Artritis: infektivni i neinfektivni artritis, simptomi

Artritis je zapaljensko oboljenje zglobova. Slovo potiče od grčkog arthro, što znači zglob i itis, što je sufiks koji označava upalu. Upala je uzrok oštećenja zglobova, što rezultira neprijatnim simptomima bolesti.

Dakle, uzrok artritisa je upala, a ne degenerativno oštećenje ili habanje zglobova. Ovo se naziva osteoartritis. Artritis je podeljen na infektivni i neinfektivni. Posle toga se razlikuje nekoliko oblika ove bolesti.

Poznati su nam sledeći oblici artritisa:

• osteoartritis
• reumatoidni artritis kao autoimuna bolest
• psorijatični artritis, takođe autoimunski uzročnik
• ankilozirajući spondiloartritis, odnosno Behterevljeva bolest
• juvenilni idiopatski artritis, takođe autoimuni uzročnik
• giht, takođe poznat kao kostobolja i vučac, ima metabolički uzrok
• septički artritis, zarazno zapaljenje zgloba
• reaktivni artritis je zapaljenje zgloba nakon druge infekcije u telu (reumatoidni artritis, na primer posle tonzilitisa)
• Artritis borelije se javlja nakon uboda krpelja kao komplikacija Lajmske bolesti

Druga metoda deli artritis prema tome da li je zahvaćen jedan ili više zglobova. Tehnički se nazivaju monoartritis, bolest jednog zgloba i poliartritis. Druga je oznaka za zahvaćanje nekoliko zglobova.

Zatim, artritis se može klasifikovati prema tome koji je zglob oštećen, i to:

• koksitis, zapaljenje zgloba kuka
• gonitis, upala zgloba kolena
• omartritis, zapaljenje zgloba ramena

Neinfektivni artritis

Neinfektivni artritis je upala zgloba koja može biti uzrokovana autoimunim procesima, značikada imunološki sistem napada sopstveno tkivo iz patoloških razloga. U ovom slučaju, meka tkiva, poput mišića, tetiva, hrskavice, a samim tim i zglobova.

Jedna od autoimunih bolesti je reumatoidni artritis, poznat kaoreuma. Slično je i sa psorijatičnim artritisom. Kod dece, ovo je oblik koji se naziva juvenilni idiopatski artritis. Neinfektivni artritis uključuje Behterevljevu bolest.

Giht je takođe bolest koja pogađa zglobove. To je jedna od neinfektivnih bolesti. Dakle, neinfektivna upala je ona koju ne izaziva strani patogen, tj. neka infekcija, bilo da je to bakterija ili virus.

Više informacija o gihtu nalazi se u ovom članku.

Osteoartritis

Ovaj najčešći oblik artritisa koji pogađa sve slobodno pokretne zglobove.

Na primer: kolena, zglobovi kuka, zglobovi prstiju i ručni zglob. Tačan uzrok nije potpuno razumljiv ali preopterećenje, genetska predispozicija ili starost imaju negativan efekat.

Najčešće se javlja u starosti, posle 65. godine.

Faktori rizika za osteoartritis:

• starost od 40. godine
• porodična istorija, odnosno pojava
• genetska predispozicija
• prekomerna težina, gojaznost
• preopterećenje zglobova, kao što je teniski lakat
• povreda zgloba
• češće kod žena u postmenopauzi
• kod muškaraca mlađih od 45 godina učestalost je češća

Reumatoidni artritis

Reumatizam je autoimuna sistemska zapaljenska bolest.

Utiče na meke strukture kao što su mišići, tetive i zglobovi. Češći je kod žena. Starosna kategorija na koju utiče je relativno široka, od 30. do 60. godine života.

Teški oblici bolesti pogađaju oči, pluća, krvne sudove i srce.

Pročitajte takođe: Reumatoidni artritis.

Psorijatični artritis

Skraćenica PSA ili psorijatična artropatija. Takođe autoimuna bolest koja je hronična i javlja se kod osoba sa psorijazom, a to je oko 40 posto slučajeva.

Utiče na žene kao i na muškarce.

Juvenilni idiopatski artritis

Oznaka juvenilni ukazuje na to da bolest se tiče dečijeg uzrasta. Bolesti maloletnika su one koje su nastale pre 16. godine života. Inače, to bi se moglo opisati kao dečiji idiopatski artritis.

Juvenilni = maloletnik, nezreo.

Reč idiopatski dalje objašnjava da tačan uzrok nije poznat, ali u osnovi je to autoimuna bolest koja je hronična i koja je uključena u oštećenje zglobova i invaliditet.

Infektivni oblici artritisa

Što se tiče zaraznih oblika artritisa, upale mogu izazvati streptokokne ili virusne bakterije. A to su razne virusne bolesti, poput virusa herpesa ili virusa hepatitisa B. Infekcija može ući u zglob kroz otvorenu ranu ili iz okoline, na primer kroz krvotok.

Reumatoidni artritis ima slično ime kao i reumatska forma bolesti, međutim, bolesti su različite, posebno u pogledu uzroka. Okidač je prethodna bakterijska infekcija u telu. Inače, ovi artritisi se takođe nazivaju reaktivnim.

Oni se klasifikuju kao ona upala zglobova koja direktno utiču na zglob, odnosno septički artritis. Ali i upale koje su nastale kao rezultat infekcije u drugom delu tela, na primer komplikacije sa tonzilitisom ili Lajmska bolest.

