Šta je vaginizam (vaginalni grč tokom odnosa)? Koji su njegovi simptomi i uzroci?

Vaginizam je seksualni poremećaj praćen dispareunijom, odnosno bolom, peckanjem tokom seksualnog odnosa ili prilikom umetanja tampona, a ponekad i pri pritisku na genitalije.

Vaginizam je konvulzivna (grčevita) kontrakcija, grč ili nevoljni spazam mišića vaginalnog ulaza, koji sprečava prodiranje penisa, prstiju ili predmeta kroz vaginalni ulaz, uprkos činjenici da žena želi seksualni odnos. Odlikuje se snažnim nevoljnim i nekontrolisanim kontrakcijama mišića karličnog dna.

Svaki penetracija (prodor) je bolan i izaziva nelagodu, bol i peckanje.

Takođe se karakteriše kao odbrambeni refleks protiv prodiranja penisa, prstiju, predmeta u vaginu.

Klasifikacija vaginizma. Možda ćete naići na ove termine:

• Primarni
• sekundarni
• generalizovani
• prekoitalni

Primarnu karakteriše činjenica da traje od prvih pokušaja seksualnog života.

Seksualna penetracija je nemoguća, uprkos nekoliko pokušaja. Iako se ponekad čini da dolazi do delimične penetracije, vrh penisa obično samo gura spoljašnju stranu vulve i ne prodire u vaginu. Deluje kao da je vagina premala, kao da himen okružuje ceo ulaz vagine, koji je, kad se zatvori, premali ili kao da otvor nedostaje.

Ovaj tip se javlja kod žena koje su imale restriktivno vaspitanje i koje su dovele do lažnih informacija o seksu - da je seks je loš, bolan, i da može da boli.

Sekundarni, kada je polni odnos i bio moguć na početku, a tek onda je došlo do spazma vagine.

Tokom snošaja postoji neobjašnjiva napetost i nelagodnost. Često je rezultat prethodnog negativnog iskustva. Ranije je polni odnos mogao da se odvija bez problema, a negativno iskustvo izazivalo je upornu napetost, bol, nelagodnost, što je dovelo do prestanka seksa.

Ovo stanje je izazvano privremenim zdravstvenim stanjem, traumom ili bolom u karlici. Na primer, kod raznih infekcija urinarnog trakta ili karlice, smanjenog vlaženja vagine, silovanja ili nakon dugotrajne pauze od seksa. Žena je zbunjena, ima strah i brige kako će se dalje razvijati, da li će ipak moći da ima polni odnos i da li će uopšte moći da reši problem.

Neke žene su u stanju da tolerišu ovaj problem godinama dok ne dođu u fazu bespolne veze ili braka.

Generalizovani, taj se javlja refleksno pri pokušaju polnog odnosa, kao i prilikom ginekološkog pregleda koji je nemoguće izvršiti.

Prekoitalna kontrakcija vagine se javlja samo tokom seksualnog odnosa i delimično je moguć ginekološki pregled.

Slučajevi mogu biti od blagih do teških, sve zavisi.

U tabeli je prikazana podela na 4 razreda

Koja je razlika između organskog i neorganskog vaginizma?

Organski vaginizam karakteriše bolni snošaj uzrokovan fizičkim bolestima ili anomalijama, odstupanja od normalnog stanja koja otežavaju prodiranje u vaginu, kao što su upalni procesi u vagini, razne prepreke u obliku i strukturi vagine, prekomerna rigidnost vagine, odnosno himena.

Neorganski vaginizam je jedan od najčešćih poremećaja seksualne disfunkcije. Karakteriše ga snažne nevoljne kontrakcije vaginalnog ulaza. Svako povećanje je veoma bolno. Žena može odbiti seksualni odnos i sam dodir njenih genitalija joj je neprijatan.

Uzroci mogu biti različiti. Može se javiti kod mlađih, ali i kod starijih žena, kod žena bez seksualnog iskustva, ali i kod žena sa višegodišnjim iskustvom. Može se manifestovati različito kod svake žene i njihov obim može varirati.

Poremećaj je uglavnom psihogeni. Može se pojaviti nakon traumatskog iskustva, na psihološkoj ili somatskoj osnovi.

