Šta je osteoartritis, koji su njegovi uzroci, simptomi i stepeni i kako ga zaustaviti

Osteoartritis, takođe osteoartroza, je najčešća bolest koja pogađa zglobove. A takođe je i najčešći uzrok koji primorava osobu da potraži stručnu pomoć.

Širom sveta 3,6% stanovništva pati od ove bolesti. U dobi starijoj od 65 godina promene u rendgenskim pregledima su prisutne i do 60 procenata. Bolest pogađa podjednako i muškarce i žene.

Svetska zdravstvena organizacija navodi, da je artroza 4. najčešći uzrok nesposobnosti za rad kod žena i 8. po učestalosti kod muškaraca.

Smatralo se, da je artroza nastala usled starenja i degeneracije usled habanja zglobova.

Međutim, ova izjava nije tačna. Nekoliko faktora je uključeno u razvoj bolesti. To su, na primer, genetski, metabolički, biohemijski, biomehanički faktori. Kao rezultat, pojavljuje se proces upale i, u nastavku, čitav niz zahvaćanja zgloba i okolnih struktura.

Šta je hrskavica?

Hrskavica je vezivno tkivo. Snažna je, ali fleksibilna. Sastoji se od ćelija, odnosno hondrocita. Hondrociti naknadno proizvode komponente međućelijske mase. Cela je pokrivena perihondrijom, koja je tanka vlaknasta ovojnica.

Perihondrijum se snabdeva krvnim sudovima koji dovode hranljive materije. Inače, sama hrskavica ne sadrži krvne sudove.

Unutrašnja struktura hrskavice raspoređena je u hondrone. Hondron se sastoji od hondrocita, a oko njih je međućelijska tečnost i sitna vlakna koja dodaju snagu.

Hrskavica je ili ćelijska, hijalinska, elastična ili ligamentna. Hijalinski tip je zastupljen u zglobovima. Ovde služi kao amortizer, što osigurava njenu snagu i fleksibilnost. Površina hrskavice je klizava, što pozitivno utiče na trenje.

Osteoartritis = oštećenje hrskavice

Osteoartritis karakteriše oštećenje hrskavice, smanjivanjem njenog kvaliteta i sužavanjem. Degradacija u obliku erozije proteže se od površine do dubljih struktura.

Ovaj proces prekida rezultira započinjanjem novih procesa formiranja, kao i remodelacije (promenom oblika) perifernog dela kosti.

Posle toga su pogođene i zglobne površine i kosti u predelu ispod hrskavice. Pored toga, oštećenje takođe utiče na ligamente, celokupnu zglobnu kapsulu i okolne mišiće. Na kraju, ove promene dovode do oštećenja zglobova.

Oštećenje osteoartroze utiče na:

• hrskavicu zgloba:
  • koja onda defibrira
  • prečnik joj se sužava
  • na njenoj površini nastaju pukotine
• kost
  • formiranje osteofita, odnosno izrasline
  • u predelu ispod hrskavice, subhondralnog dela, javlja se subhondralna skleroza
• zglobnu kapsulu
• mišiće
• ligamente
• zglobni prostor se sužava
• povećana proizvodnja zglobne tečnosti (sinovijalne tečnosti)

Osteoartritis se deli na primarni i sekundarni. U primarnom osteoartritisu razlog oštećenja nije u potpunosti shvaćen.

Sekundarni tip ima poznati uzrok, koja može biti prouzrokovana unutrašnjim faktorima, ali i spoljnim uticajima. Pojava sekundarnog osteoartritisa uslovljena je, dakle, drugom bolešću ili povredom ili urođenim malformacijama. Bolesti koje uzrokuju osteoartritis uključuju, na primer, giht, dijabetes, pa čak i artritis.

SAVET: Informacije o upalnom oštećenju zglobova u članku o artritisu.

Hrskavica u zglobu se ne snabdeva krvlju, već samo iz okolne tečnosti. Ovo takođe utiče na njenu regeneraciju, koja se ne dešava. To znači da jednom oštećena hrskavica više neće zarastati. Kada se hrskavica ošteti i izgubi, kosti jedna na drugoj se troše.

Oštećenje je naknadno rezultat poremećene funkcije zgloba, odnosno ograničenja u kretanju i bolu. Artroza može uticati na zglob kod 30-godišnje osobe. I uglavnom oštećuje male zglobove i zglobove koji su odgovorni za nošenje telesne težine.

