Povrede kičme: Koji su simptomi povrede kičme i pritiska na kičmenu moždinu

Povrede kičme sa pravom se klasifikuju kao ozbiljna i opasna stanja.

Kičmena moždina je bezbedno uskladištena u kičmenom kanalu.. do trenutka nesreće. Čak i naizgled beznačajan mehanizam povrede može izazvati povredu kičmene moždine.

To se dešava pri padovima, padovima sa visine, ali i sa bicikla ili motocikla, skokovima u bazen, saobraćajnim nezgodama i naglom kočenju vozila.

Tokom sporta, kao i za redovne dnevne aktivnosti.

Simptomi povrede mogu uključivati bol u vratu, glavi i drugim delovima leđa, ograničenu pokretljivost kičme i gubitak osetljivosti kože i sposobnosti kontrole udova.

Najteže povrede kičmene moždine ugrožavaju osnovne vitalne funkcije i sam život.

Brzo prepoznavanje,
pretpostavka povrede kičme i kičmene moždine
prema mehanizmu povrede,
pravi način prve pomoći i
pozivanje stručne pomoći,
dijagnostika,
Odgovarajući tretman je presudan i u ovom slučaju.

Oko 20 od 100.000 ljudi godišnje pati od povrede kičme. Do 80% njih ima između 18 i 35 godina, a češće su to muškarci.

Takođe navode informacije da:
55% slučajeva povreda kičme se javlja u saobraćajnim nesrećama,
22% za nesreće kod kuće ili na poslu,
18% u sportu.
40% pripada povredama vratne kičme.
Nakon toga slede povrede grudnog koša i ređe lumbalnog regiona.

Povreda kičmene moždine uključuje oštećenje različitih struktura. To može biti jedan ili više pršljenova, intervertebralnih diskova, ligamenata ili mišića.

Neophodno je razmišljati o prelomu, uganuću - subluksaciji, dislokaciji - iščašenju kosti i povredi mekih struktura, odnosno fiksacionom korzetu kičme.

Naravno, teška povreda kičmene moždine i kičmenih živaca.

Ukratko o kičmi...

Kičma, ili columnma vertebralis, je aksijalni oslonac ljudskog tela. Ima potpornu, lokomotornu i zaštitnu funkciju.

U tu svrhu se koriste anatomske komponente navedene u tabeli

Takođe pružamo zanimljive informacije o pojedinim strukturama kičme u člancima:

• pomeranje pršljenova - spondylolistéza - o pršljenima
• hernija diska - o međupršljenskim diskovima
• sindrom fasete - o  međupršljenskim zglobovima
• Sindrom kavde ekvine - o konjskom repu
• sindrom trtice - o trtici
• radikulopatija - o kičmenoj moždini

Sledeći deo članka navodi:
Više informacija o povredama kičme, uzrocima, simptomima,
do kojih dolazi u slučaju povreda pojedinih delova.
Takođe se ukratko bavimo dijagnostikom i lečenjem.
A plus je i bitna prva pomoć.

O povredama kičme

Ovo je oko 5 odsto svih povreda. Visok rizik je uglavnom rizik od povrede nervnog sistema. I stoga i kičmena moždina i kičmeni koren ili nervi stradaju.

Povrede kičmene moždine obično su prisutne i kod povreda kičmene moždine. U manjoj meri, povrede nervnog sistema javljaju se bez pratećih trauma kičme.

Na sreću, u većini slučajeva povredu kičme ne prati povreda kičmene moždine.
Oko 50% povreda glave povezano je sa povredama kičmene moždine.

Veliki procenat slučajeva spada u starosnu kategoriju mladih odraslih osoba. Međutim, rizik predstavlja nepovratno oštećenje kičmene moždine i živaca.

