Bolesti desni i parodontalne bolesti

Bolesti desni i parodontalne bolesti zubnog i gingivalnog sistema, a povezuju se i sa oboljenjima usne duplje, koja direktno i indirektno utiču na desni i ceo zubni sistem. To mogu biti, na primer, akutni gingivitis, hronični gingivitis, različita oboljenja apscesa, lokalna i opšta oboljenja zubnog aparata ili druga parodontopatija, koja mogu biti opšta, lokalizovana i nespecifikovana u odnosu na lokalizaciju.

Parodontalne bolesti i bolesti desni su druga najčešća stomatološka oboljenja usne duplje posle karijesa, a istovremeno je nekoliko bolesti ove vrste uzrok gubitka zuba. Parodontalne bolesti su najčešće kod osoba starijih od 50 godina, ali naravno od njih obolevaju i mlađi ljudi. Ove bolesti obuhvataju probleme i poremećaje kako tvrdih tako i mekih tkiva, kao i probleme sa cementom i, naravno, probleme sa desnima koje okružuju zub.

Bolesti i bolesti desni i parodontalnog sistema najčešće nastaju usled zapaljenskih procesa i zbog zubnog plaka. Nekoliko faktora utiče na to koliko brzo bakterije prodiru u omotač zuba, a posebno u okolna tkiva, desni i celokupni potporni aparat zuba, ali pušači imaju statistički veći rizik od ovih bolesti. Naravno, desni i parodontitis mogu uticati ne samo na inflamatorne bolesti, već i na neinflamatorne poremećaje.

Guma i parodoncijum

Parodoncijum je viseći sistem zuba i tkiva koji okružuje zub u njegovom položaju i fiksira ga. Parodoncijum se sastoji od gingive, desni, cementa ili zubnog cementa, alveolarne kosti, koja je koštano ležište, parodonijuma, koji je zubno i gingivno korito. Svaki deo može biti napadnut pojedinačno ili paralelno sa drugim delovima upalom, deformacijom ili drugim patološkim procesom. Rezultat je i slabljenje zuba i slabljenje parodoncijuma i desni.

Desni, ili gingiva, su prekrivene sa tri vrste epitela, a to su oralni gingivalni epitel, sulkularni epitel i vezivni epitel. Za površinu korena su pričvršćena 4 osnovna tipa vezivnih vlakana desni, a to su dentogingivalna vlakna, dentoperiostalna vlakna, transdentalna vlakna i kružna vlakna. Na površini korena zuba nalazi se acelularni, odnosno primarni i ćelijski, odnosno sekundarni cement, dok su parodontalni ligamenti učvršćeni za cement.

Otprilike jedan milimetar ispod nivoa cementno-gleđne granice zuba prostire se ivica alveolarne kosti, odnosno koštanog ležišta. Alveolarna kost se sastoji od dve vrste koštanog tkiva, a to je spužvasta kost, koja ima sunđerastu strukturu i čini glavni deo alveolarne kosti i kompaktnu, čiji je poremećaj tipična manifestacija parodontitisa. Istovremeno, između kompaktnog tkiva i površine zuba postoji parodontalni rascep, koji je kod zdrave osobe širok oko 0,3 do 0,35 mm.

Sindromsku vezu zuba i vilice obezbeđuje parodontum, odnosno zub, koji su viseći parodontalni ligamenti i vaskularizovano tkivo. Za ove ligamente se spaja zubni cement i istovremeno ovaj deo ispunjava parodontalni rascep. Sami parodontalni ligamenti su veoma jaka kolagena vlakna koja se ne cepaju kada ih žvaću zubi, već se glatko skupljaju i rastežu. Ovi ligamenti formiraju četiri vrste vlakana, a to su alveolarna, horizontalna, kosa i apikalna, i bogato su inervisana, a takođe imaju krvne i limfne sudove.