Uzrok bolesti zglobova u ovom slučaju je zapaljenje. Ovo može biti uzrokovano neinfektivnim ili infektivnim putem. Kod artritisa, faktor rizika je takođe:

• naslednost
• genetska predispozicija
• hormonalni poremećaji
• loš način života
• prekomerno mentalno opterećenje, odnosno stres
• alergija
• česte infekcije, bilo bakterijske ili virusne
• slabljenje imuniteta
• dijabetes
• uzimanje nekih lekova, kao što su kortikosteroidi (za astmu)
• karcinom

Upala se može javiti i zbog prekomernog fizičkog napora ili kod starijih osoba. Ponekad postoje poteškoće kod ljudi sa prekomernom težinom, ali to nije uvek direktno potvrđeni uzročnik.

Kod infektivnog artritisa postoje infekcije visokog rizika koje se mogu proširiti na zglobove, iako potiču iz drugog dela tela.

To je, na primer, tonzilitis i razne herpesne infekcije. Tipična zarazna bolest koja ima zajedničku komplikaciju zglobova je Lajmska bolest. Bolest uzrokuju insekti, najčešće krpelji.

Za razliku od osteoartritisa, koji je takođe bolest mišićno-koštanog sistema i zglobova, artritis ne degeneriše sam zglob, pa čovek manifestacije i simptome doživljava samo na osnovu zapaljenskih procesa u zglobu, a ne na osnovu njegovog uništavanja ili degeneracije.

Najčešće manifestacije artritisa su bolovi u zglobovima, koji su obično praćeni otokom i ukočenošću.

Kod reumatoidnog artritisa takođe se javlja jutarnja ukočenost koja tokom dana popušta. Ponekad su prisutni napadi prekomernog bola.

Simptomi zapaljenog procesa takođe uključuju crvenilo kože iznad zgloba i povećanu telesnu temperaturu. Osoba sa artritisom ima problema i poremećaje hoda, poremećaje kretanja zglobova kao rezultat bolesti.

Ponekad reumatoidni artritis ili giht mogu prouzrokovati blage deformacije. Umor se takođe javlja prirodno, a u izuzetnim slučajevima i groznica.

U tabeli su navedeni najčešći uzroci artritisa i njihove manifestacije

Dijagnoza se zasniva na simptomima, a samim tim i na anamnezi.

Bolovi i otok u zglobovima i drugi pridruženi simptomi mogu dovesti do konačne dijagnoze. Za dijagnozu reumatoidnog artritisa je najvažniji detaljan pregled stručnog reumatologa.

U dijagnozi sarađuje lekar opšte prakse, reumatolog ili ortoped. Posle toga, drugi specijalisti, u zavisnosti od osnovnog uzroka i komplikacija.

Kao što se može videti u tabeli, različiti oblici artritisa takođe imaju različite uzroke. Simptomi i njihov početak su takođe malo različiti. Ako je artritis usled autoimunog procesa, dijagnoza osnovnog uzroka može biti teža.

Kod artritisa izazvanog infekcijom u drugom delu tela, takođe je važno znati osnovni uzrok. Na osnovu tačne dijagnoze tada se bira odgovarajući tretman. Tretman je individualni kod svake vrste artritisa.

Dijagnostika takođe uključuje laboratorijski analize krvi.

Lekar će uraditi krvnu sliku ili serološki pregled krvi, kao i vađenje krvi ili zglobne tečnosti. Prati se stopa reakcije tela na upale, kao i razne druge komponente koje mogu da sugerišu nešto o određenom obliku artritisa.

Takođe se vrši rentgenski snimak. To je zbog mogućih deformacija i zapažanja promena u zglobu i okolini. U slučaju potrebe pregled se može dopuniti sa CT i MRI pregledom. Povezane komplikacije i poteškoće na drugim sistemima tela istražuje specijalista. Na primer, oftalmolog, kardiolog, hirurg.

Naravno, tok bolesti zavisi i od vrste artritisa. Kod reumatoidnog artritisa, to može biti prvo jutarnja ukočenost zglobova ili ukočenost tokom neaktivnosti. Jutarnja ukočenost može trajati više od sat vremena.

Tako je i sa bolovima. Možda će reagovati na vežbe zagrevanja. Olakšavaju se kretanjem. U suprotnoj situaciji bolovi se pojačavaju pokretom. Ova vrsta bolova je prisutna kod septičnog artritisa.

Karakteristični bol, koji takođe određuje reumatoidni artritis, nalazi se u predelu malih zglobova prstiju na rukama i nogama, zglobovima, laktovima i kolenama. Kod juvenilnog artritisa prvo se javlja poremećaj funkcije zglobova, kasnije bol, a zatim otok.

Oticanje je obično prisutno bez obzira na osnovni uzrok. Na primer, kod psorijatičnog artritisa obično pogađa celo područje prsta i ne samo područje oko zgloba, kao što je obično slučaj sa infektivnom upalom.

Posle toga, kožne manifestacije se često javljaju kod artritisa. Na koži je moguće uočiti crvenilo u predelu pogođenog zgloba, ali i lokalni porast temperature. Lošija opcija su oštećenja kože ili druge promene, poput zadebljanja.

Zglob se možda neće oštetiti u ranoj fazi. Dugoročne poteškoće, po pravilu, uzrokuju i njegove deformacije. Kod reumatoidnog artritisa i Behterevljeve bolesti, poslednje faze karakterišu ozbiljne promene u zglobovima i smanjenu pokretljivost.

Lokalni simptomi se javljaju zajedno sa opštim simptomima. Prvo se može javiti manja produktivnost, umor i povećana telesna temperatura. Infektivni artritis je obično uzrok groznice. Mogu da budu povezani sa osećajem mučnine.

Kao rezultat dugotrajne perzistencije (povrat) ovih bolesti dolazi do oštećenja drugih telesnih sistema. Na primer, oštećenje očiju je često, posebno kod neinfektivnog artritisa, kardiovaskularne komplikacije, problem sa respiratornim sistemom ili probavne smetnje.