Povreda kičmene moždine je primarno mehaničko oštećenje koje može izazvati, na primer:

• potres mozga
• istegnuće
• kidanje
• presek
• pritiskanje
• ugnjetavanje hematomom ili rakom kičme

Sekundarno oštećenje izaziva poremećaj vaskularnog snabdevanja, odnosno protoka krvi. Javlja se, na primer, pri povredama arterija, sudova koje hrane kičmu, ali i kod tromboze ovih sudova ili smanjenog protoka usled šoka.

U člancima nudimo zanimljive informacije: 
Tumori kičme
Šok - stanje šoka

Drugi oblik podele povrede kičmene moždine je na:

1. Komocija kičmene moždine, ili potres
2. nekompletni sindromi povrede kičmene moždine
   • nepotpuna, delimična povreda kičmene moždine
   • u zavisnosti od obima i poremećaja nervnih funkcija u različitom stepenu
     • motoričke sposobnosti ili osetljivost
   • deli sa na:
     • sindrom centralne povrede kičmene moždine
     • sindrom prednje kičmene moždine
     • sindrom zadnje kičmene moždine
     • Brovn - Sekuard sindrom
3. sindrom potpune rupture kičmene moždine
   • potpuni gubitak osetljivosti, pokretljivosti i neuroloških funkcija ispod nivoa oštećenja

Povrede nastaju kao posledica preloma pršljenova, kompresije koštanim fragmentima, takođe u slučaju penetrujućih, odnosno prodornih povreda ubodom, sečenjem ili slično.

Uzroci oštećenja kičme i kičmene moždine su različiti. Međutim, simptomi povrede nisu uvek vidljivi odmah nakon povrede.

Povrede su rezultat prekomernog savijanja, istezanja ili rotacije. Postoji i direktno dejstvo pritiska, fizičke sile iz spoljašnjeg okruženja. Rezultat su prelomi pršljenova, oštećenje intervertebralnih diskova, uganuća i iščašenja, ligamenata ili mišića.

Fraktura = prelom.

U slučaju povreda, važno je spoznati mehanizam povrede. Povrede se mogu očekivati na osnovu nekog mehanizma.

Mehanizmi rizika:

1. saobraćajne nesreće:
   • udari pri brzinama većim od 60 km na sat
     • frontalni udar dva pokretna objekta 
   • na motociklu
   • udar pešaka
   • biciklistu
   • prevrnuto vozilo
   • sa izbacivanjem osoba iz vozila
   • deformacija kabine
   • nesreća koja je dovela do smrti jednog člana posade
2. pada sa visine = veće od telesne visine, kritična visina veća od 3 metra
3. pad niz stepenica
4. pad malog deteta, posebno na glavu i lice
5. hiperfleksija i hiperekstenzija vrata
   • naglo kočenje vozila
   • udar sa zadnje strane
   • sportske aktivnosti
     • gimnastika
     • skakanje na trampolini
     • boks i borilačke veštine
     • kontakt sa sportom sa rizikom od teških udara i udara
   • ronjenje i udaranje u dno (skok u bazen)
6. pad velikog tereta na glavu i leđa žrtve
7. povrede glave i lica

U slučaju nesreće:
2 automobila koji se kreću brzinom od 50 km,
u direktnom sudaru brzina iznosi
=
100 km / h.

Opasan je i pad sa visine, na primer na ispružene donje udove, u sedeći položaj na zadnjici, direktno na leđa ili glavu. To se dešava pri radu na merdevinama, krovu kuće, pri padu sa skele, paraglajdingu, kada penjač padne sa zida, stene.

Pad sa bicikla, motocikla i konja pri velikoj brzini je ozbiljan. Popularno skakanje u bazen tokom letnjih dana predstavlja veliki rizik.

U slučaju nesvesti potrebno je razmišljati o povredama glave i kičme. Povrede kičmene moždine u cervikalnoj regiji su posebno ozbiljne.

Kičmena moždina može biti oštećena prekomernim rastezanjem, smicanjem i rotacijskim silama, primer je kompresija slomljenih pršljenova ili kada se pršljen iščaši iz normalnog položaja.

