Afte: Šta je njihov uzrok? Kako se ispoljavaju? + Šta pomaže

Afte: Šta je njihov uzrok? Kako se ispoljavaju? + Šta pomaže
Foto izvor: Getty images

Afte spadaju među najčešće upale oralne sluzokože. One pogađaju oko 20% stanovništva, i to decu i odrasle. Kod nekoga se formiraju samo jednom, a kod drugih se neprestano ponavljaju tokom života. Uzrok njihovog nastanka još nije u potpunosti razjašnjen.

Usna šupljina, kao i drugi delovi našeg tela, mogu biti pogođeni raznim bolestima. Oni imaju različite razloge zašto nastaju.

Najčešći uzroci ovih bolesti su:

  • virusi
  • bakterije
  • pečurke
  • alergija
  • hormonalni
  • kao posledica sistemske bolesti
  • genetska predispozicija
  • mentalni poremećaji
  • onkološke bolesti

Oni utiču na različite delove kao što su usne, sama oralna sluzokoža, desni, zubi, jezik ili pljuvačne žlezde. Oni se ispoljavaju na različite načine kao što su crvenilo, otok ili bol. Bol može pogoršati hranu, govor ili potrajati bez iritirajućih faktora.

Afte su upravo najčešći problemi u oblasti oko usta i u ustima. One pogađaju čak 20% stanovništva.

Zašto nastaju afte?

Afte se stručno nazivaju rekurentni aftozni stomatitis. Uzrok i danas nije u potpunosti razjašnjen. Uglavnom pogađa mlade ljude, ali se javljaju i u bilo kom uzrastu.

U prošlosti se razmatralo o dejstvu mikroorganizama, virusa. Ali ni ova veza nije potvrđena.

Navode se pretpostavljeni uzroci njihovog nastanka:

  • genetska predispozicija 
    • povezana sa HLA antigenima
  • kod trećine ljudi se potvrđuje porodična istorija
  • nedostatak vitamina B12
  • nedostatak gvožđa
  • nedostatak folne kiseline
  • povezanost sa stanjima i bolestima kao što su:
    • celijakija
    • Kronova bolest
    • drugi poremećaji digestivnog trakta, kao što je sindrom iritabilnog creva ili inflamatorna bolest creva
    • gastritis
    • bolest peptičkog ulkusa (čir)
  • alergija na određenu hranu
  • perniciozna anemija
  • smanjena odbrambena snaga organizma, odnosno imunitet
  • hormonske promene kod žena povezane sa menstrualnim ciklusom
  • pušenje i posebno period prestanka pušenja
  • stres
  • i stanja nakon povrede, kao što su loše tehnike čišćenja zuba

Tok aftozne inflamacije pogoršava nedovoljna oralna higijena. Pošto je zapaljenje inficirano mikroorganizmima.

Šta su afte i kako se dele?

Afte su mali plikovi prekriveni bledom do sivom membranom (opnom). Ova opna često puca i formira se mali čir. Njegovo dno je nešto ispod nivoa okolne zdrave sluzokože.

Čir ima oštro ograničene ivice na kojima je sluznica crvenkasta. Afte se mogu javiti pojedinačno ili u većim grupama. Afte se zatim dele prema veličini.

Afre su podeljene u tri glavne grupe:

  • male afte, stručno takođe male, stomatitis aphtosa minor ili Mikuličevi čirevi
  • velike afte, velike ili čak stomatitis aphtosa major, ili Sutonovi čirevi
  • herpertiformni tipovi

Tabela prikazuje klasifikaciju i opis aftoznih upala

Vrsta Male afte Velike afte Herpetiformne afte
Veličina do 4 mm u proseku 1 cm
retko i veličina 3 cm
manji čirevi, podsećaju na herpetičnu upalu
Broj do 6 komada do 6 komada i do 100 čireva
Učestalost najčešće
80 %
približno 10 % do 10 %
Starost i pol detinjstvo, odraslo doba detinjstvo, odraslo doba mladi odrasli a u većini slučajeva žene
Mesto osnova bukalne sluzokože usana
meko područje u ustima ređe:
gingivalni i gornji deo jezika, odnosno njegov zadnji deo, leđni deo
bilo gde najčešće:
usne
jezik
bukalna sluzokoža 
meko područje
najčešće jezik, njegova dolnja oblast
Dužina do 10 dana približno mesec dana približno mesec dana
Intenzitet poteškoća umerena
minimalne poteškoće
veći intenzitet
mogu ostaviti ožiljke
često se ponavljaju - rekurentne
intenzivno bolni čirevi se često spajaju podseća na herpes, ali nema virusne infekcije

Bukalni, odnosno anatomski facijalni. Bukalna sluzokoža je prema tome sluzokoža lica.

