Simptomi probavnog sistema

Sistem za varenje se sastoji od nekoliko delova. Na početku se nalazi digestivna cev, koju formiraju usna duplja, ždrelo i jednjak. Hrana zatim putuje kroz ovu digestivnu cev do želuca, zatim do tankog i debelog creva gde dolazi do apsorpcije više hranljivih materija, a ostatak nesvarene hrane izlazi iz tela kroz rektum. Probavne žlezde su takođe deo sistema u obliku odvojenih organa, naime pankreasa i jetre. Samo ljudi imaju tako složen sistem.

Problemi sa digestivnim sistemom mogu se pojaviti u bilo kom njegovom delu, a često direktno odražavaju način života i ishranu osobe. Zdrava i raznovrsna ishrana bogata esencijalnim hranljivim materijama, vitaminima i mineralima će se stoga prevesti u bolje zdravlje digestivnog sistema i bolje zdravlje tela. Međutim, mnogi događaji ili problemi nisu direktno odgovornost pojedinca i mogu se desiti bez njihovog direktnog učešća.

Pored direktnih komplikacija i bolesti organa za varenje, bolesti drugih delova tela mogu se manifestovati i kroz različite simptome unutar ovog sistema. Često je sistem za varenje pogođen infekcijama, ili postoje problemi sa apsorpcijom ili eliminacijom hrane, a često osoba ima i probleme sa apsorpcijom određene hrane i dijete zbog sistemskih bolesti. Najopasnije bolesti organa za varenje su svakako tumori i rak.

Problemi sa pražnjenjem creva

Često se po teksturi stolice može zaključiti da li telo pati od zdravstvenih problema. Na primer, krvava stolica ukazuje na unutrašnje krvarenje, simptom koji se javlja kod, na primer, divertikuloze, ebole, hemoroida, amebijaze, đardijaze, salmoneloze i drugih infekcija digestivnog trakta. Stolica sa primesom sluzi je takođe simptom zaraznih bolesti creva, ali se javlja npr. takođe kod amebijaze jetre, Kronove bolesti i tumora debelog creva.

Svetle stolice možda neće predstavljati problem ako se radi o jednokratnom događaju, ali probavljena hrana takođe može biti uzrok. Međutim, češće se javlja kod upale pankreasa, tumora žučne kese ili bilo kog od simptoma žutice ili ciroze jetre. Isto tako, crna stolica, kada se jednom pojavi, nije odmah patološki simptom. Ali to je takođe simptom gastritisa, tifusa ili ozbiljnijih karcinoma kao što je rak želuca ili jednjaka.

Dijareja je takođe jedan od simptoma koji se manifestuje u pražnjenju creva, odnosno preterano vodenastoj i tečnoj stolici, ali uzrok leži u crevima. Dijareja je izraz raznih zaraznih bolesti kao što su rotavirusni enteritis ili giardijaza, ali i npr. od ulceroznih i inflamatornih bolesti creva, metaboličkih poremećaja, netolerancije na različite supstance, uključujući celijakiju, Kronovu bolest, infestaciju jetre amebama, neke alergije, a dijareja je često uzrokovana stresom ili ukupnim ubrzanim metabolizmom organizma.

Na primer, mnogi ljudi doživljavaju ponovljeno jutarnje pražnjenje creva koje se ne može suzbiti. Ovo pražnjenje creva može biti povezano sa prekomernom peristaltikom creva i tipično je za sindrom iritabilnog creva ili iritabilnog stomaka ili sindroma iritabilnog creva. Postoji opšta nemogućnost održavanja pražnjenja creva i problemi sa dobrovoljnom kontrolom sfinktera anusa. Možete npr. kod epileptičkih napada, ali i kod trajnog oštećenja nerava, kao npr. i kod dijabetesa.

Suprotnost dijareji je opstipacija, kada osoba ima problema sa gustom stolicom i nepravilnim pražnjenjem creva, kada osoba uopšte otežava nuždu. Zatvor je često praćen bolom u donjem delu stomaka, što je posledica poteškoća u pražnjenju creva. Obično se javlja kod ciroze jetre, divertikuloze, dijabetičke neuropatije, Konovog sindroma, kao simptom paratifusne bolesti ili upale pankreasa. Postaje opasno kada ileus, tj. opstrukcija creva.

Mučnina i povraćanje

Čest simptom, ali ne samo vezan za probavni sistem, je mučnina. Ovo stanje prati, na primer, Adisonovu bolest, holecistitis, razne infektivne bolesti i upale kao što su salmoneloza, giardijaza, gastritis, ali i otkazivanje jetre, krpeljni encefalitis, tifus, kao i neke febrilne bolesti kao što je tipični grip. Mučninu takođe karakteriše opšti nedostatak apetita i nagon za povraćanjem. Ovo nije tipično samo za probleme sa varenjem hrane.

