Migrena: Kakva je to glavobolja, koji su njeni uzroci, simptomi i lečenje?

Migrena i glavobolja uopšte su čest problem čovečanstva. Ima negativan uticaj na kvalitet života osobe, posebno ako traje dugo ili se redovno ponavlja.

Migrena je primarna glavobolja. Ima karakter napada, s vremenom se povlači, a zatim vraća.

Pored smanjenja kvaliteta života, migrene imaju i socijalno-ekonomsku dimenziju. I pogođena kompanija i društvo. Dijagnostika i lečenje su skupi, kao i uticaj na radnu nesposobnost pojedinca.

Zanima vas:
Šta je bolest i koji su njeni simptomi, komplikacije?
Koje oblike znamo i šta je aura?
Kako se leči i šta pomaže?

Na koga utiče migrena?

Oboleli su i muškarci i žene. Pa čak i detinjstvo. Utiče na decu od 6 godina i dostiže vrhunac u adolescenciji. Najvišu stopu dostiže u 35. do 45. godini života. U povlačenju je tek nakon 50. godine.

Njegova pojava je stoga povezana sa uzrastom, ali i sa polom,jer pogađa žene do 3:1 više od muškaraca.

Zašto se javlja migrena?

Mnogi ljudi, stručnjaci i lekari bavili su se ovim pitanjem. Tokom istorije pojavile su se razne teorije njegove patofiziologije. Na primer, 1940. godine to je bila Volffova vaskularna hipoteza, 1987. Hanington hipoteza o povezanosti trombocita. 1981. rad Lauritzena i Olesena, a 1984. teorija prema Moskovitzu.

Današnje gledište sugeriše da složena reakcija između vaskularnog sistema u centralnom nervnom sistemu, zajedno sa uticajem oslobođenih neurotransmitera na jonske kanale, može biti uzrok. Ova rečenica je najjednostavnija tehnička definicija patofiziologije migrene.

Laik, a samim tim i osoba sa migrenom, ne treba da zna patofiziologiju, međutim, trebalo bi da zna šta znači njegova glavobolja. Kao što glavobolje mogu ukazivati na razne druge poteškoće, a samim tim i na ozbiljnu pretnju po zdravlje i život.

Šta određuje migrenu i kako se deli

Nije svaka glavobolja migrena. Napad glavobolje je tipičan, tj. napadi bola se smenjuju sa periodom odmora kada čovek ne oseća poteškoće. Bol je pulsirajući i njegov intenzitet je umeren do vrlo intenzivan.

Migrenu karakteriše jednostrani bol i povezana je sa fotofobijom i osetljivošću na buku. U mnogim slučajevima čak i osećaj povraćanja do povraćanja.

A sam bol se pogoršava fizičkim naporima.

Napadi migrene se smenjuju 2-5 puta mesečno i traju nekoliko sati, međutim, ne više od tri dana. Ako se dogodi više od 72 sata, status se procenjuje kao status migrene - status migrenosus.

Međunarodno društvo za glavobolju je 2004. godine utvrdilo način na koji se procenjuju migrene.

Shodno tome, podeljen je na dve vrste:

• migrena bez aure, predstavlja do 80% slučajeva, takođe se naziva i uobičajena migrena
• migrene sa aurom, oko 18% obolelih pati od nje, aura je svojevrsni uvod u glavobolju

Tabela prikazuje klasifikaciju migrene bez aure

Šta je migrenska aura?

Aura kod migrene znači da glavobolji prethode određeni neurološki problemi. Ako vremenski period nije dovoljan, u nekim slučajevima aura može proći zajedno sa glavoboljom.

Neurološki simptomi obično traju nekoliko minuta i jedan sat pre samog napada migrene.

Najčešći simptomi uključuju vizuelne, odnosno vizuelne poteškoće. Kasnije se mogu javiti i parestezije, odnosno osećaj peckanja, smanjena osetljivost i poremećaji u percepciji položaja i pokreta. U manjoj meri se javljaju motoričke poteškoće i razni poremećaji govora.

Tabela prikazuje klasifikaciju migrene sa aurom

Tokom godina definicija migrene se menjala. Dakle, današnja definicija pominje zajedničku interakciju nekoliko faktora. Nasleđena predispozicija je povezana, jer do 70% slučajeva ima istoriju roditelja sa migrenom.

