To je simptom koji se javlja kada dođe do povrede kože, koja može biti posekotina, opekotina, rana od opasnih materija ili promrzlina. Naravno, bol u koži je tipičan simptom kožne bolesti. A to je, na primer, gljivična, mikotična bolest. Međutim, manifestuje se i kod drugih bolesti.
Bol na koži može biti uzrokovan raznim površinskim oboljenjima, infekcijama, povredama. Ali to može biti i simptom koji nije vidljiv vidljivo i na površini, već skriven negde unutra.
Kožne bolesti su i zarazne i gljivične, a upravo one su praćene bolom na određenom mestu na koži. Pored toga, naravno, potrebno je razlikovati primarni i sekundarni bol.
Bol na koži je različitog karaktera i može se osetiti, na primer, kao:
oštar bol
tupi bol
peckanje
bockanje
svrab
Uzrok bola na koži je povreda
U slučaju površinske povrede i invazivne povrede kože, bol se prirodno javlja jer je poremećena površinska struktura kože i nervni završeci u njoj.
Zatim šalju osećaj i signal mozgu o poremećaju strukture. To se ogleda u osećaju bola u zahvaćenom području. Otvorene rane, posekotine, ogrebotine, opekotine ili promrzline su veoma česte.
U slučaju povreda moguće je jasno utvrditi šta uzrokuje bol.
Bolesti koje mogu izazvati bol na koži
Bolovi na koži se javljaju čak iu slučajevima kada njihov uzrok nije vidljiv. Na primer, to može biti simptom bolne virusne bolesti. To je takođe šindre. Uzrokuje ga virus Varicella.
Tada se javlja peckanje, bockanje, bol u koži na dodir, a takođe i napetost kože. Kasnije će se pojaviti i plikovi. Razni plikovi i žuljevi se javljaju i kod drugih zaraznih bolesti koje direktno napadaju kožu.
Dobar primer je tzv kurje oči ili bradavice.
Pored kožnih oboljenja, bol na koži može signalizirati i ozbiljnije probleme i zdravstvene probleme. Oni takođe mogu prouzrokovati mnogo neprijatnosti pogođenoj osobi u praktičnom životu.
To su, na primer, bolesti kao što su psorijaza, ovčje boginje, perioralni dermatitis ili EB bolest, odnosno buloza epidermolize. Ove bolesti se uglavnom manifestuju na koži, jer su prvenstveno kožne bolesti, a pored bolova, povezane su i sa drugim simptomima.
Crvenkastu kožu, svrab i bol na koži izazivaju i gljivični mikroorganizmi koji izazivaju gljivična oboljenja, odnosno mikozu. Postoje razni kvasci, gljivice i drugi mali organizmi koji se javljaju na koži i izazivaju na prvi pogled previde, ali veoma neprijatne probleme.
Primeri nekih gljivičnih oboljenja kože:
pityriasis versicolor, javlja se uglavnom na koži koja se preterano znoji i gde postoji veliki broj lojnih žlezda. Najčešća mesta su na grudima i leđima, a samim tim i bol u koži grudnog koša i leđa
Seboroični dermatitis najčešće pogađa kožu glave, uključujući i bol u koži glave
dermatomikoza glave ili tinea capitis se takođe manifestuje bolom u vlasištu, uz hroničnu perzistenciju izaziva oštećenje korena kose
mikrosporija je bolest koja se može preneti od kućnih ljubimaca, posebno kod dece
tinea faciei se manifestuje na licu i pored bola kože na glavi manifestuje se kao oštro ograničena žarišta, kod tinea corporis je zahvaćen deo tela, na primer, i bol u koži stomaka
tinea inguinalis se javlja u predelu prepona
tinea manus, kada koža postane ljuskava, zadebljana i puca
tinea pedis pogađa oko 30% stanovništva u Slovačkoj i širi se uglavnom u grupama
tinea unguium, ali i onihomikoza, je gljivična bolest koja pogađa nokte, dugotrajnom istrajnošću može ih potpuno uništiti
Ovde je neophodna poseta dermatologu, koji može da prepiše efikasne antifungalne lekove, pa čak i razne masti koje će uništiti ove štetne organizme.
Drugi uzroci bola na koži
Često je potrebno ispitati bol na koži u vezi sa drugim simptomima. To može biti i problem koji pripada oblasti neurološke medicine, ili je bol uzrokovan raznim autoimunim oboljenjima.
Pored toga, koža je veoma osetljiva čak i u slučaju alergijskih reakcija na kontakt sa raznim hemikalijama ili drugim supstancama iz okoline. Bol na jednom mestu često može signalizirati bolest koju treba što pre lečiti.
Srednja medicinska škola u Nitri mi je dala osnovu za zapošljavanje u oblasti zdravlja i bolesti. Zahvaljujući njoj, radio sam 2 godine na traumatološkoj klinici i ambulanti u Univerzitetskoj bolnici Nitra. Od 2006. godine sam zaposlen u Službi hitne medicinske pomoći, gde sam ostao do 2017. godine.
Završio sam diplomu na Univerzitetu Konstantin Filozof u Nitri u oblasti hitne zdravstvene zaštite. Diploma mi je omogućila da nastavim svoju misiju kao bolničar. U međuvremenu sam se zaposlio na Hitnoj pomoći 155. I dalje radim u prebolničkoj zdravstvenoj zaštiti.
Mene su u detinjstvu interesovali ljudi, zdravlje i sama bolest, što mi je dalo priliku da se bavim ovom temom u odraslom dobu. Proučavanje i sticanje novih informacija u praksi pružilo mi je odličnu osnovu za pisanje stručnih tekstova, u vidu članaka koje će razumeti i obični ljudi. Moje interesovanje za portal zdravstvene zaštite ima tako čvrstu osnovu u dugogodišnjoj praksi iu mom ličnom interesu. Slično sam zainteresovan za zdravu ishranu, ishranu i sveukupno zdrav način života. Slobodno vreme ispunjavam porodicom i sportom.
Svrha portala i sadržaja nije da zameni stručni ispit. Sadržaj je samo u informativne i neobavezujuće svrhe, a ne u savetodavne svrhe. U slučaju zdravstvenih problema preporučujemo da potražite stručnu pomoć, posetite ili kontaktirate lekara ili farmaceuta.