikama u ishrani (mali unos vlakana i tečnosti).

Takođe se naziva habitualni (zavisni) zatvor, koji je uzrokovan potiskivanjem refleksa defekacije.

Na pražnjenje stolice negativno utiču ishrana malog obima, nezdrav način života, nedovoljna fizička aktivnost (sedeći način života), mali unos vlakana i nedostatak tečnosti.

Zatvor je takođe čest problem na putovanju i tokom sezone praznika.

Promena okruženja, ishrane, unosa tečnosti i osećaj da niste kod kuće negativno utiču na učestalost pražnjenja stolice i peristaltiku crevnog trakta.

Sekundarni zatvor je simptom i posledica drugih bolesti. To su uglavnom bolesti gastrointestinalnog trakta, bolesti štitne žlezde ili neurološki poremećaji.

Primeri su smanjena funkcija štitne žlezde, celijakija, inflamatorni procesi creva, pankreatitis, tumori, miopatija, Parkinsonova bolest ili dijabetes melitus i drugi.

U većini slučajeva, međutim, radi se o opstipaciji usled bolesti creva ili gastrointestinalnog trakta (poremećaj crevne prohodnosti, upalni proces, bakterijske ili virusne infekcije...).

Neophodna je hitna medicinska pomoć u prisustvu krvi u stolici, mučnine, povraćanja, povišene telesne temperature i plavih ili nespecifičnih bolova.

Neki lekovi i lekovi mogu biti povezani sa razvojem opstipacije. Primeri su analgetici, opijati, antidepresivi, diuretici ili simpatomimetici i drugi.

Zatvor se deli prema trajanju i akutni i hronični zatvor.

Akutni oblik je kratkotrajan, traje nekoliko dana i često je povezan sa promenom ishrane, životne sredine, zanemarivanjem režima pijenja ili izloženošću faktoru stresa. Kratkotrajno može biti i simptom određene akutne bolesti u telu.

Hronični zatvor je dugotrajan i predstavlja ozbiljniju komplikaciju za organizam. Hronična opstipacija je usko povezana sa drugim dijagnostikovanim bolestima – gastrointestinalnim, neurološkim, psihološkim ili metaboličko-endokrinim.

Sažetak funkcionalnih uzroka:

• Dijeta sa malo vlakana
• Promena ishrane i dijete
• Višak masovne hrane
• Dijeta bez ostataka
• Nizak unos tečnosti (dehidracija)
• Nedovoljna fizička aktivnost
• Promena okruženja i putovanja
• Faktor stresa
• Trudnoća i postpartalni period
• Mlitavi trbušnjaci i karlično dno

Rezime organskih uzroka:

• Bolesti creva (npr. kolitis, divertikuloza, celijakija)
• Bolesti digestivnog trakta (npr. pankreatitis, hemoroidi)
• Neurološke bolesti (npr. Parkinsonova bolest, miopatija, sakralna ageneza, oštećenje nervnog snabdevanja)
• Endokrine bolesti (npr. bolest štitne žlezde, amiloidoza)
• Metaboličke bolesti (npr. dijabetes melitus, hipokalemija)
• Mentalne bolesti (npr. depresija, retardacija, poremećaji ponašanja)
• Neželjeni efekat farmakološkog tretmana

Tačni simptomi opstipacije zavise od uzroka njegovog nastanka. Može se pojaviti kao jedan od pratećih simptoma određene bolesti ili samostalno kao rezultat upotrebe lekova, promene u ishrani, stresa i drugih faktora.

Uobičajeni simptomi opstipacije:

• Učestalost defekacije manje od 3 puta nedeljno
• Tvrda stolica
• Kvrgava stolica
• Povećana napetost creva
• Nadimanje i gasovi
• Osećaj pritiska i punoće
• Bolovi u stomaku
• Bol u levom donjem delu stomaka
• Neprijatan osećaj prilikom defekacije
• Naprezanje prilikom defekacije
• Osećaj blokade u anusu
• Osećaj nedovoljnog pražnjenja anusa
• Glavobolja

Dijagnostička procedura se sastoji od uzimanja anamneze i intervjuisanja kliničkih subjektivnih i objektivnih manifestacija pacijenta. U većini slučajeva to je lekar opšte prakse ili specijalista, gastrointestinolog.

Lekar tačno saznaje šta pacijent razume pod pojmom konstipacija, učestalost njegovog pražnjenja, miris, boju i konzistenciju stolice prema opisu pacijenta. Otkriva individualne navike u ishrani, način života i trenutno primenjenu farmakoterapiju.

