Kada bole kosti: Da li je to zbog umora, prehlade, raka ili nečeg drugog?

Bol u kostima se može osetiti tokom rasta. Drugi slučaj je preopterećenje, na primer dugo stajanje ili bol u karličnoj kosti nakon dužeg sedenja. Povreda će takođe izazvati bol.

U slučaju povreda bitni su mehanizam i primenjena sila. Udarci ili prelomi su česti. Naravno, to može signalizirati bolest. Ovo može biti zaraznog porekla ili uzrokovano degeneracijom koštanog tkiva. Alternativno, to ukazuje na onkološku bolest.

Bolesti ove vrste su prilično teške za lečenje. Neophodno je da se što pre uhvate. Zbog toga, ukoliko bol u kostima nije izazvan spoljnim stimulusom, potrebno je potražiti lekara specijaliste, odnosno ortopeda.

Često pitate:
Koji su uzroci bolova u kostima?
Da li je to umor, prehlada ili ozbiljan rak?

Rast kostiju i njihov bol

Bolovi rasta se javljaju kod dece i adolescenata.

To nije simptom bolesti.

Prisutan je u slučaju brzog rasta kostiju. Javlja se uglavnom u mirovanju i tokom noći. Važno je razlikovati ove bolove od bolesnih stanja. Ova vrsta bola nije praćena opštim simptomima kao što su groznica ili oticanje udova.

Uzrok bola u kostima je povreda

Obično je kost ugrožena spoljnim uticajem. I to u slučaju pada, sudara ili drugog mehanizma. To će izazvati ili izbočinu na kosti ili prelom kosti, odnosno napuknuće ili lomljenje kosti.

U slučaju udara, bol je akutan.

Međutim, postepeno se povlači i ponovo dobija zamah i osetljivost u tom području. U slučaju preloma, bol je dugotrajan. Mesto i okolina preloma oteknu, postoji poremećaj kretanja, dok je osetljivost maksimalna.

Bol traje sve dok kost ne zaraste. Svaki pokret bi pogoršao bol i produžio zarastanje. Područje preloma mora biti fiksirano, odnosno imobilisano. U suprotnom bi postojao rizik od spajanja kostiju u neprirodnom položaju. I to u slučaju preloma gde je promenjen položaj kosti.

Zbog toga je takođe važan stručni pregled kada se sumnja na prelom. Naročito u slučaju vidljivih dislokacija, odnosno u slučaju promene prirodnog položaja i položaja kosti ili ekstremiteta.

Otvoreni prelomi su rizični, uglavnom zbog rizika od infekcije.

Bol u kostima i otok u tom području su često prisutni čak i nakon zarastanja. Dugo traje. U nekim slučajevima se pogoršava ili se vraća u slučaju vremenskih promena. Meteosenzitivno pogoršanje tegoba je uglavnom nakon težih povreda i oštećenja kostiju.

Sekundarni bol, tj. uzrokovan drugom bolešću

Bolest kostiju koja uzrokuje bol u kostima je Pagetova bolest. Karakteriše ga deformacija kostiju. Može uticati na jednu ili više kostiju. Međutim, 70-80% obolelih ima asimptomatski tok.

Glavni simptomi ove bolesti su:

• bol u kostima, česti noćni bolovi
• deformacije kostiju, lobanje, pršljenova
• glavobolja
• za kompresiju nerva, na primer poremećaje sluha
• česti prelomi kostiju

Stanje kostiju takođe dovodi do bolova.

Stanje kostiju, stručno poznato i kao osteoporoza, je bolest koja nastaje usled metaboličkog poremećaja koštanog tkiva. Posledica je gubitak koštane mase, što rezultira većom krhkošću.

Kost je podložna povećanoj krhkosti. U ovom slučaju, bol u kostima se manifestuje prvo u leđima, kasnije napreduje do trupa i puca do donjih udova.

Osteoartritis je bolest koja dovodi do degenerativnih promena u zglobovima i utiče na hrskavicu zglobova. To je posledica bolova u kostima i zglobovima, posebno u zglobovima kuka i kolena, ali i u kičmi. Ako je zahvaćena kičma, to je poznato kao spondiloartroza, kod kukova je koksartroza, a kod kolena je poznata kao gonartroza.

Njegovi simptomi uključuju:

• pucanje u zglobu, takozvani krepitus
• zadebljanje kostiju, deformacije zglobova
• ograničenje kretanja
• bol, posebno nakon napora
• ukočenost zglobova nakon neaktivnosti

Upala kostiju takođe može izazvati bol. Javlja se posle operacija preloma, ali i posle ortopedskih operacija ili septičkih stanja. Pored bolova upaljenog dela kosti, povezana je i groznica.

Ali kosti mogu biti napadnute i raznim bakterijskim infekcijama koje uđu u koštanu srž, izazivaju upalu i posledično izazivaju bol na datom mestu uz ograničavanje funkcionalnosti zahvaćene kosti. Takve bolesti uzrokovane bakterijskom infekcijom uključuju, na primer, tuberkulozu kostiju.

Kostenov sindrom je neuralgični oblik bola u kostima u predelu uha, glave. U slučaju poremećaja temporomandibularnog zgloba, bol se nalazi u predelu sanke, slepoočnice, a takođe i u vratu. Bolovi u licu i glavi mogu imati različite uzroke. U dijagnozi zajedno rade stomatolog, neurolog, ORL lekar, oftalmolog i psiholog ili psihijatar.

