Ishemijska bolest srca: Uzroci i simptomi koronarne bolesti srca

Ishemijska bolest srca, takođe skraćeno kao koronarna bolest srca, je bolest koja uključuje nekoliko stanja bolesti.

Podeljen je u dva glavna oblika.

Akutna ili hronična. Rizikuju da oštete deo srca koji može biti nepovratan ili reverzibilan.

IBS je vodeći uzrok smrti u svetu, posebno u razvijenim zemljama.

Nepovratna, odnosno nepovratna oštećenja nastaju, na primer, kod akutnog infarkta srčanog mišića, što rezultira smrću određenog dela srčanog mišića. Ovo takođe uzrokuje kvar.

Zbog toga je važan brz odgovor na poteškoće i pravovremeni profesionalni tretman.

Često vas interesuje:
Šta je ishemijska / koronarna bolest srca?
Na koje oblike se dele?
Koji su njeni uzroci i kako se manifestuje?
Koja je njegova prevencija, lečenje i da li će promena prehrane pomoći?

Reverzibilno, odnosno reverzibilne promene, a takođe i poteškoće nastaju kod angine pektoris. Može imati stabilnu ili nestabilnu formu. Rezultat je delimični i kratkoročni poremećaj cirkulacije određenog dela srca koji se napaja zahvaćenom koronarnom arterijom.

Suština IBS-a je, prema tome, nedovoljan protok krvi do srčanog mišića, odnosno ishemija.

Ishemija se može opisati kao stanje disbalansa - disparitet između potrebe i snabdevanja određenim tkivom kiseonikom. Kod srčane ishemije, to je nedovoljan protok krvi do srčanog mišića, miokarda.

iBS = koronarna bolest srca.

Uzrok nekrvotoka je uglavnom proces odlaganja određenih supstanci u vaskularni zid, poznat kao ateroskleroza. Ove supstance uključuju uglavnom masti (lipoproteine), ali takođe i bele krvne ćelije, trombocite i druge komponente krvi.

U zidovima posuda formiraju se aterosklerotični plakovi, unutrašnji prečnik posude se smanjuje, a to negativno utiče na protok krvi u posudama.

Drugi mehanizam infarkta miokarda nastaje kao posledica spazma, odnosno suženja koronarnih sudova.

Kao što je slučaj sa kokainom.

Ostali primeri uključuju emboliju koronarne arterije, disekciju aneurizme aorte, kardiovaskularne upale - Kavasaki bolest ili neke urođene defekte koronarne arterije.

U tabeli su navedeni akutni i hronični oblici koronarne bolesti srca

Uzrok srčane ishemije je nesrazmera između potrebe i snabdevanja kiseonikom srčanog mišića, odnosno miokarda.

U velikoj većini, približno 90% slučajeva, osnovna bolest je bolest koronarnih arterija.

Ishemija miokarda može biti uzrokovana sledećim razlozima:

• povećana potreba za kiseonikom za srčani mišić tokom vežbanja
  • rezultat tereta je tahikardija
  • može biti fizičko opterećenje
  • ali i mentalno, poput emocionalnih uznemirenosti, stresa, svađe
• smanjen sadržaj kiseonika u krvi
  • urođene srčane mane
  • bolest pluća
  • teška anemija
  • Ttrovanje CO, CO₂
  • hipotenzia
  • šok, kao što je na primer anafilaktički šok
• smanjen protok krvi kroz suženu koronarnu arteriju
  • ateroskleroza
  • spazam arterija
  • zapaljenje koronarne arterije

Ateroskleroza je najčešći uzrok smanjenog protoka krvi kroz koronarne arterije (arterije). To uzrokuje suženje lumena posude, što je unutrašnji prečnik. Krv teče na način koji je na taj način oštećen.

Stanje povećane potrebe srca za kiseonikom i hranljivim sastojcima je posebno problematično. Kao što je to na primer tokom napora.

Fizički ili čak mentalni stres povećava srčanu aktivnost, učestalost, a time i potrebu za snabdevanjem srčanog mišića krvlju.

Ako ovaj zahtev nije zadovoljen, javlja se ishemija. Ovo se može manifestovati bolom u grudima. Ovaj bol se naziva i angina pektoris.

