Botulizam: Kako se manifestuje i zašto nastaje tzv. otrov kobasica

Botulizam je bolest koju uzrokuje botulinum toksin, egzogeni neurotoksin. Botulinum toksin je jedan od najjačih toksina na svetu. Sastoji se od gram-pozitivnih anaerobnih bakterija (kojima kiseonik nije potreban za život) iz roda Clostridium.

Poznato nam je nekoliko vrsta bakterija, najpoznatije su verovatno Clostridium botulinum i druge poput Clostridia butiricum ili Clostridia barati.

Inače, ova bolest se naziva i trovanje hranom, trovanje botulin toksinima, trovanje kobasicama ili botulizam hranom. Do intoksikacije dolazi gutanjem otrova. Ovaj otrov deluje neurotoksično, što znači da utiče na nervni sistem.

Iz istorije

Ova bolest nije novonastala. Moguća pojava bolesti datira iz godina oko 886 - 911, kada je vizantijski car zabranio proizvodnju krvavica. Kasnije u 19. veku spomenuo ga je lekar Justinus Kerner. Bakteriju Clostridia botulinum koja proizvodi toksine izolovao je Emile van Ermengem 1895. godine, nakon masovnog trovanja izazvanog konzumiranjem dimljene šunke.

Hrana, bakterije, otrov i trovanje

Intoksikaciju, odnosno trovanje uzrokuje hrana u kojoj se množe bakterije. Posebno za pogrešan postupak proizvodnje ili skladištenja. Ova hrana uključuje hranu sa visokim sadržajem proteina. To je uglavnom meso, riba, povrća mahunarke, ali i razno voće i pečurke.

Posebno rizična je hrana bogata proteinima, ali i drugi, posebno domaći proizvodi:

• konzervirana hrana (paštete, lečo, kupus)
• domaći proizvodi i džemovi, poput kobasica, slanine, šunke, graška, pasulja, kupusa, kukuruza, kiselih oraha, belog luka, luka
• meso, posebno dimljeno meso poput kobasica, šunke, nadeva
• mekani sirevi, sos od sira ili jogurti
• riba (riblja salata)
• pečurke, uglavnom pakovane u foliji
• povrće, posebno mahunarke
• razno voće (kompot od jagoda i drugo)

Pripada limenkama ili kompotima, potrebno je pogledati da li je poklopac deformisan. To može ukazivati na njihovo propadanje, a samim tim i na prisustvo štetnih materija kao što su gljivice ali i bakterije. Gljive ove hrane mogu izazvati i druge bolesti i oštećenje jetre.

Botulotoksin, takođe sa označenjem BoNT ili BTKS, može izazvati smrt konzmacijom količine od 30 ng.

Naziv botulizam je izveden od latinskog izraza botulus, dakle kobasica. Poznat je i termin intoksikacija kao trovanje otrovom kobasice. Clostridium botulinum može postojati u dva oblika, aktivnom i neaktivnom obliku.

U tabeli su navedeni oblici u kojima se mogu pojaviti klostridije

Bakterije se množe pod pogodnim uslovima, u slučaju nedostatka kiseonika. Oni potom proizvode botulinum toksin. Izdržljive spore mogu da podnesu još duže vrenje na 100 °C. Međutim, sam toksin je termolabilan, tj. uništava ga toplota. Toksin inaktivira zagrevanje na 80 °C tokom 10 minuta.

Toksin bez problema prolazi kroz okruženje želudačne kiseline.

Bakterije se ne razmnožavaju u kiselom okruženju, pri pH manjem od 4,5 (neko voće)

Poznato je 7 imunološki različitih vrsta botulinum toksina. To su tipovi A, B, C, D, E, F, G, dok su tipovi C i D samo patogeni ptica. Neurotoksin se sastoji od dva lanca. Ovi lanci su prilično nestabilni. Remeti ih toplota, ali i visok pH. Nakon prekida lanca, njihova biološka aktivnost se otkazuje i više nisu toksični.

Uzrok botulizma je gutanje bakterija Clostridium, njihovih spora i toksina, odnosno botulinskih toksina.
Ovaj oblik se naziva alimentarni botulizam. Pojam alimentarni znači vezan za hranu i njeno gutanje, odnosno trovanje nakon jedenja. Pored ove vrste, postoje i druge.

