Bolesti usne šupljine
Bolesti usne šupljine uključuju
Bolesti usne šupljine su povezane sa problemima samih zuba, kao i poremećajima i oboljenjima viličnih kostiju i sankanja, dok bolesti usne duplje pogađaju i desni, parodoncijum, jezik, klimu i unutrašnje sluzokože, kao i usne. Unutar usne duplje postoje i pljuvačne žlezde koje imaju veoma važne funkcije u okviru digestivnog sistema, a ove uparene žlezde mogu uticati i na razne inflamatorne i neinflamatorne bolesti, koje mogu izazvati i druge komplikacije u usnoj duplji.
Usnu duplju kao takvu čine oralni atrijum i sama usna duplja, koji su razdvojeni granicom povezanih gornjeg i donjeg usnog luka. Tako se unutar oralnog atrijuma nalaze sva tkiva ispred zuba i unutar usne duplje, odnosno usne, pretkomorni svod i gornja i donja proteza. Samu usnu duplju čine desni, zubi, jezik, klima, a sa svake strane se nalaze i male i velike pljuvačne žlezde. Spoljna granica su čeljusti.
U usnoj duplji i u njenim pojedinim delovima postoje različite vrste tkiva. To su ili tvrda koštana tkiva ili hrskavična tkiva, vezivna tkiva i takođe meka tkiva prekrivena gornjim slojem sluzokože i epitelnih ćelija. Ovaj deo tela je zahvaćen tumorskim, netumorskim, inflamatornim, neinflamatornim, urođenim i stečenim bolestima, dok neke bolesti i poremećaji zahvataju više delova usne duplje ili su u srodstvu, druge se nalaze samo na određenoj vrsti usne duplje. tkiva ili dela usne duplje.
Bolesti jezika
Jezik je mišićni organ koji se nalazi u usnoj duplji na dnu, prekriven sluzokožom koja je gusto inervisana. Preko jezika se može osetiti ukus hrane koju jedem, kada na jeziku ima pupoljaka ukusa, baš kao u klimi. Pored toga, jezik je uključen u artikulaciju govora i pomaže u stvaranju zvukova. Zahvaljujući mišićima moguće je njegovo fleksibilno kretanje, dok se jezik sastoji od korena, leđa, ivice i vrha.
Poremećaji jezika mogu biti i inflamatorni i neinflamatorni. Uobičajene upale uključuju površinske i dublje upale, kao što su glositis, zapaljenje apscesa, traumatske ulceracije, infektivne upale, upala jezika uzrokovana produženom i hroničnom iritacijom, ili zapaljenje koje zahvata ne samo jezik, već i druge membrane i sluzokože. šupljina.najčešće desni i klima. Ovo su stomatitis. U nekim slučajevima, zapaljenje čak dovodi do ulceracije ili nekrotizirajućeg apscesa.
Pored inflamatornih oboljenja, jezik mogu da zahvate i razne bolesti njegovih površinskih papila, kao što su hipertrofija, crni lepljivi jezik, crni dlakavi jezik ili atrofija papila jezika. Na jezik utiču i različite anomalije oblika ili veličine, kao što su slabost i atrofija mišića jezika ili hipertrofija nekih delova jezika. Na sluzokoži se mogu pojaviti i aftozni ili drugi čirevi, ponekad čak i tumori i kancerogena žarišta. Takozvani sindrom pečenja jezika.
Bolesti zuba
Ljudski zubi su napravljeni od zuba, a razvoj zuba počinje tokom trudnoće. Osoba se prvi put rađa sa privremenim zubom, koji se sastoji od mlečnih zuba, a rezidba počinje oko 6. meseca života pojedinca. Stalni zubi se ne režu do 6. godine. Međutim, zubi nisu samo zubi, već i ceo aparat za naknadnu fiksaciju zuba, mekih i potpornih tkiva i struktura. Mnoge zubne bolesti su ili direktno povezane sa desnima ili vilicama, na primer, ili čak imaju uzrok u ovim drugim delovima usne duplje. Najvažnija funkcija zuba je žvakanje i prerada hrane za probavni sistem.
