Smeđe mrlje na koži u obliku pega pojavljuju se kod nekih ljudi od detinjstva. Poznati su nam slučajevi hiperpigmentacije nakon sunčanja. Ovi slučajevi ne ukazuju na bolest. Međutim, ponekad mogu biti znak bolesti. To može biti kožna bolest, ali i bolest drugog sistema.
Hiperpigmentacija, odnosno povećana pigmentacija kože, karakteriše povećana proizvodnja boje u ćelijama kože. A ova boja je dve vrste. Prvi je melanin i proizvode ga posebne ćelije kože, dok je pigment smeđe-crne boje.
Hiperpigmentacija = površine kože, manje ili veće, sa povećanim pigmentom = tamnije mrlje. Često vas interesuje: Post-inflamatorna hiperpigmentacija,tamna koža lica, ruku ili stopala, staračke pege.
Javlja se, na primer, prilikom sunčanja.
Pege, odnosno efelidi, su manifestacija viška melanina. To su u suštini oštro definisane mrlje. Njihova veličina je do nekoliko milimetara.
Melazma ili stručno chloasma uterinum, manifestuje se većim mrljama. Pojava se određuje hormonski, uglavnom tokom trudnoće. Njihova najčešća lokacija je na slepoočnicama i licu. Takođe su oštro omeđene, boja im je žućkasto-braon ili žućkasta.
Poikiloderma Civatte se javlja kod žena srednjih godina, uglavnom na vratu.
Slično, sunčeve pege, koje se takođe nazivaju ne sasvim odgovarajućim nazivom staračke pege, uglavnom se javljaju posle 40. godine, usled dugotrajnog izlaganja UV zracima. To su male tamnije, ali ravne hiperpigmentacije.
Melaninska hiperpigmentacija je takođe prisutna, na primer, kod Peutz-Jehensovog sindroma ili Bloch-Sulzbergovog sindroma, koji su relativno retke bolesti.
Druga vrsta boje je hemosiderin, koji je rđasto-braon boje i ova boja potiče od krvnog pigmenta hemoglobina. Ponekad postoji samo jedna vrsta hiperpigmentacije, ponekad je mešana.
Povećana pigmentacija hemosiderina je uobičajena, na primer, kod različitih vaskularnih oboljenja, na primer na skočnim zglobovima kod hronične venske insuficijencije, ili kod bolesti pojačanog krvarenja sa manifestacijama na koži.
Sekundarna hiperpigmentacija
Nastaje nakon drugih bolesti, zapaljenja kože, ali i nakon nezgode i mehaničkih oštećenja kože. Može biti uzrokovano hemijskim supstancama, kao i fizičkim delovanjem.
Često je kod psorijaze, ekcema ili atopijskog ekcema.
Za razne osipove, za lečenje psorijaze. Čak i kod nekih oboljenja endokrinog sistema može se uočiti veća pigmentacija kože kao jedan od simptoma, na primer kod Kušingovog sindroma.
Ovu bolest karakteriše povećana proizvodnja kortizola, hormona koji se proizvodi u nadbubrežnim žlezdama. U ovom slučaju, hiperpigmentacija se javlja kod žena koje imaju, kao jedan od simptoma bolesti, pojačan rast pigmentiranih dlačica, posebno na licu, bradi i gornjoj usni.
Prekomerno taloženje gvožđa u tkivima u obliku jedne od pigmentnih boja manifestuje se i kod hemohromatoze. To je bolest koja uzrokuje da se hemosiderin, boja koja se prvobitno nalazi u hemoglobinu, deponuje u ćelijama i tkivima.
Manifestuje se kao tipična boja na koži. Pored toga, ova bolest je praćena povećanjem jetre, a mnogo puta ljudi koji boluju od ove bolesti pate i od dijabetesa. Neki ljudi takođe imaju hiperpigmentaciju konjunktiva.
Melanom, koji se naziva i rak kože, takođe je tumor koji nastaje u melanocitima, odnosno ćelijama kože koje proizvode ovu vrstu pigmenta kože.
Ovo stanje kože takođe izaziva sunce i prekomerno izlaganje suncu. U poslednje vreme broj obolelih od melanoma ubrzano raste. To je uglavnom zbog nedovoljne zaštite od sunca, bilo prekomernog izlaganja suncu ili nekorišćenja zaštitnih krema. I ovde se lečenje sastoji u hirurškom uklanjanju.
Još jedno kožno oboljenje za koje je karakteristična povećana pigmentacija kože je karcinom bazalnih ćelija, koji je maligni tumor kože koji uglavnom pogađa starije osobe, odnosno starije od 70 godina.
Ovaj tumor se pojavljuje na koži koja inače može biti zdrava, u većini slučajeva to je koža lica. Međutim, tumor se relativno lako leči jer se ne širi na druge delove tela. Obično se leči hirurškim uklanjanjem.
Mrlje na koži su takođe uzrokovane bolestima ili egzogenim efektima, kao što su:
Addisonova bolest
hiperfunkcija hipofize
melanodermija
neurofibromatoza
herpes zoster
prolazna difuzna hiperpigmentacija
melanoza pušača
Nelsonov sindrom (retki adenom hipofize)
Kokejnov sindrom
hronična venska insuficijencija donjih udova
proširene vene, odnosno proširene vene donjih udova
Srednja medicinska škola u Nitri mi je dala osnovu za zapošljavanje u oblasti zdravlja i bolesti. Zahvaljujući njoj, radio sam 2 godine na traumatološkoj klinici i ambulanti u Univerzitetskoj bolnici Nitra. Od 2006. godine sam zaposlen u Službi hitne medicinske pomoći, gde sam ostao do 2017. godine.
Završio sam diplomu na Univerzitetu Konstantin Filozof u Nitri u oblasti hitne zdravstvene zaštite. Diploma mi je omogućila da nastavim svoju misiju kao bolničar. U međuvremenu sam se zaposlio na Hitnoj pomoći 155. I dalje radim u prebolničkoj zdravstvenoj zaštiti.
Mene su u detinjstvu interesovali ljudi, zdravlje i sama bolest, što mi je dalo priliku da se bavim ovom temom u odraslom dobu. Proučavanje i sticanje novih informacija u praksi pružilo mi je odličnu osnovu za pisanje stručnih tekstova, u vidu članaka koje će razumeti i obični ljudi. Moje interesovanje za portal zdravstvene zaštite ima tako čvrstu osnovu u dugogodišnjoj praksi iu mom ličnom interesu. Slično sam zainteresovan za zdravu ishranu, ishranu i sveukupno zdrav način života. Slobodno vreme ispunjavam porodicom i sportom.
Svrha portala i sadržaja nije da zameni stručni ispit. Sadržaj je samo u informativne i neobavezujuće svrhe, a ne u savetodavne svrhe. U slučaju zdravstvenih problema preporučujemo da potražite stručnu pomoć, posetite ili kontaktirate lekara ili farmaceuta.