Paradentoza: Zašto nastaje i kako zaustaviti klimanje zuba i ojačati ih

Bolest uglavnom češće pogađa žene nego muškarce. Ovo je dugotrajna bolest kojoj je potrebno nekoliko godina da se razvije. Uzroci mogu biti različiti, od urođenih maksilarnih anomalija do dubokog karijesa ili zubnog plaka.

Uzrok bolesti je razvoj upale i infekcije desni i naknadni poremećaj svih tkiva oko zuba. Oko zahvaćenog područja se razvija parodontalni džep, postepeno uništavanje čitavog zubnog aparata, gubitak okolne kosti i spoljna izloženost vratu zuba.

Ako se ne leči, može doći do klimanja različitog stepena, pa sve do spontanog gubitka zuba. Ponekad postoji i gnoj u zahvaćenom području. Glavna posledica je degeneracija čitavog potpornog aparata zuba.

Ova bolest se vrlo često zanemaruje, što opet utiče na njeno napredovanje i zahtevniji tretman. Što se pre započne lečenje, veće su šanse za oporavak. Veliki deo populacije boluje od ove hronične bolesti zuba, a sve počinje infekcijom usne duplje, obično još u mladosti.

Može se javiti i kod ljudi koji redovno vode računa o oralnoj higijeni, pa je važno pri čišćenju usne šupljine paziti na bilo kakve simptome, a posebno na početno krvarenje iz desni. Međutim, krvarenje se ne mora pojaviti samo prilikom pranja zuba, već i prilikom jedenja, naročito tvrde hrane.

Šta je to pričvrsni sastav zuba?

Pričvrsni sastav zuba, ili parodont je deo koji okružuje zub. Njegov zadatak je popraviti zub tako da se ne njiše i da ne ispadne iz svog položaja. Pored ove uloge, ima još jednu važnu osobinu. Time sprečava prodiranje nečistoća, a i bakterija u dublje delove.

Parodont se sastoji od nekoliko delova, a oko zuba se nalaze:

• desni, stručno takođe gingiva, ima svetlo ružičastu boju i ima dva dela
  • labava gingiva, koja se nalazi oko 2 mm iznad ruba cementa i gleđi i formira obod oko zuba
  • pričvršćena gingiva, koja se povezuje sa košću i slobodno prelazi u sluznicu usne duplje
• zubni cement, koji se nalazi na površini korena zuba, na njega su pričvršćeni parodontalni ligamenti
• Alveolarna kost je zapravo koštano ležište zuba i deo je vilice 
• Potporni aparat zuba, takođe poznat i kao parodoncijum, sadrži veliki broj vlakana (parodontalni ligamenti, odnosno Sharpeieva vlakna), koja se nalaze između alveolarne kosti i korena zuba
• Gingivalni žleb je mesto udubljenja između desni i površine zuba

SAVET: Više informacija možete pronaći i u članku Kako imati zdrave zube.

Paradentoza, paradontoza, parodontoza ili parodontitis?

Najčešći i najviše korišćen naziv među ljudima je paradentoza. Međutim, ovaj naziv je netačan i zastareo. Ovi izrazi su zajednički naziv hronične suspenzijske bolesti. A tačan stručni izraz je parodontitis.

Ova hronična bolest je zapaljenske prirode, čiji je glavni uzrok bakterijska infekcija. Bakterije se talože i razmnožavaju u zubnom plaku, koji se nakuplja na zubima. Ove bakterije proizvode kiseline i druge štetne materije koje narušavaju kvalitet gleđi i iritiraju desni.

Bakterije u zubnom plaku uzrok su karijesa i upale desni. Naravno, oni negativno utiču na ceo potporni aparat zuba. Neželjeni efekat u početku ne izaziva poteškoće, kasnije izaziva osetljivost, bol, pa čak i klimanje zuba.

Parodontitis može zahvatiti samo područje oko jednog zuba, međutim postoji rizik da se proširi na područje oko drugih zuba. Bolest može zahvatiti i ceo zub. Nepravilne i nedovoljne higijenske navike su stoga čest uzrok širenja parodontitisa na nekoliko zdravih zuba i opšteg pogoršanja toka bolesti.

Bolest obično nastaje zbog prisustva plaka (nakon mineralizacije zubnog kamenca), u kojem su prisutne bakterije koje izazivaju upalu u usnoj šupljini. Upala počinje na desnima i širi se dublje u druga područja zubnog pričvrsnog sistema - cement, vezivna vlakna, kost.

Postepeno dolazi do njihovog uništavanja ili čak raspadanja. U ustima se to manifestuje ogoljenjem vrata zuba, stvaranjem parodontalnih džepova i klimanjem zuba. Ponekad upotreba određenih vrsta lekova, genetike, drugih sistemskih bolesti poput dijabetesa ili metaboličkih poremećaja, poput onog sa kalcijumom, može biti uzrok ove bolesti.

