Visok krvni pritisak: Šta je to hipertenzija, koji su njeni simptomi i uzroci? Tabela

Arterijska hipertenzija ili visok krvni pritisak je najčešća bolest kardiovaskularnog sistema. Izvori navode da pogađa do 25% odrasle populacije širom sveta.

Poznato nam je i poređenje ove bolesti sa nezaraznom epidemijom.

Sigurno ste čuli i za naziv tihog ubice. I to uglavnom zato što osoba možda duže vreme i ne sumnja da ima problem sa visokim krvnim pritiskom.

Upravo u slučaju hronične istrajnosti ili nelečenja postepeno negativno utiče na ceo ljudski organizam. Uzrok je raznih telesnih poteškoća, tegoba i novih bolesti.

Visok krvni pritisak ne boli,i može postojati bez ikakvih simptoma.

Dešava se da je komplikacija visokog krvnog pritiska, kao što je moždani udar, njegova prva manifestacija, prvi simptom. Stoga je rano otkrivanje i blagovremeno lečenje hipertenzije važno u ograničavanju njenih faktora rizika i komplikacija.

Alarmantan je i podatak koji tvrdi da je do 25% smrtnih slučajeva starijih od 40 godina posledica visokog krvnog pritiska.

Visok krvni pritisak je definisala Svetska zdravstvena organizacija u 1993. godine kao:

Hipertenzija u odraslom dobu je:
trajno povećanje krvnog pritiska do vrednosti od 140 / 90 mmHG ili više,
Gde je ova vrednost rezultat merenja više puta u najmanje dva slučaja od tri merenja.

Imajte u vidu da visok krvni pritisak ne pogađa samo odraslu populaciju. Negativni efekti sedentarnog načina života i viška telesne težine predstavljaju rizik za razvoj visokog krvnog pritiska čak iu detinjstvu.

Pored podele koju smo prikazali u tabeli, poznata nam je i klasifikacija hipertenzije na primarnu i sekundarnu.

Šta to znači?

Primarna hipertenzija – nema poznat uzrok, ili su u njenom razvoju uključeni različiti faktori rizika. Taj je poznati kao multifaktorski, na koji možda nije moguće uticati.

Stručno se naziva i esencijalna hipertenzija.

95% pacijenata ima primarni oblik hipertenzije.

Sa druge strane, sekundarna hipertenzija je ta čiji je uzrok poznat, i može se skrivati u drugoj bolesti. Primeri su bolesti bubrega, hormonski uticaj, trudnoća i preeklampsija ili eklampsija.

Stručno se naziva simptomatska bolest.

Tabela pokazuje kako hipertenziju definišu Evropsko društvo za hipertenziju i Evropsko kardiološko društvo

Faktori rizika na koje se ne može uticati:

1. starost, krvni pritisak je viši u starijoj dobi
2. pol, sa većom verovatnoćom povećanja krvnog pritiska kod žena u tranziciji
3. genetska predispozicija i porodično opterećenje, kada se očekuje i pojava hipertenzije kod potomstva,
   pretpostavlja se 30-60 odsto udela genetskih informacija
4. neravnoteža vazomotorne regulacije

Faktori rizika koji su povezani sa porastom krvnog pritiska i koji se mogu kontrolisati:

• prekomerna težina i gojaznost - hlavne BMI iznad 30
• insulinska rezistencija
• prekomerni unos NaCl (natrijum - hlorid odnosno kuhinjska so) u ishrani i tečnostima kao što su so i visoko mineralizovana pića
• nedostatak magnezijuma (Mg), kalijuma (K) i kalcijuma (Ca)
• pušenje
• prekomerni unos alkohola
• stres, prekomerno mentalno opterećenje
• neprikladan način života, kao i nedostatak odmora
• nedostatak fizičke aktivnosti
• zagađenje spoljašnje sredine, vazduha

Da li ste upoznati sa termiom hipertenzivna kriza?