Botulin toksin može da uđe u telo na razne načine, a zatim je označen u skladu s tim, naime:

• alimentarni botulizam, odnosno nakon jedenja
• intestinalni, kada se bakterije množe u crevima, gde takođe proizvode toksine
• inhalacioni, ako se udiše
• botulizam zbog rane, kada je na ulazu u telo povređena koža
• jatrogeni, kada se daje injekcijom

Alimentarni botulizam je zapravo trovanje hranom koje sadrži toksin. Bakterije se množe u rizičnoj hrani, poput loše napravljene konzerve. Zatim proizvode botulinum toksin. Pri tome, ovi uslovi moraju biti ispunjeni:

• hrana sadrži botulinum toksin
• spore nisu uništene tokom prerade hrane
• spore nastaju tokom skladištenja hrane
• botulinum toksin se ne uništava pre konzumaciji jela

Intestinalna forma botulizma javlja se uglavnom kod novorođenčadi. Takođe se naziva i infantilni botulizam, odnosno botulizam kod beba. Retkost je pojava kod odraslih. Tada se naziva "adult intestinal botulism". Uzrok je uglavnom konzumacija meda. Zbog toga se ne preporučuje davanje meda deci mlađoj od jedne godine.

Inhalacioni i botulizam zbog rane su ređi. Inhalaciona forma znači, spore se udišu. Botulizam zbog rane znači, da je rana zaražena klostridijskim bakterijama. Botulizam zbog rane je češći kod zavisnika od droge. Jatrogeni botulizam može nastati kao komplikacija terapeutski primenjenog botoksa.

U Srbiji je u periodu od 1988. do 2004. godine bilo registrovano 196 slučajeva botulizma.
Najviše slučajeva botulizma bilo je devedesetih godina 20.veka, u vreme ekonomske krize i povćane potrošnje mesa i proizvoda od mesa iz domaćinstava.
Najčešći izvor botulizma bili su suvi proizvodi od svinjskog mesa koji se tradicionalno konzumiraju bez prethodne toplotne obrade.

Klostridije se nalaze širom sveta, naročito u zemljištu, ali i u vodi i sedimentima na dnu mora ili reka. Ove bakterije su dokazane u biljkama, kao i u crevima divljih i domaćih životinja. Đubriva ili zagađenje kanalizacije doprinose kontaminaciji, odnosno zagađenju zemljišta.

Botulinum toksin se zloupotrebljava za proizvodnju biološkog oružja, ali takođe ima terapeutsku upotrebu u medicini.

Kao što je gore pomenuto, klostridije se mogu naći u raznovrsnoj hrani. Naročito ako nije ispoštovan ispravan postupak proizvodnje. U industrijskoj proizvodnji, prehrambenoj industriji, rizik je nizak. Međutim, rizik se povećava u slučaju domaće proizvodnje, gde je veći.

Veoma je važno biti oprezan ako je limenka ili džem naduven, ispupčen, ako poklopac ne drži i slabo izoluje. Slično je i sa dimljenim mesom (naročito kobasicama ili slaninom), šunkom. Domaći džemovi od povrća ili voća. Slično s konzerviranom ribom ili dimljenom ribom.

Spore takođe mogu da podnesu kuvanje na 100 °C nekoliko sati, ali su osetljive na temperaturi pare od 120 °C tokom 30 minuta. Sam botulinum toksin je osetljiv i uništava ga toplota tokom kuvanja u nekoliko sekundi. Rizikujemo ako se ne pridržavamo principa proizvodnje ili toplotne obrade hrane pre konzumiranja.

Kako deluje toksin?

Nakon ulaska u telo, botulin toksin se prenosi iz digestivnog trakta krvlju ili limfom. Botulinum toksin je neurotoksin. Termin neurotoksin odnosi se na dejstvo na nervni sistem. Uzrokuje paralizu perifernog nervnog sistema inhibirajući oslobađanje acetilholina. Pored toga, smanjuje proizvodnju drugih neurotransmitera kao što su noradrenalin, serotonin ili dopamin.

