Kardiovaskularne bolesti

Aneurizma, poznata i kao vaskularni edem, ozbiljna je vaskularna bolest. Utiče na arterije, odnosno na arterije i aorte. Podijeljena je na pravi, secirajući i lažni. Čovek može da živi sa nepriznatom aneurizmom dugi niz godina, međutim, ako krvni sud pukne, to može dovesti do smrti.

Angina pektoris ili stenokardija, stezanje u grudima, je jedan od oblika ishemijske bolesti srca. Nastaje kao rezultat neusklađenosti potrebe i snabdevanja srca krvlju, a samim tim i kiseonikom i hranjivim sastojcima. Tipično se javlja kod povećanog fizičkog ili mentalnog stresa. Napadi angine pektoris se ponavljaju i manifestuju se pritiskom ili bolovima stezanja u grudima.

Aritmija je poremećaj srčanog ritma. Aritmija se odnosi na usporeni ili ubrzani ritam srca kao i na različita nekoordinirana kretanja srčanog mišića, a time i pretkomoru i komoru.

Ateroskleroza je bolest arterija. Zid arterije je u procesu oboljenja. Razvija se tokom dužeg vremenskog perioda i progresivno zbog negativnih uslova.

Atrijalna fibrilacija je najčešći poremećaj srca i karakteriše je aritmija ili poremećaj srčanog ritma. Bolest uzrokuje haotične i nepravilne kontrakcije mišićnih vlakana i time gubitak koordinisane aktivnosti pretkomora. Istovremeno, srce slabi pumpajuću sposobnost i istovremeno postoji nepravilna i ubrzana srčana aktivnost. Bolest je najčešća kod ljudi starijih od 80 godina, gde pogađa 15% populacije.

Bolesti srčanih zalistaka mogući su izvor zdravstvenih problema kao što su umor, vrtoglavica, nesvestica, lupanje srca, bol u grudima ili otežano disanje. Otkaz zalistaka može dovesti do otkaza srca.

Defekt pretkomorske i ventrikularne pregrade je srčana mana i bolest atrijalne ili komore septuma koja obezbeđuje komunikaciju između desnog i levog srca tako da se mešaju kiseonična i deoksigenirana krv. To je urođena srčana mana, koja uzrokuje mešanje oksigenirane i deoksigenirane krvi i distribuciju po celom telu, što može da izazove velike probleme. Veoma često se takvi nedostaci pojavljuju u detinjstvu, ali to takođe zavisi od veličine defekta, ponekad se javljaju i u odraslom dobu.

Tokom disekcije aorte, vaskularni zid puca, a krv teče između njegovih unutrašnjih slojeva. Opseg može biti mali, ali takođe opsežan i utiče na celu aortu.

Duboka venska tromboza je relativno česta bolest, čije poteškoće mogu biti blage i beznačajne. Međutim, druga strana problema je rizik od razvoja plućne embolije i tromboembolijske bolesti.

Endokarditis je bolest unutrašnje sluznice srca. To je zapaljenska bolest koja u većini slučajeva ima zarazno poreklo. Međutim, nije uvek to slučaj.

Šuljevi, hemoroidi kao čest problem odraslih sa značajnim uticajem na udobnost i često na ljudsku psihu.

Hipertenzivna kriza je životno opasno stanje koje karakteriše nagli i nagli porast krvnog pritiska. Prati ga rizik od oštećenja i otkazivanja vitalnih organa.

Hronična venska bolest je čest problem, čiji razvoj takođe podržava savremeni način života. Negativno utiče na kvalitet života, vremenom se pogoršava.

Infarkt miokarda ili infarkt srčanog mišića je akutni oblik ishemijske bolesti srca. Ishemija ili protok krvi je uzrokovan blokadom koronarne arterije koja vodi krv do ćelija srčanog mišića. Glavni uzrok je iznenadno zatvaranje ili dugotrajno sužavanje krvnog suda.

Ishemijska bolest srca, poznata i kao koronarna bolest, i opasna je zbog nedovoljnog snabdevanja srca krvlju. Glavni razlog je zahvaćenost srca, odnosno koronarnih sudova. Može biti u akutnom ili hroničnom obliku. Strašni infarkt takođe uključuje akutni tip.

Srčani udar ili srčana insuficijencija mogu proći u kardiogeni šok. Naročito kada se zapostavi rano lečenje. Međutim, postoje i drugi razlozi za njegov nastanak.

Kardiomiopatija se odnosi na grupu bolesti koje pogađaju srčani mišić, miokard. Poznato nam je nekoliko oblika, oni imaju različite simptome i takođe se razlikuju u lečenju.

Suženje karotidne arterije je ozbiljno stanje koje može dovesti do poremećaja snabdevanja krvlju mozga, pa čak i do moždanog udara. Ateroskleroza nije jedini uzrok.

O niskom krvnom pritisku - hipotenziji govorimo kada su vrednosti krvnog pritiska niže od 100/60. Neki ljudi, posebno žene, znaju za vrtoglavicu, nesvesticu ili osećaj malaksalosti. Da li je to bolest ili nije?

Periferna arterijska bolest je izraz za oboljenja arterija koje snabdevaju različite delove tela. Obično je to ateroskleroza u krvnim sudovima, ali nije jedini uzrok.