Glavni i najčešći uzrok parodontitisa

Naravno, ova bolest je prvenstveno rezultat nepravilne ili nedovoljne oralne higijene. Kao rezultat toga, zubni plak, koji se naziva i dentalni plak, taloži se na površinu zuba, desnima i u prostoru žlezda desni.

Tabela prikazuje šta je plak, kamenac i karijes:

Članak o karijesu.

Zubni plak je leglo bakterija. Ovde se naseljavaju i množe. Ove bakterije se hrane uglavnom jednostavnim šećerima. Proizvode kiseline i druge štetne materije koje oštećuju zubnu gleđ i iritiraju desni. Dolazi do upale.

Dakle, loša higijena, ali i njena pogrešna tehnika uzrok su raznih poteškoća, od karijesa do parodontopatije. Zbog toga je važno da zubna nega bude redovna i, naravno, pravilno izvedena.

SAVET: Korisne informacije u članku Kako odabrati četkicu za zube.

Drugi faktori rizika iza parodontitisa

Uzrok ove bolesti je uglavnom loša higijena, pa samim tim i zubni plak. Međutim, ovo nije jedini uzrok. U nekim slučajevima može se pojaviti i pored dobre oralne njege. Alternativno, nastaje kao kombinacija nekoliko faktora.

Faktori rizika koji mogu biti uzrok razvoja parodontitisa:

• nedovoljna i loša oralna higijena
• povećana predispozicija za stvaranje kamenca
• zanemarivanje pregleda kod zubara
• stariji uzrast
• neuhranjenost, stručno malnutricija
• odstupanja položaja zuba
• atrofične promene kao što je Parodontitis generalisata
• hiperplastične promene, hiperplazija gingive ili epulis
• poremećaji žvakanja
• loše izrađene i neprikladne krunice, proteze
• efekti udarca
• genetski faktori
• dijabetes
• hormonski efekti
• metabolički poremećaji
• munološki poremećaj
• hematološki poremećaji (leukemija, neutropenija)
• virusne infekcije i na primer HIV, AIDS
• Crohnova bolest i ulcerozni kolitis
• neki lekovi (inhalacioni kortikoidi, hormonalni tretman, ciklosporin)
• loše navike u ishrani i neodgovarajuća ishrana, uglavnom meka i bogata jednostavnim šećerima
• pušenje
• alkohol, prekomerna konzumacija
• nezdravljeni kamenac i truljenje
• stres
• nasleđe nije direktan faktor, međutim, kao deo drugih naslednih sindroma

Parodontitis počinje relativno neupadljivo i često asimptomatski. Među prvim simptomima su blago otečene desni koje počinju da krvare. U početku samo kada su nadraženi prilikom pranja četkicom za zube, kasnije i pri jelu, naročito ako osoba žvaće tvrđu hranu u usnoj šupljini.

Kao rezultat poremećaja zubnog aparata, javljaju se parodontalna debla, koja su patološka. Moguće ih je otkriti tokom redovnog stomatološkog pregleda kod zubara. Ljudi sa ovom zubnom bolešću često pate i od zubobolje ili povećane osetljivosti na hladnoću ili toplotu.

U uznapredovalom stadijumu bolesti već je moguće videti čak i klimanje zuba ili curenje gnoja iz desni, što je jasni dokaz širenja infekcije i upale direktno u zubnom aparatu. Ako se lečenje ne obavi što je pre moguće, poslednja faza se manifestuje ispadanjem zuba, usled potpunog uništenja svih delova zbnog aparata.

Tabela prikazuje podelu parodontitisa na stadijume

Čak i kada primeti početne simptome, osoba treba da poseti stomatološku kliniku, gde rutinski pregled može pokazati sumnju na parodontitis. Za potvrdu je moguć i, na primer, rendgenski pregled zuba koji će pokazati stanje desni, kostiju i moguće infekcije u nastajanju ili upalne procese.

Ako stomatolog već uoči parodontalni džep tokom parodontalnog pregleda, to je jasan znak oštećenja desni i područja oko zuba, kao i aparata za potporu samog zuba. Ako se dijagnoza potvrdi, potrebno je lečenje što je pre moguće.

Preventivni pregledi i redovna higijena zuba važni su iz više razloga. Zubar, ali i stručnjak za zubnu higijenu, može utvrditi i izmeriti količinu zubnog plaka. Ovim se indeks P11, koji je Plakue indeks, ocenjuje od 0 do 3.

Nakon toga se može odrediti i PBI, koji je metoda za procenu krvarenja desni. Odnosno skraćenica od Papilla Bleeding Indek (PBI). Njegov raspon je od 0 do 4. S 0 bez simptoma, 1 označava krvarenje, 2 zubni kamenac, 3 za kamere do 6 mm i 4 za brege preko 6 mm.