U migreni je dobro poznato da napad migrene, tj. napad, može izazvati takozvane okidače. Naravno, vrlo je individualno.

Najčešći faktori rizika koji izazivaju napad migrene uključuju:

• stres, povećano mentalno naprezanje
• emocije poput besa, tuge
• bol, posebno zubobolja, bol u očima
• vremenske prilike, a time i promene barometarskog pritiska
• hrana, posebno sa većim sadržajem supstanci kao što su amini (tiramin), natrijum glutamat
  • čokolada
  • sir
  • crni luk
  • orasi
  • citrusi
  • banane
  • kineska jela (zbog visokog sadržaja glutamanu)
  • kobasice
  • pecivo od belog brašna
  • kafa, kofein i napici koji ga sadrže
  • alkohol, posebno crveno vino, ali i pivo

• prekomerna konzumacija hrane
• glad ili kasnija konzumacija hrane
• nepravilna higijena spavanja je prema tome nedostatak ili višak sna
• prekomerna fizička aktivnost
• putovanja i samim tim promena sredine
• mirisi
• blicevi svetlosti
• hormonalne promene
  • menarhe, odnosno prva menstruacija
  • menstruacija, posebno na početku krvarenja
  • menopauza
  • trudnoća
  • hormonske kontraceptive
  • hormonalni tretman
• lekovi sa dejstvom na krvne sudove, posebno na njihovo širenje, odnosno vazodilatatori, poput nitrata

Pročitajte i članak:

Kako lečiti i sprečiti migrene? + 9 prirodnih saveta za ublažavanje bolova

Nije svaka glavobolja migrena.

A da bi se mogla postaviti ova dijagnoza, primenjuju se klasifikacije date u tabelama. Dakle, migrenu karakteriše oblik napada sličan napadima. Oni se ponavljaju i tokom perioda između njih osoba je potpuno u redu i bez poteškoća.

Migreni može ili ne mora prethoditi aura. Obično je potrebno nekoliko sati, ali najviše tri dana. Pored jednostrane glavobolje, postoje i druge poteškoće koje značajno intenziviraju period napada, što naravno smanjuje kvalitet života dotične osobe.

Karakteristične osobine migrene:

• napadi sa periodom odmora, odnosno između napada, čovek je potpuno bez poteškoća
  • obično 1 - 5 puta mesečno
  • neki ljudi nekoliko puta u životu
  • ili 2-3 puta nedeljno
• trajanje od nekoliko sati do tri dana
  • ako migrena traje duže od 72 sata, to se naziva status migrenosus
• jednostrana glavobolja
  • međutim, jedna trećina obolelih ima obostranu glavobolju
  • najčešće u predelu spavanja
  • na čelu
  • iza očnica, odnosno iza oka
• bol pulsirajuće prirode
• srednjeg do visokog intenziteta
• pogoršanje bola tokom fizičkog napora i mentalnog stresa
• povećana osetljivost na svetlost i buku
• mučnina, tj. nauzea do povraćanja
• poremećaji vida
• poremećaji govora
• opšti zamor
• slabost
• može se javiti dijareja ili zatvor

Pre postavljanja dijagnoze, okreće se lekaru opšte prakse, a u slučaju dece pedijatru. Posle toga, dijagnoza glavobolje poverena je neurologu. Utvrđivanje uzroka problema je važno, jer iza glavobolje mogu biti razni problemi.

Takođe je opasno po zdravlje i život.

Stoga je rana dijagnoza veoma važna. Pri određivanju dijagnoze lekar se oslanja na anamnezu, kliničku sliku, odnosno karakteristične manifestacije migrene. Utvrđivanje prema već pomenutim tabelama koristi se u klasifikaciji.

Dijagnoza se može potvrditi terapijskim testom, a samim tim i davanjem agonista receptora 5-HT-1B / D, tj. triptana. Posle toga, neurolog vrši standardni neurološki pregled. Pored neurološkog pregleda, vrše se i unutrašnji ili očni pregledi. Dodaju se laboratorijski testovi krvi.

Metode snimanja u diferencijalnoj dijagnozi uključuju rendgenske zrake, CT, MRI.

Migrena je napadaj koji se manifestuje napadima. Kao takav ima 4 faze.

Ove faze se dele na:

• prodrome
• aura
• faza glavobolje
• terminalna faza

Dakle, prva je prodromalna faza, koju mogu okarakterisati blage, neprimetne promene. Postoje sati, ali ponekad i dani unapred. Čovek može biti iritiran, umoran, izgubiti susresređenost, koncentraciju.