Bolesti zuba najčešće pogađaju tvrda tkiva zuba, bilo da se radi o poremećajima u razvoju i rastu zuba ili o problemima uzrokovanim karijesom. Uobičajeni poremećaji u razvoju su različiti oblici bezubosti, prekomerne zube, razne mrlje i obloge na zubima, kao i abnormalnosti u obliku ili veličini zuba, a deca imaju problema sa rastom i nerezanjem zuba. Preterano trošenje zuba, kamenac i problemi sa gleđom ili zubnom gleđom su takođe veliki problemi.
Unutar zuba različiti defekti, bolesti i anomalije zahvataju i druga tkiva i delove zuba ili ceo zub. To uključuje upale zubne pulpe, apscese zubne pulpe, nekrotične procese kao što je gangrena, moguće i kalcifikacije koštane srži i abnormalni rast tvrdog tkiva. Mogu se pojaviti i zubni apscesi u mekim tkivima. Potporna tkiva utiču na abnormalnosti međusobnog položaja, različite vrste defektnih vrsta zagriza, abnormalnosti u položaju zuba ili atrofiju alveolarnog grebena.
Bolesti desni i parodontalne bolesti
Desni i parodoncijum, koji je sistem za vješanje i fiksiranje zuba, takođe su usko povezani sa zubima. Parodoncijum je zapravo tkivo koje okružuje zub i fiksira ga za vilicu, dok se sam parodoncijum sastoji od desni, zubnog cementa, alveolarne kosti koja formira koštano ležište, zub i gingivalni trakt. Desni su prekriveni epitelom i sluzokožom, što je slično sluzokoži usne duplje. Nekoliko patoloških problema i bolesti desni su takođe povezane sa parodoncijumom i zubima.
Veoma česti problemi uključuju gingivitis, koji može imati oblik akutne, hronične, a takođe i upale apscesa. Najčešća upala je akutni gingivitis uzrokovan bakterijama iz zubnog plaka ili virusnom infekcijom. Osim desni, upala zahvata i zub, na primer, koji može imati i akutni i hronični oblik, kao i oblik sa nekrotizirajućim tkivom kada se formira apsces. Rano lečenje je veoma važno, inače postoji rizik od širenja upale na druga tkiva.
Desni mogu biti zahvaćeni i raznim promenama poput atrofije ili hipertrofije, koje mogu, ali i ne moraju biti povezane sa zapaljenskim procesima u usnoj duplji. Sam parodoncijum najčešće je zahvaćen parodontitisom, odnosno oboljenjem pričvrsnog sistema zuba. I ovde je kasna faza skoro neizlečiva i proteže se na druge zube unutar zuba. Gingivalni i alveolarni grebeni takođe utiču na različite hiperplazije, granulome, au nekim slučajevima i ciste ili tumore.
Bolesti vilice
Vilica se sastoji od gornjeg i donjeg dela, a donji se naziva i sanke. To je jedina pokretna kost lobanje koja je sa njom povezana viličnim zglobom. Gornja vilica takođe formira klimu i odvaja nazofarinks od usne duplje. Gornja vilična kost se nalazi u alveolarnom grebenu gornje vilice, dok se donja bešika nalazi u alveolarnom grebenu donje vilice. Bolesti vilice su često povezane sa samim zubima, ali i sa usnom šupljinom.
Čeljusti utiču na nekoliko vrsta bolesti. To su, na primer, anomalije položaja i veličine, gde se javlja hiperplazija ili, obrnuto, hipoplazija gornje i donje vilice, neispravan zagriz, prekomerno izbočenje jedne od vilica ili druge abnormalnosti zagriza. Abnormalnosti i poremećaji takođe utiču na zglob vilice ili povećano trošenje, Kostenov sindrom, sindrom temporomandibularne bolne disfunkcije ili sindrom miofascijalne bolne disfunkcije.
