Bolesti opasne po život i First Hour Quintet (FHQ)

Tamponada srca je urgentno stanje koje zahteva hitan tretman. Manifestuje se otkazivanjem funkcije srca kao pumpe, čak do smrti.

Tokom disekcije aorte, vaskularni zid puca, a krv teče između njegovih unutrašnjih slojeva. Opseg može biti mali, ali takođe opsežan i utiče na celu aortu.

Poremećaji aorte nisu česti, ali su sve ozbiljniji. Mogu se raviti vrlo brzo i akutno opasno po život , ali i hronično.

Tromboembolijska bolest predstavlja rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija koje ugrožavaju život osobe.

Hipertenzivna kriza je životno opasno stanje koje karakteriše nagli i nagli porast krvnog pritiska. Prati ga rizik od oštećenja i otkazivanja vitalnih organa.

Kardiomiopatija se odnosi na grupu bolesti koje pogađaju srčani mišić, miokard. Poznato nam je nekoliko oblika, oni imaju različite simptome i takođe se razlikuju u lečenju.

Šok – ovaj termin koristimo uglavnom u narodnom rečniku u smislu stresa ili stresne situacije. Međutim, u medicini ima potpuno drugačije značenje. Označava stanje u kojem je zdravlje i život osobe akutno ugrožena.

Srčani udar ili srčana insuficijencija mogu proći u kardiogeni šok. Naročito kada se zapostavi rano lečenje. Međutim, postoje i drugi razlozi za njegov nastanak.

Srčana insuficijencija: Stanje u kojem srce nije u stanju da pumpa krv u telo i snabdeva organe ili tkiva kiseonikom i hranljivim materijama.

Aneurizma, poznata i kao vaskularni edem, ozbiljna je vaskularna bolest. Utiče na arterije, odnosno na arterije i aorte. Podijeljena je na pravi, secirajući i lažni. Čovek može da živi sa nepriznatom aneurizmom dugi niz godina, međutim, ako krvni sud pukne, to može dovesti do smrti.

Angina pektoris ili stenokardija, stezanje u grudima, je jedan od oblika ishemijske bolesti srca. Nastaje kao rezultat neusklađenosti potrebe i snabdevanja srca krvlju, a samim tim i kiseonikom i hranjivim sastojcima. Tipično se javlja kod povećanog fizičkog ili mentalnog stresa. Napadi angine pektoris se ponavljaju i manifestuju se pritiskom ili bolovima stezanja u grudima.

Infarkt miokarda ili infarkt srčanog mišića je akutni oblik ishemijske bolesti srca. Ishemija ili protok krvi je uzrokovan blokadom koronarne arterije koja vodi krv do ćelija srčanog mišića. Glavni uzrok je iznenadno zatvaranje ili dugotrajno sužavanje krvnog suda.

Plućna embolija je akutno stanje u kojem se začepljuju krvni sudovi u plućima. Najčešći uzrok je tromboembolijska bolest. Krvni ugrušak se oslobađa i putuje kroz sudove poput embolije. Zatim začepi krvni sud. Sa masivnim oblikom postoji rizik od smrti.

Moždani udar je akutna bolest nervnog sistema koja je rezultat poremećaja snabdevanja krvi mozga.

Opekotine nastaju usled dejstva prekomerne toplote, koja traje dovoljno dugo da izazove rane. Izazivaju ih različiti oblici toplotne energije, koji mogu biti u obliku vrele tečnosti, gorenja, zračenja ili eksplozije.

Anafilaktička reakcija je teški oblik alergijske reakcije. Alergija je preterani odgovor organizma na alergen. Anafilaksa je ozbiljno stanje koje ugrožava zdravlje i život žrtve. Ona se manifestuje u nekoliko telesnih sistema. Anafilaktički šok je najteža manifestacija anafilakse i direktno ugrožava ljudski život.

Aritmija je poremećaj srčanog ritma. Aritmija se odnosi na usporeni ili ubrzani ritam srca kao i na različita nekoordinirana kretanja srčanog mišića, a time i pretkomoru i komoru.

Ishemijska bolest srca, poznata i kao koronarna bolest, i opasna je zbog nedovoljnog snabdevanja srca krvlju. Glavni razlog je zahvaćenost srca, odnosno koronarnih sudova. Može biti u akutnom ili hroničnom obliku. Strašni infarkt takođe uključuje akutni tip.

Povrede kičme i kičmene moždine klasifikovane su kao ozbiljne i opasne. Mehanizam nesreće može biti razni, od saobraćajne nezgode, preko padova, tokom sporta ili normalnih dnevnih aktivnosti.