Sledeći nazivi, opšte poznati javnosti, označavaju invalidnost zgloba a to su:

• koksartroza - koja označava poremećaj zgloba kuka
• gonartroza - kada osteoartritis pogađa koleno
• nodalni osteoartritis - utiče na male zglobove prstiju
• spondilartroza kod oštećenja međupršljenskih (intervertebralnih) zglobova, odnosno kičme

Osteoartritis ne pogađa sve zglobove odjednom.

Može uticati samo na jedan zglob. Nekome pogađa male zglobove u rukama i nogama. Pak, kod drugomg su to veliki zglobovi, poput kolena ili kuka. Kod muškaraca je to uglavnom koleno, a kod žena posebno kuk, ili se razvija postepeno na nekoliko zglobova.

Prema broju zahvaćenih zglobova, deli se i na:

• generalizovani - polarikularni oblik, kada pogađa najmanje 3 zgloba ili zglobne grupe
• oligoartikularni - za manje od tri
• monoartikularni, lokalizovani - ako je pogođen samo jedan zglob

Osteoartritis je uzrokovan pokretanjem kaskade, što rezultira degeneracijom zgloba, odnosno njegove hrskavice (oštećenje i gubitak hrskavice, njena svojstva), kosti, zglobne kapsule, susednih mišića i drugih mekih tkiva.

Uzrok primarnog osteoartritisa nije u potpunosti objašnjen.

Uzrok sekundarnog osteoartritisa je dobro poznat.

Može se zasnivati na drugoj bolesti, metaboličkom, endokrinom, hormonalnom poremećaju, upali kao i povredi. Takođe može biti uzrokovano pogrešnim anatomskim položajem kao i u slučaju hipermobilnosti zgloba ili čak različitih dužina kostiju donjih udova, što je problem posebno prilikom hodanja.

Faktori rizika koji utiču na razvoj osteoartritisa uključuju:

• starost
• genetski faktori
• naslednost
• pol, uglavnom koksartroza kod žena, gonartroza kod muškaraca
• urođene malformacije
• inflamatorne bolesti zglobova
  • reumatoidni artritis
  • septički artritis
• metabolički uzroci
  • dijabetes
• giht
• endokrine bolesti
• gojaznost
• hipertenzija
• hormonalni faktori
  • kod žena i broj trudnoća
• pušenje
• povreda
• anatomski položaj, aksijalni položaj zglobova, hipermobilnost, skraćivanje udova
• loša navika kretanja, biomehanički uzrok
• nedostatak fizičke aktivnosti
• prekomerno opterećenje, bilo da se radi o poslu ili fizičkoj aktivnosti, sportu
• mišićna snaga

Degenerativni događaj čiji je rezultat postepena erozija hrskavice, poremećaj njene površine i pukotine u strukturi. To rezultira oštećenom funkcijom hrskavice kao prigušivača i ležaja zgloba.

Ovo je povezano sa stvaranjem izbočina kostiju, povećanim stvaranjem intraartikularne tečnosti i time povećanim pritiskom unutar zgloba. Oštećenje kosti ispod zglobne hrskavice, poremećaj okolnih mekih tkiva, poput ligamenata ili mišića. Rezultat je disfunkcija zglobova, bol i druge poteškoće.

Sa stanovišta etiologije (porekla) deli se na:

1. primarnu
2. sekundarnu
   1. metaboličke bolesti
      • ohronoza, akromegalija, hemohromatoza
   2. anatomske promene u zglobovima 
      • zglobna displazija, hipermobilni sindrom, nejednaka dužina udova
   3. povrede - oštećenje zgloba usled preloma i drugih trauma
   4. inflamatorna artropatija
      • septički artritis, reumatična bolest

Ove strukturne promene na hrskavicama i drugim delovima su uzrok disfunkcije zglobova. Funkcija zgloba je uglavnom deo stvaranja pokreta. A neuspeh znači ograničenje kretanja. Posle toga nastaje bol.

Pored ova dva glavna simptoma, postoje i druge, povezane poteškoće. Sam poremećaj kretanja ima svoj tipičan tok. Karakteristično je ukočenost zglobova tokom neaktivnosti. Ovo je naročito slučaj ujutru, dok ukočenost zgloba može potrajati 15-30 minuta da se pomeri.

Ograničenje pokretljivosti zglobova je ozbiljnije.

