Bolesti uha, grla i nosa

Bolesti uha, grla i nosa utiču kako na funkciju tako i na pojedinačna tkiva ovih delova glave, i mogu se kretati od akutnih i hroničnih upala, preko raka, preko raznih vrsta cista, polipa, čireva ili apscesa, do patogenih urođenih ili dobijenih , koji izazivaju deformacije tkiva i takođe ugrožavaju funkcionalnost pojedinih organa ili njihovih delova. Ove bolesti se najčešće leče hirurški ili u ORL klinikama.

Više bolesti ušiju, usne duplje i grla se prepliću, a u nekim slučajevima, na primer, upale iz usne duplje mogu da se prenesu na grlo, moguće i na uši, ili obrnuto. Slično, razne ciste ili tumori mogu da rastu kroz tkiva više delova usne duplje i da izazovu različite probleme. Neke bolesti su takođe povezane sa digestivnim ili respiratornim sistemom, ili neurološkim ili vaskularnim poremećajima i bolestima.

U većini slučajeva ove bolesti nisu direktno opasne po život, ali neki karcinomi, posebno u usnoj duplji, mogu ući i u larinks i izazvati oštećenje respiratorne funkcije. Međutim, većina bolesti se veoma dobro leči ambulantno, a to su uobičajene upale koje se leče lokalno i konzervativno. Takođe, simptomi povezani sa ovim bolestima u ustima, ušima ili grlu ponekad mogu biti povezani sa ukupnim stanjem tela, kao što je nivo vitamina.

Struktura grla

Grlo je prednji deo vrata, koji je kapija za larinks i farinks. Dok je larinks usmeren ka disajnim putevima, ždrelo je deo digestivnog trakta. Grlo je prekriveno sluzokožom i njegove najvažnije komponente su bademi koji formiraju tzv. Valdajerov limfni luk, koji ima važnu imunološku funkciju u zaštiti gornjih disajnih puteva i gornjeg dela larinksa, gde se nalaze glasne žice, koji je ljudski fonetski organ koji se koristi za proizvodnju zvuka i glasa i kontroliše se ljudskom voljom

Glasne žice se nalaze u larinksu i predstavljaju organ koji se sastoji od mišića glasnih žica, glasnih žica i vokalnih nabora. Zahvaljujući kretanju glasnih nabora i hrskavice, moguće je emitovati zvukove i tonove kroz vazduh koji struji kroz prorez u glasnim žicama. Pošto delovi glasnih žica kontrolišu poprečno-prugaste mišiće, može se slobodno odrediti ton glasa. Ton zatim prolazi kroz gornje šupljine, kao što su usna duplja, grkljan, larinks, nosna šupljina i paranazalni sinusi i dobija boju.

Krajnici se nalaze ne samo na vratu, gde su krajnici klimatski, već i u nazofarinksu i jeziku i zajedno čine Valdajerov limfni luk. Svi krajnici su deo limfnog sistema, koji obezbeđuje imuni odgovor i sastoje se od mekog limfnog tkiva. Bademi su u zadnjem delu grla između lučnih nepca, nazalni krajnici se nalaze iznad njih u nazofarinksu blizu ušća Eustahijeve cevi. Oba su prekrivena bledo ružičastom sluzokožom.

Bolesti grla

Najveći broj bolesti grla su zapaljenske bolesti glasnih žica i krajnika. Najčešći oblik upale glasnih žica je laringitis, koji je i akutni i hronični, ali glasne žice utiču i na druge vrste hroničnih upala koje mogu izazvati trajni gubitak glasa. Pored toga, u larinksu i glasnim žicama nastaju različiti benigni tumori poput papiloma ili raznih cista, čireva, polipa ili apscesa. Najopasnija bolest je rak, koji pogađa glasne žice u glotičnom obliku.

I krajnici i nazofarinks takođe mogu biti upaljeni, a ponekad može biti i zapaljenje sa apscesom ili naknadnim stvaranjem cista. Prilikom upale, ali i zbog neinfektivnih uzroka, dolazi i do povećanja krajnika, koje prate i druge patološke pojave i tegobe. Pored hipertrofije krajnika ili formiranja adenoidnih vegetacija na nazalnim krajnicima, krajnici utiču i na razne vrste tumora, apscesa, karcinoma, cista ili drugih žarišta koja izazivaju opstrukciju u krajnicima.

Dok se većina inflamatornih bolesti krajnika i glasnih žica može eliminisati uglavnom lokalnim lečenjem antibiotikom, neke vrste hiperakutne upale takođe treba da se leče hirurški, posebno ako se krajnici uvećaju ili je disajni put u larinksu ograničen, jer to može biti život. -preteći uslovi. Tumori, posebno karcinoidnog tipa, koji takođe prerastaju u druga tkiva i šupljine i takođe mogu izazvati smrt, takođe su problematični.

Anatomija usne duplje

Usna šupljina je ulazni deo respiratornog i digestivnog sistema. Unutar usne duplje nalaze se čeljusti koje je zatvaraju odozgo i odozdo, usne koje su kapija u usnu duplju, klima, koja zajedno sa desnima čini unutrašnju sluzokožu i sluznicu, jezik i zubi koje formiraju zubi za žvakanje digestivne hrane.sistem. Pljuvačke žlezde takođe imaju odličan osećaj za varenje, što olakšava žvakanje hrane i obavija je pljuvačkom koja sadrži enzime važne za varenje.