Povraćanjem telo pokušava ili da se oslobodi štetnih materija ili da izbaci sadržaj želuca pre nego što se probavi. Obično je to simptom infektivne bolesti creva, virusne i druge upale u mozgu ili negde drugde u telu, ponekad povezane sa nervnim poremećajima. Povraćanje je takođe simptom npr. za fenilketonuriju i povremeno za miokarditis. Kada osoba povraća krv, to je često čir na želucu. Ponekad se može izazvati i veštački, npr. kod anoreksije ili bulimije, koje spadaju u poremećaje u ishrani.

Povećanje i skupljanje organa

Povećanje jetre tipičan je simptom prekomerne konzumacije alkohola, ali i nekih infektivnih i inflamatornih bolesti koje zahvataju ovaj organ. Na primer, to može biti infekcija citomegalovirusom, hepatorenalni sindrom ili ciroza jetre. Jetra se često povećava zbog tumora ili zaraznih bolesti kao što je paratifus. Nasuprot tome, jetra se smanjuje, npr. kod akutnog zatajenja kod hepatitisa ili nekroze.

Povećanje slezine, koja je takođe deo organa za varenje, može biti uzrokovano ili rakom ovog organa ili zaraznim bolestima kao što su žutica, infektivna mononukleoza ili paratifusna infekcija. Pored toga, njihovo povećanje je često povezano sa povećanjem jetre. Slezina je takođe tipično uvećana kod infekcije citomegalovirusom, leukemije ili hemolitičke anemije, koji su sami po sebi poremećaji krvi. Ponekad povećanje može biti povezano i sa tifusom.

Problemi sa hranom i tečnošću

Dehidracija u telu izaziva žeđ. Abnormalna i prekomerna žeđ takođe može biti simptom određenih bolesti, kao što su dijabetes, hiperparatiroidizam, hepatorenalni sindrom, kolera ili Konov sindrom. Produžena dehidracija, bilo zbog nedovoljnog unosa ili prekomerne potrošnje, dovodi do dehidracije. Ovo poslednje je npr. tipično za bulimiju, anoreksiju, celijakiju, amiloidozu, Adisonovu bolest i zarazne bolesti povezane sa

Neuhranjenost je tipičan simptom nedovoljnog unosa hrane. Ovo stanje je povezano sa poremećajima u ishrani kao što su bulimija ili anoreksija, ali se može javiti i sa cirozom jetre, karcinomom pankreasa, neurodegenerativnim oboljenjima ili AIDS-om. Suprotno tome je prejedanje, poznato i kao hiperfagija, koje može biti rezultat urođene greške metabolizma ili simptom gojaznosti i metaboličkog sindroma, a ponekad se viđa i kod bulimije.

Prejedanje je često praćeno povećanim apetitom. To je ponekad sasvim prirodno, npr. tokom napornog vežbanja ili tokom trudnoće, ali prejedanje je takođe simptom gojaznosti, dijabetesa, metaboličkog sindroma i hipertireoze. Prejedanje je takođe povezano sa debljanjem, ali ne nužno. Takvo povećanje telesne težine takođe se javlja kod sedentarnog načina života i povezano je sa gojaznošću ili može biti simptom hormonske neravnoteže i metaboličkih poremećaja.

Suprotnost povećanom apetitu je, naprotiv, nedostatak apetita. Ovo je povezano sa nizom zaraznih i inflamatornih bolesti; tipično, smanjeni apetit je takođe povezan sa rakom i rakom. Takođe se često povezuje sa problemima nervnog sistema i febrilnim bolestima. Averzija prema hrani ili smanjeni apetit javlja se kod gastritisa, Adisonove bolesti, anoreksije, stafilokokne enterotoksikoze, tifusa, ciroze, gripa ili čak migrene.

Ljudi često imaju problema sa prekomernom težinom. Obično su to gojaznost i nedostatak vežbanja, ali gojaznost je takođe povezana sa dijabetesom, metaboličkim poremećajima, visokim holesterolom i ponekad ginekološkim stanjima kao što su ciste na jajnicima. Međutim, kada osoba polako dobija na težini, to je neuspeh tela da napreduje i nije uvek uzrokovan sistemom za varenje. Često je simptom kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti.

Nagli gubitak težine i gubitak težine bez ikakvog razloga su takođe prilično ozbiljni simptomi, a uzroka može biti više. Često su povezani sa rakom u različitim delovima tela, infekcijom ili upalom. Tipično, to su i simptomi dijabetesa, leukemije, celijakije, anoreksije, amebijaze ili ciroze jetre, kolere, Kronove bolesti, gastritisa ili naglog gubitka težine takođe se mogu javiti kao manifestacija AIDS-a u kasnijim fazama.

