Srčana slabost (Srčana insuficijencija)

Srčana slabost je situacija koja dovodi do nedovoljnog pumpanja krvi u telo, tkiva, organe.

Iz nekog razloga, srčana funkcija nije dovoljna i ne zadovoljava trenutne potrebe organizma za snabdevanjem kiseonikom i važnim hranljivim materijama.

Najčešće vas zanima:
Šta predstavlja ova bolest i zašto srce slabi?
U kom procentu radi i koji je standard?
Šta je slabljenje leve a šta desne strane srca?
Odgovori na ova pitanja i druge zanimljive informacije slede u članku.

Srčana insuficijencija, kako se inače naziva stanje srčane slabosti, nije prestanak rada srca, već smanjenje performansi zbog trenutnih potreba ljudskog organizma.

U Srbiji se procenjuje da ima oko 70 000 pacijenata sa srčanom slabošću, a u Evropi otprilike 14 miliona. Broj pacijenata sa ovim oboljenjem raste.

Pogađa starije ljude, uglavnom u periodu iznad 65 godina, i nema neke značajne razlike kada se radi o odnosu pola pacijenata. Navodi se da je ovo najčešći uzrok hospitalizacije u ovom periodu života

Incidenca srčane insuficijencije je oko 20-30% kod ljudi starosti 70-80 godina.
Pogađa oko 1% populacije.
To je čest uzrok morbiditeta i smrti u razvijenim zemljama.

Porast incidencije ove bolesti je takođe posledica povećanja prosečne starosti života. 

Plus, uzrok mogu biti druge bolesti kardiovaskularnog sistema. Kao što su visok krvni pritisak, prevladani srčani udar ili koronarna (ili ishemijska) bolest srca.

Prema Evropskom kardiološkom društvu, incidenca je približno:

• kod 1% ljudi starijih od 65 godina
• 7% za osobe starije od 75 godina
• a 15% starijih od 85 godina

Srčana insuficijencija se javlja i kod mlađih osoba starijih od 40 godina, čemu doprinosi visok krvni pritisak ili srčani udar.

Srce je mišićna pumpa čiji je zadatak da pumpa krv u krvotok, a samim tim i u celo telo. Mozak je najosetljiviji na snabdevanje krvlju, ali i sam srčani mišić.

Zdravo srce je u stanju da se prilagodi potrebama organizma za povećanjim snabdevanjem tela krvlju. Povećava se takozvani minutni volumen srca, što je količina krvi koja se izbaci za jedan minut.

Ovo se dešava uglavnom tokom povećanog fizičkog napora.

Srce može povećati svoju aktivnost i do 5 puta za određeni vremenski period.

Minutni volumen srca tokom mirovanja je približno 5 litara - a može biti čak do 20 litara tokom fizičke aktivnosti. 

Njegova vrednost zavisi od starosti, pola, ali i fizičkog stanja i spremnosti osobe. Otprilike 13% zapremine u mirovanju održava dotok krvi u mozak.

Tabela pokazuje razliku između fizički neaktivne i aktivne osobe

Beleška: Fizički aktivni ljudi, sportisti obično imaju niži puls u mirovanju.

Poznajemo različite vrste srčane insuficijencije

Srčana insuficijencija se uglavnom deli prema vremenu.

Može biti akutna ili hronična. Važni su podaci o vremenu, posebno u pogledu razlika u tretmanu.

Akutna nastaje odjednom na osnovu druge bolesti, kao što je na primer infarkt srčanog mišića, ali i kod prilično visokog krvnog pritiska - hipertenzivne krize. Uzrok može biti i dekompenzacija, odnosno pogoršanje već prisutne hronične slabosti srca.

Hronični, s druge strane, ima dug tok.

Pogoršanje zdravlja može biti uzrokovano, na primer, prekomernim – neodgovarajućim fizičkim, ali i psihičkim naprezanjima, kršenjem i nepoštovanjem režima lečenja, za druge već postojeće bolesti, kao i naglim porastom visokog krvnog pritiska.

