Kardiovaskularne bolesti

Periferna arterijska bolest je izraz za oboljenja arterija koje snabdevaju različite delove tela. Obično je to ateroskleroza u krvnim sudovima, ali nije jedini uzrok.

Plućna embolija je akutno stanje u kojem se začepljuju krvni sudovi u plućima. Najčešći uzrok je tromboembolijska bolest. Krvni ugrušak se oslobađa i putuje kroz sudove poput embolije. Zatim začepi krvni sud. Sa masivnim oblikom postoji rizik od smrti.

Plućna hipertenzija je bolest koja ograničava ukupne performanse, kvalitet i očekivani životni vek osobe. Uzrok možda nije uvek jasan ili iza njega stoji neka druga bolest.

Plućno srce je srce uvećano iz plućnih razloga. Može biti akutna ili hronična.

Poremećaji aorte nisu česti, ali su sve ozbiljniji. Mogu se raviti vrlo brzo i akutno opasno po život , ali i hronično.

Posttrombotski sindrom nastaje kao komplikacija venske tromboze. Ovo je stanje koje može značajno uticati na kvalitet života obolele osobe.

Rejnoov (Raynaudov) sindrom se manifestuje nedovljnom cirukulacijom krvi krajnjih delova ljudskog tela, najčešće prstiju ruku i nogu. Ne mora, ali može ukazivati i na ozbiljniji zdravstveni problem.

Srčana insuficijencija: Stanje u kojem srce nije u stanju da pumpa krv u telo i snabdeva organe ili tkiva kiseonikom i hranljivim materijama.

Kavasakijeva bolest je akutna febrilna bolest koju karakteriše zapaljenje malih i srednjih krvnih sudova. U većini slučajeva bolest pogađa decu mlađu od 5 godina, posebno dečake. Kod nas je to relativno retko. Najčešće žrtve su deca iz Japana. Bolest ima nekoliko stadijuma i u većini slučajeva dolazi do zarastanja.

Moždani udar je akutna bolest nervnog sistema koja je rezultat poremećaja snabdevanja krvi mozga.

Tamponada srca je urgentno stanje koje zahteva hitan tretman. Manifestuje se otkazivanjem funkcije srca kao pumpe, čak do smrti.

Hronična venska insuficijencija jedna je od civilizacijskih bolesti. Ovo je moderna epidemija. Ima višefaktorsku osnovu i negativno ga podržava današnji način života.

Vaskulitis - ovaj termin se odnosi na široku grupu bolesti koje karakteriše zapaljenje ili nekroza vaskularnog zida. Oni utiču na sve vrste sudova i mogu se javiti bilo gde u telu.

Varikozne vene su najčešća bolest u razvijenim zemljama. Oni su klasifikovani kao civilizacijske bolesti. Procenjuje se da pogađaju 10-40% svetske populacije. Njihova učestalost takođe zavisi od starosti, a žene su češće žrtve.

Fallot tetralogija je urođena bolest srca i najčešća cijanotična srčana mana. To je bolest srca i velikih krvnih sudova i javlja se uglavnom u detinjstvu, ponekad u odrasloj dobi, ali tada je pacijent manje opterećen bolešću i možda se neće manifestovati na neki poseban način. Bolest su često praćena drugim srčanim i vaskularnim defektima, kao što su defekti koronarne arterije ili otvor u septumu između pretkomora direktno u srcu.

Tromboembolijska bolest predstavlja rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija koje ugrožavaju život osobe.

Površinski tromboflebitis je zapaljensko oboljenje površinskih vena. To se uglavnom odnosi na vene donjih udova.

Tumori srca ugrožavaju zdravlje i život ljudi zbog nekoliko komplikacija. Oni mogu rasti direktno iz srca ili metastazirati u njega.

Urođene srčane mane nastaju tokom intrauterinog (u materici) razvoja, gde ovakav razvoj sa manom utiče na srce i krvne sudove. Manifestuje se odmah nakon rođenja, ali u nekim slučajevima kasnije u detinjstvu ili čak u odraslom dobu.

Hipertenzija, kako se stručno naziva visok krvni pritisak, je najčešća bolest kardiovaskularnog sistema. Pogađa do 25% odrasle populacije u svetu. Ovo je značajan faktor rizika za razvoj akutnih ili hroničnih tegoba.