Mikoza noktiju, gljivice na stopalima i noktima: manifestacije i uklanjanje

Mikoza noktiju, gljivice na stopalima i noktima: manifestacije i uklanjanje
Foto izvor: Getty images

Gljivice na stopalima i noktima jedan je od najčešćih kožnih problema. Tome doprinose način života i pogodno okruženje za razmnožavanje patogena. Ovo je hronično oboljenje, ima negativan fizički i psihički uticaj. Imena kao što su mikoze, kvasci i gljivične bolesti su dobro poznata.

Glavni simptomi

Prikaži više simptoma

Karakteristike

Gljivice, mikoza noktiju - stručno onihomikoza, muči mnoge ljude i uglavnom pogađa nokte i blisku kožu stopala, dakle donje udove. Zašto je to tako? Koji su njeni simptomi i šta vam može pomoći?

Često pitate: 
Da li je mikoza noktiju odgovorna za zadebljanje noktiju?
Kako ukloniti buđ sa noktiju?
Da li pomaže ako na nokte nanesemo sirće, beli luk ili koloidno srebro.
I šta je sa njihovim uklanjanjem laserom?

Gljivične oboleljenja su među najčešćim kožnim problemima. Gljivice mogu izazvati razne poteškoće koje život čine veoma neprijatnim. Uostalom, oni ne pogađaju samo površinski sloj kože ili noktiju, već i dublje delove kože. U nekim slučajevima to mogu biti čak i organi.

Gljivice na stopalima i noktima danas postaju sve češći problem. I to baš zbog odgovarajućih uslova koje im stvaramo. Poteškoće sa kožnim oblikom gljivičnih bolesti biće objašnjene u nastavku članka.

O gljivicama, odnosno buđi ukratko

Do danas je otkriveno približno 150.000 vrsta gljiva. Od toga je otprilike 180 vrsta opasno za ljude. Gljive su ćelijske biljke. Imaju ćelijski zid, jezgro. Pošto nemaju hlorofil, potrebne su im organske materije i kiseonik za život, rast i razmnožavanje.

Osim toga, pogodno okruženje je važno za pečurke. Na primer, veća vlažnost, alkalno okruženje i temperatura su veoma važni. Najbolja temperatura za njihov rast i razmnožavanje je oko 36,7 ° C. Ovde možete videti vezu sa učestalom pojavom, posebno na površinama stopala i noktiju.

Idealno okruženje koje im stvaramo obućom, neodgovarajućim sastavom veštačkih vlakana odeće, poput čarapa, izvodeći sportske aktivnosti i druge aktivnosti. Povrh toga, smanjeni imunitet i pridružene bolesti, poput dijabetesa, doprinose njihovom umnožavanju.

Gljive se dele na osnovu nekoliko svojstava. Na primer, prema strukturi vlaknastih gljiva, hifa i jednoćelijskih kvasca. Poznate su nam geofilne gljive, koje se na ljude prenose sa tla, zoofilne, odnosno sa životinja, i antropofilne, odnosno sa čoveka na čoveka.

Druga metoda podele jeste na one koje prave poteškoće samo u stvaranju odgovarajućih uslova i u njihovom umnožavanju. Oni se nazivaju saprofitni. Druga grupa su patogene. Ova vrsta će u svakom slučaju izazvati poteškoće.

Poznajemo različite vrste mikoza

Gljive mogu izazvati veliki broj bolesti. Međutim, čak i sama gljivična bolest može promovisati prisustvo druge, osnovne bolesti. Kao što su dijabetes ili onkološi slučajevi. Mikoze su podeljene u tri glavne kategorije.

Tri kategorije gljivičnih kožnih oboljenja:

  • dermatofitoza
  • kožna kandidijaza
  • bolesti izazvane malassezijom

Dermatofitoza, koja se takođe naziva tinea. Ove bolesti se zatim dele prema mestu na koje utiču, kao što je tinea pedis. Ovo je oblik koji utiče na stopala. Poznata je i oznaka ove grupe bolesti kao atletsko stopalo. Da ne bi bilo jednostavno, oni su takođe podložni daljoj podeli.

