Koji su uzroci drhtavice, unutrašnjeg drhtanja tela i bez temperature?

Drhtavica, odnosno stanje drhtanja tela ili osećaj unutrašnjeg drhtanja tela, može biti praćen percepcijom neprijatne hladnoće. Drhtavica se javlja nehotično i na njega se ne može uticati.

Pitate se zašto se javlja drhtavica i koji su njeni uzroci?

Postoji mnogo razloga.
Neophodno je napomenuti povezane simptome i mogući faktor okidanja.

Drhtavica nije uvek povezana sa porastom telesne temperature i groznicom. Može se javiti i bez temperature i bez prisustva bolesti.

Skoro svi to znamo...

Drhtanje tela, drhtavica, osećaj umora i u roku od nekoliko sati porast telesne temperature do groznice. Slično tome, običan sezonski grip ili česta prehlada počinje sa nekoliko simptoma.

Ovo je samo jedan primer mnogih zaraznih bolesti koje nas prate tokom celog života.

Drhtavica bez temperature i bez bolesti?
Naravno, poznata je i ova situacija.
Dovoljno je podsetiti se situacija...

Iscrpljenost, umor, preforsiranost. A već znamo, da osoba može biti umorna nakon psihičkog i fizičkog napora.

U ovom slučaju, uzrok nije zarazna ili inflamatorna bolest. Telo treba da se odmori i dobije energiju, da se nosi sa povećanim stresom i naprezanjem tokom dana.

Zimski meseci, kišni dani, boravak u hladnom okruženju. Ovi, ali i drugi uzroci hipotermije tela dovode do pojačane mišićne aktivnosti, koja bi trebalo da zagreje telo.

Da li želite da saznate više o uzrocima drhtanja?
Šta bi moglo da stoji iza njegovog stvaranja?
Kako je to povezano sa detinjstvom ili trudnoćom?
Čitajte dalje sa nama.

Drhtavica, zimica i termoregulacija, kako i zašto?

Termoregulacija je proces kojim telo održava idealnu telesnu temperaturu. Konstantna telesna temperatura je veoma važna za pravilno funkcionisanje tela.

Centar termoregulacije je hipotalamus (u mozgu). Na ovom mestu se vrednuju informacije koje dolaze sa periferije, odnosno sa perifernih delova tela (u ovom kontekstu, to su svi delovi tela izvan mozga).

U koži postoji mnogo termoreceptora.

Termoreceptori kontrolišu temperaturu. U koži postoji oko 10 puta više termoreceptora hladnoće nego toplotnih receptora.

Kada je temperatura okoline visoka, telesna temperatura takođe počinje da raste. Štaviše, u ovom trenutku organizam pokreće proces hlađenja.

Primer ovog mehanizma je proširenje krvnih sudova (vazodilatacija) i pojačano znojenje, kao i ograničenje metabolizma koji proizvodi toplotu.

I obrnuto...

Na hladnoći, temperatura tela takođe opada. Tada telo počinje proces stvaranja toplote.

Telo podiže temperaturu na nekoliko mehanizama, kao što su:

• suženje krvnih sudova (vazokonstrikcija)
• povećanje proizvodnje toplote – povećava se metabolizam, a samim tim i zahtev za unosom energije
• drhtanje tela, drhtavica, rad mišića povećavaju stvaranje toplote
• piloerekcija, odnosno kontrakcija najsitnijih mišića sitnih dlačica kože - naježivanje

Dakle, sasvim je prirodno ako...

U hladnom okruženju, kada nismo dovoljno zaštićeni od gubitka toplote, drhtimo i tresemo se.

Hipotermija tela može nastati iz više razloga. Ne samo zbog vremenskih nepogoda.

Da li ste znali:
Stari ljudi i deca su podložniji hipotermiji.
Uglavnom se manifestuje samo u promeni psihe.

Takođe je zanimljivo...

Drhtavica znači pojačan rad mišića.
A mišići koji rade zahtevaju veći unos energije i kiseonika.
Ovo se manifestuje ubrzanim otkucajem srca (ubrzanim pulsom) i palpitacijama.