Slično, kompresiju, indukciju izaziva lučna oštećena ploča ili hematom - prolivanje krvi.

Sekundarne promene su uzrokovane beskrvnim i oštećenim krvnim sudovima, krvarenjem u kičmenu moždinu ili njenohg omotača.

Oštećenje vratne kičmene moždine direktno ugrožava ljudski život.

Veličina kičmenog kanala je takođe važna u slučaju povrede. Ima različite širine na različitim presecima. Kičmena moždina tako zauzima drugačije područje u uskom prostoru.. 

Zbog toga su segmenti kičmene moždine u oblasti C4 do C6 i Th11 do L2 posebno pogođeni. Stanje već nastalog sužavanja kičmenog kanala, odnosno spinalne stenoze, je rizično.

Posebna vrsta povrede kičmene moždine je ...

Patološki prelom

Javlja se kod osteoporoze. Osteoporoza je degenerativni proces, odnosno stanjivanje koštanog tkiva. Ovo smanjuje snagu kostiju. To može dovesti do preloma kostiju čak i za minimalnih povreda.

Osteoporoza uglavnom pogađa žene u postmenopauzi zbog hormonalnih i metaboličkih promena. Navodi se da do 40% žena starijih od 65 godina ima osteoporotični prelom pršljena.

+ samo 50% njih zna za to i leči se stručnjacima.

Patološka oštećenja javljaju se i kod tumora kičme. Međutim, navodi se da se u većini slučajeva radi o sekundarnom obliku tumora i metastaziranju u kost, u ovom slučaju u kičmu.

Primarna ležšte raka nalazi se na drugom mestu u telu. A u nekim slučajevima se možda neće otkriti.

Metastaze u kostima (MTS) često stvaraju bolesti poput raka dojke, prostate, pluća, bubrega ili debelog creva.

Kompresivni prelom pršljena

Ova vrsta preloma nastaje usled delovanja prekomerne sile na telo pršljena. Međutim, ovaj oblik se najčešće javlja kod starijih osoba.

Razlog je osteoporoza. Ali takođe, na primer, nesreća ili rak.

Oslabljeno koštano tkivo se sabija, što takođe smanjuje visinu pršljena. Pored bolova u leđima, dešava se i smanjenje telesne visine.

Whiplash injury - povreda vratne kičme zamahom

To je specifična vrsta povrede vratne kičme. U ovom slučaju radi se o hiperekstenzija i hiperfleksija vrata.

Hiperekstenzija = sa prekomernim nagibom glave unazad.
Hiperfleksija = sa prekomernim nagibom glave unapred.

Mehanizam povrede zasniva se na brzom kretanju glave unazad ili napred. Vrat je prekomerno savijen, zbog čega se kičmena moždina rasteže u kičmenim kanalima.

Kičmena moždina se mehanički komprimuje u odnosu na pršljenove, dolazi do kontuzije - drobljenja i poremećaja krvotoka, odnosno ishemije. Rizikom je formiranje hematoma, odnosno ispuštanja krvi, i naknadna kompresija kičmene moždine.

Takođe ćete naići na nazive poput:

• povreda zamahom, bičevanje - pokret podseća na bič
• prekomerno ubrzanje - hiperaceleracija = hiperaceleracijska povreda  vratne kičme
• naglo usporavanje - deceleracija= deceleracijska povreda vratne kičme

Ova vrsta povrede vrata je rezultat:
saobraćajne nesreće,
jahanje konja,
za sportske aktivnosti kao što su kontakt sportovi, hokej, adrenalinski sportovi,
u slučaju pada i udara u lice i bradu,
a često se dešava i u slučaju fizičkog napada.

Pažnja: 
Kod male dece može se javiti i sa nasilnim drhtanjem = sindromom uzdrmanog deteta.
Shaken baby syndrome - SBS = deo je zlostavljanja i zanemarivanja dece.
Postoji opasnost od povrede mozga i kičme u isto vreme.