Uža podela mikoza kože u tabeli

Tinea Kandidijaza Malassezija
koristi se i naziv dermatofitoza
njihova stručni naziv označava područje pojavljivanja
Najčešći patogeni su:
  • Candida albicans
  • Candida parapsilosis
    Candida glabrata
  • Candida krusei
  • Candida tropicalis
pogodno vlažno okruženje, posebno u predelu oralne sluznice
  bolest najčešće izaziva
Malassezia furfur Zdravu kožu pogađa osim gore navedene i vrste kao što su:
  • M. globosa
  • M. sympodialis
  • M. restricta
Tinea pedis
najčešća bolest
uglavnom pogađa stopalo i područje između prstiju od 18 godina
sportske aktivnosti imaju veliki uticaj na nastanak dalje se deli na:
  • interdigitalni oblik - najčešće u predelu 4. srednjeg prsta i naročito sa većim znojenjem stopala
  • hiperkeratotični oblik, naročito u delu stopala, na ivicama stopala i na peti
  • vezikularno - bulozni oblik, koji se najčešće manifestuje na stopalu
Candidosis mucosea oris najčešća gljivična infekcija kod novorođenčadi i dece mlađe od 1 godine Pityriasis versicolor uglavnom kod odraslih
na mestima sa većom učestalošću lojnih žlezda  
Tinea unguium
inače i onihomikoza, što je širi pojam koji obuhvata druge bolesti
ova bolest pogađa nokte najčešće usled hronične pojave tinea pedis
poznajemo 4 vrste:
  • distalni subungual, koji je najčešći i počinje na ivici nokta
  • proksimalni subungual je redak oblik
  • površno - beli oblik, naročito kod oslabljenog imuniteta
  • totalni distrofični oblik
Candidosis intertriginosa javlja se u područjima između prstiju kod starijih i gojaznih žena na torzu - šuga kod male dece kao što su neke vrste pelenskog dermatitisa Malaseziová folikulitis
retka i hronična bolest
Uglavnom pogađa žene starosti 25-35 godina
Tinea corporis
pogađa torzo
često se javlja kada je imunološki sistem oslabljen ili nakon lečenja kortikosteroidima
Vulvovaginitis candidosa je bolest ženskih genitalija u većini slučajeva kao akutna infekcija u nekim slučajevima kao hronični i recidiv oblik koji se teško leči
Tinea inguinalis
utiče na područje prepona i u blizini butina
naročito mladići
tome doprinosi uska i hermetičkoj odeći
Balanitis candidosa je bolest glavića penisa naročito posle polnog odnosa
Tinea capitis
utiče na područje glave, dlakavi deo
najčešće pogađa decu nakon prenošenja sa životinje
uzročnik je uglavnom Microsporum canis 
Candida onihomikoza kao rezultat paronihije
Tinea faciei
utiče na deo lica
Candida paronichium je poremećaj kože noktiju
Tinea manus
najčešće se prenosi sa stopala
redak oblik
hronična mukokutana kandidijaza obično kao rezultat imunološkog i endokrinog poremećaja često počinje u detinjstvu

SAVET: Korisne informacije u članku o simptomima Oboljenja kože i Deformisani nokti

Tabela klasifikuje mikozu prema kliničkoj proceni

Naziv Opis
Površna mikoza utiče na epidermis, odnosno kožu, gornji deo kože
dermatomikoza zahvata stratum corneum, koji je gornji deo kože, a time i prva barijera za spoljni svet
Duboka mikoza pogađa kožu, kao i potkožne strukture
Sistemska mikoza utiče na sisteme i organe tela

Simptomi povezani sa kožom, noktima i kosom.

U slučaju gljivičnih oboljenja stopala i noktiju treba misliti na ...

Gljivice na stopalima i noktima stvaraju poteškoće kod mnogo ljudi. Oni su među najčešćim kožnim problemima u ljudskoj populaciji. U slučaju poteškoća, potrebno je misliti na bolesti koje se nazivaju Tinea pedisTinea unguium ili onihomikoza.

Tinea pedis

Već je iz stručnog naziva jasno da se radi o bolesti stopala. Klasifikuje se kao dermatofitoza. To je najčešće gljivično oboljenje. Može uticati na čak 50% populacije. Najčešće ga izazivaju T. rubrum, T. interdigitalis, E. floccosum, ale aj Candida či Trichosporon.

Ova gljivična bolest se zatim deli prema mestu oboljenja. I tako na plantarnu (na peti) i interdigitalnu (među prstima) tineu. Bolest je često hronična i ponavlja se. Ljudi sa ovim problemom takođe imaju poteškoće sa znojenjem. Zbog toga je važno sprečiti bolest, poput nošenja odgovarajuće obuće ili prozračnih, a ne veštačkih čarapa.

Tinea unguium i onihomikoza noktiju

Ime potiče od gljivične infekcije noktiju. Ovaj oblik se najčešće razvija iz tinea pedis. Samo u vrlo retkim slučajevima dolazi do primarne bolesti noktiju. Tinea unguium spada u širi pojam onihomikoza. Dakle, tinea je dermatofitoza.