Bol u trigeminalnom nervu može da oponaša bol u kostima u oblasti snabdevanja nerva. Ali to je neuralgija, a ne bol i uzrok dolazi iz kosti. Do upale nerva dolazi, čak i kod prehlade, ali se često javlja i kod zubobolje.

Manifestuje se bolom u licu, obrazu, bolovima u predelu usne duplje, uha ili slepoočnice. Bol se može pogoršati dodirom, žvakanjem, razgovorom. Uobičajeni lekovi možda neće raditi. Bol je intenzivan i neprijatan.

Bol u kostima i zglobovima se javlja i kada se telesna temperatura podigne i kada postoji groznica. Bol je često prisutan kod infekcija, na primer, kod upale gornjih disajnih puteva, a time i kod gripa.

Nedostatak vitamina D je uzrok raznih bolesti. Kao što su osteoporoza, rahitis, depresija, sindrom hroničnog umora ili hronični bol. Vitamin D je važan za imunitet, ali i za respiratorni i kardiovaskularni sistem. Ima čak i antikancerogeno dejstvo.

Bol u grudnoj kosti, ako bol nije posttraumatski, prisutan je iz različitih razloga. Bolovi u grudnoj kosti i kičmi su česti, zbog problema sa kičmom. Može biti uzrokovana bolestima disajnih puteva, bolestima kardiovaskularnog, ali i organa za varenje. Bol u celom telu, a samim tim i u kostima, može biti prisutan i kod bolesti bubrega.

Međutim, bol u kostima se manifestuje i mnogim drugim zdravstvenim tegobama, komplikacijama i bolestima, koje na prvi pogled možda nemaju veze sa funkcionalnošću kostiju. Ovo je, na primer, celijakija, gde dolazi do stanjivanja kostiju. Ovo je zbog poremećaja u apsorpciji supstanci neophodnih za hematopoezu u koštanoj srži.

Tumorske bolesti

Tumori kostiju mogu biti direktno na površini kosti, ili u njenom centru, odnosno u koštanoj srži. Kod tumora, bol je prisutan ne samo u kostima, već iu njihovoj okolini. Tumori mogu biti dobroćudni, odnosno benigni, ili zloćudni, odnosno maligni.

Primer benignog tumora je osteoma. Uglavnom pogađa osobe mlađe od 20 godina i javlja se relativno retko. Manifestuje se kao izbočina koja polako raste. To može biti uzrok patološkog preloma. Takođe može biti uzrokovano povredom.

Hondroma je benigni oblik tumora. Napravljen je od hrskavice. I deli se prema tome gde raste. Enhondroma se formira unutar kosti, posebno na rukama i stopalima. Jukstakortikalna hondroma raste na spoljnoj površini kosti.

Bol u kostima u blizini kolena može biti uzrokovan osteoklastomom. Najviše se nalazi u ovoj oblasti. Manje u predelu zgloba, šake, ramena, gde može da izazove bol u kostima, ali i u predelu karlice.

Hondrosarkom je najčešći oblik malignog tumora kostiju. Obično se javlja u dobi između 40 i 70 godina, i to uglavnom kod muškaraca. Bolovi u kostima su prisutni u predelu sedenja, u zglobu kuka. Bol se postepeno pogoršava i ne jenjava čak ni u mirovanju.

Osteosarkom je maligni tumor. Uglavnom pogađa duge kosti, tačnije u donjem ekstremitetu. Čak iu ovom slučaju, bol u predelu kolena može ukazivati na njegovu pojavu. Raste u kosti, oštećuje je i okolna meka tkiva.

Zajedno sa hondrosarkomom pripadaju najčešćim malignim bolestima. Najveća incidencija je između 10 i 20 godina. Uglavnom se manifestuje:

• odmorom i noćnim bolom u pogođenom području
• tvrdom bezbolnom oteklinom, odnosno kvrgom
• uzrokom je patoloških preloma
• kada metastazira u pluća, izaziva otežano disanje, kašalj
• ima i opšte manifestacije
  • povećanje telesne temperature
  • gubitak težine
  • noćno znojenje

Tumor koji utiče na koštanu srž je multipli mijelom. Uglavnom pogađa starije pacijente. Kod velike većine njih prisutni su bolovi u kostima, najčešće u leđima ili rebrima. Lečenje je moguće hemoterapijom ili transplantacijom koštane srži.

To uzrokuje kvar pravilnog funkcionisanja koštane srži. Ona nije u stanju da proizvede dovoljnu količinu potrebnih krvnih zrnaca. Što dovodi do malokrvnosti, odnosno anemije ili čestih krvarenja, ili sklonosti infekcijama, odnosno smanjenom imunitetu.

Pored toga, leukemija utiče i na koštanu srž. Veoma je opasana i zato je neophodno što pre započeti lečenje, jer u suprotnom bolest može da dostigne takav stadijum da više neće biti izlečiva.

Leukemija je maligna bolest krvi. U koštanoj srži postoji patološka proliferacija leukocita, odnosno belih krvnih zrnaca, uglavnom u nezrelom obliku. Opet, normalna hematopoeza je potisnuta.

Leukemija je najčešća onkološka bolest detinjstva u razvijenim zemljama.

Bolom u kostima mogu se manifestovati i druge onkološke bolesti. Na primer, rak prostate. Ne utiče na kost, ali se manifestuje kao bol u leđima i kostima oko kukova i kukova.

Drugi slučaj je metastaza drugog naroda u kosti. Metastaza je zapravo udaljeni depozit koji je nastao od primarnog malignog tumora na drugom mestu u telu. Primer takve metastaze je rak:

• dojke
• materice
• prostate
• štitne žlezde
• pluća
• bubrega