Glavni simptomi povrede zamahom su:

• bolovi u vratu 
• pogoršanje bola pri kretanju
• ograničenje pokretljivosti vrata
• glavobolja
• bol u ramenima i gornjima ekstremitetima
• osećaj ježenja u udovima
• utrnulost
• slabost
• vrtoglavica
• ili se takođe može pojaviti sledeće:
  • dupli vid
  • zujanje u ušima
  • slabost u udovima
  • poremećaji koncentracije i pamćenja

Posebna vrsta povrede kičmene moždine je:
Džeklov prelom, na primer nakon vešanja - hangman´s fracture. 
Oštećenje kičmene moždine uzrokuje izdanak aksis - dens axis (pršljen C2). 

Ukupna slika simptoma zavisi od lokacije i obima povrede kičmene moždine. Obolela osoba se žali na bol i druge zdravstvene probleme.

Simptomi uzrokovani neposredno povredom su akutni. Mogu se uočiti odmah nakon povrede, a žrtva prijavljuje subjektivne poteškoće.

Međutim, u nekim slučajevima dolazi do pogoršanja čak i nakon nekoliko sati ili dana.

Nesvesnost povređenog menja situaciju.

U ovom slučaju mora se predvideti oštećenje kičme.
Sa čovekom se postupa pažljivo kao
da je več doživeo povredu kičme i kičmene moždine.

Slično se postupa i u sledećim stanjima:
Ako je osoba pod uticajem narkotika, droga, alkohola ili lekova
+ 
tražimo opis mehanizma rizika ili možda vidljiva povreda.

Zanimljivo je da četvrtina povreda nastaje pod dejstvom alkohola.

Obolela osoba može opisati opšte simptome, kao što su:

• bol u leđima
  • vratni, grudni, sakralni ili donji deo leđa
• ograničenje pokretljivosti povređenog dela kičme
• izražena osetljivost i bol pri dodiru na određenom mestu
• peckanje, utrnulost i druge parestezije
• oslabljena osetljivost u udovima pa čak gubitak osećaja
• oslabljena snaga mišića
• gubitak sposobnosti kontrole mišića, mišićna slabost
• poremećaj kontrole pražnjenja bešike i rektalnog creva
  • nekontrolisano mokrenje
  • nekontrolisano ispuštanje stolice
• otežano disanje
• promena zakrivljenosti kičme
• priapizam - uporna i bolna erekcija penisa, izazvana bez seksualnog nadražaja

U slučaju povrede kičmene moždine utvrđuje se da li je nepotpuno - delimično ili potpuno oštećenje. Zavisi u simptoma.

Povreda kičmene moždine je dinamičan proces.

Mnoge promene se dešavaju u povređenom području. Delimična oštećenja tada mogu dovesti do potpunog oštećenja.

Stepen zahvaćenosti kičmene moždine tako se proteže jedan ili dva segmenta iznad mesta povrede. Nakon toga, prema visini mesta povred na kičmenoj moždini ili kičmenim živcima, razvijaju se simptomi.

Tabela prikazuje sliku povrede kičmene moždine

Oštećenje prema segmentu kičme

Određeni simptomi su prisutni u zavisnosti od stepena povrede kičme i kičmene moždine. Primeri su dati u tabeli.

Tabela prikazuje simptome prema oštećenju pojedinih delova kičme:

Kod povreda kičmene moždine prijavljuju se dva stanja, naime kičmeni i neurogeni šok.

Ukratko, radi se o ...

1.

Spinalni šok je prolazno stanje koje se javlja neposredno nakon povrede kičmene moždine. Javlja se poremećaj senzornih, motoričkih funkcija i autonomne vegetativne inervacije. Vremenom se povlači. U poslednje vreme postoje poteškoće zbog prisutne štete.

Senzorne funkcije = osetljivost kože.
Funkcije motora = zamah.
Vegetativna inervacija = autonomni nervni sistem,
inervira, na primer, glatke mišiće, organe za varenje, krvne sudove i žlezde.