Onihomikoza ukazuje na različite patogene. Najčešće ga uzrokuju dermatofiti, a ređe kvasci i drugi patogeni. U do 50 posto slučajeva to je rezultat deformacije noktiju. Uglavnom pogađa odrasle, a posebno nokte na nogama.

Na njihov nastanak utiču faktori kao što su:

  • pol, pri čemu je veća verovatnoća da će muškarci biti pogođeni
  • starost, pogađa do 60% starijih osoba
  • zaposlenje, za gljivične bolesti ruku, na primer dugotrajno namakanje ruku (sredstva za čišćenje, mašine za pranje sudova itd.)
  • klima
  • putovanje
  • sportske aktivnosti i hobiji
  • neodgovarajuća vrsta obuće, zatvorena i nepropusna obuća
  • smanjen nivo higijene, niska higijena noktiju
  • povrede noktiju
  • lekovi kao što su antibiotici, imunosupresivi
  • pridružene bolesti kao što su:
    • dijabetes
    • oslabljen imunitet
    • hronična venska insuficijencija donjih udova, odnosno pogoršan dotok krvi u noge
    • psorijaza

Nokti na nogama su pogođeni 7 puta češće.

Naravno, gljivice nisu jedini uzrok problema. Stoga je važna diferencijalna dijagnoza, odnosno utvrđivanje tačne dijagnoze. Iako su oko 50% bolesti noktiju uzrokovane gljivicama, mogu postojati i drugi problemi, poput psorijaze nokta ili poznatog urastanja nokta (unguis incarnatus) i drugih.

Uzroci

Kao što se može videti u prethodnom odeljku sa karakteristikama, gljivične bolesti imaju različite uzroke. Zbog toga su uzroci nastanka ovih bolesti različiti. Gljiva se može preneti na osobu sa tla, životinje ili najčešće sa druge osobe.

Današnji savremeni način života doprinosi poteškoćama. Gljive, buđi, kvasci, i generalno mikoze uopšteno uspevaju u odgovarajućem okruženju. Ono zahteva visoku vlažnost ili temperaturu. Masovni sportovi i ljudi koji borave u većem broju, na primer u bazenima ili akvaparkovima, takođe uzrokuju razmnožavanje mikoza.

Drugi primer je današnja obuća i odeća koja je napravljena od veštačkih vlakana. Ova vrsta odeće je nepropusna za vazduh, stvara vlažno okruženje i na taj način doprinosi umnožavanju patogena. Najgora kombinacija je nepropusna i uska odeća.

Naravno, neke vrste poslova takođe predisponiraju razvoj mikoza. Posebno one gde je nošenje određene sigurnosne obuće potrebno tokom čitavog radnog vremena. I tako uz uske cipele dobijemo i pojačano znojenje stopala.

Onihomikoza je najčešće uzrokovana:
Trichophyton rubrum 65 - 90 %
Trichophyton interdigitale 5 - 15 %
Scopulariopsis brevicularis 2 - 8 %
Aspergillus 2 - 8 %
Fusarium 1 - 3 %
Epidermophyton floccosum 1 %
i ne tako često Candida albicans ii tropicalis 

Posebnu grupu čine sistemske bolesti koje su povezane sa mikozom. Ove bolesti su uglavnom povezane sa kožom. Kožu pogađaju površno ili čak duboko. Međutim, oštetiti mogu takođe i potkožne strukture.

Gljivične bolesti takođe mogu izazvati probleme sa telesnim sistemima i organima. Kao što je slučaj, na primer, kod žena sa vulvovaginitisom kvasca. Drugi slučaj je aspergiloza i druge invazivne gljivične infekcije.

Prisustvo osnovne bolesti takođe doprinosi razvoju mikoze. Skloniji su ljudi sa dijabetesom, endokrinim poremećajima, ali i oslabljenim imunitetom. AIDS ili onkološke bolesti predstavljaju ozbiljan rizik.

Najčešći izvor infekcije je zaražena osoba.
Mesta prenošenja su uglavnom društveni prostori u kojima hodamo bosi.
Bazeni, akvaparkovi, zajednički tuševi.
Prenos se dešava preko povređene kože ili sluzokože i dodirom.

Lekovi takođe imaju efekat. Gljivične bolesti su uobičajene nakon lečenja antibioticima. Ali i u lečenju kortikosteroidima, citostaticima i u imunosupresivnom tretmanu, koji imaju zadatak da potisnu imunitet čoveka, naročito nakon transplantacije.

