Tromboflebitis površinskih vena: Šta je zapaljenje vena i zašto se javlja?

Tromboflebitis, tačnije površinski tromboflebitis, je zapaljensko oboljenje površinskih vena. Najviše utiče na vene donjih udova.

Površinski flebitis spada među relativno česte bolesti.

Zapaljenje vena se klasifikuje kao vaskulitis.

Vaskulitis = zapaljenje krvnih sudova.
Vas = krvni sud na latinskom.
Flebitis = flebos + itis.
Flebos = vena na latinskom
.... itis = završetak koji označava zapaljen proces, upalu.

+

Trombo = naziv za prisustvo tromba, odnosno krvnog ugruška.
Tromboflebitis - zapaljenje vene sa prisustvom krvnog ugruška. 

Ukratko o krvnim sudovima

Uopšteno i ukratko, krvni sudovi se dele na arterije i vene.

1. arterije su ispunjene krvlju bogatom kiseonikom, tj. oksigenisana krv
2. vene, sa druge strane, u njima teče krv sa niskim sadržajem kiseonika, tj deoksigenisana krv

Međutim, ovo je samo generalno rečeno. Tačnije, radi se o podeli prema:

1. arterije = arterije nose krv IZ srca
2. vene = vene vode krv U srce

+ primer...

Stablo plućne arterije, truncus pulmonalis, se deli na plućne arterije (arteria pulmonalis) a vodi deoksigenisanu krv iz desne srčane komore do pluća.

4 plućne vene prenose oksigenisanu krv iz pluća u levu pretkomoru srca. Odavde se krv obogaćena kiseonikom izbacuje u levu srčanu komoru, a zatim kroz aortu u celo ljudsko telo.

Arterija:
Sa grčkog aer = vazduh, 
terein = sadržati. 

Štaviše, arterije i vene se malo razlikuju po svojoj strukturi.

Zidovi vena ne sadrže toliko mišićnih ćelija. Istovremeno, u njima teče krv, što je rezultat složene interakcije kardiovaskularnog sistema.

U donjim udovima, situaciju pogoršava sila gravitacije. Povlači krv dole.

Zbog toga se u venama donjih udova stvaraju mali ventili koji, kao i u srcu, usmeravaju tok krvi.

+

Lokacija dubokih vena pomaže da se krv iz donjih udova bolje vrati u gornju polovinu tela. Duboke vene se nalaze u bliskom toku arterija.

I...

Mišići donjih udova takođe svojim kretanjem pomažu u protoku krvi. Oni formiraju takozvanu mišićnu pumpu, sličnu mišićima srca.

Arterije + mišići = stiskanje vena i guranje krvi naviše prema srcu.

Zbog toga je redovno kretanje važno za cirkulaciju krvi u celom organizmu, a ne samo u donjim udovima i nogama.

Sigurno se sećate...

Jedna razlika što su nas učili u osnovnoj školi...

Postoji visok krvni pritisak u arterijama. Stoga, ako se povredimo, krv prska. Ona je zapravo i svetlija zbog zasićenosti kiseonikom.

I obrnuto.

Krvni pritisak u venama je nizak, u slučaju oštećenja krv ne prska, već samo slobodno teče. A krv je tamnija jer ne sadrži kiseonik.

Osim toga, postoje vene u kojima je krvni pritisak niži od atmosferskog pritiska oko tela. Ovo je rizik kada se povrede velike vene, kao što su vene butine ili vrata. Tada postoji opasnost od udisanja vazduha iz okoline i vazdušne embolije.

A da li znate zašto krv iz proširene vene donjeg ekstremiteta, odnosno variksa, može da prska?

Krv u nogama se gura protiv pravca gravitacije i njen tok usmeravaju ventili. I zato čak i mali defekt u proširenoj veni može da prska krv.

Površinske vene se otvaraju u duboke vene.

Duboki venski sistem formira neku vrstu sakupljanja velikih vena. U njih se otvaraju manje vene, a takođe i površne vene. Oni sakupljaju krv sa periferije ljudskog tela.

U donjim udovima je raspoređeno na isti način. Površinske vene sakupljaju krv sa kože, mišića i drugih struktura donjeg ekstremiteta, a zatim se prazne u velike duboke vene.

Vene donjih udova su podeljene u tri tipa:

1. sistem dubokih vena - u dubinu
2. sistem površinskih vena - na površini
3. sistem povezivanja vena - povezuje oba sistema

Tromboza je...

Tromboza je stanje zgrušavanja krvi u krvnim sudovima i srcu.

Zgrušavanje krvi je neophodan događaj u životu, koji bi trebalo da spreči krvarenje, na primer, čak i u slučaju povrede. Bez hemokoagulacije, kako se naziva proces zgrušavanja krvi, mogli bismo da krvarimo i od male povrede.

