Amiloidoza: šta je to i zašto se javlja, koji su njeni simptomi?

Amiloidoza je retka bolest koju izaziva abnormalni protein koji se zove amiloid gde se akumulira u organima i narušava njihovu normalnu funkciju.

Amiloid se normalno ne nalazi u telu, ali se može formirati iz nekoliko različitih vrsta proteina. Organi koji su najviše pogođeni amiloidozom su srce, bubrezi, jetra, slezina, nervni sistem i digestivni trakt.

Neke vrste amiloidoze se javljaju u vezi sa drugim bolestima. Ove vrste amiloidoze se mogu "izlečiti" pravilnim lečenjem osnovne bolesti.

Neke vrste amiloidoze su teške, brzo napreduju i dovode do otkazivanja organa opasnog po život.

Lečenje uključuje hemoterapiju, veoma sličnu onoj koja se primenjuje kod onkoloških bolesti. U pojedinačnim slučajevima razmatra se transplantacija organa ili matičnih ćelija.

Amiloidoza je relativno retka bolest.

To je uzrokovano akumulacijom teško rastvorljivog proteina zvanog amiloid u organima ljudskog tela. Akumulacija ovog proteina u tkivima organa izaziva njihovo oštećenje i time narušava njihovu normalnu funkciju.

Amiloid je nerastvorljiv protein koji ima karakter fibrila. Njegova specifična struktura, slična savijenom listu, štiti ovaj protein od proteolize, odnosno razlaganja na manje podjedinice - rastvaranja.

Trenutno je poznato više od 30 vrsta proteina koji mogu izazvati amiloidozu, odnosno akumulaciju u tkivima. Ove tzv. amiloidogeni proteini se akumuliraju ekstracelularno, odnosno između ćelija, a ne unutar njih.

Amiloidoza je retka bolest.
Godišnje pogađa oko 5-12 pacijenata na milion stanovnika.
Češće se javlja kod muškaraca.

Postoji nekoliko različitih tipova amiloidoze.

Neki tipovi su nasledni, ali mnogo češće se javljaju stečeni oblici amiloidoze, koji mogu biti uzrokovani spoljnim faktorima, npr. hronične inflamatorne bolesti ili dugotrajna dijaliza.

U većini slučajeva, amiloidoza zahvata veliki broj organa, ali postoji i nekoliko vrsta koje pogađaju samo jedan deo tela.

Vrste amiloidoze

Poznato je nekoliko oblika ove bolesti.

AL amiloidoza

Takođe se naziva primarna amiloidoza, najčešći je tip amiloidoze u razvijenim zemljama.

To čini do 70% svih stečenih amiloidoza.

To je uzrokovano taloženjem slobodnih lakih lanaca imunoglobulina, koji su proizvodi klonalnih plazma ćelija. U 20% slučajeva primarna amiloidoza je povezana sa hemato-onkološkim oboljenjem, npr. sa multiplim mijelomom ili Valdenstromovom makroglobulinemijom.

Ovaj oblik uglavnom pogađa srce, bubrege, jetru i nervni sistem.

AA amyloidóza

Često su to reumatske bolesti kao što su reumatoidni artritis, ankilozni artritis ili juvenilni artritis.

AA amiloidoza takođe može biti uzrokovana hroničnim zapaljenjem creva, osteomijelitisom, hroničnim respiratornim oboljenjima ili defektima kože koji se ne leče.

Poboljšani nivo lečenja hroničnih inflamatornih bolesti doveo je do naglog pada broja slučajeva AA amiloidoze.

U prošlosti, AA amiloidoza je činila do 45% svih slučajeva amiloidoze, trenutno se javlja u približno 6% slučajeva u razvijenim zemljama.

Najčešće pogađa bubrege, jetru i slezinu.

Nasledna amiloidoza (porodična amiloidoza)

Spada u nasledne bolesti.

Suština bolesti je akumulacija amiloidnog proteina, koji je neispravan transtiretin.

Genetska mutacija izaziva promenu strukture ovog proteina, odnosno razmenu jedne aminokiseline za drugu. Takva promena destabilizuje ceo molekul proteina, koji naknadno stvara strukturu presavijenog beta lista – odnosno amiloida.

Mutacija je prisutna od rođenja, ali sama bolest počinje da se manifestuje između 20. i 50. godine.

Ova vrsta amiloidoze uglavnom pogađa nervni sistem, srce i bubrege.

Senilna amiloidoza

Je typ amyloidózy, ktorý vzniká takisto pri ukladaní transthyretinu, avšak nemutovaného, tzv. natívneho alebo wild-type transthyretinu. Tento proteín, ktorý je tvorený v pečeni, je normálny, nepodlieha mutácii, avšak z neznámych príčin začne vytvárať štruktúru amyloidu a stane sa teda nedegradovateľným.

Predominantne postihuje mužov po sedemdesiatke.

Z klinických príznakov je najvýraznejšie postihnutie srdca a spôsobuje tiež syndróm karpálneho tunela.

Lokalizovaná amyloidóza

Karakteriše ga činjenica da utiče samo na jednu lokaciju ili organ tela.

Obično ima bolju prognozu od gore navedenih tipova amiloidoze, koje pogađaju više organskih sistema.

Tipična mesta zahvata su bešika, koža, grlo ili pluća.

Faktori rizika

Osnovni faktori koji mogu povećati rizik od razvoja amiloidoze uključuju:

• poodmaklo doba - amiloidoza se javlja pretežno između 60 i 70 godina, mada se može javiti i ranije
• Muški rod
• hronične infektivne ili inflamatorne bolesti (posebno za AA amiloidozu)
• pojava bolesti u porodici (nasledne vrste amiloidoze)
• dijaliza, koja filtrira velike proteine iz krvi, je ređa kada se koriste modernije tehnologije dijalize
• crna rasa

Simptomi amiloidoze se možda neće pojaviti dugo vremena ili se pogrešno smatraju drugim bolestima.

