Osetljivost na svetlost: Šta uzrokuje fotofobiju?

Osetljivost na svetlost može biti simptom nekog problema, bilo nervne prirode, poremećaja u funkciji ili strukturi oka, ili može biti simptom nekih ozbiljnijih zaraznih bolesti.

Stručno, ovo stanje se naziva fotofobija.

Štaviše, osoba je osetljivija na svetlost, a to je za nju neprijatno. Na primer, prelaz između različito osvetljenih prostorija zadaje poteškoće. Naročito ako ide od manje osvetljene unutrašnjosti ka spoljašnjosti.

Ponekad fotofobija može imati i spoljne uzroke.

Veoma često preterana osetljivost na svetlost smeta ljudima koji većinu vremena provode radeći kancelarijski posao u tamnijim prostorijama. Fotofobija se javlja i ako osoba dugo radi sa računarskom tehnologijom i monitorima.

Sindrom suvog oka takođe može biti praćen drugim simptomima, kao što su umor ili bol oka, ili svrab i oštećenje vida.

Danas suvo oko pogađa oko 20% populacije i do 30% žena u postmenopauzi.

Uzrok je u oku

Najčešće, generalno, osetljivost na svetlost se smatra manifestacijom nekog defekta ili bolesti oka.

Simptom je raznih inflamatornih oboljenja oka, na primer kod upale šarenice (iritis), rožnjače (keratitis), mrežnjače (retinitis) ili konjuktive (konjunktivitis).

Veoma je česta zapaljenje konjuktive, koja je membrana od sluzokože koja prekriva oko i belo oka od prednje do ivice rožnjače. Tipično, ova upala se manifestuje osećajem rezanja u oku, pojačanim suzenjem i bolom u zahvaćenom oku. U većini slučajeva, zapaljenje pogađa samo jedno oko.

Mnogo puta fotofobija može biti uzrokovana i oblačnošću. Većina slučajeva gde je osetljivost na svetlost simptom katarakte je katarakta. Utiče na sočivo oka. Postaje zamagljeno i osoba se oseća kao da je vid zamagljen i opšte pogoršanje vida.

Oštrina vida se takođe obično smanjuje, posebno na daljinu. Mnogo puta je fotofobija kod problema sa očima povezana i sa drugim simptomima, na primer, pogoršanjem vida i fokusiranjem čak i na blizinu i pritiskom ili bolom u oku.

Bolest nervnog sistema

Osim očnih bolesti, osetljivost na svetlost može biti uzrokovana i problemom u nervnom sistemu. Ovo može izazvati upalu mozga i moždane ovojnice. Ali i krvarenje ili tumor.

Nastaje iritacija moždanih membrana, kao rezultat ove iritacije, javljaju se meningealni simptomi ili na neki drugi način meningealni sindrom.

Javljaju se simptomi:

• glavobolja
• mučnina, kasnije povraćanje
• osetljivost na svetlost, odnosno fotofobija
• preosetljivost na buku, odnosno fonofobija
• ukočenost vratnih mišića, inače i opozicija vrata

Meningitis izazvan meningokokom tipova B i C izaziva iritaciju meningea. To je bolest sa iznenadnim početkom, nasilnim i brzim tokom, u roku od nekoliko sati. To je čest uzrok smrti kod dece i starijih osoba.

Kod upale moždanih ovojnica javljaju se glavobolja i osećaj povraćanja, povraćanje, fotofobija, praćena povišenom temperaturom, čak i do 40 °C, sitnim tačkastim krvavicama na koži, tzv. petehijama.

U kasnijoj fazi, ova bolest može rezultirati poremećajem svesti, grčevima tela. Kasnija komplikacija može biti epilepsija, ali i gubitak sluha.

Zapaljenje mozga izazivaju virusi ili bakterije. Na primer, kod krpeljnog encefalitisa dolazi do upale moždanih ovojnica i mozga usled prenošenja virusne infekcije sa krpelja.

Infektivne bolesti koje takođe utiču na mozak i centralni nervni sistem uključuju lajmsku bolest. Bolest je bakterijskog porekla, a prenose je i krpelji.

Infekcija takođe napada kožu, zglobove kože. Bolest je veoma dugotrajna i čovek je umoran, pati i od glavobolje. Malarija, koja je takođe zarazna bolest, relativno je retka kod nas. Čak i kod ove bolesti, osoba je osetljiva na svetlost. To je uglavnom uvezena infekcija.

Morbili su takođe zarazna bolest. Tipičan je osip na koži, a bolest je veoma zarazna, kod koje se takođe javlja fotofobija.

Ostale bolesti nervnog sistema mogu se manifestovati osetljivošću na svetlost. Na primer, to je migrena koju karakteriše jaka glavobolja i osoba je osetljiva na svetlost tokom ovog bola.

Drugi uzroci fotofobije

Fotofobija se takođe može pojaviti kao neuobičajen simptom kod hipertireoze, koja je bolest štitne žlezde. I postoji prekomerna proizvodnja hormona. U vezi sa ovim može nastati Basedova bolest, u kojoj se javlja tzv izbočenje oka iz duplje (egzoftalmus) i ponekad dvostruki vid i osetljivost obolele osobe na svetlost.

Preosetljivost na svetlost je takođe prijavljena u slučaju sistemskog eritematoznog lupusa ili nedostatka vitamina B3. To je jedan od simptoma besnila. Ljudi sa albinizmom takođe mogu biti osetljivi na svetlost.

Stoga, ako se fotofobija pojavi bez očiglednog razloga, uvek je bolje da se obratite lekaru radi dijagnoze.