Nakon dobijanja podataka od pacijenta, sledi fizički pregled vidom, sluhom i palpacijom trbušnog zida i okoline. Takođe je uobičajen ultrazvučni pregled trbušne duplje.

Uobičajen je pregled anusa per rectum (prstom kroz anus), kojim lekar utvrđuje bol, prisustvo eventualne opstrukcije, konzistenciju, miris i boju ostataka stolice na lekarskoj rukavici.

U okviru prevencije sprovodi se pregled na okultno krvarenje, koji ima za cilj rano otkrivanje kolorektalnog karcinoma. Pregled je uglavnom indikovan pacijentima starijim od 50 godina, sa pozitivnom porodičnom anamnezom ili težim zdravstvenim problemima.

U većini slučajeva pacijentu se uzima uzorak krvi i stolice za laboratorijski pregled. Analizira se krvna slika pacijenta (vrednosti tiroidnih hormona, glikemije, natrijuma, kalijuma, kalcijuma i fosfora).

U slučaju hroničnog zatvora, dijagnostički pregled će biti detaljniji i lekar može pacijentu ukazati na detaljnu slikovnu metodu - rektnu proktoskopiju, prokto-rektosigmoidoskopiju ili kolonoskopiju, posebno u slučaju sumnje na oboljenje debelog creva.

U nekim slučajevima, pregled se dopunjava irigoskopijom, pregledom za određivanje vremena prolaska stolice kroz debelo crevo, anorektalnom manometrijom, anorektalnom elektromiografijom ili rektnom biopsijom.

Gastroenterolog može uputiti pacijenta drugom specijalistu ako se sumnja na određeni uzrok opstipacije.

Zatvor kod male dece

Novorođenčad i odojčad mogu imati čestu učestalost stolice, koja se zatim može smenjivati sa zatvorom. Svesna regulacija pražnjenja javlja se tek u dobi od približno 28 meseci života deteta.

Nakon toga, mala deca imaju stolicu otprilike 2-5 puta dnevno. U adolescenciji, učestalost defekacije postepeno se smanjuje na 1-2 puta dnevno.

Nepravilna učestalost defekacije tokom prvih nedelja života novorođenčeta smatra se fiziološkim stanjem. Prelazak sa majčinog na klasično kravlje mleko može dovesti do zatvora, uključujući bolnu defekaciju sa tvrdom konzistencijom stolice.

U ovom ranom periodu života osobe može doći do promene u pražnjenju stolice čak i kod raznih febrilnih oboljenja, dehidracije, pelenskog dermatitisa i raznih grešaka u ishrani.

Međutim, problemi sa opstipacijom mogu se javiti i u predškolskom i školskom uzrastu, kada dete počinje da posećuje zajedničke prostore i ugostiteljske objekte.

Pun dnevni raspored, zaokupljenost igrama ili eventualna nevoljnost da se ide u školski toalet može biti čest psihološki uzrok zatvora.

Zatvor i trudnoća

Ženski pol relativno češće ima zdravstvenih problema sa opstipacijom nego muški pol. Tipičan je zatvor tokom predmenstrualnog sindroma, zatvor tokom trudnoće i nakon porođaja.

Zatvor u trudnoći može biti hroničan (dugotrajan), a stanje treba da prati lekar.

Zatvor tokom trudnoće najčešće je uzrokovan jakim hormonskim promenama i rastućim razvojem fetusa u trbušnoj duplji žene.

Trudnoća po nedeljama: Kako napreduju trudnoća i razvoj fetusa?

Zahvaljujući povećanju nivoa hormona progesterona, peristaltika i pražnjenje creva se usporavaju. Istovremeno, rastuća materica vrši pritisak na digestivni trakt, uključujući i rektalnu oblast.

U postpartalnom periodu ulogu igraju preopterećenje urogenitalno-analnog područja, oslabljeno karlično dno i hormonska neravnoteža.

Kao rezultat snažnog pritiska tokom porođaja može doći do otoka anusa ili hemoroida.

Prevencija opstipacije

Sprečavanje sekundarne opstipacije uzrokovane drugom bolešću nije uvek moguće.

Međutim, da biste izbegli probleme sa pražnjenjem iz funkcionalnih razloga, preporučljivo je pridržavati se određenih životnih principa:

• Jelovnik bogat vlaknima (ovsene pahuljice, žitarice, voće, suvo voće, mahunarke, orasi i semenke...)
• Dovoljan unos tečnosti tokom dana (čista voda, mineralna voda, čaj...)
• Ograničenje namirnica koje izazivaju zatvor (čokolada, crni čaj, belo brašno, beli hleb, slatko mleko...)
• Uzimanje probiotika za podršku varenju i funkciji creva
• Dovoljna fizička aktivnost tokom dana