Primeri drugih podela i klasifikacija srčane insuficijencije:

• akutna, nastaje iznenada
• hronična, dugotrajna
• insuficijencija leve strane srca - zatajenje leve komore
• insuficijencija desne strane srca - zatajenje desne komore
• bilateralno - ako funkcija obe komore oslabi, obično obe komore srca otkazuju
• sistolna disfunkcija – kada srčana komora nije sposobna za dovoljnu sistolu, odnosno povlačenje i izbacivanje dovoljne količine krvi u krvotok.
  • može dovesti do dilatacije srca, odnosno širenja srčanog mišića
• dijastolna disfunkcija – nastaje kada srčani mišić nije u stanju da ima dovoljnu dijastolu, odnosno opuštanje i punjenje dovoljnom količinom krvi.
  • posebno kod hipertrofije srca, odnosno njegovog uvećanja

Zanimljive informacije: Uvećanje srca u simptomima na Zdravopediji.

Klasifikacija prema NYHA - odnosno skraćenica od New York Heart Association:

1. NYHA I - osoba ne oseća poteškoće ni kod fizičkog napora, međutim rezultati pregleda nisu normalni
2. NYHA II - Poteškoće se javljaju pri većem fizičkom naporu
3. NYHA III - ograničenja aktivnosti uz malo truda, teškoće se smiruju tokom mirovanja
4. NYHA IV - poteškoće u mirovanju kada je isključena bilo kakva fizička aktivnost

Navodimo i takozvanu Killip klasifikaciju kod akutne srčane slabosti zbog infarkta miokarda:

• Killip I - bez znakova srčane slabosti
• Killip II - grip koji se čuje pri pregledu baze pluća (donja pluća)
• Killip III - srčani plućni edem
• Killip IV - kardiogeni šok

Zanima vas:

Koliko dugo traje srčana slabost?

Odgovor:

Zavisi od toga da li se radi o akutnoj ili hroničnoj srčanoj insuficijenciji.

Akutna slabost srca

Akutni, odnosno nagli, iznenadni oblik se razvija brzo, u roku od nekoliko minuta, sati, ponekad dana.

Odlikuje se oštrim tokom kada se javljaju teški simptomi. Telo nema dovoljno vremena da se prilagodi i nadoknadi. Najozbiljnije je nedostatak daha (ostale poteškoće su navedene u odeljku o simptomima).

Ovo stanje ugrožava ljudski život.

Za ovu vrstu je potrebna hitna stručna intervencija. Potpuni fizičko i psihičko mirovanje obolele osobe je u ovom trenutku veoma važno.

Šta to znači?

• osoba sedi ili leži u polusedu
• i ne pomera se ni korak!
• neće ni da priča bez potrebe
• zbog kratkog daha možda nije sposoban govora
• podjednako je važno održavati mirnu atmosferu u svom okruženju
• pozvaćemo pomoć, odnosno hitnu medicinsku pomoć – broj hitne pomoći 194
  • potrebna je saradnja sa operatorom na vezi hitne pomoći 194
  • na pitanja odgovaramo smireno
  • ne produžavamo ukupno vreme dolaska asistencije

Akutni oblik se definiše kao iznenadni poremećaj srčane funkcije koji dovodi do nedovoljnog pumpanja krvi.

Krv se gomila u plućnom toku ili u telu, pa se organi, kao što su mozak ili srce, nedovoljno snabdevaju krvlju, a samim tim i kiseonikom i drugim hranljivim materijama.

Kongestivna srčana insuficijencija:
Akumulacija krvi - staza ili stagnacija ...
Stručno takođe kongescija.
Na latinskom znači - gomilanje krvi u organima.

Uzrokuje ga druga bolest kardiovaskularnog sistema, odnosno ishemijska bolest srca, visok krvni pritisak ili srčani udar. Drugi mehanizam nastanka može biti akutna egzacerbacija već postojeće hronične srčane insuficijencije.

Međutim, uzrok može biti i nesrčani, odnosno van srca i kardiovaskularnog sistema.

Hronična slabost srca

Njegov tok je dugotrajan, može trajati mesecima ili godinama.

Ljudsko telo ima sposobnost, a u ovom slučaju dovoljno vremena, da nadoknadi, odnosno da se prilagodi, stanju nedovoljne srčane funkcije. Ovaj tip je češći i nastaje uglavnom zbog ishemijske bolesti srca ili nakon srčanog udara.

Kakav je život posle srčanog udara? - Navodimo u članku magazina na Zdravopediji.

