Skolioza kod dece i odraslih: Koji su uzroci, simptomi a kakvo je lečenje?

Skolioza je stručni termin za deformitet bočnog zakrivljenja kičmenog stuba. Ovo je stanje patološke devijacije, koje može biti uzrokovano nepravilnim držanjem, ali i drugim zdravstvenim problemima.

Ovaj termin najčešće srećemo do adolescencije i kao skolioza kod dece. Međutim, ljudi bilo kog uzrasta mogu oboleti od skolioze.

Grčki: skolios = iskriv, iskrivljen.
Galen Klaudije, od 130. do 200. godine nove ere, opisao je skoliozu kao prvi deformitet kičme. 

Navodi se da ova vrsta deformiteta kičme pogađa oko 3% populacije.

Skolioza je takođe prisutna u fiziološkim uslovima, međutim, samo u izvesnoj meri. Privremeni otklon kičme je uzrokovan jednostranim opterećenjem, na primer, nošenje torbe u jednoj ruci.

Kičma ima svoju fiziološku zakrivljenost

Kičma je važan deo mišićno-skeletnog sistema ljudskog tela. To znači da ima važnu funkciju pokreta i podrške. Pored toga, važna je u smislu zaštite kičmene moždine koja prolazi kroz kičmeni kanal.

Kičma se sastoji od pršljenova. Ima ih 33 do 34.

Kičma je podeljena na nekoliko delova:

• Vratna kičma - 7 pršljena = C1 po C7
• Grudna (torakalna) kičma - 12 pršljena = Th1 po Th12
• Slabinska (lumbalna) kičma - 5 pršljena = L1 po L5
• Sakralna kičma - 5 ili 6 = S1 po S5 (S6), dok zajedno čine sakrum – sakralnu osovinu - os sacrale
• Kokcigealni deo (trtica) - 4 ili 5 pršljena = Co1 - Co4 (Co5)

Na latinskom se nazivaju vertebrae (pršljenovi): 
C - vertebrae Cervicales 
Th - vertebrae Thoracicae 
L - vertebrae Lumbales 
S - vertebrae Sacrales
Co - vertebrae Coccygeae 

Od glave do karlice, čini oko 35% dužine ljudskog tela.

Na latinskom: Columna vertebralis.

Pršljenovi čine kičmeni kanal kroz koji prolazi kičmena moždina (medulla spinalis), od glave do približno drugog lumbalnog pršljena - L2.

Kičma je celina koju čine pršljeni, zajedno sa intervertebralnim diskovima (disci intervertebrales), intervertebralnim (međupršljenskim) zglobovima, ligamentima i mišićima pripada savršeno funkcionalnoj celini. Međusobno sudelovanje svih struktura i specifičan oblik garantuju nam mobilnost.

Mobilnost je različita u svakom delu.

Najveća pokretljivost je u vratnom delu.
Torakalna kičma je ojačana rebrima, koja donekle ograničavaju opseg pokreta.
Najmanja stopa pokreta je u lumbalnoj regiji.

Sakralni deo je nepokretan. Kokciks ili trtica ima ograničenu sposobnost kretanja napred i nazad.

Pokreti kičme se dele na:

1. antefleksija - pretklon
2. retrofleksija - zaklon
3. laterofleksija - otklon u desnu ili levu stranu
4. rotácia - zasuk u levu ili desnu stranu
5. kružni pokreti – međusobno kombinovanje
6. suspenzija - važna čak iu apsorpciji udara, obezbeđuju je medjupršljenski diskovi

Kičma je prirodno = fiziološki zakrivljena u nekoliko delova.

Kičma je prirodno zakrivljena.

Ova zakrivljenje u obliku slova S je značajno i za podršku i za lokomotornu funkciju. U izvesnoj meri, zakrivljenost je normalna = fiziološka.

Zove se lordoza i kifoza.