2.

Neurogeni šok opisan je kao trijada hemodinamičkih promena, i to:

1. hipotenzija (nizak krvni pritisak),
2. bradikardija (smanjeni broj otkucaja srca)
a
3. periferna vazodilatacija (proširenje vaskularnog korita na periferiji, odnosno izvan srca i mozga).

Ova vrsta šoka nastaje akutno pri povredi iznad kičmenog segmenta Th6.

Kada je kičmena moždina oštećena, možete naići na pojmove kao što su ...

Sindromi kičmene moždine

Kod iznenadne poprečne lezije kičmene moždine zajedno sa kičmenim šokom.

Postoje i progresivne lezije, na primer kod raka ili degenerativnih bolesti. U ovom slučaju, promene su spore.

Oni takođe uključuju bol, slabu ili spastičnu paralizu, oslabljenu mišićnu snagu i osetljivost, oslabljenu kontrolu pražnjenja (sfinkteri - poremećaji sfinktera) i trofične promene na koži.

+

Spinalni šok ispod nivoa oštećene kičmene moždine.

Razvija se potpuni gubitak pokretljivosti i osetljivosti i nema bolova. Za poremećaj pražnjenja prisutna je inkontinencija (spontani odlazak) urina i izmeta. Rano stvaranje dekubitusa - rana od ležanja - takođe se pripisuje promenama na koži.

Spinalni šok ne mora uvek biti transveryalni, odnosno poprečna povrede kičmene moždine.

Vremenom, kičmeni šok počinje da se smanjuje, nakon otprilike 2-3 nedelje. Nakon toga se obnavljaju neke neurološke sposobnosti i prirodni refleksi. Ostali simptomi zavise od obima i lokacije povrede kičmene moždine.

Rehabilitacija je u ovom periodu od velikog značaja.

Prolazne sindrom kičmene moždine

Termin se odnosi na reverzibilnu, odnosno povratnu invalidnost, a ne na trajnu. Karakteriše ga oslabljena motorika i pokretljivost, senzitivnost - senzori, ali i kontrola sfinktera.

Manifestira se parestezijama, posebno u udovima. Primer su pečenje ruku.
Ovi simptomi prolaye posle nekog vremena. Mogu trajati nekoliko minuta ili sati.

Perzistentnost gubitka motornih i senzornih funkcija duže od 24 sata
=
velika verovatnoća trajnog invaliditeta.

Često se javlja u sportskim aktivnostima i kontaktnim sportovima sa većim stepenom fizičke sile. Iako je uzrok nepoznat, pretpostavlja se rizik od ponovljenog preopterećenja, koji se povećava prisustvom suženog kičmenog kanala.

Periferno slabe paralize

Javljaju se pri oštećenju prednjih korena, a time i kičmenog motora. Osim povreda, mogu ih izazvati i tumor, oštećena ploča, vaskularne i druge neurološke bolesti.

Oni se manifestuju kao:

• slabljenje, smanjenje ili gubitak mišićne snage
• smanjenje gubitka pokretljivosti mišića
• refleksni poremećaj
• smanjena napetost mišića, slabljenje do atrofije mišića u kasnijoj fazi
• fascikulacije - trzanje mišića
• promene na koži
• poremećaj osetljivosti kože

Centralna spastična paraliza

Slično, nastaju ne samo kao rezultat povrede, već i, na primer, u moždanom udaru. Povreda takođe uključuje poprečno oštećenje kičmene moždine i ometanje autoputeva.

Sindrom transveryalne lezije kičmene moždine = poprečna povreda kičmene moždine.