Tačna dijagnoza se može potvrditi samo u uznapredovaloj bolesti, kada su brojni organi tela zahvaćeni amiloidom.

Tipični simptomi amiloidoze uključuju:

• Oticanje gležnjeva i stopala
• Teški umor i slabost
• Kratkoća daha sa minimalnim naporom
• Nemogućnost ležanja u krevetu zbog kratkog daha
• Ukočenost, peckanje ili bol koji zrači u ruke ili stopala, posebno bol u zglobu (sindrom karpalnog tunela)
• Dijareja, ili stolica sa krvlju, ili, obrnuto, zatvor
• Nenamerni gubitak težine više od 5 kilograma
• Povećani jezik koji može biti valovit na ivicama (uzrokovano impaktiranim zubima)
• Promena kvaliteta kože, npr. zadebljana koža
• Lako stvaranje modrica
• Crveno-ljubičaste mrlje oko očiju
• Nepravilan rad srcaPoteškoće pri gutanju

Otkazivanje srca

Akumulirani amiloid u srcu uzrokuje smanjenje zapremine kako se komore pune između otkucaja srca.

U praksi to znači da se sa svakim otkucajem srca komore sve manje pune, pa je i zapremina krvi koja se upumpava u organizam sve manja.

Rezultat je brz zamor, kratak dah, bolovi u grudima i neefikasnost.

Ako amiloidoza zahvati područja srca koja proizvode električne impulse, može doći do promene srčanog ritma, fibrilacije ili tahikardije. Takav invaliditet je potencijalno opasan po život.

Oštećenje bubrega

Amiloid se može deponovati u čaršavima, oštećujući veoma delikatan sistem filtracije.

Rezultat je povećano curenje proteina, koji u normalnim okolnostima ne ulaze u urin, jer ih telo štedi.

Takođe je smanjena sposobnost bubrega da uklone otpadne proizvode koji nastaju tokom metabolizma hranljivih materija. Konačno stanje je otkazivanje bubrega i pacijentu je potrebna dijaliza.

Simptomi nervnog sistema

Uobičajeni simptomi amiloidoze su bol.

Bol može biti praćen utrnulošću ili peckanjem prstiju, osećajem pečenja u prstima ili stopalima.

Amiloid takođe može uticati na nerve koji inerviraju unutrašnje organe, kao što su creva. Zbog toga pacijenti imaju problem sa čestim prolivima ili, obrnuto, konstipacijom.

Amiloidoza je dijagnoza koja može ostati nedijagnostikovana godinama.

Simptomi bolesti su veoma slični simptomima drugih češćih bolesti, pa se na ređu amiloidozu ne pomišlja pri prvoj poseti bolesnika sa tegobama.

Rana dijagnoza je neophodna za dalju prognozu bolesti, jer brz terapijski uticaj bolesti sprečava dalje oštećenje organa. Veoma je važna i tačna dijagnoza u okviru utvrđivanja vrste amiloidoze, jer tretman značajno varira u zavisnosti od vrste amiloidoze.

Laboratorijski testovi

Pregledom krvi i urina može se otkriti prisustvo abnormalnog proteina, ali u mnogim slučajevima klasična elektroforeza periferne krvi i urina ne utvrđuje prisustvo monoklonskog imunoglobulina zbog njegove veoma niske koncentracije.

Pregled koštane srži je osetljiviji.

Genetski pregled

Da bi se utvrdila dijagnoza nasledne amiloidoze, vrši se genetski test krvi. Prati se prisustvo najčešćih mutacija amiloidnih gena.

Biopsija

Histologija tkiva je ključna u utvrđivanju tačne dijagnoze. Uzorak tkiva se uzima tokom neciljane biopsije (slučajno odabrani organi sa češćim zahvatanjem), npr. iz potkožnog masnog tkiva oko pupka, iz pljuvačnih žlezda, jezika ili rektuma.

Uz negativan nalaz i upornu sumnju na pojavu amiloidoze, ciljana biopsija (organi za koje znamo da su zahvaćeni bolešću, a ne znam koji) iz zahvaćenih organa, kao npr. jetra, bubrezi, nervi, srce i sl.

Specifično testiranje tkiva može pomoći da se odredi tačan tip amiloidnog depozita. Koristi se npr. bojenje uzorka Kongo crvenom bojom i zatim posmatranje uzorka u polarizacionom mikroskopu.

Pozitivan uzorak pokazuje tzv dihronizam, odnosno promena boje kada se promeni ugao upadne svetlosti.

Pregled snimanjem

Stepen oštećenja možemo proceniti skenerskim pregledima organa. Koristi se npr. MRI srca.

Tok ove ozbiljne bolesti zavisi od osnovnog uzroka bolesti.

Amiloidoza je postepeno progresivna bolest, sa podmuklim početkom i teško prepoznatljivim kliničkim sindromom.

Kod težih oštećenja organa, bolest je u poodmakloj fazi, kada je teško preokrenuti njenu prognozu.

Prognoza zavisi od vrste amiloidoze i dovoljnog odgovora pacijenta na lečenje.

Ako se ne leči, sistemska amiloidoza je često fatalna.

Vreme i stopa preživljavanja zavise od stepena i broja zahvaćenih organa.

Što se tiče morbiditeta, zahvaćenost srca je najozbiljnija.