Često se povezuje sa strahom od snošaja, nevoljnim stezanjem karličnih mišića, strahom od bola, uglavnom psihogenog porekla.

Razlog može biti nedovoljna stimulacija, nedostatak predigre, različita psihička stanja, uznemirujući faktori, traumatičan ili bolan pokušaj seksualnog odnosa iz prošlosti, porodično okruženje u kojem je žena odrastala, religiozna orijentacija, ali i partnerski odnosi iz prošlosti. 

Žene često ne znaju kako da izraze svoje potrebe, želje, pa čak i svoje neodobravanje što se tiče snošaja. 

Poremećaj ličnosti, osobine ličnosti i tendencije anksioznosti takođe mogu imati veliki uticaj. Žene sa ovim poremećajem imaju veliku potrebu za samokontrolom i strahom da je ne izgube, da izgube svoju iskrenost, integritet. Međutim, najčešće nastaje kombinacijom više faktora.

Kod vaginizma, telo i um žene automatski pokreću povlačenje na osnovu očekivanog bola, a da žena to ne shvata.

Nije da žena to želi, ali ono se jednostavno desi, kao na primer sa automatskim treptanjem očiju. To se jednostavno dešava. Nije ni dobrovoljno ni namerno.

Uzrok možemo podeliti na dve vrste.

Iz nefizičkih razloga:

• Strah ili očekivani bol od seksualnog odnosa
• Strah od prvog odnosa 
• Od kidanja tkiva, tj himena
• Strah od trudnoće
• Anksioznost i stres od prethodnih neprijatnih iskustava
• Problem u partnerstvu
• Nepoverenje
• Strah od obaveza
• Gubitak kontrole
• Traumatični događaji kao što su seksualno zlostavljanje i potisnuta sećanja
• Iskustva iz detinjstva, previše religioznih smernica i potom učenje dece da je seks loš
• Neadekvatno seksualno obrazovanje
• Ponekad ni nema razloga

Iz fizičkih razloga:

• Infekcije mokraćnih puteva
• Gljivične infekcije
• Polne bolesti
• Endometrioza
• Tumori
• Ciste
• Ekcem
• Vaginalni prolaps
• Porođaj, bol nakon porođaja, carski rez
• Posle spontanog pobačaja
• Menopauza i hormonske promene
• Suvoća vagine
• Nedovoljna predigra
• Posle hirurških zahvata u predelu karlice
• Mučenje odnosno fizičke traume
• Silovanje
• Fizički napad
• Uzimanje lekova i njihovi neželjeni efekti koji izazivaju bol u karlici

Vaginizam se može manifestovati različitim simptomima. Za svaku ženu je drugačije. Dok jedan ima samo jedan jasan simptom, drugi oseća nekoliko simptoma istovremeno.

Tipični simptomi su:

• Peckanje tokom seksa
• Otežan, čak i nemoguć prodor penisa
• Bol
• Suvoća vagine
• Stalna seksualna nelagodnost, usled infekcije, silovanja, raka, operacije, menopauze, drugih problema
• Tokom seksa, javlja se bol nepoznatog porekla i bez uzroka
• Poteškoće ili nemogućnost uvođenja tampona
• Nemogućnost obavljanja ginekološkog pregleda
• Izbegavanje seksa
• Tokom pokušaja seksualnog odnosa mogu se javiti konvulzije ili čak zaustavljenje disanja

Žene često ne znaju da je njihov problem to što pate od različitih stepena vaginizma i pokušavaju da objasne svoj problem i definišu ga na sledeći način:

• Devica sam i pokušali smo nekoliko puta, ali uvek u početku snošaja imam osećaj kao da penisom udari u zid
• Kada penis uđe, osećam peckajući bol
• Seks je nekada bio sjajan, ali sada osećam peckanje i bol
• Posle pregleda kod ginekologa, doktorka me je uverila da je sve u redu, pa zašto me još uvek boli?
• Kada je u meni i počne da se kreće, toliko je neprijatno i bolno da moramo da odustanemo
• Nakon menopauze, počela sam da osećam bol i sama pomisao na snošaj me naježila
• Ne mogu da stavim tampon jer je tako teško da ga stavim unutra, ne mogu da ga pritisnem da prodre unutra
• Nikada nisam volela seks, ne osećam se prijatno

Muškarci mogu primetiti preteranu napetost u vagini, što je i za njih neprijatno ili čak bolno.