Takođe pročitajte članke:
Poznajemo li uobičajene letne probleme?
Kupamo se u jezerima ili bazenima.
Alkohol i vodene površine.

Simptomi

Simptomi gljivičnih bolesti su različiti. Zavisi uglavnom od vrste bolesti, pa samim tim i od njenog začetnika. Kod površinskog oštećenja kože primetne su promene na koži i mogu biti prisutni bol ili druga neprijatna iritacija kože.

Infekcija kože na prstima i oko noktiju dovodi do poteškoća poput nepodnošljivog svraba ili čak peckanja. Međutim, bol ne mora uvek biti prisutan. U nekim slučajevima se javljaju čak i žuljevi.

Koža je bleda. ili može biti suva. Na stopalima ili petamase može javiti ispucala koža. I plus osim toga, tu je i smrad stopala.

Kako se infekcija širi na nokat, koža ispod nje se menja. Prisutna je povećana keratinizacija, odnosno hiperkeratoza. Ploča nokta je i dalje neoštećena, ali se podiže. Nokat postaje žut. Kasnije, takođe može biti pogođen zid nokta i ležište nokta. Koža iznad nokta je crvena i otečena.

Simptomi koji se javljaju sa mikozom stopala i noktiju navedeni su u tabeli:

Naziv oboljenja Vrsta Simptomi
Tinea pedis Interdigitalni oblik najčešće se javlja buđ na stopalima, u 4. interdigitalnom prostoru (među prstima)
bela i nabubrena koža
svrab
nakon akutne faze, suva koža koja se ljušti
Hiperkeratorski oblik najčešće na stopalu, ivicama stopala i peti
crvena gruba mesta kože
ljuštenje kože
nema subjektivnih poteškoća
hronično je
Vesiculous - bulozna forma jak svrab
sejanje kože, osip
posebno u predelu stopala
naizmenični napadi
Onihomikoza
takođe kao
Tinea unguium
naročito Trichophiton rubrum, T. interdigitale, Epidermophiton floccosum ili gljivice buđ na noktima najčešće nastaju kao nastavak mikoze kože
distalni subungalni oblik najčešći oblik, utiče na nokte ruku, ali posebno stopala
na slobodnoj ivici nokta
nastavlja do zida kože nokta
hiperkeratoza, odnosno prekomerna keratinizacija kože
zadebljanje noktiju
deformacija nokta
promena boje noktiju, žutanje
proksimalni subungvalni oblik je redak
počevši od zida nokta
na noktima šaka i stopala u približno istoj meri
prekomerna keratinizacija kože
bele tačke na noktima
uništavanje nokatne ploče
površni - beli oblik najčešće sa smanjenim imunitetom
posebno na noktima na nogama
mat bele tačkice sa ograničenjem
grub izgled nokta
velika površina nokta takođe može biti zahvaćena
endonik retkost
zahvaćenost nokatne ploče
nokat beličaste boje
totalna distrofična onihomikoza  potpuno oštećenje noktiju
hronični toku
do konačnog gubitka nokta

Diagnostika

U dijagnostici gljivičnih oboljenja stopala i noktiju poslužiće ocena kliničke slike, a time i anamneze obolele osobe. Naravno, kod ovih bolesti potrebno je napraviti diferencijalnu dijagnozu. Moj zadatak je da razlikujem druge bolesti, poput psorijaze ili uraslih noktiju.

Za utvrđivanje gljivične bolesti potreban je mikološki pregled. Koriste se mikroskopski pregled (KOH) i kultura. Identifikacija uzročnika, a time i patogena koji je izazvao problem, igra važnu ulogu. Ovo je posebno važno za lečenje gljivica, jer nemaju svi lekovi efekat na sve gljivice.

Zbog toga se lečenje ne bi trebalo zasnivati samo na kliničkoj proceni vidljivih simptoma. Takođe se vrši uzorkovanje noktiju. Ovi uzorci se uzimaju pre početka lečenja, ali i nakon najmanje 2-4 nedelje. Nakon toga se vrši kontrolni pregled nakon 3-6 meseci.

Uzorak nokta se uzima kiretažom. Za mikroskopsko ispitivanje koristi se mikroskopija stakalca. U slučaju negativnog pregleda moguće je izvršiti histopatološki pregled uzorka nokta. Biopsija noktiju je važna, na primer, u isključivanju psorijaze noktiju.

Tok bolesti

Tok bolesti karakteriše činjenica da mikoza prvo pogađa kožu nožnih prstiju. Manje često buđ zahvata i prste. Međutim, kasnije prelazi na nokte. Samo u retkim slučajevima nokat je prvenstveno zahvaćen.

