Bolesti zuba

Bolesti zuba uglavnom pogađaju zube, ali i zubnu pulpu, periapikalna tkiva i razvoj zuba unutar zuba. Ove bolesti u nekim slučajevima prate bolesti vezane za fiksaciju zuba i potporne strukture, posebno alveolarnog grebena. Sami zubi počinju da se razvijaju tokom intrauterinog razvoja, dok osoba prvo ima privremeni, tzv. mlečnih zuba, koji će kasnije u životu zameniti trajne zube.

Bolesti zuba pogađaju i privremene i trajne zube. Ljudski zubi su heterodontski, odnosno sadrže različite vrste zuba, a to su stolice, kutnjaci, očni zubi i sekutići. Dok mlečni privremeni zub ima samo 20 zuba i ovaj se razvija od 6. do 30. meseca, stalni zub raste mnogo duže i to u dve faze. Od 6. do 12. godine većina stalnih 32 zuba a od 15. do 25. godine tzv. umnjaci, koji su poslednje stolice sa svake strane zuba.

Zubi i ceo zub imaju nekoliko funkcija, ali je svakako najvažnija funkcija žvakanja hrane i samim tim je deo procesa digestivnih funkcija. U izvesnom smislu, zubi imaju i pomoćnu funkciju u stvaranju zvukova, ali to je samo manjinsko čulo. Zub kao takav se sastoji od krune, vrata i korena, pri čemu je zubna kruna vidljivi deo zuba, zub je fiksiran za desni u predelu zubnog vrata, a koren zuba fiksira zub u zubu. krevet koji je deo vilice.

Problemi razvoja i rasta zuba

Poremećaji razvoja i rasta zuba obuhvataju nekoliko kategorija, bilo da se radi o obliku, broju ili drugim poremećajima koji su direktno povezani sa strukturom zuba. Anodoncija je ređe, ili hipodontija ili oligodoncija. Postoji i višak zuba koji ima nekoliko vrsta poremećaja kao što su komplementarni zubi, distomolarni, paramolarni, meziodensni ili četvrti molari. Problemi u razvoju takođe uključuju obojene zube, bilo da se radi o zubnoj fluorozi, neprozirnoj gleđi ili nefluorozusnoj katarakti.

Različite abnormalnosti u obliku ili veličini zuba su takođe problematične. U ove vrste stomatoloških oboljenja spadaju rast zuba, dupliranje ili makrodoncija i mikrodoncija, konusni zubi, evaginalni i invaginalni zubi, taurodontizam. Uobičajeni su i problemi sa formiranjem zuba, kao što su aplazija i hipoplazija zuba, dilaceracija zuba, hipoplazija gleđi pre i posle porođaja ili nasledni poremećaji strukture zuba i dentina.

Pri rastu zuba tzv erupcija zuba, mogu se javiti i različiti poremećaji. Ove bolesti uključuju stanja koja se nazivaju natalnim ili neonatalnim zubima, preuranjene erupcije ili prerano propadanje mlečnih zuba ili, obrnuto, perzistentnost privremenih zuba. Poremećaji razvoja zuba mogu se javiti i u vidu promene boje tokom formiranja zuba ili u vidu unutrašnje promene boje zuba. Kod dece iu fazi razvoja, zubi se ne probuše bez opstrukcije drugim zubom ili klinom izazvanom opstrukcijom.

U sklopu problematičnog razvoja ili rasta zuba, ove bolesti se najčešće javljaju u detinjstvu i adolescenciji, ređe u ranom odraslom dobu, kada su u pitanju problemi sa rezanjem zuba. Ipak, najviše smetaju deci, posebno u vidu retiniranja, odnosno kada zub nije isečen u predviđeno vreme, iako je moguće fiziološko "bušenje". Ponekad je to i udar koji nije presečen zbog neke prepreke, poput drugog zuba ili kapice.