A. Lordoza je zakrivljenost napred - cervikalni i lumbalni deo. Vrh ima C4 - C5 i L3 - L4 u vratu.

B. Kifoza je zakrivljenost unazad - torakalnog i sakralnog dela. Njegov vrh je u predelu grudnog koša Th6 - Th7.

Smenjuju se po redosledu:
cervikalna lordoza>
torakalna kifoza>
lumbalna lordoza>
sakralna kifoza.

Kičma može biti pogođena raznim bolesnim stanjima, od kojih je jedno skolioza.

Međutim, u izvesnoj meri, skolioza je prisutna i kod svakog čoveka. Najprimetnije je u predelu Th3 - Th5 pršljenova. Privremeno je istaknut kada stoji na jednoj nozi, ali i kada se nosi teret u jednoj ruci.

Proočitajte takođe: 
Hiperlordoza
Hiperkifoza

Skolioza je...

Definicija skolioze kaže da je to stanje bolesnog otklona kičmenog stuba u stranu iz ugla frontalne (prednje) ravni, za više od 10 stepeni.

Pored otklona, prisutna je i komponenta rotacije (torzije). Dakle, radi se o trodimenzionalnom deformitetu kičme.

Postoji nekoliko klasifikacija skolioze. Oni uzimaju u obzir, na primer, stranu, opseg ili lokaciju krive skretanja. Dalje, važna je podela prema etiologiji, odnosno poreklu skolioze.

Otklon udesno je klasifikovan kao dekstrokonveksan (desno), a ulevo kao sinistrokonveksna krivina (levo).
Od latinskog dexter = desno i sinister = levo.

U tabeli je prikazana klasifikacija prema lokaciji krive:

Drugi oblik ga deli po obimu. U ovom slučaju, Cobb-Lippman klasifikacija se primenjuje na 4 osnovna nivoa.

4 stepena Cobb-Lippman skolioze u tabeli: 

Shodno tome, poznate su i zakrivljenosti kao što su kifoskolioza ili lordoskolioza. U ovim slučajevima se dodaju i deformaciona stanja u smislu kifoze i lordoze. Skolioza se najčešće javlja zajedno sa kifozom na nivou grudnog koša.

Hipo - kifoza = malo / smanjenje zakrivljenosti kičme
ili
hiper - kifoza = preko - preuveličana kifoza.

U pogledu starosti u kojoj je otkriven poremećaj zakrivljenosti, takođe se ocenjuje kao:

• infantilna - kod dece do 3 godine
• juvenilna - kod dece između 3 i 10 godina
• adolescentna - kod dece preko 10 godina

A da još zakomplikujemo, postoji i podela na osnovu prisutnih strukturnih promena. Ovo se naziva strukturna i nestrukturna skolioza.

U slučaju prvog dolazi do oštećenja (deformiteta) strukture pršljenova, intervertebralnog diska i okolnih mekih delova. Oni su ili glavni, i uvek su strukturni, ili obrnuto sekundarni, odnosno kompenzatorni (strukturni deformiteti možda i nisu prisutni).

Skolioza, odnosno zakrivljenost kičme, može imati oblik slova C, tada se označava kao velikolučna, ali i kao skolioza sa jednom krivinom. Ovaj oblik je ređi.

Drugi slučaj je oblik slova S (kompenzatorni), koji se takođe naziva skolioza sa dvostrukom krivinom. Zakrivljenosti su u preseku torakalne kičme, na prelazu u grudni koš ili u stablu.

Poslednja je skolioza sa više krivina. Postoji nekoliko krivina, tri ili čak četiri.

Zanima vas uzrok skolioze?

Postoje različiti uzroci za ovaj deformitet kičme, koji se dalje klasifikuju u različite oblike.

U tabeli su navedeni oblici skolioze po uzroku:

Kao što je prikazano u tabeli, uzrok skolioze ne mora biti poznat, i do 80% slučajeva svih skolioza. Postoje faktori rizika koji mogu izazvati pojavu deformiteta kičme, posebno u detinjstvu.