Upala desni ili gingivitis

Desni i ceo viseći zubni sistem najčešće su zahvaćeni inflamatornim oboljenjima. Tu spadaju uobičajeni akutni gingivitis, akutni nekrotizirajući gingivitis, ali i hronični gingivitis. To može imati različite oblike u zavisnosti od osnovnog uzroka, ali i toka bolesti, tako da se radi o nespecificiranom, hiperplastičnom, ulcerativnom, jednostavnom marginalnom ili deskvamativnom hroničnom gingvititisu. Ove upale destruktivno deluju na ceo desni.

Akutni gingvitis može biti klasičan ili izazvan apscesom, sa nekrotizirajućim zapaljenjem i smrću nekih zapaljenih tkiva. Najčešći je, međutim, uobičajen akutni gingivitis, koji nastaje od zubnog plaka punog bakterija. U nekim slučajevima, međutim, virus herpesa takođe može izazvati takvu upalu. Bolest se manifestuje uglavnom groznicom i bolom, a ako se ne leči, zub odumire, a takođe i gangrena zubne pulpe.

Hronični gingvitis je još opasnija i ozbiljnija upala. I u ovom slučaju može biti uzrok u zubnom plaku, ali i, na primer, alergija ili mikrobiotska infekcija u nekim slučajevima. Tipični simptomi su krvarenje desni, crvenilo i, u slučaju dugotrajnog lečenja, oticanje zahvaćenih desni. Međutim, gingivitis je dobro izlečiv ako se rano uhvati i, za razliku od parodontitisa, može se potpuno izlečiti. Važna je i naknadna prevencija dobrom higijenom zuba.

Parodontitis

Druga grupa uobičajenih bolesti desni i parodontalnih bolesti su parodontitis. Oni mogu biti i akutni i hronični, pri čemu svaki oblik ima nekoliko vrsta sličnih bolesti. Primeri su akutni perikoronitis, parodontalni apsces ili parodontalni apsces, od kojih su oba akutna. U hronične oblike bolesti spadaju hronični perikoronitis i hronični opšti parodontitis, nespecifikovani parodontitis, kao i prosti parodontitis.

Najčešći su akutni i hronični parodontitis, odnosno zapaljenje zuba. To je upala u kojoj zapaljenje iz zubne pulpe prolazi kroz koren zuba u zub, što je u suštini područje fibroznih vlakana između korena zuba i alveolarne kosti. Pored toga, u ovom prostoru se nalazi veliki broj nerava i krvnih sudova, pa se tegobe u zubu u većini slučajeva manifestuju neurološkim tegobama. Upala se takođe može dijagnostikovati rendgenskim snimkom i rano lečenje je veoma važno.

U slučaju nedovoljnog lečenja postoji opasnost od daljeg širenja i tada je reč o upali oka. Akutno zapaljenje zuba, ili akutni parodontitis, manifestuje se iznenadnim bolom koji je intenzivan i gotovo kontinuiran. Pored toga, bol je lokalizovan na određenom mestu i oseća se pri dodiru ili tapkanju zahvaćenog zuba. Osim toga, ova upala može biti i gnojna, a onda se oseća kao da zub izlazi iz kreveta. Ponekad osoba može imati temperaturu.

Za razliku od akutnog oblika, hronični parodontitis se manifestuje manje intenzivnim simptomima, ili čak potpuno asimptotično. Ponekad pacijent može doživeti samo nejasan bol u predelu korena. Hronična upala izaziva potpuno uništenje kosti u predelu vrha korena, što se, na primer, reflektuje na rendgenskom snimku granulomom i posvetljenjem u predelu vrha korena. I u ovom slučaju postoji opasnost od upale dalje u kost, dok blaži simptomi povećavaju opasnost.