Kod ateroskleroze mogu se javiti dve vrste aterosklerotičnih plakova, i to:

1. stabilna fibromuskularna ploča koja ima čvrstu fibromuskularnu kapicu i ima malo masti
   • vremenom se povećava
   • je manje sklona komplikacijama
   • uzrok hronične srčane bolesti ili stabilne angine pektoris (SAP)
2. nestabilna lipidna ploča, koja ima slabu kapicu sa viškom masti, gnojnica
   • je rizično za komplikacije
   • uglavnom nagle promene
   • Česta komplikacija je ACS (IM ili nestabilna angina pektoris ili NAP)

Aterosklerotični plakovi smanjuju unutrašnji presek koronarne arterije. Hemomodinamičke promene stvara plak koji zauzima 40% ili više lumena suda.

Ozbiljne hemodinamske probleme stvara plak koji zatvara 60-70% lumena (unutrašnji prečnik) posude

Razni faktori rizika su uključeni u razvoj koronarne bolesti srca, kao što su:

• visok krvni pritisak (arterijska hipertenzija)
• poremećaji metabolizma masti, dislipidemija
• šećerna bolest
• gojaznost
• pušenje
• alkoholizam
• smanjen nivo fizičke aktivnosti, sedentarni način života
• nepravilna ishrana i nedostatak povrća i voća u ishrani
• loš način života
• prekomerni stres
• starije doba
• Muški pol
• porodična pojava, naslednost
• genetska predispozicija

Uzroci koronarne bolesti su sumirani u tabeli

Koji se simptomi javljaju kod koronarne bolesti srca takođe zavisi od njegovog oblika. I prema tome da li je akutna ili hronična.

Čak se i u nekim slučajevima javlja nemo, odnosno bez ikakvih simptoma.

Mesto suženja srčanih sudova takođe utiče na ukupnu ishemiju, a time i na prisutne poteškoće. Drugo, to je obim pogođenog područja, koji takođe zavisi od stepena okluzije koronarne arterije. Kasnije na tok utiče i trenutno stanje srca i kolateralna cirkulacija, odnosno stanje okolne vaskularne mreže.

Na simptome koronarne bolesti srca utiču sledeći faktori:

1. mesto zatvaranja, a time i područje pogođenog srca
2. obim okluzije sudova
3. trenutni status miokarda
4. kolateralna cirkulacija
5. trajanje zatvaranja ili ograničenja protoka
6. opterećenje miokarda

U većini slučajeva, prvi simptomi koronarne bolesti srca javljaju se sa povećanim opterećenjem. Vežbanje može biti fizičko ili mentalno. U ovom trenutku telesni zahtevi za snabdevanjem krvlju, odnosno protokom krvi, eskaliraju. Srce ubrzava svoju aktivnost, srčana aktivnost se povećava i počinje tahikardija.

Srcu, odnosno njegovim mišićima, tkivima, ćelijama (kardiomiocitima) takođe je potrebno više cirkulacije krvi za ovaj prekomerni napor, a samim tim i dovoljan dotok kiseonika i hranljivih sastojaka, kao i odliv metaboličkih proizvoda. Ako zahtev nije ispunjen, nastaju poteškoće.

U većini slučajeva, ove akutne poteškoće se smiruju u miru, nakon prekida aktivnosti ili zadovoljstva nakon mentalnog napora. Ako simptomi potraju, treba razmotriti srčani udar ili nestabilnu anginu pektoris. U svakom slučaju, važno je odmah potražiti stručnu pomoć.

Sledeći simptomi mogu se javiti kod ishemijske bolesti srca:

• kratkog daha
• umor
• slabi učinak
• bol u grudima (pritisak, sagorevanje, stezanje, osećaj težine, nelagodnost - kao neodređeni osećaj)
  • odnosno angina pektoris
  • angina pektoris - SAP ili NAP
  • naziva se i bolnim oblikom koronarne bolesti
• bol koji zrači u ramena, vrat, gornje ekstremitete, između lopatica, sanki i vilice
• bolovi u gornjem delu stomaka, ispod grudne kosti (u epigastrijumu)
• nelagodnost
• mučnina (nausea) do povraćanja (vomitus)
• kratkoročni gubitak svesti, odnosno kolaps, sinkopa
• nesvestica
• znojenje, hladan znoj
• bledilo
• Otok
• poremećaji srčanog ritma
• srčana insuficijencija do kardiogenog šoka
• anksioznost
• iznenadna dijareja

Ishemija miokarda može biti samo kratkotrajna ili prolazna.
Teškoće se ponavljaju ili su trajne.
Takođe, intenzitet poteškoća može biti blag, naprotiv, vrlo jak.