Hemokoagulacija ima zadatak da zaustavi krvarenje = hemostaza.

Međutim, hemokoagulacija uključuje i fibrinolizu.

Fibrinoliza, za razliku od hemokoagulacije, je proces rastvaranja krvnih ugrušaka.

Ova dva događaja u ljudskom organizmu odvijaju se u međusobnom skladu i ravnoteži.

Kada je ravnoteža zgrušavanja krvi i rastvaranja krvnih ugrušaka patološki narušena, može nastati stanje:

1. prekomerno zgrušavanje krvi = tromboza
2. prekomerno krvarenje = stanja krvarenja

Stanje prekomernog zgrušavanja krvi može imati raznoliku osnovu. Glavni rizik je delimično ili potpuno ograničenje protoka krvi kroz zahvaćeni sud ili odvajanje krvnog ugruška.

Kada se deo ili ceo tromb odvoji od zida krvnih sudova i putuje kroz sudove, to se naziva embolus.

Kada je krvni sud blokiran u drugom delu tela, ovo stanje se naziva embolizacija.

Kod tromboze nastaje na primer: 
Ishemija srčanog mišića do srčanog udara.
Primer embolizacije je:: 
Plućna embolija i takođe moždani udar.

Osim krvi, može da embolizuje i drugi strani predmet koji je ušao u krvne sudove. Primeri su masno ili tumorsko tkivo, vazduh ili amnionska tečnost, ali i deo slomljenog vaskularnog katetera.

Da li želite da saznate više o tromboflebitisu?
Zašto nastaje?
Kako se manifestuje?
Ili ukratko o njenom lečenju?
Čitajte dalje, informacije su predstavljene kasnije u članku...

A zašto površinski tromboflebitis?

Flebitis je opšti termin za dve vrste upale vena. I za upalu površnih ili dubokih vena.

1. zapaljenje površinskih vena = površinski tromboflebitis PT
2. zapaljenje dubokih vena = flebotromboza - duboka venska tromboza DVT

Navodi se da se zapaljenje vene može javiti i bez asocijacije na trombozu, odnosno bez taloženja krvnog ugruška na vaskularnom zidu promenjenog upalom.

Međutim, u velikoj većini se krvni ugrušak formira i tokom upale vena.

Ovo je rezultat reakcije kaskade hemokoagulacije na kršenje vaskularnog zida. U slučaju zapaljenja vene, posuda je oštećena.

Trombociti i druge komponente hemokoagulacije se vezuju za ovo mesto. Formira se tromb.

Zbog toga je zapaljenje vena povezano sa trombozom.

Postoji nekoliko razlika između flebotromboze, ili upale dubokih vena, i površinskog tromboflebitisa.

Plućna embolija je česta komplikacija duboke venske tromboze.

Za više nformacija pročitajte ovaj članak: Duboka venska tromboza.

U prošlosti su stručnjaci naveli da je upala površnih vena benigna, odnosno dobroćudna bolest.

Međutim, ovo nije sasvim tačno. Ispostavilo se da ...

Iako se radi o zapaljenju površne vene, u velikom broju slučajeva tromboflebitis prelazi u duboku vensku trombozu.

Ili ...

Flebotromboza i tromboflebitis se javljaju zajedno.

Stoga, čak i kod upale površinskih vena, postoji određeni rizik od komplikacija. Najozbiljnija i najopasnija po život je plućna embolija. Drugo takođe opasno stanje je razvoj tromboembolijske bolesti.

Procenjuje se da:
PT i DVT se odvijaju istovremeno u 6 - 53% slučajeva.
PT se razvija u DVT u 0-33% slučajeva.

Oba ova stanja imaju zajedničku osnovu, koju opisuje Virhovova trijada, to jest:

1. zastoj krvi u venama
2. oštećenje vaskularnog zida
3. poremećaj koagulacije krvi

Definicija površnog tromboflebitisa

Površinski tromboflebitis je zapaljenje zida krvnih sudova, što dovodi do stvaranja tromba. U ovom slučaju, tromb je čvrsto pričvršćen za zid posude. Što smanjuje rizik od embolizacije.

Najviše pogađa sudove udova, posebno donjih udova.

Tomboflebitis se dalje deli prema tome koju venu zahvata, i to:

1. površinski tromboflebitis koji uključuje proširene vene - varikoflebitis, takođe poznat kao varikozni površinski tromboflebitis
2. površinski tromboflebitis koji utiče na zdravu venu

Drugi oblik je podela na primarne i sekundarne:

1. primarni - nastaju i utiču na samu venu
2. sekundarni - u vezi sa drugom bolešću

Plus...