Simptomi povezani sa stomakom

Stomak ili stomak često muče grčevi. Ponekad se javljaju nakon obilnog obroka, ali ako se javljaju češće, mogu biti simptom gastritisa ili zarazne bolesti poput bronhitisa, salmoneloze ili šigeloze. Grčevi u stomaku obično ukazuju na glad, ali ako osoba nije gladna, to je verovatno znak problema u digestivnom traktu. Tako se manifestuje, na primer, sindrom iritabilnog creva ili intolerancija na laktozu, odnosno alergija na mlečne proizvode.

Oboleli često imaju i osećaj težine u stomaku ili osećaj punoće u stomaku. Ovo se obično javlja kod problema sa varenjem hrane i tipičan je simptom sindroma iritabilnog creva ili gastričnog sindroma, ali ponekad i simptom gastritisa ili steatoze jetre. Bolesti jetre su povezane i sa pojavom takozvane trbušne tečnosti, tečnosti koja se tu nakuplja iz patoloških razloga. Pored otkazivanja jetre ili ciroze, ova bolest je ponekad povezana sa rakom jajnika.

Podrigivanje, nadimanje i gasovi

Jedna od prirodnih ljudskih manifestacija vezanih za digestivni trakt je podrigivanje, koje nastaje udisanjem vazduha u stomak. Uzrokuje ga nepravilan unos hrane ili konzumiranje tečnosti sa mehurićima vazduha. Međutim, prekomerno podrigivanje može biti simptom npr. za fenilketonuriju ili čireve. Stanje sa izlučivanjem previše gasova i prateće punoće u stomaku poznato je i kao nadimanje i često je simptom gastritisa, celijakije i problema sa varenjem.

Ako istovremeno postoji nadimanje i prekomerno pražnjenje gasova, to je već nadutost. Povremene pojave nisu nužno simptom bolesti, ali prekomerno nadimanje je takođe simptom divertikuloze, netolerancije na laktozu, celijakije, a ponekad i ciroze. Ozbiljno stanje je prestanak curenja gasa, posebno ako se radi o dugotrajnom problemu. Ponekad je takođe praćen zatvorom ili dijarejom i javlja se kao simptom ileusa, Kronove bolesti ili akutnog pankreatitisa.

Povećani i smanjeni nivoi supstanci

Sistem za varenje takođe često ima direktan uticaj na povećanje ili smanjenje određenih supstanci i elemenata u organizmu, što se pre svega ogleda u njihovom nivou i prisustvu u krvi. Povišeni nivoi holesterola su obično rezultat dugotrajne loše ishrane, npr. na konzumaciju prekomerne količine masti i tako dalje. Ovaj simptom je deo kardiovaskularnih bolesti kao što je ateroskleroza, ali je takođe povezan sa gojaznošću i nizom endokrinih i metaboličkih poremećaja.

Smanjenje nivoa folne kiseline ili vitamina B12 takođe je povezano sa sistemom za varenje, bilo zbog nedovoljnog unosa hrane koja sadrži ove supstance ili zbog nedovoljne apsorpcije u digestivnom traktu. Tipično, smanjeni nivoi ovih supstanci u krvi se vide kod anemije, ali nedostatak folne kiseline, takođe poznate kao vitamin B9, na primer, takođe može biti povezan sa spina bifidom. Kada nivo vitamina B12 padne, nastaju degenerativne promene u kičmi i koštanoj srži.

Drugi simptomi

Neki problemi sa varenjem su takođe povezani sa sistemom za varenje. Na primer, poremećaji gutanja mogu ukazivati na mehaničku opstrukciju, ali su i simptom zapaljenja i drugih bolesti. Na ovaj način se manifestuju rak jednjaka, laringitis, a takođe i rak štitne žlezde. Kada krvari iz usta, ponekad krvari i direktno iz jednjaka. To je obično zbog prisustva proširenih vena u jednjaku, koje su manifestacija portalne hipertenzije, a moguće i ciroze jetre.

Gorušica je obično iritacija sluznice želuca, koja se primećuje bolom u stomaku i kiselim osećajem. Ovo je tipičan simptom refluksne bolesti jednjaka ili čira na dvanaestopalačnom crevu, ali ponekad i nekarakteristični simptom karcinoma jajnika. Sistem za varenje upotpunjuje rektum, koji može biti poremećen svrabom. Ovo može biti simptom dijete sa malo vlakana, ali svrab je takođe tipičan za hemoroide, sluz ili gonoreju.