Afte u ustima mogu biti ispod jezika, ali i na njemu ili na desnima

Prva i najčešća grupa su male afte. Imaju blagi tok, iako je neprijatan i sa bolom. Obično nestaju u roku od 10 dana. Može da ga komplikuje niski nivo oralne higijene i infekcija mirkoorganizmima.

Javljaju se uglavnom na sluzokoži obraza i na dnu usta. Osnova usta je područje ispod jezika. U manjoj meri mogu da se pojave na desnim i na gornjem delu jezika. Područje je pogođeno samo u njegovom mekom delu.

Drugo, velike afte se mogu pojaviti na ovim mestima praktično bilo gde u ustima. Njihov tok karakteriše veći intenzitet i duže vreme javljanja. Karakteriše ih i sklonost ka recidivu, odnosno ponavljanju.

Treća grupa podseća na herpesnu infekciju, zbog čega je i dobila ime. Herpetiformne afte karakteriše veličina od oko 3 mm. Broj čireva je veći. Čir, ili ulceracija, seže dublje.

Iako je ovaj oblik sličan herpesnoj infekciji, prisustvo herpes virusa nije dokazano.

Najčešće se javljaju na dnu jezika. Imaju visok intenzitet bola. Iako su rane male, često se spajaju. Lečenje može trajati do mesec dana i često se ponavlja.

Kod njih je važno razlikovati da li je zaista reč o afti ili je uzrok neke druge bolesti. Primer bi bila herpesna upala grla ili druga herpesna infekcija u usnoj duplji.

Često se javljaju kod dece i mladih

Najviše pogođena populacija su deca, adolescenti i mladi odrasli. Isto je kod žena kao i kod muškaraca, najviše pogađa ljude od 11 do 35 godina.

Za ženski pol su najzastupljenije upravo herpetiformni ulceri.

Naravno, afte se javljaju i u odraslom dobu.

Kod trudnica i kod hormonalnih promena

One takođe mogu smetati budućim majkama. I to uopšte nije izolovana pojava. Trudnoća je izuzetno teško stanje za žensko telo.

Telo majke hrani fetus, a smanjenje gvožđa ili folne kiseline je preduslov za nastanak aftozne upale. Drugi uzrok može biti oslabljen imuni sistem. Imuni sistem je pogođen trudnoćom. Međutim, one nemaju negativan uticaj na trudnoću.

Afte i trudnoća
Afte mogu da pogode i trudnice. Foto izvor: Getty images

Poboljšanjem svog načina života ili ishrane, trudnica može sprečiti pojavu afti. Veoma je važno unositi hranu bogatu vitaminima i mineralima. Povrće, voće i namirnice koje snabdevaju telo vitaminima B kompleksa, folnom kiselinom ili gvožđem.

Čak i tokom trudnoće, afte se mogu lečiti lokalnim dezinfekcionim sredstvima. Što bi trebalo da spreči njihovu kasniju infekciju.

Morbus Behcet

Je bolest čiji je uzrok nepoznat. Preduslov može biti genetska predispozicija, autoimuna bolest ili virusna infekcija. Moguća je međusobna kombinacija. Može se javiti i porodično.

Ispoljavanje je trijada siptoma, i to:

  1. brojne afte u ustima
  2. aftozni ulceri u genitalnom području
  3. hipopionirit - poremećaj oka

Bolest je retka i uglavnom pogađa stanovništvo u delovima sveta kao što su Japan, Kina, Koreja, Turska, Tunis. Najčešće počinje u 20. do 35. godini života, posebno kod muškaraca.

Manifestacija je pojava afti u ustima i na genitalijama. Kod muškaraca uglavnom na skrotumu, odnosno testisu. Ređe na penisu. Kod žena su pogođene usne.

Bolest utiče na oba oka. U većini, do tri godine od početka bolesti.

Nakon toga, negativno utiče i na druge organske sisteme. A to je na primer koža, krvni sudovi, neurološki i digestivni sistem ili zglobovi.

Da li je moguć prenos afte?

Kod afti se ne očekuje infektivni uzrok. Dakle ne. Afte nisu zarazna bolest.