Srce postepeno gubi sposobnost da dovoljno pumpa krv, iscrpljeno je i slabo.

Smanjeni volumen izbačene krvi pokušava da sustigne pojačan rad, odnosno povećanjem srčane frekvencije. Prisutan je ubrzan puls. Ovo, zauzvrat, slabi srčani mišić.

Stopa smrtnosti od srčane insuficijencije je veća u poređenju sa nekim onkološkim oboljenjima. Izveštava se da do polovine obolelih od hronične srčane insuficijencije umre u roku od 4 godine. Tome doprinose starije životne dobi, dijabetes ili drugi problemi sa srcem.

Insuficijencija leve komore srca

Insuficijencija leve komore ili otkazivanje leve komore - problem je u pumpanju krvi iz pluća, preko levog srca do krvotoka tela.

Krv se akumulira u plućima.

Zastoj krvi u plućima može nastati kada krvni pritisak premaši sposobnost plućnih sudova da zadrže tečnost, što dovodi do poplave plućnih vezikula tečnošću.

Nastaje plućni edem, odnosno oticanje pluća.

Voda u plućima nastaje zbog kratkog daha.

Prilikom stručnog pregleda čuje se prisustvo tečnosti u plućima - poput mehurića vode.
Oni se nazivaju neželjenim efektima respiratornog zvuka.

Blaži oblik se manifestuje teškoćama pri naporu. Tada je važan mir nakon kojeg se problemi mogu ublažiti.

U kasnijoj fazi, otežano disanje se javlja čak i kod blagog napora, hodanja na kratkoj udaljenosti ili ravnog ležanja. Žrtva ukazuje da ne može da leži. Spava u polusedećem položaju. Noću tokom ležanja pridružuje se tip kratkog daha koji nastaje tokom mirovanja.

Teški oblik može imati dramatičan i brz tok. Prisutan je značajan nedostatak vazduha i gušenje obolele osobe.

Poteškoće tada nastaju iznenada i prisustvo vode u plućima se može čuti čak i iz daljine.

Zvučne pojave ne moraju da se ispituju stetoskopom, već se mogu čuti i na distansu- na daljinu - kao mehurići tečnosti u plućima pri disanju.

Vremenom, desna komora takođe postaje zagušena i dolazi do obostrane srčane insuficijencije. Razlog je stagnacija – zastoj krvi u krvnim sudovima pluća, što povećava pritisak u desnom delu srca.

Insuficijencija desne komore srca

Otkazivanje desnog srca ima za posledicu nakupljanje krvi ispred srca, a samim tim i u telu. Prvo, u hroničnom toku je vidljiv otok donjih udova. U početku se tečnost koja se nakuplja manifestuje kao oticanje članaka, a kasnije napreduje ka prednjim nogama.

Kod srčanih tegoba otok je prisutan na oba donja udova i to u istoj meri. Otok samo jednog donjeg ekstremiteta ukazuje na problem u venama, kao što je upala ili proširene vene.

Više informacije u sekciji Simptomi: Oticanje ekstremiteta.

U težem slučaju dolazi i do otoka stomaka – ascitesa i celog tela – otok se naziva anasarka. Povišen krvni pritisak u portalnoj cirkulaciji manifestuje se povećanjem jetre.

Kod akutne insuficijencije desnog srca, otok se ne može razviti u ovoj meri. Manifestuje se kratkim dahom.

Zašto nastaje?

Uzroci su različiti. Mogu nastati u srcu, krvnim sudovima ili srčanim zaliscima. Postoje i ekstrakardijalni uzroci, takozvani nesrčani.

Najčešći uzrok je koronarna bolest - koronarna bolest srca (70%) i stanje nakon infarkta srčanog mišića. 10% predstavlja kardiomiopatiju kao i defekte ventila.

Primer može biti nedosledna saradnja pacijenta sa lekarom, nedovoljan ili izostavljen tretman. Slično, previsok unos tečnosti kod ljudi sa slabim srcem.

U tabeli su navedeni neki uzroci srčane insuficijencije:

Srčana insuficijencija takođe utiče na celo telo. Zagušenje organa se pogoršava. Naravno, mozak je najosetljiviji na cirkulaciju krvi, ali i sam srčani mišić. Potrebno im je kontinuirano snabdevanje kiseonikom i hranljivim materijama da bi pravilno funkcionisali.