Parodontoza

Verovatno najteže parodontopatije i bolesti desni je parodontoza. Parodontoza može biti hronična ili juvenilna, koja uglavnom pogađa mlađe generacije, ili agresivna, što je relativno redak i akutni oblik. Bolest počinje zahvatanjem pričvrsnog sistema zuba, odnosno vremenskog perioda kada dolazi do degeneracije i poremećaja, ali nije primarno inflamatorno oboljenje. Kod parodontitisa, tzv patološko deblo desni, odnosno kao kanal oko zuba.

Tu dolazi do infekcije i odatle ide proces uništavanja tkiva. Ova bolest češće pogađa žene i obično počinje u mladosti, iako to ne mogu svi primetiti. Najčešći uzrok je loša higijena zuba, ali pazite, oni koji peru zube i koriste vodu za ispiranje usta još nisu 100 posto bezbedni. Važni su i redovni pregledi, uklanjanje kamenca i plaka, kao i čišćenje međuzubnih prostora.

Najčešći i vidljivi simptom je krvarenje desni pri pranju zuba, ali se ponekad bolest može više manifestovati, na primer, povećanom osetljivošću zuba ili blagim bolom u zubima. Važno je da se sa lečenjem počne na vreme, jer je, uprkos opštem mišljenju, parodontitis moguće makar radikalno ublažiti, a relativno ranim otkrivanjem može se relativno uspešno lečiti. Međutim, ako osoba počne sa lečenjem u trenutku ljuljanja zuba, obično je kasno.

Atrofija i hipertrofija desni

Bolesti koje pogađaju desni uključuju različite vrste uvećanja ili skupljanja desni, pri čemu se desni povlače i vratovi su izloženi. Atrofija desni, takođe nazvana gingvinalna atrofija, može imati nekoliko oblika. To je generalizovana, lokalizovana, postinfektivna ili postoperativna atrofija. Suprotno tome je hipertrofija gingive, koja se ponekad naziva gingvinalna fibromatoza, koja može biti povezana sa nekoliko kasnijih upala.

Hipertrofiju mogu izazvati i neki lekovi, kao što su neki antiepileptički lekovi u prošlosti. Ponekad hipertrofija gingive takođe može biti simptom hiperplazije, hronične bolesti desni. Ukoliko dođe do uvećanja desni, svakako treba što pre posetiti stomatologa koji može da reši problem, posebno ako je reč o subakutnom obliku. Slično tome, stomatolog se obično može baviti atrofijom, kada se desni smanje ili lokalno ili u celini.

Kod atrofije se u početku pojavljuje površinski gingivitis, koji može biti crven i otečen. Kasnije, zapaljenje prodire u dubinu, gde izaziva uništavanje mekih, a kasnije i tvrdih tkiva, a to rezultira smanjenjem zapremine desni, a istovremeno i ukupnog parodoncijuma. Atrofija se ispoljava, na primer, krvarenjem, ne samo pri pranju zuba, već i lošim zadahom, a ponekad čak i asimptotski i tek kada se zub olabavi.

Druge bolesti bezubog alveolarnog grebena i desni

Desni, parodoncijum i alveolarni greben bez zuba utiču i na razne ređe bolesti, bilo da se radi o povredama u vezi sa traumom zuba ili drugim oboljenjima tumorske ili netumorske prirode. Najčešći od njih su hiperplazija iritacije grebena bez zuba, što je uobičajena hiperplazija proteze, ili fibrozni epulis, mršavi (slabi) greben, periferni gigantski ćelijski granulom, piogeni gingivalni granulom ili epulis džinovskih ćelija.

Neke od ovih bolesti utiču i na zubno ležište i ukupan viseći aparat zuba, što može dovesti do sekundarnog oštećenja i oštećenja, ali najviše pogađa desni i alveolarni greben. Međutim, u nekim slučajevima ova tkiva više ne sadrže zube, jer se neke od ovih bolesti odnose samo na bolesti uzrokovane ili povezane sa protezama. Međutim, druge bolesti desni takođe utiču na pune zube.