Bol u udovima može nastati nakon preopterećenja, povrede. Međutim, često je simptom bolesti. I to može biti povezano sa kostima, zglobovima, mišićima, krvnim sudovima ili nervnim sistemom. Bol u udovima se javlja i tokom rasta dece i trudnica.
Bol u udovima je povezan sa kostima, zglobovima, mišićima, krvnim sudovima ili nervnim sistemom. Na osnovu samog bola čovek može da odredi koje mesto i gde boli, i tako razlikuje vrstu bola.
Obično je to simptom zdravstvenog problema ili bolesti. Stoga, ni u kom slučaju ne treba potcenjivati bol u udovima. Bilo gornjih ili donjih udova.
Mnogo puta uzrok bolesti može biti čak i izvan bolnog ekstremiteta.
Bol u udovima iz zglobova
Bol u zglobovima je poseban bol, ali pogađa udove. Što se tiče zglobova udova, gotovo sa sigurnošću se može reći da je reč o bolestima lokalno, odnosno direktno na mestu bolova.
Osteoartritis zglobova je takođe primer. To važi i za bol u udovima koji se ispoljava iz kuka kada je uzrok koksartroza (koksartroza).
Kod gonartroze, ud boli u kolenima, od kojih može zračiti ispod i iznad kolena.
Takođe pročitajte:
Koksartroza 4. stepena završava se veštačkom zamenom kuka?
Zdravi zglobovi: kako im pomoći? Šta je dobro za ishranu, podmazivanje + vežbe
U vezi sa drugim simptomima, ponekad je moguće govoriti o ozbiljnijim bolestima, kao što je tuberkuloza zglobova, i stoga je neophodno posetiti specijalistu.
Za bol u kostima
Bol u kostima može signalizirati bolest, kao što je maligni ili nemaligni tumor kosti. Moguća je inflamatorna i zarazna bolest u kosti ili koštanoj srži.
Naravno, u slučaju primarnog bola koji nije izazvan povredom, udarcem ili drugim spoljnim faktorima na kosti ekstremiteta.
U ovom slučaju, takođe treba da posetite lekara. Obično ortoped koji na osnovu daljih pregleda, posebno CT i RTG, utvrđuje konkretnu bolest.
Takođe i za mišićne uzroke
Bol u mišićima udova često nastaje usled napora i preopterećenja datog mišića ekstremiteta. Takođe, ovi bolovi su posledica, na primer, nakon preopterećenja određenog dela mišića i obično nestaju u roku od dva dana.
A bol se može javiti i kod dugotrajnog stajanja.
U ovom slučaju moguće je osećanje bolova u udovima u nogama odozdo, odnosno bolovima u stopalima, a takođe i u prednjim nogama, odnosno u listovima.
Međutim, ako su primarni, bez očiglednog prethodnog i spoljašnjeg uzroka, mogu biti simptom drugih bolesti.
Bol se ispoljava, na primer, slabošću mišića. Kao i kod gripa, ali i kod bolesti štitne žlezde, ili neke bolesti mišića.
Neurološki bol
Bol nervnog porekla je veoma neprijatan i intenzivan. Manifestuju se i raznim drugim karakterima, kao što su tup, bodljikav ili oštar bol. Kao i prateći simptom, odnosno trnjenje ili peckanje.
Takođe može postojati kratkoročna nemogućnost kontrole zahvaćenog ekstremiteta. Na neke od problema koji prate ove bolove moguće je odgovoriti i rehabilitacijom ili drugim kućnim tretmanom uz pomoć vežbi. Međutim, mnogo puta se radi o komplikovanim zdravstvenim problemima koji se mogu ukloniti samo hirurškim putem.
Dobar primer je sindrom karpalnog tunela, koji se uklanja operacijom. Međutim, to mogu biti i razne neuropatske bolesti kao što je bol u udovima kod dijabetesa.
Alternativno, mogu postojati problemi uzrokovani pršljenom kičme. Kod bolova u leđima javlja se bol iz kičme, koji izbija u bedreni mišić, butine i donji ekstremitet uopšte. Ili kada je kičmeni koren nadražen, postoji bol, išijas, prisutan u delu išijasa, odatle može da se ispoljava i u butinu.
Ali i o bolestima koje nastaju u drugom delu tela, ali se preko nervnog sistema manifestuju na nervnim završecima na udovima. Upravo zbog mogućnosti da se radi o sekundarnom bolu i simptom ozbiljnijeg oboljenja, najbolje je da se obratite lekaru.