Naravno, to zavisi od stepena degeneracije i oštećenja zglobova. Slično tome, bol zavisi od obima. U početku može biti naporna. Kao i ujutru i posle neaktivnosti. Bol u mirovanju ukazuje na ozbiljno oštećenje zglobova.

U kasnijoj fazi mogu se čuti različiti zvukovi dok se krećete. Dolaze iz zgloba radi povećanog trenja preklapajućih kostiju. Manifestacija je škripanje ili pucketanje, podseća na zvuk peska u zglobu.

Novo formiranje kosti rezultira raznim izbočinama i izraslinama kostiju. Tehnički se nazivaju osteofiti. Njihov rast je dugoročan. Oni su uzrok pogoršanja funkcije pogođenog zgloba, bola ili utrnulosti i deformacije zgloba.

Simptomi osteoartritisa uključuju:

• ograničenje funkcije zgloba, ovo se može manifestovati kao zakrivljenost
• ukočenost zglobova nakon neaktivnosti, posebno ujutru nakon buđenja
• ograničenje kretanja do gubitka pokretljivosti zglobova
• bol
  • početni bol nakon neaktivnosti
  • bol u naporu
  • bol tokom pasivnog kretanja
  • u kasnoj fazi takođe bol u mirovanju, noćni bol
  • bol takođe može pogoršati položaj udova, vremenske prilike
• osećaj utrnuća
• škripanje, pucketanje, kao da pesak u zglobu
• deformacija zgloba
• otok u zglobnom području
• lokalni porast temperature kože
• crvenilo kože na zglobu
• u kasnim fazama je pogođen i mišić, što sekundarno doprinosi bolu
  • slabost mišića, atrofija mišića
  • njegovo skraćivanje
• skraćivanje ekstremiteta, praćeno oštećenjem mišića
• nestabilnost zglobova

Dijagnoza osteoartritisa postavlja se na osnovu anamneze uzete od pogođene osobe i kliničke slike. Posle toga se vrši fizički pregled.

Doktor, obično ortoped, tokom kliničkog pregleda procenjuje:

• funkcionalno stanje zgloba
• opseg pokreta
• ukočenost
• bolnost
• deformacija
• otok, temperatura i boja kože

Važno je isključenje reumatoidnog artritisa i druge bolesti. Laboratorijski testovi krvi (reumatska bolest, psorijaza, DNK) mogu se odabrati da bi se isključila druga dijagnoza. Posle toga su važne slikovne metode kao što su rendgen, USG, scintigrafija, CT ili MRI. Stepen osteoartritisa podeljen je u četiri faze nakon procene rendgenskih nalaza.

Tabela prikazuje 4 faze prema rendgenskom nalazu:

Artroskopija može biti naznačena iz drugog razloga, a pored nje može se naći i sekundarni nalaz. A to će oštetiti hrskavicu. Kao i kod bilo koje druge bolesti, rana dijagnoza je važna i za osteoartritis. Nakon rane dijagnoze, započinje lečenje radi smanjenja manifestacija i komplikacija bolesti.

Degenerativne promene, upale, obnavljanje i nova formacija postepeno utiču na hrskavicu koja se skuplja, gubi sjaj, strukturu. To zauzvrat negativno utiče na životnu sredinu. Pored toga, osteoartritis utiče na sve ostale zglobne strukture.

Prvi simptom je započinjanje bolova u zglobovima. Bol se smanjuje nakon pokreta, čak se potpuno stišava. Bol u vežbanju se javlja kasnije. Kasnu fazu obeležavaju bolovi u mirovanju, posebno noćni.

Bol se pogoršava naporima, neodgovarajućim položajem udova. Vreme može značajno uticati na to. Ukočenost zglobova nakon neaktivnosti je povezana, posebno ujutru. Obično traje 10-15 minuta, čak i pola sata.

U kasnijoj fazi se menja oblik zgloba, prisutne su razne deformacije i položaj kostiju. Opseg pokreta je smanjen, a rezultat je smanjenje ili čak gubitak sposobnosti kretanja. U poslednjoj fazi čuju se škripanje i pucketanje. Dotični ljudi to takođe opisuju kao da se pesak oseća u zglobu.

Oticanje, crvenilo i groznica kože javljaju se lokalno. Bolest takođe pogađa mišiće i druga meka tkiva. To rezultira nestabilnošću zgloba. Mišići slabe, ud se može skratiti.