Gde možemo očekivati uticaj srčane insuficijencije:

• Centralni nervni sistem - mozak, disfunkcija, intelekt, pamćenje i drugo
• bubrezi - retencija (zadržavanje) – zadržavanje vode u telu
  • otoci se pogoršavaju
• jetra - hepatomegalija, odnosno povećanje
• zamor mišića
• poremećaji srčanog ritma, posebno atrijalna fibrilacija, tahikardija
  • povećan rizik od embolije (moždani udar, srčani udar)
• oticanje donjih udova, ascites, anasarka
  • edem pluća
  • hidrotoraks, voda u grudnoj šupljini
• kratak dah (dispneja)

Koji su simptomi srčane insuficijencije?

Različiti simptomi su odgovorni za sticanje različitog oblika slabog srca. Neki opšti simptomi koji su prisutni su slabost u mišićima, umor i slabi performans. 

Kratak dah (Nedostatak daha)

Na latinskom se naziva dyspnoe, a kod nas stručno dispneja, se najpre javlja kod napora.

Kao što smo gore naveli kod NYHA klasifikacije, u početku se nedostatak daha javlja smao kod teškog fizičkog naprezanja, ali kasnije i kod laganijih aktivnosti kao što je kratka šetnja od na primer par metara.. Ograničava kvalitet života, a u najgorem slučaju javlja se kratak dah čak i tokom mirovanja.

Položaj i disanje ... 

Ljudi sa ishemijskom (koronarnom) bolešću srca i hroničnom srčanom insuficijencijom već znaju da moraju da leže u povišenom položaju ili čak u polusedećem položaju a noću stavljaju više jastuka ispod leđa i glave.

Signal upozorenja je totalno ograničenje položaja spavanja u polusedećem ili čak prinudnom sedećem položaju - do ortopneičnog položaja.

Ortopnoe je teški poremećaj disanja, kada je osoba primorana da promeni položaj jer nije u stanju da diše tokom ležanja. 

Osoba sa ortopnejom mora barem da sedne ili stane, a ruke često naslanja na sto, na primer. 

Često se nedostatak daha sa ortopnejom javlja noću ili ujutru. Zbog toga je kod kardioloških bolesnika, odnosno osoba koje se leče od srca, ova vrsta otežanog disanja alarmantna. Potreban je stručni pregled i lečenje. 

Plućni edem - otok

Oticanje pluća je prisutno i kod insuficijencije levog i desnog srca. Razlika je u tome, da li se radi o akutnom ili hroničnom obliku.

Simptomi otkazivanja leve strane srca jeste edem na plućima zajedno sa kratkim dahom odnosno dispnejom. U slučaju akutne insuficijencije desne strane srca se edem neće stići formirati, odnosno prvi simptom jeste kratak dah.

Insuficijencija leve strane srca i edem

Kod levostrane insuficijencije, postoji stagnacija krvi u plućima. Ako krvni pritisak koji vrši desna komora srca pređe određenu granicu, tečnost iz krvi prelazi u alveole pluća.

U ovom slučaju, sve zavisi od ozbiljnosti stanja.

Blagi oblik edema počinje postepeno - dugotrajno se razvija. Tokom pregleda, lekar će čuti auskultacione fenomene - kao mehuriće, bublenje vode. Prvo u donjim delovima pluća, odnosno u dnu pluća.

Ovde navodimo pojam Asthma cardiale, koji je povezan sa insuficijencijom srca -  a znači napad kašljanja, uglavnom noću. 

U teškom i akutnom obliku može doći do teškog plućnog edema koji brzo napreduje. Voda u plućima u obliku mehurića može biti opažena na daljinu.

Osoba kašljanjem isljašljava sluz ružičaste boje, odnosno penušav krvav šlajm.

Tada je osobi ugrožen život, i mora brzo tražiti stručnu pomoć, jer u suprotnom može umreti od insuficijencije leve komore srca.

Insuficijencija desne strane srca i edem

Kod srčane insuficijencije desne komore, voda se zadržava u celom telu, ispred srca i ispred pluća.

U početku se javlja povećanje telesne težine.