Jedan od prvih simptoma može biti neprijatan svrab. Nakon toga, koža može biti vlažna, natopljena, macerirana. Ova akutna faza prolazi, koža je suva i ljušti se. Kožne ljuske mogu biti prisutne duže vreme. U hroničnoj formi, možebiti bez bolova ili svraba.

Opasan je i otrov gljivične hrane aflatoksin, koji je uzročnik raka jetre.

Koža takođe može biti crvena, u nekim slučajevima otečena. Ovo je posebno slučaj sa infekcijom koja se nalazi na mestu zida nokta kože. U području noktiju koža je preterano rogata, što podiže ploču nokta. Kada je nokat zahvaćen, boja se menja i može biti žuta ili braon. Na noktu mogu se javiti bele mrlje ili je može biti potpuno beo.

Nokat je hrapav i kasnije deformisan. Totalnu distrofičnu onihomikozu karakteriše činjenica da je nokat potpuno oštećen i potpuno izgubljen. Ovo stanje je karakteristično za dugotrajnu gljivičnu bolest.

Rana dijagnoza i identifikacija patogena važni su za lečenje. U nekim slučajevima lečenje je dugotrajno. Bolest je hronična ili se ponavlja, što znači da se ponavlja.

Prevencija mikoze je od velikog značaja

Prevencija je važna pre početka bolesti, ali i nakon izlečenja. Gljivama je potrebno odgovarajuće okruženje za rast, razmnožavanje i širenje. I vlažno je i toplo. Nedovoljna higijena, neodgovarajuća obuća i odeća ili donji veš takođe imaju negativan efekat.

Dobro je razmisliti o vlastitim cipelama i peškirima, ako je potrebno koristiti zajedničke sanitarne prostorije. Nakon pranja potrebno je dovoljno sušenje kože, čak i u predelima između prstiju. Takođe je važno redovno dezinfikovati obuću, a posebno sportsku ili zatvorenu obuću koja ne diše.

SAVET: čarape protiv gljivica u online apoteci.

Povećana učestalost gljivica je na mestima kao što su:

  • bazeni za plivanje
  • spa
  • akvaparkovo
  • oko bazena
  • poligoni
  • teretane
  • svlačionice
  • zajednički tuševi i toaleti
  • gde god ljudi hodaju bosi

Spore dermatofita opstaju nedeljama, mesecima do godina, na primer u cipelama, donjem vešu, tepisima, ali i na turpijama za nokte ili u cipelama u prodavnicama.

Vazdušna odeća ili pamučne čarape su takođe pogodne. Redovna ventilacija stopala će takođe pomoći. Za ljude koji pate od pojačanog znojenja, postoje antihidrotici koji deluju protiv znojenja. Rani tretman je veoma važan u slučaju poteškoća. Farmaceutski proizvod koji se prodaje bez recepta može prvo biti dovoljan.

SAVET: proizvodi za mikozu kože u slobodnoj prodaji u online apoteci.

Kako se leči: Gljivice na stopalima i noktima

Kako se leči gljivična bolest noktiju i prstiju? Lekovi i operacija

Prikaži više

Video o gljivičnim bolestima

fpodeli na Fejsbuku

Zanimljivi izvori informacija

  • Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. p. 1135. ISBN 978-1-4160-2999-1.
  • Bell-Syer, SE; Khan, SM; Torgerson, DJ (17 October 2012). Bell-Syer, Sally EM (ed.). "Oral treatments for fungal infections of the skin of the foot" (PDF). The Cochrane Database of Systematic Reviews10: CD003584. 
  • "Hygiene-related Diseases". CDC.
  • Kaushik, N; Pujalte, GG; Reese, ST (December 2015). "Superficial Fungal Infections". Primary Care42 (4): 501–16. 
  • "People at Risk for Ringworm". CDC
  • "Symptoms of Ringworm". CDC
  • Moriarty, B; Hay, R; Morris-Jones, R (July 2012). "The diagnosis and management of tinea"
  • Hawkins, DM; Smidt, AC (April 2014). "Superficial fungal infections in children". Pediatric Clinics of North America61 (2): 443–55.
  • Homei, Aya; Worboys, Michael (2013). Fungal disease in Britain and the United States 1850–2000 : mycoses and modernity. p. 44. ISBN 9781137377036.
  • Perfect, edited by Mahmoud A. Ghannoum, John R. (2009). Antifungal Therapy. New York: Informa Healthcare. p. 258.