Limfedem: Šta je to i kako se manifestuje? + Lečenje

Limfedem je hronična bolest koja se vremenom pogoršava ili napreduje. Rezultat je neravnoteže između stvaranja i uklanjanja limfe. Kao rezultat, dolazi do akumulacije plućne tečnosti u tkivima, tj. limfostaze.

Oticanje je posledica povećanog sadržaja proteina. Komplicira se čestim zapaljenjem i fibrotičnim promenama potkožnog tkiva i tkiva. Može biti primarna ili sekundarna. Nastaje pre svega kao razvojna greška, ali i zbog naslednog faktora. Sekundarni kao rezultat druge bolesti ili oštećenja plućnog sistema.

Limfni sistem ima zadatak da transportuje limfnu, odnosno limfnu tečnost u telu. Naročito između krvi i međućelijskog prostora. Plućni sistem takođe igra važnu ulogu u ljudskom imunitetu.

Šta je to limfni sistem?

Limfni sistem je veliki sistem u ljudskom telu. Igra važnu ulogu u imunološkim procesima tela. Uključuje pulpnu tečnost, odnosno limfu, limfne sudove, čvorove, timus i, na primer, slezinu. Važan deo takođe uključuje digestivni sistem ili koštanu srž, pluća i jetru.

Formiranje limfe se javlja na nivou krvnih sudova, gde se tečnost iz njih filtrira u ekstravaskularni, takozvani međuprostor. Tokom dana se formira približno 2-4 litra ove tečnosti. Sadrži razne proizvode metabolizma, ali i, na primer, soli ili proteine.

Limfa je bezbojna tečnost i nastaje kao proizvod ćelijskog metabolizma, ali i kao filtrat iz krvnih sudova. Sadrži sastojke kao što su

• krvna plazma
• belančevine
• u predelu creva takođe masti, koje se zatim prenose u jetru
• limfociti

Pulpa se dalje transportuje u posudama za pulpu. Limfne žile počinju slepo u intersticijalnom prostoru, odnosno u intersticijumu. Ovaj mali splet krvnih sudova kombinuje se u velike sakupljače pulpe. Zid plućnih sudova je vrlo tanak, za razliku od krvnih sudova.

Za jedan dan se proizvede 20 litara tkivne tečnosti.
10% ili oko 2 do 4 litra je limfa.
90% ove tečnosti se ponovo apsorbuje u krvne sudove.

Limfne žile su visoko propusne. U njih takođe prodiru bakterije koje ne prolaze kroz zid krvnih sudova. Zatim pulpa putuje do limfnih čvorova. Limfni čvorovi igraju ulogu filtriranja i igraju važnu ulogu u imunološkim reakcijama.

Limfni čvorovi su raspoređeni po celom telu. Njihovo najčešće skladište je u blizini velikih plovila. Njihova sposobnost filtriranja omogućava hvatanje različitih stranih supstanci. To su, na primer, pomenute bakterije, ali i druge patogene klice ili tumorske ćelije. Takođe zbog ovog svojstva, čvorići se povećavaju kod različitih upala i bolesti. U čvorovima postoje limfociti koji su deo imunološkog sistema.

Plućni sistem služi kao drenažni sistem za limfu, koji se formira kao metabolit ćelija ili filtrat krvne tečnosti.
Ima važnu ulogu u imunološkim procesima tela.
Limfni sudovi su uobičajeni put za prenos tumorskih ćelija u telu, takođe poznati kao metastaze.

Uzrok limfedema je nedovoljna funkcija limfnog sistema. Ne može ukloniti višak tečnosti iz tkiva. Posle toga se akumuliraju lokalno na raznim mestima, uzrokujući otok.

Uzroci limfedema su različiti

Uzroci limfedema mogu biti različiti. Primer je oštećenje strukture limfnih sudova ili njihovo funkcionalno oštećenje na nivou ventila. Razlog može biti i začepljena posuda. Rezultat je nakupljanje pulpe, a samim tim i drugih supstanci koje ona sadrži. Kao što su proteini, metaboliti ili strane materije.

Akumulacija naknadno izaziva oticanje. Komplikacija je upala, ali i vezivanje potkožnog tkiva. Upala takođe može biti neinfektivna. Crvenila koža. Oticanje se vremenom pogoršava.

Limfedem se deli na primarni i sekundarni, sa:

• primarni nastaje zbog urođenih malformacija limfnog sistema ili nasledstva
• sekundarni nastaje kao rezultat oštećenja plućnog sistema i kao simptom druge bolesti, kao što su:
  • infekcija
  • upala (neinfektivna)
  • vaskularne bolesti
  • onkološka bolest
  • povreda, trauma, oštećenje tokom operacije
  • dugotrajna imobilizacija

Primarni uzrok su razvojne anomalije u limfnom sistemu. Na primer, limfangiodisplazija. Uzrok može biti i nasledni faktor, a samim tim i porodična pojava. Uglavnom pogađa žene.

Limfedem se javlja urođeno, ali može se javiti i tokom adolescencije. Kada je uzrok nepoznat. Najčešća područja porekla su donji delovi udova, posebno donji udovi. Zatim se širi prema gore.

Sekundarni uzrok je često zbog oštećenja limfnog sistema. Kao rezultat začepljenja ili začepljenja reke. Rezultat je, na primer, hirurška intervencija, posebno radikalno velika hirurška rešenja za rak. Ali takođe i zapaljenje ili povreda.