Ovaj izraz označava težak i akutni oblik izlaznog krvnog pritiska. U ovom slučaju, povećanje pritiska se manifestuje u nekom sistemu tela (nervni sistem, vid, srce, itd.).

Kod ove vrste visokog krvnog pritiska postoji visok rizik od komplikacija kao što su moždani udar ili akutna srčana insuficijencija.

Hipertenzija je drugi najčešći uzrok srčane insuficijencije.
Kao prva se navodi ishemijska bolest srca.
Više informacija u članku o hipertenzivnoj krizi.

U hipertenzivnoj krizi krvni pritisak raste iznad 210/130.

Može nastati kao rezultat nedovoljno ili nepravilno lečene hipertenzije, ili kao komplikacija sekundarne hipertenzije.

Na ozbiljnost utiče ono što je bio prvobitni krvni pritisak, kakav je sada kada se problem pojavi i koliko brzo se očitavanja krvnog pritiska pojavljuju.

Osoba sa dugotrajnom hipertenzijom različito reaguje na akutni pad krvnog pritiska, a osoba sa dugotrajnim normalnim krvnim pritiskom drugačije reaguje.

Od ovoga zavisi i težina, koja se takođe stručno naziva urgentnim ili hitnim stanjem.

Tabela daje informacije o urgentnim i hitnim stanjima:

Šta je to krvni pritisak?

Krvni pritisak je hidrostatički pritisak koji stvara krv na zidovima krvnih sudova. Krv se iz leve komore srca izbacuje u krvotok, dakle i u krvne sudove.

Srce je pumpa koja pumpa oksigenisanu krv u telo, organe, tkiva.

Krvni pritisak zavisi od sile kontrakcije srčanih komora, od otpora krvnih sudova i od zapremine krvi. Jednostavno opisano, kada se srčani mišić leve komore kontrahuje, ili miokard, krv se izbacuje u aortu. Tada se formira sistolni pritisak.

Sistolni krvni pritisak je najviši krvni pritisak.

Ne bi trebalo da prelazi vrednost od 140 mm Hg. Njegova vrednost je ispisana ispred kose crte od para brojeva koji formiraju vrednost krvnog pritiska. Takođe se naziva sTP (sistolni krvni pritisak).

Sistolni krvni pritisak se postepeno povećava sa godinama.

Nakon izbacivanja krvi iz srca, odnosno opuštanja srčanog mišića, dolazi do dijastole. Zatim se krv usisava nazad u srce, tačnije desnu pretkomoru.

Dijastolni krvni pritisak je najniži krvni pritisak.

Vrednost ne bi trebalo da prelazi 90 mm Hg. A vrednost dijastolnog pritiska je upisana posle kose crte. Takođe se naziva dTK (dijastolni krvni pritisak).

Kod kuće najčešće merimo krvni pritisak digitalnim aparatom. Tada možemo videti dve vrednosti na ekranu manometra.

Na primer:

120 / 80 mmHg

Pored toga, aparat za merenje pritiska može da prikaže i vrednost otkucaja srca, odnosno puls i njegovu pravilnost.

Na Zdravopediji uvodimo i preglednu tabelu krvnog pritiska.

Krvni pritisak se takođe menja u zavisnosti od:

• cirkadijalni ritam - biološki ritam, odnosno promene fizioloških funkcija pod uticajem dnevnog perioda i smenjivanja dana i noći
• pol, pri čemu muškarci imaju viši krvni pritisak
• položaj tela, ležeći, sedeći ili stojeći
• povećava se tokom fizičkog napora ili mentalnog stresa
• povećava se sa godinama

Kako se krvni pritisak pravilno meri?

Zbog trenutne dostupnosti merača krvnog pritiska, krvni pritisak možemo meriti iu udobnosti naših domova. Digitalni manometri su automatski. Prednost je što automatski mere krvni pritisak i izmerene vrednosti su vidljive na preglednom displeju.