Bol i klimanje zuba se takođe procenjuju prilikom uzimanja anamneze. Klimanje zuba podeljeno je u tri faze. Već u prvoj fazi dolazi do klimanja zuba u horizontalnoj ravni do 1 mm. U drugom pokretljivost do 3 mm. Najteži korak, odnosno treći, ako se zub kreće u horizontalnom, kao i u vertikalnom smeru.

Tokom kliničkog pregleda može doći do krvarenja nakon sondiranja. Nakon toga se dijagnostikuju parodontalna džepovi dubine veće od 3,5 mm. Manifestacija naprednije faze je klimanje zuba i njegovo pomeranje.

Zatim dijagnozi pomaže i genetski test koji može otkriti podložnost bolesti. Drugi primer je bakterijski test. Za više informacija o ovim testovima pogledajte članak o skriningu parodontitisa.

Parodontitis se kod svakog može pojaviti različito. Međutim, u većini slučajeva to je hronično ili sporo napredovanje bolesti. Druga vrsta je akutna infekcija i agresivan oblik. Za vrlo kratko vreme ometa i uništava viseći aparat zuba.

Pogrešno je misliti da bolest pogađa samo starije osobe. Može se javiti u detinjstvu. Najčešće se javlja u dobi od 30-40 godina. Ovo se posebno odnosi na akutni oblik, poput parodontitisa koji brzo napreduje (RPP).

Bolest počinje infekcijom koja remeti zubnu gleđ ili područje oko zuba na desni i počinje postepeno da prodire kroz parodontalne džepove direktno u desni i pričvrsni zubni aparat. Ponekad se parodontitis javlja i na osnovu drugih upala ili zubnog plaka.

U svakom slučaju, njegov razvoj traje duže. Prvi vidljivi simptom je manje krvarenje prilikom pranja zuba, a kasnije i tokom jela. Ako se bolest ne leči, zubni aparat se uništava i zub se oslobađa iz svog ležišta.

Grupa ovih bolesti je naknadno faktor rizika za druge komplikacije. To čak povećava rizik od pogoršanja postojeće bolesti. Kao što je na primer slučaj sa dijabetesom. Poteškoće koje može izazvati tokom toka bolesti uključuju, na primer:

• povećan rizik od srčanog udara i drugih srčanih oboljenja (endokarditis)
• vaskularni problemi poput ateroskleroze, visokog krvnog pritiska
• trombotična stanja
• pogoršava dijabetes
• oboljenje bubrega
• česte infekcije gornjih disajnih puteva, sinusa
• bolovi u zglobovima
• ali i, na primer, bolesti očiju, mozga, jetre
• kod trudnica povećava rizik od prevremenog porođaja i niske porođajne težine

Prevencija parodontitisa je ključ uspeha

Važno je sprečiti pojavu bolesti. Prevencija je takođe važna pre recidiva, odnosno povratka teškoća. Pošto izlečenje prvih poteškoća ne garantuje da osoba neće ponovo imati bolest. To bi trebalo da bude upozorenje i motivacija za poboljšanu negu.

Glavne preventivne mere uključuju preventivni pregled kod zubara, koji je pokriven zdravstvenim osiguranjem jednom godišnje. Neki članci navode da je bolje to raditi dva puta godišnje.

Druga opcija je korišćenje usluga stomatologa. I nije tačno da je samo ljudima koji ne znaju kako da brinu o zubima potrebna higijena zuba. Naravno, važna tehnika pranja zuba je važna.

Niti je istina da što je četkica za zube tvrđa, to bolje. Naprotiv, zubni plak nije tvrd, dovoljna je meka četkica za zube da se očisti. Preporučljivo je koristiti međuzubne četkice i odgovarajuću pastu za zube.

NAŠ SAVET: Dvostruko pakovanje ultrazvučne četkice za zube Philips Sonicare FlekCare.

Prevencija ukratko:

• pranje zuba dva puta dnevno, prava tehnika
• pazite da operete zube nakon jela i pića agresivnih tečnosti, morate sačekati najmanje 15 - 20 minuta da operete zube
• pranje zuba kod male dece od prvog zuba
• odgovarajuću vrstu četkice za zube, a samim tim i četkicu sa mekom čekinjom
• interdentalno čišćenje, na primer sa interdentalnim setom
• redovna zamena četkice za zube, svaka dva meseca
• ne zaboravite da očistite jezik
• odgovarajuća pasta za zube
• ako nakon jela nije moguće oprati zube, pomoći će žvakaća guma
• masaža desni
• imunološka podrška i dodaci ishrani
• preventivni pregled najmanje jednom godišnje
• higijenska nega zuba
• rano lečenje teškoća
• priprema dijete, sirovo povrće i voće, ne samo meka hrana
• ograničenja pušenja i alkohola