Karijes

Propadanje zuba je njihova najčešća bolest, a može postojati više vrsta karijesa koji zahvataju zube i variraju u zavisnosti od lokacije, ali i toka i invaliditeta pojedinih zuba. Karijes može biti ograničen na gleđ, koja je početni karijes, ili može biti karijes dentina, koji je već dentin ispod gleđi, ali i cementni karijes, koji može ometati postavljanje i fiksaciju zuba u zubnom krevetu.

Pored toga, postoji zaustavljen karijes i ondoklazija, koja može imati oblik dečje melanodoncije i melanodontoklaze. Zubni karijes kao takav se stručno naziva i caries. To je u osnovi akutna ili hronična bolest tvrdih zubnih tkiva, kada se gleđ prvo poremeti i dezintegriše na površini i, ako se karijes ne reši, dentin ispod površine zuba se uznemiren. Bakterije, koje se nalaze u usnoj duplji, najčešće izazivaju karijes.

Oni formiraju prevlaku na površini zuba i, ako imaju dovoljno jednostavnih šećera iz hrane, mogu te šećere pretvoriti u organske kiseline, koje snižavaju pH u usnoj duplji i istovremeno demineralizuju zubnu gleđ i dentin. U početku se karijes manifestuje samo osetljivošću, ako je gleđ poremećena, bol je prisutan tek kada karijes prodre u dentin ispod gleđi. U početku je to prolazan bol, ali ako karijes napreduje dublje, razvija se upala i uporni bol.

Ukoliko se u ovom slučaju ne pronađe rešenje, koje se sastoji u uklanjanju celokupnog oštećenog tkiva i zameni ga plombom, upala se nastavlja dalje do korena u srži, gde dovodi do odumiranja zuba i povlačenja bola. Problem nastaje čak i kada se upala nastavi na druga tkiva, formira se gnoj, upala se javlja u susednoj kosti i bol se vraća. U ovom slučaju postoji i rizik od hronične upale u zubima i stvaranja raznih upalnih naslaga, koje izazivaju druge probleme u usnoj duplji.

Neinflamatorne bolesti tvrdih tkiva zuba

Osim karijesa, tvrda tkiva zuba utiču i na druge probleme, poremećaje i bolesti. To može biti, na primer, prekomerno škrgutanje zubima, koje nastaje iz raznih razloga i razloga. Tu spadaju, na primer, habanje bočnih i griznih površina zuba, habanje zuba preteranim čišćenjem tvrdom četkom, uobičajeno habanje zuba, profesionalna abrazija, a postoji i tzv. klinasti defekt uzrokovan tvrdom četkom ili neurološkim razlozima. Ponekad se erozija javlja i usled dejstva kiselina iz hrane ili lekova.

Bolesti koje pogađaju zube uključuju i patološku resorpciju zuba, bilo spoljašnje ili unutrašnje, čak i u prisustvu granuloma srži. Prekomerna dentalna cementoza nastaje kod hiperplazije zubnog cementa, problem je i dentalna ankiloza, kada nastaje lokalizovanim srastanjem alveolarne kosti i cementa korena zuba. Ovo stanje najčešće muči decu, jer se u većini slučajeva javlja kod privremenih zuba i javlja se tokom ili posle zuba.

Zubi i tvrdo tkivo zuba najčešće smetaju raznim oblogama ili naslagama na zubima. Najčešći takav problem je zubni kamenac, koji može biti subgingivalni ili supragingivalni. Zubni kamenac se javlja prilično često, a čak i njegovo jednokratno uklanjanje ne mora da znači da će ga se osoba zauvek rešiti. Ovaj premaz nastaje usled očvršćavanja-mineralizacije konvencionalnog zubnog plaka i može se nalaziti i blizu desni i na unutrašnjoj strani zuba.