Znamo dve vrste dostupnih digitalnih manometara:

• prvi je sa manžetnom za zglob
  • međutim, merenje sa njima je indikativnije nego sa sfigmomanometrom na ruci
  • pri merenju su važni pravilni principi postavljanja merača pritiska u nivou srca
  • mogu biti prisutna odstupanja od tačne vrednosti
  • manometar se stavlja prema uputstvu
  • važni su i principi ispravnog merenja
• drugi je tip sa manžetnom na ramenu
  • poluautomatski
  • potpuno - automatski

Još jedna važna karakteristika je da merač krvnog pritiska ima dovoljno napunjene baterije, ili još bolje, ako ima adapter za napajanje direktno iz električne utičnice.

Nakon toga, važni su principi ispravnog merenja.

Važno je da obratite pažnju na sledeće tačke:

• sedeći položaj
• ili ležeći
  • vrednost dijastolnog pritiska je približno 5 mmHg niža kada ležite nego kada sedite
• donji udovi slobodno leže na podu, nisu ukršteni
  • u nekim slučajevima se meri i posle promene stojećeg položaja
• tišina i mir u sobi
• adekvatnu temperaturu u prostoriji u kojoj merimo krvni pritisak
• osoba ne treba da priča dok se meri pritisak
• 30 minuta pre merenja ne piti kafu i druga stimulativna pića, ne pušiti
• dva sata odmora posle napornog rada
• ne izlažite se stresu pre merenja
• 5 minuta pre merenja mirno sedite, lezite
• merenje sa praznom bešikom
• rezultujuća vrednost je prosek od 2-3 merenja sa pauzama od 2 minuta
  • ako osoba pati od poremećaja srčanog ritma, ponovite merenje 5 puta
  • a prosek će biti rezultujuća vrednost
• merenje na ruci, ramenu, sa laktom naslonjenim o sto
• manžetna sfigmomanometra treba da bude odgovarajuće veličine
• i treba da bude u visini srca = 1-3 cm iznad lakta
• manžetna ne bi trebalo da bude previše čvrsta ili previše labava
• odeća na gornjem ekstremitetu mora biti slobodna
  • kako se ne bi ograničio dotok krvi u ud
• možete meriti krvni pritisak na oba gornja udova
• poželjno je merenje na strani gde su vrednosti krvnog pritiska veće

Šta ako je krvni pritisak različit u svakom gornjem ekstremitetu?

Svako merenje krvnog pritiska će nam pokazati drugačiju vrednost. One nikada neće biti potpuno iste vrednosti na digitalnom monitoru krvnog pritiska. Takođe, krvni pritisak se neznatno razlikuje na oba udova u normalnim okolnostima.

Ali obratite pažnju.

Ako je vrednost krvnog pritiska viša za više od 20 mmHg, to može ukazivati na zdravstveni problem.

Primer:

KP na desnom gornjem ekstremitetu 120 / 70 mmHg.

A...

KP na desnom donjem ekstremitetu 150 / 90 mmHg.

Ova razlika je poznata i kao asimetrija krvnog pritiska udova. A u njenom slučaju je neophodan stručni pregled.

Torr ili mmHG?

Takođe smo mogli da pronađemo oznaku torr na starijim manometrima. To je stariji oblik izražavanja vrednosti pritiska.

1 torr = hidrostatički pritisak, koji uzrokuje 1 milimetar živinog stuba.

Živin stub je označen kao mm Hg. U prošlosti se pritisak merio pomoću manometara koji su imali staklene stubove ispunjene živom.

Živin tlakomer, poznat i kao sfigomanometar, sastoji se od manometra koji ima živinu kolonu i sistem za naduvavanje sa balonom. Tokom merenja se koristi i stetoskop.

Fonendoskop se koristi za slušanje vibracija arterije uzrokovanih vrtložnim protokom krvi tokom promene pritiska izazvane spoljašnjom naduvanom manžetnom. Pominju se i kao fenomeni Korotkova - zvuci.

Uzrok visokog krvnog pritiska nije poznat za svaku situaciju. Kao što je slučaj sa esencijalnom hipertenzijom. U slučaju primarne hipertenzije, nema organskog, odnosno telesnog uzroka.