Unutrašnjost usne duplje čini višeslojna epitelna obloga koja se zove sluznica, koja pokriva i klimu i bočne strane usne duplje i njen donji deo. Sluzokoža se nalazi i na desnima koje su osnova za zube koje fiksiraju u parodoncijumu, odnosno u zubnim krevetima i sistemu fiksacije zuba. Osim toga, značajnu ulogu ima i jezik, koji ima za cilj da igra sporednu ulogu u proizvodnji zvuka, ali je i bogato inerviran i sadrži receptore za nerve ukusa.

Ulazna kapija u usnu duplju su usne, koje su vaskularno snabdevene i prekrivene sa tri vrste epitela, a njihova uloga je i da štite ulaz u usnu duplju, a imaju i mimičke funkcije vezane za emocije i zvuk. Probavne žlezde, bilo velike ili male, neophodne su za varenje, proizvodeći sekrete važne za oblaganje hrane i proizvodnju enzima neophodnih za varenje hrane u probavnom sistemu. Zubi koji čine zube osobe služe za žvakanje hrane.

Bolesti usne šupljine

Bolesti koje pogađaju usnu šupljinu uključuju bolesti koje zahvataju unutrašnjost šupljine, kao i okolna tkiva. Među oboljenjima jezika ili desni najčešće su različite vrste zapaljenja, kao što su glositis ili upala apscesa na jeziku, kao i hipertrofija ili atrofija pojedinih delova jezika ili desni i zahvataju ne samo jezik već i virtuelno. sve sluzokože u usnoj duplji.

I stomatološke bolesti, bilo da se radi o uobičajenim vrstama karijesa, ili o bolestima sistema fiksacije zuba, anomalije privremenih i stalnih zuba, kao i različiti poremećaji rasporeda, veličine ili funkcije zuba, utiču i na usnu duplju. Postoje i razne bolesti mekih i tvrdih tkiva klime unutar usne duplje, kao što su razne ciste, tumori, kanceri, ili urođeni defekti ili poremećaji, kao što su rascep nepca i usana, koji mogu da zahvate samo usne ili nepce.

Vilice su uparene kosti koje okružuju i ograničavaju usnu šupljinu odozgo i odozdo. Bolesti u ovoj oblasti zahvataju i donju i gornju vilicu, ali i zglob vilice, i to su ili zapaljenske bolesti, abnormalnosti i funkcionalni defekti, ili poremećaji zagriza vilice ili druga oboljenja vezana za zube i okolne strukture. Pljuvačne žlezde, velike ili male, pate i od raznih upala, opstrukcija, tumora, cista, poremećaja lučenja, problema sa sekrecijom, atrofije ili hipertrofije pljuvačnih žlezda ili raznih apscesa.

Sastav i delovi uha

Uho je slušni organ koji ima za cilj da uhvati zvuk i transformiše ga u signal kroz nervna vlakna koji putuje do mozga. Uši su čulni organ koji se sastoji od spoljašnjeg, srednjeg i unutrašnjeg uva, sa Eustahijevom cevčicom spojenom sa srednjim uhom, koja povezuje šupljinu srednjeg uva sa nazofaringealnom šupljinom, a u unutrašnjem uhu se nalazi poziciono balansirani nerv koji prenosi signale iz uha i organ za ravnotežu do mozga.

Spoljašnje uvo se sastoji od ušne školjke i ušnog kanala, koji su prekriveni kožom, a dok je uho napravljeno od hrskavice, cev za uho ima i hrskavični i koštani deo. Cilj je da se zvuk usmeri na srednje uvo. Sadrži sistem šupljina ispunjenih vazduhom. Srednje uvo počinje pubisom, na koji su povezane kockice koje prenose zvučni signal do unutrašnjeg uha i pojačavaju ga, a ujedno postoji i spojena Eustahijeva tuba.

Njegova svrha je da odvodi tečnost iz uha i uravnoteži pritisak u srednjem uhu sa pritiskom okoline. Iza srednjeg uha nalazi se unutrašnje uvo koje čine koštani lavirint i puž, a nalazi se i vestibularni aparat koji je odgovoran za održavanje ravnoteže tela. Iz unutrašnjeg uha, preko slušnog nerva, koji formiraju dva nervna pojasa, zvučni i signali pozicione ravnoteže se primaju direktno u mozak, gde se obrađuju.

Bolesti ušiju

Svaki deo uha može biti pogođen drugim bolestima i stanjima. Spoljašnje uvo je zahvaćeno, na primer, deformitetima uva ili ušnog kanala, raznim čirevima, furunkulima, karbunkulima, apscesima, celulitisom kože spoljašnjeg uva, egzostozom, perihondritisom, ali najčešće zapaljenjem ili otvrdnjavanjem cerumena usled lošeg ili loša higijena. Upala se odvija u akutnom obliku i može imati i infektivno i neinfektivno poreklo i zahvatiti ili slušnu ili bubnu opnu.

Srednje uvo je takođe zahvaćeno gnojnim i negnojnim upalama, neke su akutnog oblika, druge su hronične i zahvataju ili sluzokožu unutrašnjeg uva ili bubne opne. Pored zapaljenja, perforacije bubne opne, trajne opstrukcije zvučne cevi ili, obrnuto, prekomernog otvaranja Eustahijeve tube, zapaljenja direktno u Eustahijeve tube i raznih vrsta cista u srednjem uhu, kao što je veoma čest holesteatom, povezani su sa unutrašnjim uhom.

Što se unutrašnjeg uha tiče, postoje problemi ili sa obradom sluha ili sa ravnotežom. To uključuje poremećaje vestibularnog ili nervnog sistema, različite vrste vrtoglavice, maligne i nemaligne tumore koji utiču na sistem ravnoteže i pozicioni slušni nerv, kao što je neurinom, patološki sindromi kao što je Lermojezov sindrom ili paraksizmalna vrtoglavica i česti su poremećaji pojedinačnih nerva i labirinta.