Navodimo neke faktore rizika za skoliozu:

• genetska predispozicija
• rod
• učestalija kod devojčica tokom adolescencije
  • pretpostavlja se mogući efekat hormona
• polna zrelost
• visina
• nepravilno držanje
• loše navike kretanja
• disbalans mišića
• različita dužina donjih udova
• sportske aktivnosti, posebno jednostrano opterećenje
  • tenis
  • golf
• povreda
• sviranje muzičkog instrumenta
• gojaznost

Kod devojčica pretpostavka o skoliozi je 5 do 10 puta veća u rasponu od više od 30 stepeni.
Deca predugo sede, nedovoljno se kreću.

Današnje savremeno doba ima mnogo prednosti, s druge strane, i mana.
Deca vode sedentarni način života, nedostaje im kretanje.

Sedenje slabi mišiće leđa, stomaka, a time i celog tela. Što generalno negativno utiče na mišićno-skeletni sistem i telo deteta.

Dovoljno kretanje kod dece podržava snagu mišića, ravnotežu, pravilno držanje. Zato je važno voditi decu zdravom načinu života, sportskim aktivnostima, koje su pogodne za plivanje, trčanje, fudbal ili karate.

Fizička aktivnost pozitivno utiče na zdrav razvoj deteta,
ne samo na mišićno-skeletni već i na nervni sistem i ceo organizam.

Pored vežbanja, važna je i racionalna ishrana koja treba da spreči prekomernu težinu i gojaznost. Prekomerna telesna težina doprinosi problemima sa leđima i drugim sekundarnim problemima ili bolestima u odraslom dobu.

Pročitajte i ove članke:
Prekomerna težina i gojaznost kod dece i mladih
Mediteranski tip ishrane 

Prisustvo simptoma utiče na oblik skolioze, njenu težinu i obim. Ne moramo da proučavamo bilo kakav deformitet kičme kod idiopatske skolioze prvog stepena. Naprotiv, u II. a na višem nivou uhvatiće ga i laik.

Dakle, manifestacije skolioze mogu ili ne moraju biti vidljive na prvi pogled. Zbog toga je neophodan redovan pedijatrijski pregled, čiji je zadatak da blagovremeno prepozna ovaj problem.

Situacija se menja u slučaju sekundarne skolioze.
U tom slučaju simptomi zavise od osnovne ili povezane bolesti i zahvatanja jednog ili više organa. U velikoj meri zavisi od toga da li se radi o urođenom ili stečenom obliku.

U slučaju ozbiljnog odstupanja, funkcije grudnih organa, a samim tim i respiratornog ili kardiovaskularnog sistema, mogu biti narušene.

Bol u leđima možda uopšte nije prisutan. Dakle, dete ne primećuje da ima problem. Alternativno, prisutan je samo umerenim intenzitetom ili počinje nakon fizičkog napora i umora. Slično se dešava kada dugo sedite ili stojite.

A zbog odsustva bolova, potrebno je obratiti pažnju na stav, obrazac kretanja, kičmu i celokupno držanje deteta.

Možemo prepoznati različite visine ramena kada je jedna ruka niža od druge. Stoga, jedna ruka može izgledati duže od druge a glava je nagnuta.

Gledajući pozadi, možete videti lopatice, pri čemu je jedna istaknutija od druge.
A slično i trup, koji izgleda kao daje skraćeni, na jednoj strani.

Formira se grba, odnosno gibbus. 

Dalje, povezana je neravnina u kukovima, u karlici - lumbalna kost je jedna strana viša. Telo se naginje na jednu stranu.

Rezime glavnih karakteristika:

• nagib glave
• jedno od ramena je višlje
• jedna ruka kao da je duža
• jedna lopatka je istaknuta
• nagib trupa
• grba, odnosno gibbus i njegov naglasak u pregibu napred
• deformacija rebara, grudnog koša
• neujednačenost u kukovima - asimetrija u lumbalnom delu
• kao rezultat dolazi do skraćivanja jednog ekstremiteta (podizanje bočne strane karlice, a ne skraćivanje uda)
• nagib tela
• u pregibu napred naglašavajući otklon kičme

Skolioza se najčešće otkriva u detinjstvu od 10 do 18 godina. Uglavnom pogađa brzorastuće i vitke devojke. Manje slučajeva se dijagnostikuje u kasnijoj dobi.