Pored zubnog tkiva, na zubima mogu biti prisutne razne druge vrste naslaga i premaza, kao što su betel naslaga, crni premaz, zeleni premaz, beli premaz, narandžasti premaz ili razne nespecifične prevlake i boje zuba. U mnogim slučajevima to nije toliko samo patološko stanje koliko simptom ili klinički znak neke druge bolesti koja potiče iz zuba ili je vezana za usnu duplju. Kod drugih bolesti, gleđ je pogođena zračenjem, a dentin preosetljivošću.

Bolesti drugih tkiva i delova zuba

Druga tkiva i komponente zuba takođe utiču na različite inflamatorne i neinflamatorne bolesti. Najčešća su zapaljenja i nekroze zubne pulpe, bilo da se radi o apscesu koštane srži, polipima koštane srži, akutnom, gnojnom i hroničnom zapaljenju zubne pulpe, koje može biti hiperplastično ili ulcerativno. Nekroza takođe uključuje gangrenu zubne pulpe, koja je usko povezana sa prenosom bakterija, na primer sa desni ili tvrdih zubnih tkiva, a javlja se tokom dugotrajnog lečenja.

Pulpitis, kako se tehnički naziva zapaljenje zubne pulpe, je veoma neprijatno patološko stanje koje je i izuzetno bolno. To je veoma akutna bolest koja ima brz početak i obično nastaje širenjem upale i infekcije sa tvrdih zubnih struktura na koren zuba. Ako osoba na vreme ode kod stomatologa, bolest se može potpuno izlečiti, ali u slučaju uznapredovalog pulpitisa najčešće se javljaju nepovratni procesi bolesti u srži i čak postoji opasnost od nekroze-smrti.

Opasna je i degeneracija zubne pulpe, koja se manifestuje kalcifikacijama zuba ili srži i kamencem pulpe. Tvrdo zubno tkivo ili radikularne ciste, koje mogu imati nekoliko oblika, takođe se mogu abnormalno formirati u zubnoj pulpi. To je apikalna, periapikalna ili rezidualna radikularna cista. Čest je i inflamatorni apikalni parodontitis koštanog porekla, koji može biti akutni i hronični, a kod hroničnih se javlja i granulom.

Usled komplikovanih zapaljenja u predelu zuba se formira više vrsta apscesa, dok se u okviru usne duplje i zubnih oboljenja radi o periapikalnim apscesima, koji nastaju na alveolarnoj kosti i u njenoj blizini. To može biti zubni apsces, dentoalveolarni apsces ili periapikalni apsces. Mnogo puta su ovi apscesi i upale takođe povezani sa apscesima i gingivitisom, što znači da može doći do daljih komplikacija ako se ne leče na vreme.

Anomálie a problémy zubov a poruchy podporných tkanív

Chrup, ako aj jednotlivé alveolárne časti postihujú tiež viaceré anomálie alebo poruchy a to sa týka aj rôznych podporných tkanív pre chrup. Typické sú napríklad anomálie vzájomnej polohy zubných oblúkov, kam patria skrížený hryz, ktorý môže byť predný aj zadný, distooklúzia, mezioklúzia, tvorený predný alebo zadný hryz, nadmerný prehryz hlboký, horizontálny alebo vertikálny, prípadne zadná lingválna oklúzia mandibulárnych zubov.

Samotné zuby môžu mať tiež anomálie v postavení. Medzi tieto stavy patria natlačenie zuba alebo zubov, diastéma medzi prednými zubami, posun zuba, rotácia zuba, vytvorenie veľkých medzier, prípadne transpozície zubov. Viaceré ochorenia sú zapríčinené rôznymi systémovými príčinami, ako exfoliácia zubov, prípadne strata zubov, ktorá je zapríčinená lokálnymi chorobami parodontu.

Alveolárny hrebeň môžu zas postihnúť buď atrofia, prípadne zväčšenie, niekedy sa vyskytuje aj nepravidelný výbežok. Viaceré poruchy podporných tkanív súvisia aj s ochoreniami čeľustí, najmä pokiaľ ide o rozličné anomálie alebo defektné patologické stavy.