Bol u sudovima i udovima
Mnogo bolova u donjim udovima je vaskularnog tipa. U ovom slučaju postoje ili različite upale u sudovima ili drugo oštećenje njihove prohodnosti i funkcionalnosti. Ovo se manifestuje bolom u udovima.
Često je začepljenje krvnih sudova ili ateroskleroza arterija. Kada donji udovi ne dobijaju dovoljno potrebnih supstanci i kiseonika kroz krvotok. I tako su neuhranjeni i reaguju bolom.
Pored toga, udovi se brže osećaju umornim, posebno tokom fizičke aktivnosti. Primer je, u slučaju teških invaliditeta, bol u udovima pri hodanju.
Pored arterija donjih ekstremiteta, mogu biti zahvaćene i vene. ova vidljiva bolest je poznata kao proširene vene, ali i variksi donjih ekstremiteta.
Isto tako, bolovi u nogama vaskularnog porekla mogu biti i simptom Bergerove bolesti ili raznih krvnih ugrušaka koji se moraju ukloniti što je pre moguće.
Bol u kostima kod dece i šta je bol u rastu
Rast kostiju je deo detinjstva i adolescencije. Bol u rastu javlja se uglavnom tokom brzog rasta kostiju. Bol u udovima kod dece se javlja uglavnom u mirovanju i tokom noći. Ova vrsta bola nije simptom bolesti.
Međutim, potrebno je pratiti povezane poteškoće. Rastući bolovi u udovima se javljaju nezavisno. Ne prate ga drugi problemi, kao što su oticanje udova ili opšti simptomi, koji uključuju groznicu.
Bol u udovima tokom trudnoće
Tokom trudnoće, žene osećaju povećano opterećenje na organizam. Već tokom prvih meseci povećava se ukupna zapremina tečnosti u telu. Naravno, ukupna težina trudnice se povećava.
Zbog toga je normalno da žena dobije 10-16 kilograma tokom trudnoće.
Što uopšte nije preterano povećanje telesne težine. A ove promene povećavaju opterećenje na mišićno-skeletni sistem, uključujući zglobove.
Ovo je jedan od razloga zašto je bol u udovima čest tokom trudnoće. U ovom slučaju, potrebno je posmatrati režim odmora, stavljajući donje udove na viši nivo. A u slučaju intenzivnog bola, ako se jave druge poteškoće, pregled.
Generalno, nema razloga da oklevate da posetite doktora ako osoba oseća bol u udovima. Ako ovaj bol nema očigledan spoljašnji uzrok i nije samo reakcija na neki spoljašnji i prethodni stimulans. Jer, često je to ozbiljniji problem koji treba što pre rešiti.
Srednja medicinska škola u Nitri mi je dala osnovu za zapošljavanje u oblasti zdravlja i bolesti. Zahvaljujući njoj, radio sam 2 godine na traumatološkoj klinici i ambulanti u Univerzitetskoj bolnici Nitra. Od 2006. godine sam zaposlen u Službi hitne medicinske pomoći, gde sam ostao do 2017. godine.
Završio sam diplomu na Univerzitetu Konstantin Filozof u Nitri u oblasti hitne zdravstvene zaštite. Diploma mi je omogućila da nastavim svoju misiju kao bolničar. U međuvremenu sam se zaposlio na Hitnoj pomoći 155. I dalje radim u prebolničkoj zdravstvenoj zaštiti.
Mene su u detinjstvu interesovali ljudi, zdravlje i sama bolest, što mi je dalo priliku da se bavim ovom temom u odraslom dobu. Proučavanje i sticanje novih informacija u praksi pružilo mi je odličnu osnovu za pisanje stručnih tekstova, u vidu članaka koje će razumeti i obični ljudi. Moje interesovanje za portal zdravstvene zaštite ima tako čvrstu osnovu u dugogodišnjoj praksi iu mom ličnom interesu. Slično sam zainteresovan za zdravu ishranu, ishranu i sveukupno zdrav način života. Slobodno vreme ispunjavam porodicom i sportom.
Svrha portala i sadržaja nije da zameni stručni ispit. Sadržaj je samo u informativne i neobavezujuće svrhe, a ne u savetodavne svrhe. U slučaju zdravstvenih problema preporučujemo da potražite stručnu pomoć, posetite ili kontaktirate lekara ili farmaceuta.