Simptomi su:

• paraliza na suprotnoj strani tela kao oštećenje - kontralateralna paraliza
  • u slučaju da zahvate jednu polovinu mozga, teškoće se manifestuju na drugoj strani tela
• smanjenje do gubitka mišićne snage
• smanjenje do gubitak pokretljivosti
• povećan tonus - spastični mišići - hipertonija
• patološki piramidalni refleksi - hiper-refleksija

Plus

Pominje se i mešoviti slabi spastičan oblik. Trzanje mišića, pareza do plegije i hiperrefleksija (prisustvo patoloških refleksa) prisutni su kod ove vrste.

Ako ima oštećenja osetljivosti radi se o oštećenju zadnjih kičmenih korena.

Dijagnoza obima povrede kičmene moždine ne može se izvršiti na terenu. To znači da je moguća samo u bolničkom okruženju.

Naravno, početni i sekundarni pregled na mestu događaja su važni. Uzima se anamneza i osnovni klinički i orijentacioni neurološki pregled.

Ako je osoba pri svesti, opisuje prisutne simptome, bol, utrnuće u udovima do slabosti mišića ili gubitka osetljivosti.

U periodu nakon pažljivog transporta, pregled snimaka je važan.

Nadgledanje vitalnih funkcija važno je na licu mesta i tokom transporta do bolnice.
Za rano otkrivanje šoka redovno se proverava krvni pritisak, puls i brzina disanja ili zasićenost krvi kiseonikom.

CT je metoda prvog izbora. MRI se može dodati kasnije. Alternativno, sa neozbiljnim mehanizmom, rendgen će biti dovoljan u početnoj fazi.

Povrede kičme pripadaju stručnjacima za traumatologiju i neurohirurgiju.

Kod teške politraume prisutno je nekoliko povreda. Šta se može povezati sa saradnjom više medicinskih disciplina, od anesteziologije, hirurgije i drugih.

Politrauma = povreda nekoliko delova ili organskih sistema tela, od kojih najmanje jedan ugrožava život žrtve.

Takođe je moguće dopuniti laboratorijski test krvi u bolnici. EKG praćenje i mogući EMG - pregled neuromišićnog sistema i evociranih potencijala.

Povrede kičmene moždine mogu imati drugačiji klinički tok. Neposretno nakon povrede, osoba se ne mora žaliti na bilo kakve poteškoće, ali ipak, može imati u potpunosti razvijenu kvadruplegiju i značajno otežano disanje.

Klinički simptom = objektivna manifestacija koja je vidljiva, merljiva, uočljiva.
Boja kože, kašalj, spoljne povrede, krvni pritisak, puls.
Subjektivni simptom = ne može se direktno pratiti ili meriti, to su simptomi koje oseća pogođena osoba.
Bol, otežano disanje, slabost, umor, lupanje srca.

Međutim, odsustvo simptoma nije odlučujuće.

U vreme pružanja prve pomoći i prebolničke nege potrebno je proceniti mehanizam povrede i tretirati obolelu osobu kao da ima povredu kičme sa mogućom povredom kičmene moždine.

Zbog okolnosti nesreće, ne moraju biti prisutne ni vidljive povreda. Kao na primer pri padu sa visine na donje udove.

Suprotan je slučaj u kojem je prisutna spoljna povreda. To mogu biti površinske ogrebotine, potkožni hematom, odnosno krvarenje i otok.

U nekim slučajevima može se opipati deformacija izbočina i zakrivljenost kičme.

Zbog visine i obima povrede kičme sa povredom kičmene moždine, prisutni su objektivni i subjektivni simptomi

Ali ipak pažljivo...

U trenutku neposredno nakon nesreće, teškoće možda neće biti u potpunosti iscrtane. Povreda kičmene moždine je dinamičan proces koji se razvija.

Sledeća 4 sata dolazi do kaskade biohemijskih promena koje uključuju enzime. To negativno utiče na nastalu sliku povrede kičmene moždine.

Potpuno razvijena simptomatologija (skup simptoma) može se pojaviti nakon nekog vremena. Na kraju, šteta je obično potpuna. Pošto se stepen povrede proteže jedan ili dva segmenta iznad visine povrede.

Vremenski horizont = sati ili dani.