Kasnije se gležnjevi pune vodom. Nakon toga, otok se nastavlja na prednje noge. Važno je napomenuti da su oba donja udova otečena na isti način.

Ako postoji otok samo jedne noge, tu se radi o drugom uzroku a ne o srčanoj slabosti.

Ako bolest napreduje, otiče i stomak, jetra se uvećava, javlja se bol u stomaku i bolovi u desnoj strani. Gornji udovi i celo telo takođe mogu da oteknu - tada govorimo o anasarci.

Ostali simptomi

Telo pokušava da nadoknadi pogoršani protok krvi u vitalne organe (mozak i srce). Ovo je zbog smanjenja protoka krvi u drugim delovima tela.

Najpre se to oseća u bubrezima i u njihovoj smanjenoj funkciji, što pogoršava zadržavanje vode u telu.

Slabost mišića je uzrok smanjenog dotoka krvi u mišiće. Javlja se umor, slabi performans, ali i opšta slabost.

Pridružuje se poremećaj srčanog ritma, gde su glavni simptomi lupanje srca odnosno palpitacije. Prisustvo atrijalne fibrilacije ili drugih aritmija predstavlja rizik od embolije - krvnog ugruška. Izbacuje srce u telo, često ovim mehanizmom dolazi do moždanog udara.

Osim nedostatka daha, čovek se budi noću i zbog čestog mokrenja - koje se naziva nikturija.

Sa nedostatkom daha povezana je i pojava tamnoplave boje kože - cijanoza. 

Znakovi ozbiljne situacije predstavljaju i simptomi kao što su:

• nemir
• strah od smrti
• bol u grudima,  povezano sa srčanim udarom ili plućnom embolijom
• hladan znoj
• bleda koža
• suvi kašalj
  • a kasnije već pomenuto iskašljavanje ružičastog penušavog šlajma
• zbunjenost
• povećano punjenje jugularnih vena
• nizak krvni pritisak
• tahikardija, odnosno ubrzan puls

Ostale poteškoće koje se mogu pojaviti:

• vrtoglavica
• kolaps
• hladni ekstremiteti
• poremećaji intelekta zbog smanjenog dotoka krvi u mozak
• smanjeno mokrenje - oligurija
• zbog zadržavanje vode u trbušnoj duplji
  • anoreksija
  • mučnina
  • zatvor
  • nadimanje
  • žućkasta koža, zbog disfunkcije jetre

U dijagnozi se koriste uglavnom anamneza i fizički pregled.

Ovo uključuje, na primer, poznato i važno slušanje disanja stetoskopom. U slučaju srčane insuficijencije, procenjuje se prisustvo auskultatornih respiratornih fenomena - nalik mehurićima. Još se dodaje merenje srčane aktivnosti, kao i pravilnost ritma.

Među dijagnozom spada i tapkanje grudnog koša, koje može odrediti prisustvo tečnosti u grudnoj šupljini. Povećano punjenje jugularnih (vratnih) vena je takođe vidljivo na prvi pogled. Palpacijom tj dodirom se ocenjuje povećanje jetre, ali i kvalitet i pravilnost pulsa.

Meri se krvni pritisak, puls ili saturacija krvi kiseonikom, odnosno zasićenost hemoglobina kiseonikom. Normalna vrednost je iznad 97%, a kod plućnog edema, on pada znatno ispod 90%.

Važne metode snimanja uključuju ECHO to jest ehokardiografiju.

Vrednosti ejekcione frakcije leve komore:

Takođe određuje ejekcionu frakciju srca.
Više od 50% se smatra normalnim.
Blaga disfunkcija je u vrednostima od 50 do 40%.
30 - 40% je umerena disfunkcija.
Teška disfunkcija je manja od 30 procenata.

Možda ste čuli:
Tada se govori da srce radi 40 ili 30 posto.

Zatim se radi rendgenski snimak grudnog koša kojim se procenjuje veličina srca, ali i prisustvo izliva u plućima ili pluralnoj duplji. Naknadno, može se dodati SONO bubrega i abdomena.

U slučaju hronične insuficijencije, važna je dnevna kontrola težine, jer ovo ukazuje na stepen zadržavanja tečnosti u telu.

Laboratorijski testovi krvi uključuju, na primer, krvnu sliku, testove jetre i mineralogram. Osim toga, ispituju se i drugi parametri krvi.