Postoji i podela prema tome da li ima poznat ili nepoznat uzrok:

• nepoznati uzrok
  • idiopatski tromboflebitis saltans sive migrans
  • Mondorova bolest
  • epidemijski tromboflebitis - tropski oblik
  • granulomatozni tromboflebitis gigantskih ćelija
• poznati uzrok
  • nastaje kao rezultat tromboze
  • tromboflebitis u Behcetovoj bolesti
  • tromboflebitis kod sarkoidoze
  • tromboflebitis kod onkološke bolesti
  • tromboflebitis kod zaraznih bolesti

I u ovom trenutku već se dotičemo teme uzroka upale vena.

Zanima vas šta uzrokuje tromboflebitis? U nekim slučajevima nije moguće utvrditi tačan uzrok.

Čak je teško utvrditi da li je upala bila prva, ili obrnuto, da li je prva bila tromboza?

Postoji multifaktorska osnova iza vaskularnog zahvata. Prvi ga je opisao nemački lekar Rudolf Ludvig Karl Virhov 1856. godine.

Virchovova trijada procenjuje rizike od upale na tri tačke:

1. usporavanje krvotoka - zastoj ili turbulencija u protoku, može biti uzrokovano:
   • vaskularna izbočina - aneurizma
   • proširene vene
   • otkazivanje srca
   • defekt srčanog ventila
   • ograničenje pokretljivosti udova u slučaju povrede, nakon operacije, takođe tokom hospitalizacije
   • predugo putovanje
   • mehaničko pritiskanje otokom, tumorom, takođe kod gojaznosti
   • druge neurološke i unutrašnje bolesti
2. neravnoteža koagulacije krvi i fibrinolize
   • podložnost povećanom zgrušavanju krvi, odnosno hiperkoagulaciji
   • genetski faktor
   • sistemske bolesti, vaskularne upale
   • tumor - malignitet
   • infekcija
   • septički tromboflebitis
   • neki lekovi - hormonska kontracepcija
   • pušenje
   • trudnoća i menopauza stvaraju povećanu podložnost zgrušavanju krvi
3. oštečenje zida vena
   • mehaničko oštećenje krvnog suda
   • povrede, tup udar
   • operacije
   • Proširene vene
   • davanje lekova u venu, posebno centralnih venskih katetera
   • neki lekovi koji se daju u venu, kao što je hemoterapija
   • droge koji se ubrizgavaju u venu

Duboka venska tromboza i površinski tromboflebitis imaju zajedničke faktore rizika koji su uključeni u njihov razvoj.

Faktori rizika uključuju:

• Proširene vene
• duga imobilizacija udova, imobilizacija u krevetu
  • i to više od 72 sata
• dugo putovanje - preko 4 sata
• sedentarni način života, sedentarno zanimanje
• dehidracija
• pušenje
• povreda (kao što je povreda glave, kičme, kičmene moždine, dugih kostiju)
  • takođe direktan udarac u površinu posude
• intravenski kateteri - i.v. kateteri, posebno centralni
• gojaznost
• starosti preko 60 godina
• trudnoća i postpartum
• upotreba hormonske kontracepcije
• genetska predispozicija i promene faktora koagulacije
• onkološke bolesti - maligni tumori
• prevladati flebitis u prošlosti
• druge bolesti
  • ishemijska bolest srca
  • ishemijska bolest donjih udova
  • insuficijencija desnog srca
  • jetre
  • bubrezi

U mnogim slučajevima, uzrok upale vene je mehaničko oštećenje, primer je direktan tupi udarac u površinu vene. Situaciju pogoršava prisustvo i povreda u predelu proširenih vena.

Druga vrsta je hemijska iritacija kada se neodgovarajući ili nerazređen rastvor unese u venu. Lekovi za hemoterapiju mogu biti primer.

Do upale vene može doći i usled prodora infekcije – mikroorganizama kada je vena povređena, ali i kada se lek ili droge unese u venu.

Oštećenje unutrašnje obloge krvnog suda, odnosno endotela, izaziva stvaranje krvnog ugruška. Naknadna tromboza je podjednako rizična za razvoj ukupne slike tromboflebitisa.

Međutim, u ogromnoj većini slučajeva, uzrok tromboflebitisa je proširena vena. I to u čak 90% slučajeva. Dakle, to je varikoflebitis.

Površnom zapaljenju proširenih vena prethodi usporavanje krvotoka i proširenje suda sa promenama u strukturi zida suda. Dodatno, kao i najčešći uzrok ovog oblika, sledi povreda proširene vene.

U slučaju flebitisa zdrave vene, uglavnom se razmatraju stanja posle operacija, povreda, a takođe i kod onkoloških, hematoloških i sistemskih oboljenja.