Oštećenje srčanog mišića može biti malo, takozvana mikroishemija, ili veliko, kada utiče na čitavu levu komoru, što rezultira, na primer, zatajenjem levog srca.

Bezbolni oblik koronarne bolesti je onaj koji ne pokazuje bol u kratkotrajnim napadima ishemije. Takođe može biti uzrokovana neuropatijom kod dijabetesa.

Takođe se pominje kao tihi oblik koronarne bolesti srca.

U dijagnozi ishemijske bolesti srca koristi se temeljno uzimanje anamneze i sadašnja klinička slika bolesti. U anamnezi postoje simptomi, posebno anginalni bol (ishemični bolovi životinja) u grudima, otežano disanje, umor, iscrpljenost i poteškoće u vežbanju.

Kasnije se za određivanje dijagnoze koriste i laboratorijski testovi krvi, merenje krvnog pritiska i pulsa. Ali takođe i EKG, ECHO ili rentgen i sonografija. Uz to se izvode testovi stresa, poput EKG vežbanja u ergometriji bicikla. Takođe se koristi 24-časovni EKG, odnosno Holter EKG.

Dijagnostički metod lečenja, naime koronarografija (angiografija), takođe se može koristiti za dijagnozu. Kada se ubaci u veći periferni sud, ubaci se kateter i ubaci kontrastno sredstvo tokom rentgenskog pregleda. Zatim se utvrđuje stanje koronarne arterije i mogući poremećaj srčanog krvarenja.

Metoda lečenja zatim uključuje angioplastiku i poznato baloniranje, uz uvođenje STENT-a za širenje pogođenog kardiovaskularnog sistema. Ova kateterizacija je značajna naročito kod akutnog koronarnog sindroma, tj. Srčanog udara i nestabilne angine pektroze.

Funkcionalna klasa bolesti takođe se određuje prema kanadskoj klasifikaciji:

• I. klasa- tolerancija na bilo kakav napor
• II. klasa- toleriše hodanje avionom na 200 metara ili penjanje stepenicama do 2. sprata
• III. klasa- toleriše samo minimalan napor
• IV. klasa- bolovi u grudima i u mirovanju

Važna je diferencijalna dijagnoza i diferencijacija od drugih bolesti. Kao što su bolovi u leđima ili žgaravica, ali i mentalne poteškoće poput anksioznosti.

Tok bolesti može biti akutni ili hronični. I poput simptoma, napredovanje bolesti zavisi od faktora kao što su mesto zahvaćenosti suda, stepen njegovog zatvaranja i ukupno vreme.

Bolest može dugo biti asimptomatska.

Prvi simptom je netolerancija napora, opterećenja, povećan umor. Tokom dugotrajne hodanja ili penjanja uz stepenice čovek se umara ili čak zadiha. Može se javiti bol u prsima.

Posle toga, u miru, poteškoće se povuku u roku od nekoliko minuta.

Suprotno tome su bolovi u prsima u mirovanju ili otežano disanje. Izmenjene i pogoršane poteškoće stabilne angine pektoris takođe su upozorenje.

Takođe stanje u kome se nitroglicerin ne daje.

Tada treba razmotriti akutni koronarni sindrom.

Neposredni stručni ispit je samo po sebi razumljiv. U ovom trenutku garantovano je pozvati 155, odnosno službu hitne medicinske pomoći.

Na narednu prognozu utiču tri faktora koja su navedena u tabeli

IBS mere predostrožnostiPrevencija igra važnu ulogu u svim slučajevima, kao i kod ishemijske bolesti srca.

Važno je razmisliti o ovim merama pre pojave ili dijagnoze bolesti. Naravno, promena režima nakon poteškoća ima još važniju ulogu.

U tabeli su navedene važne preventivne i režimske mere