Tipični kod srčane insuficijencije su povišeni nivoi natriuretskog peptida BNP, ili troponina.

EKG - elektrokardiografija

Kod srčane insuficijencije možda neće biti patoloških nalaza na EKG-u. Međutim, situacija se menja ako postoji bol u grudima.

Zatim je potrebno utvrditi da li je u pitanju angina kod akutnog srčanog udara sa srčanom insuficijencijom, ili plućna embolija, kada desna komora može otkazati.

EKG takođe otkriva aritmije kao što je atrijalna fibrilacija kada je važna antikoagulantna terapija.

Na primer, dodaju se CT i CMR, što je magnetna rezonanca srca. Ovi testovi su važni za dobijanje slike o stanju srca ili krvnih sudova.

Diferencijalna dijagnostika

Ovaj tip dijagnoze ima za cilj da napravi razliku između poteškoća koje mogu ukazivati na druge bolesti i teškoće.

Primeri su:

• aritmija
• stenoza mitralnog ventila
• plućna embolija
• pneumotoraks - odnosno vazduh u torakalnoj duplji
• fluidothorak - tečnost u torakalnoj šupljini
• bolesti pluća, HOBP, fibroza, astma, pneumonija
• metaboličke bolesti, uremija, ketoacidoza
• anemija
• psihijatrijski poremećaji, anksioznost, panična neuroza, hiperventilacija

Tok bolesti zavisi od njenog oblika. A hroničnu srčanu insuficijenciju karakteriše dug tok od par meseci do godina. Akutno pogoršanje i srčana insuficijencija mogu biti komplikovani.

Osoba sa ovom bolešću se više puta hospitalizuje na internom ili kardiološkom odeljenju, čak i nekoliko puta godišnje. U slučaju akutnog pogoršanja neophodno je bolničko lečenje.

Od početka su tipični umor i slabost mišića. Zbog zadržavanja tečnosti u telu se telesna težina povećava. Kasnije se voda gomila na gležnjevima i potkolenicama na oba uda.

Nakon pritiska prstom na kožu članaka ili prednjih nogu, ostaju rupe koje se samo polako spajaju sa površinom kože.

Oticanje abdomena je praćeno bolom u stomaku, povećanjem jetre opipljivom osetljivošću u desnoj podlaktici, stomak je naduven a osoba gubi apetit. U kasnijoj fazi manifestuje se kao ascites. U slučaju ozbiljnog oblika ove bolesti javlja se otok celog tela.

Disanje se pogoršava posebno tokom fizičkog napora. Hodanje uz stepenice prestavjla problem. Pacijent uočava skraćivanje dužine pređenih metara, što znači pogoršanje hronične forme.

Položaj je ključna za pacijente sa srčanom insuficijencijom.

Spavanje je moguće samo u polusedećem položaju, kasnije samo u potpuno sedećem položaju sa spuštenim donjim udovima. U ovom trenutku se preporučuje profesionalno lečenje, čekanje da se stanje poboljša je rizik.

Noću, pored gušenja i srčane astme, dolazi do učestalog mokrenja, koje se stručno naziva nokturija.

Visok krvni pritisak je često vodič za pogoršanje srčane insuficijencije. Sa druge strane, nizak krvni pritisak ukazuje na smanjenu funkciju srca. Tada se povećava srčana aktivnost, kao kompenzacioni mehanizam.

Akutni oblik srčane insuficijencije karakteriše brz tok.

Nije neuobičajeno da se pogoršanje zdravlja pojavi u roku od nekoliko minuta.

Prisutan je i kratak dah, a kašalj može biti povezan sa iskašljavanjem ružičaste pene.

Kratak dah tokom mirovanja, gušenje, ubrzano disanje, nemogućnost govora i kretanja, strah za život, bledilo, nizak krvni pritisak, ubrzan puls, hladan znoj, plava koža (cijanoza) usana, prstiju, nosa = sve su ovo simptomi kardiogenog šoka.

Pročitajte takođe i: Šok aKardiogeni šok. 

Ovo ukazuje na najozbiljniji oblik srčane insuficijencije. Prognoza je veoma loša.

Kako se leči? Navodimo u odeljku o lečenju.