Postanestetički tremor

Pad telesne temperature se javlja i tokom opšte anestezije. Kada se osoba probudi nakon procedure, može se osećati neprijatno hladno i drhtati.

U današnje vreme, uprkos sposobnosti anestetika da utiču na telesnu temperaturu, ova pojava je ređa. Tokom postupka se prati telesna temperatura osobe, a kada padne, zagreju ga.

Drhtavica, odnosno mrzlica kod bolesti sa povećanom telesnom temperaturom

Kod uobičajenih zaraznih bolesti, kao što su grip, angina (tonzilitis) ili druge uobičajene bolesti, telesna temperatura raste.

Zašto je važno povećanje telesne temperature?

Normalna telesna temperatura (TT) kreće se od 35,8 do 37,3 °C.

Na telesnu temperaturu utiču:

• metabolizam
• aktivnost i rad mišića
• doba dana
• starost
• mentalna aktivnost
• hormoni štitne žlezde i nadbubrežne žlezde

Međutim, ako strani mikroorganizam uđe u telo, telo reaguje povećanjem telesne temperature.

Želite da znate zašto?

Cilj ovog povećanja telesne temperature je da oteža uslove života stranim organizmima i da podrži odbranu tela.

Međutim, efekat povećanja telesne temperature je koristan samo do određene granice.
Groznica, odnosno telesna temperatura iznad 38°C, više nije dobra.

Temperatura tela i njene vrednosti u tabeli

Uobičajene akutne respiratorne bolesti u našoj sredini su, na primer, gripa, koja je virusna bolest. Drugi primer je angina, tonzilitis, koji je uzrokovan virusom ili bakterijom (često Streptococcus piogenes).

Upala pluća je primer ozbiljnije bolesti.

Između ostalih, kod nas su česte i crevne infekcije, poput salmoneloze, šigeloze, kampilobakternih infekcija ili hepatitisa tipa A. Ove bolesti su vrlo često vezane za nedovoljnu ličnu higijenu i za skladištenje, transport ili nedovoljnu toplotnu obradu namirnica pre konzumiranja.

Pored toga, ove bolesti, pored povećanja telesne temperature i drhtavice, javljaju se zajedno sa drugim simptomima, kao što su:

• umor i malaksalost ili slabost
• osećaj zime, hladnoće, hladnih udova
• glavobolja
• bol u celom telu, bolovi u zglobovima, mišićima
• gubitak apetita i mučnina
• kod male dece promene ponašanja, razdražljivost, depresija, apatija
• bledilo ili crvena boja kože
• povećano znojenje
• upala grla

Šta je sa drhtavicom kod dece?

Kod dece, zarazne bolesti su uglavnom odgovorne za drhtavicu. Gripa ili druge bolesti i prehlade slične gripu javljaju se sezonski. Laringitis ili epiglotitis su posebno opasni za malu decu.

Hladnoća i nedovoljna odeća takođe.

Zanimljivo je da kod malih beba drhtavica može biti znak gladi i niskog šećera u krvi.

Simptom bolesti čak i bez povećanja telesne temperature?

Drhtavica se ne javlja uvek samo u vezi sa porastom telesne temperature. Mnogo je bolesti kod kojih se može javiti, a kratak primer je...

Reumatske bolesti karakterišu dve faze, kada u vreme relapsa, odnosno pogoršanja simptoma, može doći do tremora.

Visok krvni pritisak, hipertenzija, je dugotrajna bolest koja negativno utiče na ceo organizam. Kada krvni pritisak povremeno poraste iznad određene podnošljive vrednosti, tremor može biti povezan i sa drugim simptomima.

Onkološke bolesti su velika grupa bolesti koje imaju širok spektar simptoma. Štaviše, među opštim manifestacijama je čest i drhtanje tela.

Alergijska reakcija je neodgovarajući odgovor tela na određenu supstancu - alergen. U to je uključeno nekoliko mehanizama. A može izazvati i nerazuman osećaj hladnoće, praćen drhtavicom.

Tremor i trudnoća

Trudnoću karakteriše nekoliko promena koje se dešavaju na nivou hormona ili metabolizma. U početku se to ne vidi spolja, ali žena može da oseti razne i neodređene manifestacije.