Botulinum toksin blokira funkciju nervnih vlakana, što dovodi do paralize mišića. Toksin blokira sinaptički prenos, kako na nervno-mišićnom plaku, tako i na nervnim završetcima. Dakle, dolazi do poremećaja provodljivosti. Kao rezultat, dolazi do paralize mišića. Paraliza respiratornih mišića i naknadno gušenje je opasno.

Kod alimentarnog botulizma, tj. nakon gutanja, period inkubacije je obično 12-72 sata. Međutim, u nekim teškim slučajevima simptomi se mogu javiti nakon 2 sata. U stvari, izveštava se da su se simptomi intoksikacije pojavili tek 8 dana kasnije.

Kako botulinum toksin ima neurotoksični efekat, manifestuje se oštećenjem nervnog sistema. Izveštava se da se početak poteškoća iz mišića glave postepeno smanjuje. Dakle, među prvim simptomima je paraliza mimičnih mišića, širenje zenica očiju i otežana adaptacija na svetlost.

Javlja se ptoza, dakle pad očnih kapaka. Zbog sumnje na botulizam, treba ispitati i poremećaj govora ili gutanja. Kasnije dolazi do zahvaćenosti skeletnih mišića, što se manifestuje kao paraliza. Paraliza može biti delimična, ali i potpuna u težim slučajevima. Teški oblik takođe može uticati na respiratorne mišiće.

Respiratorna insuficijencija, odnosno nedostatak daha, nije posledica samo paralize respiratornih mišića, već i mogućeg udisanja stranog tela ili ishrane. Čovek se guši i može umreti. Zbog toga je rana dijagnoza i lečenje veoma važno.

Simptomi botulizma uključuju:

• mučnina (povraćanje)
• poremećaj gutanja, odnosno disfagija
• dvostruki vid (diplopija)
• širenje zenica, bez reakcije na svetlost (fotoreakcije)
• suva usta
• malaksalost, umor i iscrpljenost
• znojenje
• paraliza mišića (od glave nadole)
  • ptoza, odnosno pad očnih kapaka
  • poremećaj govora
  • otežano gutanje, rizik od aspiracije, odnosno udisanja
  • slabost mišića
  • paraliza skeleta, slabost udova do paralize
  • respiratorni mišić do respiratorne insuficijencije
  • otkazivanje srca
• promukao glas
• nizak krvni pritisak
• vrtoglavica
• glavobolja
• bol u stomaku
• zadržavanje mokraće
• dijareja ili zatvor

Iako su nervi pogođeni, nema oštećenja osetljivosti, čak ni poremećaja svesti. Bolest se odvija u punoj svesti. Uzrok je poremećaj prenosa nervnih mišića, sprovođenje nervnih impulsa. Najstrašnija i najteža komplikacija je prestanak srčane aktivnosti i disanja. To je takođe razlog za rano otkrivanje i lečenje bolesti.

Klinička slika je važna u dijagnozi i otkrivanju bolesti, uzima se i anamneza. Konzumacija rizične hrane je takođe važna. Naravno, naknadno se obavljaju i drugi pregledi čiji je zadatak da ga razlikuju od neke druge bolesti (neurološke, poput miastenije gravis, ali i encefalitisa ili vaskularne nesreće), odnosno diferencijalne dijagnoze.

Detektuje se toksin u serumu, stolici ili ostacima hrane. Biološki test na miševima može biti od pomoći. Takođe se može otkriti podtip botulinum toksina. Druga metoda je kultivacija biološkog uzorka (iz krvi, povraćanja, izmeta) ili čak iz uzorka hrane. EMG, koji je pregled električne aktivnosti mišića, može se dopuniti.

Period inkubacije bolesti je obično 12-72 sata ali može biti i znatno kraće ili duže. Period inkubacije je vreme od ulaska toksina do prvih znakova intoksikacije. Prvi su slabost, malaksalost, umor i iscrpljenost. Znojenje ili suva usta, ali i opšta suvoća sluzokože.

Probavni problemi su takođe među prvim simptomima, poput osećaja težine, mučnine i povraćanja, kao i bolova u stomaku. Mogu biti praćeni prolivom ili čak jakim zaprtjem. Međutim, simptom kasnije faze je prestanak mokrenja, to jest zadržavanje mokraće.