Pretpostavlja se da je uključeno nekoliko faktora. Gore pominjemo multifaktorski niz  rizika. Kombinacija genetskih faktora i drugih spoljašnjih faktora naknadno povećava predispoziciju za razvoj visokog krvnog pritiska.

I. stadijum:

Se smatra kada nisu prisutne bilo kakveorganskih promena.

II. stadijum:

Nastaje kada dugotrajni efekat visokog krvnog pritiska izaziva promene u organskim sistemima ili organima.

Međutim, do sada ove promene nisu imale negativan uticaj na funkciju. Primer je promena krvnih sudova na pozadini oka, ali i povećanje leve komore srca.

III. stadijum:

U ovom stadijumu, organske promene se već manifestuju funkcionalnim oštećenjem. Na primer, srčana insuficijencija leve strane, oštećenje bubrega, moždani udar ili hipertenzivna retinopatija opisana u članku o bolesti mrežnjače i staklastog tela.

Suprotnost esencijalnoj je sekundarna hipertenzija. Ova vrsta visokog krvnog pritiska nastaje iz organskog uzroka, dakle na osnovu druge bolesti.

Najčešći uzroci sekundarne hipertenzije su:

• oboljenje bubrega - bubrezi su direktno uključeni u regulaciju krvnog pritiska
  • zapaljenje bubrega
  • tumor
  • nezgoda, povreda
• patološko suženje bubrežnih sudova
• endokrina bolest
  • primarni hiperaldosterizam
  • hipertiroidizam - disfunkcija štitne žlezde
  • feohromocitom

Veoma je važno zapamtiti da osoba sa visokim krvnim pritiskom uopšte ne mora da ima nikakve simptome. Naročito ako se postepeno povećava tokom godina. Čovek obično zanemaruje ovu činjenicu i ne odlazi na preventivne preglede.

Suprotno je naglo povećanje krvnog pritiska - ubrzana hipertenzija ili hipertenzivna kriza, ovo je onda urgentno ili hitno stanje.

U najgorim slučajevima dešava se da je naglo pogoršanje zdravstvenog stanja prvi simptom visokog krvnog pritiska. Primer takve ozbiljnosti je moždani ili srčani udar.

Čak i ljudi koji se leče od visokog krvnog pritiska ponekad i oni imaju problem sa porastom krvnog pritiska. Uzrok može biti uznemirenost, psihički ili fizički stres, promena vremena, nedostatak odmora ili sna.

Oni to znaju iz povezanih poteškoća.

Za one od vas koji još niste imali iskustva, trebalo bi da razmišljate o hipertenziji posebno u slučaju sledećih problema:

• umor i slabost
• glavobolja
  • neprijatan osećaj u glavi, pritisak u glavi
• vrtoglavica, pri nagloj promeni ili stalno
• poremećaji ravnoteže, kao da nas nešto vuče u stranu
• zujanje u ušima, zviždanje ili drugi zvukovi
• oštećenje vida
  • zamagljen vid
  • zamagljen vid
  • dupli vid
• crvenilo ili bledilo na licu
• tnavala to'plotnih talasa u o organizmu
  • u licu
  • po celom telu
  • na grudima
• znojenje
• osećaj bolesnim
• povraćanje
• drhtanje tela
• poremećaj sna
• poremećaji koncentracije
• krvarenje iz nosa - epistaksa, obično se povlači nakon smanjenja pritiska
• bol u grudima
  • pritisak u grudima
  • drugi neprecizan osećaj u grudima
• lupanje srca
• kratak dah, subjektivni osećaj oštećenja disanja - dispneja
  • kod srčane insuficijencije, ukupna slika se menja
  • vidljivo pogoršano disanje
  • ako čujete promuklost, mehuriće čak i na daljinu - plućni edem
• oticanje donjih udova, takođe kao znak pogoršanja rada srca

Ukratko o komplikacijama visokog krvnog pritiska

Dugotrajno povišen krvni pritisak izaziva probleme u celom telu. Krvni sudovi, srce, mozak, očni sudovi, bubrezi, ali i sami bubrezi dodatno ispaštaju.