Zbog toga je neophodan redovan preventivni pregled kičme kod pedijatra.

Važno:
Naravno, važnu ulogu imaju i roditelji.
Trebalo bi da imaju pregled stanja mišićno-koštanog sistema deteta.
Treba obraćati pažnju na:
držanje, hodanje, navike kretanja,
sa svake strane:
napred, nazad, bočno, takođe u pretklonu.

Osim toga, imajte na umu da kičma može biti pogođena nekoliko oblika deformiteta i bolesti.

Deformacije kičme po učestalosti:

1. adolescentna idiopatska skolioza
2. kongenitalna skolioza
3. kongenitalna kifoza
4. infantilna idiopatska skolioza
5. juvenilna idiopatska skolioza
6. kifoza kod adolescenata i mladih odraslih osoba
7. spondiloliza i spondilolisteza
8. neuromuskularna skolioza
9. deformiteti u sindromima

Za postavljanje dijagnoze potrebna je medicinska istorija i klinički pregled. Porodična pojava, kod devojčica je to, između ostalog, menarha, odnosno početak prve menstruacije.

Lekar pregleda kičmu, njenu zakrivljenost, simetriju ramena, kukova, procenjuje nagib napred, moguću pojavu grba i uzdizanje lopatica, funkcionalni test kičme.

Procenjuju se glavna kriva, kompenzaciona kriva, krajnji pršljen, vertekalni pršljen, orijentacija krivine, njena lokacija.

Koriste se lenjiri, libela (merenje izbočenosti rebra – grba, tj. gibbu) ili visak, skoliometar. Metode skrininga, kao što je Adamsov test savijanja napred, procena stepena zrelosti kostiju, merenje rotacije pršljenova, određivanje koštane starosti prema Riser zoni i dr.

Ako je potrebno, po potrebi će biti dodat i neurološki pregled. Ovo uključuje EMG, EEG. U nekim slučajevima je potrebna kardiologija i ECHO, kao i endokrinologija.

Rendgenski zraci se biraju od metoda snimanja. Slike se stvaraju sa različitih strana i na različitim pozicijama. Zatim se procenjuju uglovi - Kobov ugao i merenje težine zakrivljenosti kičme.
Mogu se dodati CT ili MRI, na osnovu kojih se može proceniti kičmeni kanal i kičmena moždina ili kičmeni nervi.

Tok skolioze takođe zavisi od pridruženog oblika bolesti. Na primer, kod neuromuskularne skolioze se očekuje progresija, što je progresija kičmenog deformiteta.

Kao što je gore pomenuto, 80% slučajeva skolioze se razvija bez poznatog uzroka.

Adolescentne devojke, koje se tada nazivaju adolescentnim oblikom, imaju povećanu verovatnoću deformacije kičme.

Očekuje se multifaktorski efekat, kao što je prebrz rast i efekat hormonskih promena.

Nasuprot tome, u slučaju infantilne skolioze, za koju se kaže da je češća kod mladih dečaka, deformitet nestaje kako rast napreduje.

Važno je razmišljati o faktorima rizika koji će podržati progresiju deformiteta kičme i njihovo otklanjanje. Iz tog razloga je potrebno decu od malih nogu voditi na fizičke aktivnosti.

Dete se neće žaliti...

Naravno, treba razmišljati o pravoj vrsti sporta kako ne bismo nepotrebno opterećivali detetov organizam. Deca se psihički mogu nositi sa naletom sporta i neće se žaliti na umor.

Definitivno i za zadovoljstvo roditelja.

Međutim, u kasnijem periodu, prekomerni stres se može manifestovati problemom sa mišićno-koštanim sistemom, zglobovima.

Roditelji i pedijatar uočavaju držanje, navike kretanja i kičmu u celini, sa svih strana. Pošto se bol u kičmi možda neće pojaviti tokom skolioze.

Najveća progresija deformacije kičme se očekuje u adolescenciji i rastu. Skolioza u odraslom dobu će imati minimalnu progresiju.