Posle toga i između ranih manifestacija dolazi do zahvaćanja mišića glave. Prvi su mimični mišići, kapci, koji uzrokuju sužavanje i spuštanje kapaka (ptoza). Dvostruki vid i širenje zenica su tipični. Zjenice nisu sposobni akomodacije, odnosno prilagođavanje svetlosnim uslovima.

Tokom bolesti čovek je u potpunosti očuvao osetljivost i svest.

U kasnijoj fazi javljaju se simptomi poput poremećaja gutanja i govora. Paraliza mišića napreduje do mišića vrata, gornjih i donjih udova. Pogođena osoba ima nizak krvni pritisak. Ozbiljna komplikacija je oštećenje respiratornih mišića, respiratorna insuficijencija i srčani zastoj, odnosno smrt.

Dečji oblik botulizma je retkost. Međutim, najčešće se javlja u periodu od 2. do 8. meseca. Dete jede spore, koje zatim proizvode toksine u crevima. Navodi se da je to najčešće posle konzumiranja zaraženog meda, javorovog sirupa, ali i nakon jedenja zemlje. Zbog toga se ne preporučuje davanje meda deci mlađoj od 1 godine.

Kod tako malog deteta moguće je uočiti poteškoće kao što su:

• sporo piće mleka, vode
• promena glasa prilikom plakanja
• zatvor
• smanjena napetost mišića

Kako bolest napreduje i, naravno, brzina napredovanja zavisi od doze toksina. Takođe utiče na celokupno stanje tela. I na kraju, ali ne najmanje važno, važna je brza dijagnoza i lečenje.

Važna je prevencija

Prevencija je posebno važna u borbi protiv botulizma. Ovo je u vidu poštovanja principa prerade i proizvodnje rizične hrane. Naravno, ne samo u prehrambenoj industriji, već i u domaćinstvima. Primer je poštovanje lične higijene prilikom rukovanja hranom.

Hranu treba dobro očistiti, na primer korenasto povrće. Takođe je važno očistiti hranu pre konzerviranja. Tokom sterilizacije moraju se održavati tačna temperatura i vreme. Ako je limenka ili džem napuhnuta, treba je izbaciti.

Botulizam je, međutim, retkost u svetu, posebno u porodičnim epidemijama zbog kršenja tih principa.

Pogodan je i naknadni termički tretman konzervirane hrane nakon otvaranja i pre konzumiranja. Termička obrada uništava osetljive toksine. Jednako važna je temperatura prilikom čuvanja hrane, posebno tokom minimalnog roka trajanja. Primer je skladištenje neke hrane na temperaturi nižoj od 4 °C.

Međutim, do sekundarne kontaminacije može doći i tokom prerade hrane. To znači da se bakterije klostridije unose u hranu u kojoj se obično ne nalaze. Ako se sumnja na kontaminaciju hrane, važno je pregledati hranu. Ako je rezultat pozitivan, povlače se iz prodaje. Bolest podleže obaveznom prijavljivanju.

Botoks i njegova terapeutska upotreba

Botulinum toksin je najefikasniji otrov na svetu. Pa ipak, upotrebljava se u medicini kao terapeutsko sredstvo. Botoks, kako ga još nazivaju, koristi se u više od 250 indikacija. Koristi ga medicina kao i estetska medicina. Naravno, koristi se hiljadu puta niža i sigurna doza, što bi moglo da izazove neželjene poteškoće.

Sedamdesetih godina 20. veka Alan B. Scott prvi je koristio botoks u lečenju strabizma (razrokosti).

Upotreba botoksa za pozitivne terapeutske efekte, na primer:

• u neurologiji
  • spastičnost mišića, odnosno ukočenost mišića
  • mišićna distonija, konvulzije
  • glavobolja, napetosti
  • migrene
  • Parkinsonova bolest
  • cerebralna paraliza
• hiperhidroza, što je prekomerno znojenje
• urinarna inkontinencija
• analna pukotina
• vaginismus ili bolno stezanje vagine
• estetska medicina i mišići dna karlice
  • poravnanje mimičnih (facijalnih) bora