Žene traže lekarsku pomoć jer ne znaju šta im se tačno dešava i iz sledećih razloga:

• Prodor je težak ili nemogući
• Uvek pate od bolova i napetosti tokom seksualnog odnosa
• Nakon porođaja, bol i dalje traje tokom seksa, često uzrokovan sekundarnim vaginizmom
• Seksualni bol se pojavio bez ikakvog razloga, posebno pri pokušaju snošaja
• Izbegavanje seksa zbog bola i kasnijeg neuspeha

Žene se obraćaju ginekologu sa svojim problemima jer znaju da se nešto dešava i da im to ograničava seksualni život.

Osnova dijagnoze je ginekološki pregled i pribavljanje anamnestičkih podataka. Treba pitati o seksualnom životu, od njegovog početka do danas, sa opisom partnerske veze.

Nekim ženama je neprijatno da pričaju o svojim seksualnim problemima, ali ako ne razgovarate sa svojim lekarom o tome, šanse za izlečenje su minimalne.

U okviru dijagnoze potrebno je razlikovati da li se radi o vertebrogenom poremećaju, odnosno problemu koji potiče od oboljenja kičme, urološko-mokraćnih organa ili gastrointestinalnog trakta.

Važno je pravilno dijagnostikovati u čemu je problem. Bilo da se radi jednostavno o strahu, čak i fobičnom izbegavanju seksualnog odnosa, ili o specifičnim bolestima, kao što su poremećeni oblik vagine, zapaljenski procesi. Takva dijagnoza pripada ginekologu, koji će vas pregledati i isključiti druge karlične bolesti.

Ispituje se krv, radi se krvna slika, biohemijski pregled krvi, markeri upale, nivoi polnih hormona i štitne žlezde.

Lekar će vas zamoliti da popunite upitnik o seksualnoj funkciji žene, što takođe pomaže u dijagnozi.

U posebne preglede spada pregled vulvopletizmografom. Meri dotok krvi u genitalije žene, a promene se snimaju aparatom.

Tok bolesti može biti različit.

Uvlaćenje vagine može biti izazvano direktnim pokušajem upada ili pre očekivanog ili zamišljenog pokušaja.

Ponekad se grč javlja kasnije, tokom seksualnog odnosa, kada počinje da se javlja bol, peckanje ili štipkanje.

Ova nelagodnost u vagini prestaje kada prestane polni odnos, koji se zbog neprijatnih bolova i nelagodnosti žene često mora završiti ranije.

U nekim slučajevima, provaljivanje može biti teško, ako ne i nemoguće. Zategnutost vagine može biti toliko ograničavajuća da je otvor za vaginu potpuno zatvoren. U ovom slučaju nema šanse za snošaj. 

Penetracija može biti delimična i žene doživljavaju nevoljno zatezanje i naknadno peckanje, bol i nelagodnost usled naknadnog zatezanja i suvoće vagine. Gotovo nemoguća penetracija, kada muškarac priđe ženi i pokuša da ima snošaj, njeni mišići se toliko stežu da sprečavaju penetraciju. Svaki pokušaj prodiranja, ili samo ubacivanje prsta, je bolan, peckajući. Mišići su potpuno zategnuti i verovatno postoji potpuni nedostatak vaginalne vlažnosti.

Neke žene sa vaginizmom imaju želju za seksom i čak su u stanju da dožive orgazam, uprkos bolu i lošem pristupu klitorisu.

Razlika između njih je u tome što lekari imaju želju za seksom i mogu da dožive seksualno iskustvo od uzbuđenja do zadovoljstva. Za njih je važno da imaju sposobnost da dožive seksualni odnos. Žene koje prvenstveno imaju poremećenu želju za seksualnim odnosom i nisu u stanju da ga seksualno dožive imaju nisku potrebu i nisku motivaciju.

Kasnije se može pridružiti i nevoljkost za seksualnim odnosom ili odbojnost prema dodirivanju genitalija.

Nelečenje takvog stanja dovodi do sukoba u odnosima i nekompatibilnosti partnerske seksualnosti.