Proliv ili zatvor, čak i češće mokrenje, takođe mogu biti povezani.

Faza aure započinje 60 minuta pre stvarnog napada bola. Najčešća je vizuelna forma. Mogu se javiti različiti skotomi, svetlosni fenomeni ili tamne mrlje, kao i gubitak vidnog polja. Poremećaji osetljivosti nisu neuobičajeni u auri.

Povremena oštećenja govora.

Posle toga počinje sama faza glavobolje. To obično traje 4 do 72 sata. Bol je uglavnom jednostran, lociran u predelu spavanja, čela, tipično iza oka. Uobičajena je fotofobija, odnosno povećana osetljivost na svetlost, ali i buku. Bol se može pojačati mirisima, mentalnim kao i fizičkim naporima.

Uznemireni stomak, mučnina, pa čak i povraćanje su takođe povezani.

Poslednja, odnosno terminalna faza, započinje nakon smirivanja glavobolje. Čovek je u ovom periodu slab, umoran, iscrpljen. Više voli mir, tišinu, tamu i san. Vremenski period varira od nekoliko sati do dana.

A promena raspoloženja za bolje i pozitivne emocije može se desiti i pojedinačno.

Migrena, deca i menstruacija

Glavobolje ove vrste javljaju se već u detinjstvu. I to već u 5. ili 6. godini života.

Oba pola imaju približno jednak udeo migrene do prve menstruacije, odnosno menarhe kod devojčica. Međutim, kod dečaka može početi ranije.

Sveukupno, udeo je oko 4%. U pubertetu 17% devojčica i 5% dečaka. Što je dokaz hormonskog efekta na migrenu.

Kod dece se takođe može odvijati sa ili bez aure.

U detinjstvu ima određene specifičnosti, i to:

• glavobolje su obično obostrane, u predelu kože glave ili čela
• dete ne može dati tačnu lokaciju
• učestalost napada se povećava sa godinama
• trajanje napada je kraće
• intenzitet bola blaži
• aura je ređa, naročito kod dece mlađe od 8 godina, i obično je vizuelne prirode

U detinjstvu je uobičajeno da napadima migrene prethode promene raspoloženja deteta i njihova aktivnost opada.

Dete je bledo, može se znojiti. Ne želi da ga pojede. Žali se na vrtoglavicu. Miriše i miriše. Povezani su bolovi u trbuhu, mučnina, osećaj ili povraćanje, anoreksija. Često mokri.

Njegova telesna temperatura može porasti.

Zavisnost od vremena je takođe normalna kod dece. Za školarce je to uglavnom nakon povratka iz škole. Za stariju decu, stariji školski uzrast u vreme ručka. U slučaju adolescenata, poteškoće počinju od jutra.

Čak i u ovom dobu migrene uzrokuju provokativni faktori. Tu spadaju treperava svetla, svetlo od televizora, računara. Naravno, ovo takođe uključuje stres, povećano mentalno naprezanje, kao i fizički napor, umor, nedostatak sna i odmora.

Teškoće mogu pogoršati loše prehrambene navike, duži periodi bez hrane.

Hormonske promene, menstruacija

Već u detinjstvu postoji veza sa hormonalnim promenama kod žena. Incidencija se povećava nakon menarhe, odnosno prve menstruacije. A obično dostiže vrhunac oko 42. godine.

Posle toga ima tendenciju opadanja nakon menopauze.

Premenstrualna migrena započinje 1 - 7 dana pre menstruacije. Javlja se zajedno sa promenama raspoloženja, emocionalnim fluktuacijama. Dakle, povezana je anksioznost, apatija.

Ali i bolovi u donjem delu leđa, osetljivost i otok dojki.

Menstrualna migrena se, pak, javlja na ili neposredno pre menstruacije i traje 4 dana tokom menstruacije. Otprilike 14% žena ima takozvane desne menstrualne migrene.

Ulazi sa menstruacijom.

Ukratko, naglo smanjenje estrogena, što rezultira pojavom migrene, igra značajnu ulogu. Slično je i u slučaju menopauze. Ova vrsta migrene je obično intenzivnija i takođe manje reaguje na lečenje.

Suprotno tome, tokom trudnoće učestalost migrene se smanjuje i tok je blaži zbog stabilnosti estrogena.