Primer takvih neodređenih problema je:

• povećanje telesne temperature
• zgušnjavanje vaginalnog sekreta
• promene raspoloženja, neraspoloženje, plačljivost, anksioznost
• umor i brži zamor, pospanost
• osetljivost i povećanje grudi
• glavobolja, bol u telu
• vrtoglavica, niži krvni pritisak i predispozicija za nesvesticu i kolaps
• jutarnja mučnina
• drhtavica, mrzlica, čest osećaj hladnoće
• češće mokrenje
• promene u ukusu
• i drugo

Sa prvim znacima trudnoće i tokom čitavog perioda, potrebno je biti oprezniji prema zaraznim bolestima i protiv povišene temperature.

Visoka telesna temperatura iznad 38 °C nije pogodna i negativno utiče na fetus.

Pored činjenice da jeza i mrzlica mogu ukazivati na početak trudnoće, ne treba ih potcenjivati. Ozbiljno stanje je preeklampsija, eklampsija i takozvani HELLP sindrom.

To se manifestuje, na primer:

• glavoboljom
• bolom u stomaku, posebno u predelu ispod rebara sa desne strane
• grčevima u stomaku
• umorom i malaksavošću
• mučninom, osećajem za povraćanje ili čak povraćanjem
• opštim manifestacijama tzv simptomima gripa
• otocima
• visokim krvnim pritiskom
• proteinurijom - proteini u urinu
• žutilom kože
• grčevima mišića, tela
• otežanim disanjem

Može li nastati i od stresa?

Unutrašnji nemir, drhtanje tela i drhtanje prisutni su i pri iscrpljenosti i posle povećanog mentalnog stresa.

Dugotrajni stres, radni pritisak, međuljudski sukobi i druga ekstremna psihička opterećenja manifestovaće se spolja.

Psiha osobe je usko povezana sa organizmom u celini. Zbog toga su uobičajene tegobe kao što su prekomerno znojenje, naleti vrućine, vrtoglavica i mučnina, drhtanje tela, udova i drugo.

Sledeća infografika pokazuje koje su među manifestacijama stresa, pored drhtavice:

I takođe kod tetanije

U današnje vreme tetanija je česta pojava, posebno među mladima. Tetanija je stanje povećane razdražljivosti centralnog i perifernog nervnog sistema.

Glavni faktor je nedostatak magnezijuma i odstupanja drugih jona, a samim tim i kalcijuma, odnosno kalcijuma (Ca).

U tom kontekstu, izgladnjivanje i dijeta smanjenja su takođe rizična.

Među bolestima to može biti poremećaj funkcije bubrega, poremećaji CNS-a.

Takođe ga mogu izazvati lekovi koji utiču na metabolizam, diuretici (lekovi za izazivanje mokrenja), laksativi ili kortikosteroidi.

Hiperventilacija je često praćena tetanijom.

Hiperventilacija se manifestuje:

• ubrzanim disanjem, produbljeno ili plitko
• otežanim disanjem
• osećajem nedostatka udaha ili osećaj nedostatka vazduha
• otkucajem srca
• napetošću, nemirom
• drhtavicom tela, unutrašnjom drhtavicom
• utrnulošću tela, lica, udova, prstiju, usana
• ukočenošću mišića do grčeva u udovima
• mučninom, osećajem za povraćanjem
• težinom u stomaku
• vrtoglavicom
• i drugo

Tremor se može javiti i u drugim slučajevima:

• anksioznost, neurotična ličnost
• dehidracija
• toplotni udar, opekotine od sunca
• sepsa - trovanje krvi
• zapaljenje urinarnog trakta, bubrega i bešike
• malarije
• TBC
• mononukleoza
• ovčije boginje
• šindre
• rubeola
• Lajmska bolest
• tetanus
• drhtanje tela nakon alkohola je uobičajeno
• ali i zapaljenje srca i krvnih sudova
• endokrine i metaboličke bolesti
  • nedovoljna funkcija štitne žlezde
  • dijabetes i njegova komplikacija - nizak nivo šećera u krvi - hipoglikemija