Međutim, infekcija mirkoorganizmom može biti komplikacija aftozne inflamacije. Zbog toga je oralna higijena još važnija u trenutku nastanka.

Kako ih sprečiti?

Treba obezbediti adekvatnu oralnu higijenu. Kod pranja zuba potrebno je koristiti odgovarajuću četkicu za zube i tehniku čišćenja.  

Takođe porčitajte:
Kako odabrati odgovarajuću četkicu za zube?
Kako imati zdrave zube

Afte se najčešće javljaju kod dece i stoga se mora voditi računa o prevenciji. Mehanička oštećenja se sprečavaju pravilnom tehnikom koju dete treba da nauči.

Stomatološka mašinica takođe može izazvati mehanička oštećenja.

Ukoliko je pojava afti hipovitaminoza, odnosno nedostatak vitamina ili minerala, treba ih dopuniti u vidu odgovarajuće dijete ili dodataka ishrani i jačanja imuniteta.

Afte nakon injekcije kod zubara
Pojava aftoznih čireva je česta nakon stomatoloških zahvata. Foto izvor: Getty images

Kako ih se otarasiti? Najbolji tretman leči uzroke

Uglavnom afte nestaju same nakon nekog vremena. Ako se javljaju duže vreme ili se ponavljaju, potrebno je potražiti stručnu pomoć. Lekar opšte prakse vas može uputiti kod stomatologa.

Dijagnoza je važna. Ona se zasniva na anamnezi i kliničkoj slici.

Veoma je važna diferencijalna dijagnoza, odnosno isključivanje drugog uzroka. Koriste se i uzimanje krvi i laboratorijski testovi. I to krvna slika ili analiza minerala, vitamina ili antitela, čak i biopsija.

U slučaju težeg toka potrebno je uraditi i neke preglede, kao što su alergološki, imunološki, genetski ili mikrobiološki pregledi.

Lečenje je uglavnom lokalno i simptomatsko, odnosno ublažavaju se simptomi.

Daje se oralni anestetik, koji umrtvljuje usnu duplju i ublažava bol ili lekove protiv bolova - analgetike. Pomažu vitaminski preparati, razne masti, gelovi, rastvori ili neke vrste čaja.

Afte se mogu tretitrati lokalnim dezinfekcionim sredstvom. Ako je potrebno, antibiotici, ako su inficirane bakterijama kao što je streptokok.

Ali najvažnije je fokusirati se na poznati uzrok koji je mogao izazvati aftozne čireve.

A kod afta je to složenije. Jer njihov uzrok možda nije očigledan.

Poznati uzroci uključuju na primer:

  • traumatske povrede u usnoj duplji
    • četkicom za zube
    • mašinicom
    • injekcijom kod zubara
    • ugriz unutrašnje strane usne
    • ugriz za jezik
  • nedostatak minerala i vitamina
    • gvožđa
    • vitamina B6
    • folne kiseline, odnosno vitamin B9
    • vitamina B12
  • alergije na hranu - kao što su jabuke, kruške, grašak ili šargarepa.

Ne mora da se završi sa aftama, može samo da počinje

Potcenjivanje afte znači ignorisanje ne samo samog simptoma i ispoljavanja, već ignorisanje samog uzroka.

Afte se ponekad vrlo lako mogu zameniti sa nekim veoma teškim oboljenjima usne duplje. Ili im mogu prethoditi ako su one njihov prvi i upozoravajući znak. 

Nažalost, nisu u pitanju samo bolesti usta, jer su afte i signal bolesti imunološke prirode, bolesti infektivnog porekla i nekih sistemskih bolesti.

Zbog toga je idealno posetiti lekare čim se pojave afte. Bilo da je lekar opšte prakse, zubar, stomatolog ili imunolog.

Na prvom mestu preporučuje se fokusiranje na prevenciju u kontekstu oralne higijene što podrazumeva, na primer, uklanjanje zubnog plaka i kamenca, koji mogu biti gljivice mikroorganizama.

Deca takođe treba da izbegavaju žvakanje, začine i iritirajuću hranu.

Kako razlikovati afte od belog premaza na jeziku

fpodeli na Fejsbuku

Zanimljivi izvori informacija

Svrha portala i sadržaja nije da zameni stručni ispit. Sadržaj je samo u informativne i neobavezujuće svrhe, a ne u savetodavne svrhe. U slučaju zdravstvenih problema preporučujemo da potražite stručnu pomoć, posetite ili kontaktirate lekara ili farmaceuta.