Kosti vilica utiču i na razne ciste i tumore, koji u uznapredovalom stadijumu mogu da izazovu i delimično zakrivljenje ili druga patološka stanja. Ponekad postoji i prodor tumorskog rasta ili cista u okolne šupljine. Akutne i hronične upale vilice su takođe veoma česte, na primer alveolitis, osteomijelitis ili osteitis vilice. Mogu postojati i razvojni poremećaji i defekti, egzostoza kostiju vilice ili maligni fibrozni histocistoma.
Bolesti pljuvačnih žlezda
Pljuvačne žlezde su deo usne duplje i njihova glavna aktivnost je lučenje pljuvačke. Pljuvačka vlaži samu usnu šupljinu i pomaže u umotavanju hrane, koja sadrži enzime koji omogućavaju da se hrana efikasno vari u digestivnom traktu. Unutar usne duplje nalaze se velike i male pljuvačne žlezde. Veličine su tri para i skladište se ispod sluzokože i kože. Pored toga, u submukoznom ligamentu usne duplje postoji nekoliko manjih žlezda, koje utiču na različite bolesti i poremećaje.
Uobičajeni poremećaji pljuvačnih žlezda uključuju probleme sa sekrecijom. Ovo uključuje poremećaje kod kojih postoji smanjena ili povećana proizvodnja pljuvačke ili drugih sekreta, uključujući hipoptijalizam, ptijalizam, kserostomiju, sialozu i druge poremećaje uzrokovane alergijskim ili infektivnim faktorom. Pljuvačne žlezde utiču i na različite tumore, bilo da su nemaligni, kao što je pleomorfni adenom ili maligni epitelni tumori, koji takođe mogu biti kancerogeni.
Kao i drugi delovi usne duplje, pljuvačne žlezde su podložne upali u obliku i akutne i hronične upale, kao što su sialoadentidi ili parotidne arterije. Neinflamatorni poremećaji uključuju hipertrofiju i atrofiju pljuvačnih žlezda, koje su ponekad povezane sa drugim bolestima u telu. Mukokela, sijalolitijaza, apscesi, fistule i različiti neinfektivni otoci pljuvačnih žlezda su takođe česti kod bolesti koje uglavnom zahvataju velike, ali ponekad i male pljuvačne žlezde.
Klima i bolesti usana
Klima i usne su deo linije usta. Usne predstavljaju ulaz u usnu duplju, dok je klima njen plafon i odvaja usnu duplju od nosne duplje. Usne su poseban organ koji je uparen, bogato zagušen i inerviran i najvećim delom formiran od mišića, tzv. okrugli oralni mišić. Klima se sastoji od tvrdog i mekog dela, pa sadrži i koštano tkivo i ligament. Nekoliko bolesti usana i klime je povezano, ali posebno za unutrašnje sluzokože usne duplje.
Bolesti koje utiču na klimu i usne uključuju nekoliko urođenih mana i poremećaja, kao što su rascepi. To može biti odvojeni rascep usne ili rascep nepca, ili kombinovani rascep oba dela. Česte su i razne ciste, tumori i žarišta, kao što su neodontogene ciste, ali i ciste koje se formiraju na papilama klime. Rak, koji pogađa i klimu i usne, takođe je česta bolest.
Klima je takođe opterećena nekoliko inflamatornih bolesti, kao što su stomatitis, granulomi, ksantomi ili fokalne oralne mucinoze. Afte, koje se manifestuju manjim čirevima, jedna su od relativno čestih bolesti koje se javljaju u podneblju. Oni se takođe mogu naći na usnama. Usne pogađaju i razne zarazne virusne bolesti izazvane virusima herpesa, ali i helitis, odnosno upale. Kao iu klimi, i afte i tumori se javljaju na unutrašnjoj strani usana.