I kao što je već pomenuto, u nekim slučajevima tok bolesti se odvija u idiopatskom obliku, kada nije pronađen tačan uzrok.

Podela površinskog tromboflebetisa u tabeli:

Takođe možete pronaći zanimljive informacije u člancima: 
Hronična venska insuficijencija
Hronična bolest vena

Manifestacija površinskog tromboflebitisa je grupa teškoća, iste su u slučaju zapaljenja zdrave vene ili u slučaju zahvata proširenih vena.

U slučaju zapaljenja proširenih vena, lokalna zahvaćenost je izraženija.

Karakteristični simptomi tromboflebitisa su:

• crvenilo tokom upale vena
• bol i osetljivost na mestu upale
• vena je kruta na dodir i pokretna u poređenju sa okolnim deom
• javlja se otok na mestu u slučaju blagog toka
• prolazno prisutna hiperpigmentna pruga - smeđa tamna pigmentna traka
• ukrućenje traje nekoliko nedelja do meseci, dok se trombus rastvara u veni
• povećana temperatura kože tokom upale

Otok većeg obima i celog ekstremiteta nije prisutan u slučaju PT.

Pored opštih simptoma, mogu postojati i pridružene poteškoće koje ukazuju na određenu vrstu upale, kao što je prikazano u tabeli. Primer je migratorni oblik, u kojem se zapaljenje i očvršćavanje vene pomera ili skače na različita mesta.

Postaviti dijagnozu samog tromboflebitisa nije teško. Dovoljan je klinički pregled. Naravno, važna je i anamneza.

Međutim, budite oprezni, jer površinska upala se često javlja zajedno sa dubokom venskom trombozom.

Zbog toga je važno uraditi dupleks sonografski pregled. Izvodi se na oba donja udova. Neophodno je to učiniti što je pre moguće nakon dijagnoze površinskog tromboflebitisa.

Ovaj pregled je utoliko važniji što su veće vene zahvaćene više. Kao što su vena saphena magna i vena saphena parva.

Vena saphena magna = velika skrivena vena.
Vena saphena parva = mala skrivena vena.
Vene koje vode od prednje noge do femoralnih vena.

Upala se može proširiti dalje od vidljivih inflamatornih promena na koži. U ovom trenutku povećava se i rizik od uticaja na duboke vene.

Oni traže uzrok, kao što je Burgerova ili Behcetova bolest.

Posebnu pažnju treba obratiti u slučaju ponovljenih upala.
Treba tražiti faktore rizika,
kao što su genetska predispozicija,
kongenitalna trombofilija i
udružene bolesti.

Površinski tromboflebitis se obično javlja sa bolnim otvrdnjavanjem vene. Osim toga, osetljiva je na dodir.

Tokom upale vene, koža je crvena, sa višljom temperaturom i otečena.

Crvenilo + bol + otok = zapaljenje zida vene i okolnog područja.

Upala traje nekoliko dana, a zatim se smanjuje. Zapaljenje u malom obimu sa umerenim tokom možda se ne manifestuje značajnim poteškoćama, a vena je posebno osetljiva na dodir.

Akutni stadijum i lokalni simptomi nestaju u roku od 7 do 14 dana.

Crvenilo kože takođe se smanjuje. Međutim, koža u tom području može biti privremeno tamnija. Ovo se naziva hiperpigmentacijom - smeđa pruga duž vene.

Bezbolno otvrdnjavanje vene traje nekoliko nedelja do meseci. I tako sve dok se krvni ugrušak ne rastvori.

Kod tromboflebitisa, krvni ugrušak je čvrsto pričvršćen za zid suda. Ovo smanjuje rizik od odvajanja tromba i embolizacije.

Međutim, i u slučaju ovog oblika upale vena postoji rizična komplikacija. A to je širenje upale iz površne vene u duboki venski sistem.

U ovom slučaju važi da
što je veća bila duboka venska tromboza,
to je veći rizik od embolizacije.

Kao što je već pomenuto, postoje specifični oblici flebitisa koji takođe imaju specifičan tok.

Povećanje telesne temperature ne ukazuje na površinski tromboflebitis.
U ovom slučaju treba misliti o drugoj bolesti.

Zvýšenie telesnej teploty a celkové prejavy môžu byť prítomné pri tromboflebitíde väčšieho rozsahu a bližšie k väčším žilám. Pridružuje sa i bolesť pri pohybe v mieste postihnutej končatiny.

Povećanje telesne temperature i opšte manifestacije mogu biti prisutne kod tromboflebitisa većeg obima i bliže većim venama. Takođe se pridružuje i bol pri pomeranju zahvaćenog ekstremiteta.