Oticanje se javlja tamo gde je odvodnjavanje ograničeno. A onda se širi nadole. To pogađa žene i muškarce. U našoj republici najčešći limfedem gornjeg ekstremiteta je posle operacije u predelu dojke ili posle mastektomije kod karcinoma dojke.

Najkarakterističniji simptom limfedema je otok. Međutim, ovo se ne javlja kao prvi simptom. Prema dostupnim izvorima, limfedem je podeljen u 4 osnovne faze.

Tabela opisuje 4 faze limfedema

Drugi oblik je podela limfedema na stepene, kao što je prikazano u tabeli

U slučaju primarnog limfnog edema započinje karakteristični edem koji počinje u donjem udu. Posle toga, ovaj otok se širi prema gore do uda. Kod sekundarnog plućnog edema postupak je drugačiji.

Sekundarni limfedem se često javlja nakon operacije, hemoterapije i radioterapije. Najčešće u roku od 1 godine nakon onkološkog lečenja. Oticanje se javlja na mestu pod oštećenjem plućnog sistema, a zatim se širi nadole sa ovog mesta. Takođe se naziva i rani edem.

Kasni tip se razvija tokom života. Međutim, oticanje limfe još uvek nije otkriveno. Međutim, njegov okidač može biti povreda ili čak ujed insekta, pa čak i vađenje krvi. Drugi primer je maligni edem koji je uzrokovan pogoršanjem osnovne bolesti. Njegova manifestacija je, na primer, značajan bol.

Ostali simptomi uključuju:

• bleda koža
• znojna koža
• povećana temperatura kože
• gubitak vidljivosti vaskularnog crteža, posebno u predelu zadnjeg dela šake
• kožna hiperkeratoza, odnosno povećana keratinizacija
• površinsko oštećenje ulceracije kože
• sa druge strane, kod izrazite fibroze potkožnog tkiva, ud može biti smanjen, ukočen uz ograničeno kretanje
• gubitak kose

Komplikacija je značajan rizik od pogoršanja

Komplikacije su česte kod limfedema. To znači značajan rizik od njegovog pogoršanja, a time i napredovanja. Tu spadaju, na primer:

• Upala kože, odnosno dermatitis, posebno opasno je zarazno zapaljenje, najčešće prisustvo bakterija poput stafilokoka i streptokoka
• ekceminflamatorno - reumatska bolest
• mikoza, posebno kao komplikacija vlažnog okruženja u otečenom tkivu i na njegovim urezima
• oštećena pokretljivost zglobova
• ograničenje dnevnih aktivnosti
• Stjuard - Trevesov sindrom, tj. limfangiosarkom, retka pojava

Temeljna i tačna anamneza dovoljna je za dokazivanje bolesti. Traži se istorija povreda, operacija, hemoterapije, radioterapije i drugih bolesti. Naknadna procena kliničke slike. Stoga je važno znati trajanje i kako se poteškoće razvijaju.

Pritisak prsta na kožu i procena da li rupa ostaje na mestu takođe se koristi u dijagnozi. Posle toga se meri obim udova. Važno je proceniti promene na koži. Koristi se takozvani Kaposi - Stemmer znak koji određuje mogućnost stvaranja kožnih algi na II. prsti na nogama. Ovaj znak se posebno procenjuje u slučaju primarnog otoka.

Metode snimanja koriste se i kod limfedema. Kao što su limfografija, scintigrafija (limfoscintigrafija). Koriste se CT, MRI, rendgen mekih tkiva, USG, poznat i kao SONO. Ako se sumnja na rak, uzorkom se uzima biopsija. Laboratorijski testovi uključuju testove hormona štitnjače, nivo šećera u krvi, krvnu sliku, FV, CRP, kreatinin, ureu, albumin i proteine.

Limfedem se može javiti u ranoj fazi tajno. I tako bez uda natečenog, pa samim tim i uvećanog. Prvi simptom može biti osećaj pritiska, slabost ili umor udova. Posle toga, edem se razvija tokom celodnevnog vežbanja. Međutim, u ovom trenutku pomaže pozicioniranje, odnosno povišen položaj udova.

Treću fazu karakteriše uporno oticanje. Ovo je očigledno i po tome što rupa ostaje na koži nakon guranja prstom. Vremenom će nestati. Međutim, ovo stanje traje kraće vreme. U slučaju većeg stepena oštećenja fibrotičnog tkiva, koža je ukočena. A čak ni ovaj test pritiska nije dokaziv.

Oticanje je očigledno tokom ovog perioda, ud je uvećan. Paradoksalno, sa obimnim fibrotičnim promenama tkiva dolazi do skupljanja udova. Koža je ukočena, kretanje u zglobu je ograničeno. Upala kože takođe može biti povezana. Pa čak i u obliku površinskih oštećenja ili značajnih ulceracija. Kada se na površini kože razvijaju duboki čirevi.

Kasnu fazu karakterišu deformacije udova, koje se takođe nazivaju i elefantijaza. U slučaju komplikacija, poznato je pogoršanje limfedema. U slučaju primarnog limfedema, otok počinje da se razvija u donjim udovima i napreduje prema gore. U slučaju sekundarnog edema, on je u području pod invaliditetom, nadole.