Posledica hipertenzije se vidi na krvnim sudovima i srcu, dok se ateroskleroza ubrzava i pogoršava. Ovo kasnije ponovo pogoršava hipertenziju. Smanjeno snabdevanje srca krvlju dovodi do ishemijske bolesti srca, a akutna ishemija do infarkta miokarda.

Srčana insuficijencija je hronična komplikacija. I ovde se hipertenzija pominje kao jedan od najčešćih uzroka hronične srčane insuficijencije.

Sledeće što strada je nervni sistem, a time i mozak. Ateroskleroza je ovde takođe opisana kao negativna. Povećava se rizik od moždanog udara, što može biti zbog nedostatka krvi, odnosno ishemije mozga, ali i zbog krvarenja u mozgu.

Hipertenzija takođe opterećuje bubrege, očne sudove i druge delove tela.

Rizik se povećava i ako pored visokog krvnog pritiska postoji i druga bolest, poput dijabetesa.

Za dijagnozu se uglavnom koristi anamneza. Informacije se dobijaju od dotične osobe. Zatim sledi pregled stručnjakom. U dijagnostici sarađuju lekar opšte prakse, internista (doktor interne medicine) ili kardiolog.

Saradnja između lekara i njegovog pacijenta je važna, zbog toga što pacijent treba da meri i zapisuje svoje vrednosti krvnog pritiska izmerene u određeno vreme, o kojim zatim obaveštava svog doktora.

Dijagnoza se postavlja ako se visok krvni pritisak meri u najmanje dva od tri očitavanja. Osoba mora biti u fizičkom i psihičkom miru.

Potrebno je razlikovati povećanje pritiska tokom pregleda - zbog sindroma belog mantila, tj neki pacijenti su uzbuđeni ili nervozni u prisustvu lekara.

Alternativa može biti Holter merenje pritiska. Reč je o 24-časovnom pregledu, kada se tokom dana i noći pritisak meri manžetnom i tlakomjerom. Osoba obavlja normalne dnevne aktivnosti i zapisuje značajnu aktivnost, koje naknadno procenjuje stručnjak.

Kod visokog krvnog pritiska važan je i pregled drugih organa i organskih sistema. Važno je u otkrivanju komplikacija koje hipertenzija može izazvati.

Radi se fizičkii pregled, laboratorijski pregled krvi, urina (funkcija bubrega). Dodaje se EKG (kao i stresni EKG ili EKG Holter - 24-časovni oblik), EKHO, rendgenski snimak grudnog koša, ultrazvuk, tj. sonografija. Važan je i pregled oka - pregled fundusa oka.

Bolest u početku može biti asimptomatska. Što ga čini veoma opasnim neprijateljem zdravlja. Dešava se da se dijagnoza hipertenzije postavlja slučajno tokom preventivnog pregleda. Pošto osoba do tog vremena nije imala nikakvih poteškoća.

Razlog je postepeno i dugotrajno povećanje krvnog pritiska. Telo se navikne na to. Međutim, visok pritisak, uprkos asimptomatskom toku, stvara poteškoće.

Nakon toga, počinje faza kada su već prisutne organske promene koje ometaju funkciju pojedinih organa.

Drugi primer je naglo povećanje krvnog pritiska od potpunog zdravlja. Alternativno, to može biti prvi simptom do sada neotkrivene hipertenzije.

Takvo ozbiljno stanje uključuje, na primer, moždani ili srčani udar.

Ako je visok krvni pritisak zanemaren, nelečen ili nedovoljno lečen, može dovesti do ozbiljnih komplikacija. U to vreme već su povezane poteškoće povezane sa određenim problemom (mozak, srce, bubrezi, vid).

Zbog toga je neophodna rana dijagnoza i blagovremeni tretman. Dakle, i u ovom primeru možemo uočiti značajna uloga preventivnog pregleda.