Šta je delirijum, koji su njegovi simptomi? (+ Značenje izraza delirium tremens)

Delirijum je kvalitativni poremećaj svesti. Ovaj sindrom se javlja iz mnogih razloga. Mogu imati psihološku osnovu, alkoholizam, akutnu intoksikaciju alkoholom ili nekom drugom drogom.

Uzrok može biti i druga fizička bolest.

Simptomi su različiti i zbog toga se često mešaju sa drugim psihijatrijskim poremećajem.

Najviše vas zanima:
Šta je delirijum i šta znači termin delirium tremens?
Kako se to manifestuje?
Kako doći do njega i izlečiti ga?

Delirijum je definisan kao nespecifičan i patološki odgovor mozga na niz negativnih faktora. Oni direktno utiču na CNS, odnosno centralni nervni sistem. Problem može nastati i u drugom delu tela.

Delirijum se najčešće dijagnostikuje u bolnici tokom hospitalizacije.

Izvešteno je da pogađa 10-30% hospitalizovanih pacijenata, posebno onih starijih od 65 godina. Sve u svemu, izveštava se da se dešava većom stopom iznad ove starosne granice.

Kod mlađih ljudi je uglavnom povezan sa alkoholizmom ili zavisnošću od druge supstance. Veza sa postupkom povlačenja je uobičajena i opštepoznata, a samim tim i kao delirium tremens. Međutim, delirijum je komplikacija i akutne intoksikacije i ponekad farmakološkog lečenja.

Izvešteno je da ukupna brojnost populacije iznosi oko 1-2%. Međutim, u kućnom okruženju se vrlo lako pomeša sa drugim psihijatrijskim poremećajem. Kao i njegovi uzroci, i simptomi su različiti. Delirij se smatra psihijatrijskom dijagnozom. U međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB-10 potpada pod oznaku F05.

Poremećaj svesti 

Poremećaji svesti uglavnom se dele na kvalitativne i kvantitativne. U kvalitativnom dolazi do promene kvaliteta, odnosno sadržaja svesti. Postoji loša i neprimerena obrada informacija iz okoline. Čovek loše ocenjuje i posle reaguje neadekvatno. Kvalitativni poremećaji svesti sadrže i druge pojmove.

Kvalitativni poremećaji svesti su takođe:

• amencija, takođe konfuzija, blaža od delirijuma, bez halucinacija
• delirijum, nagle promene sa dezorijentacijom, uznemirenost, halucinacije
• obnubilacija, tj. pomračenje svesti, iznenada nastaje i jenjava, to posebno znamo nakon epileptičnog napada

Kvantitativni poremećaji svesti protežu se na opseg svesti, budnosti. To su promene u jasnoći, budnosti i pažnji čoveka. Oni navode sposobnost osobe da odgovori na stimuluse. Takođe se dele na nesvesticu, sopor i somnolenciju.

Kvantitativni poremećaji svesti se dele na:

• somnolencija je stanje prekomerne pospanosti, osoba reaguje na obraćanje
• sopor takođe podseća na stanje spavanja, međutim, budi se na bolni podsticaj
• koma, odnosno nesvestica je duboki poremećaj svesti, čovek ne reaguje na spoljne stimuluse
• kolaps, sinkopa, nesvestica, pojmovi su koji opisuju kratkotrajni gubitak, oštećenje svesti

SAVET: Više informacija o poremećajima svesti i njihovim uzrocima u članku na Zdravoteci.

Šta je delirium tremens?

Ovaj pojam je dobro poznat u društvu. Njegova definicija uključuje stanje u kojem povlačenje prati i komplikuje kvalitativni poremećaj svesti. I kognitivna funkcija i poremećaj pažnje. Spoznaja je sposobnost saznanja.

U delirijumu tremensu prisutne su komponente kao što je povlačenje, tj. stanje povlačenja alkohola uz koje je povezan delirijum. Međutim, to nije uzrok neurološke bolesti, poput moždanog udara ili demencije.

Delirium tremens, a time i stanje povlačenja, ima tipične simptome kao što su:

• podrhtavanje tela, udova
• znojenje
• mučnina, tj. nauzeja do povraćanja (vomitus)
• poteškoće u želucu
• tahikardija
• prolazne halucinacije
• grčevi tela tipa grand mal, tj. generalizovani trzaji mišića celog tela, grčevi
• dezorijentacija
• konfuzija
• psihomotorni nemir
• poremećaji spavanja
• oštećenje pamćenja

Zanimljive informacije: Članak u časopisu Da li znate kako alkoholizam utiče na zdravlje?

Uzroci delirija su različiti. Kako nastaje delirijum nije potpuno razumljivo. Iza njega je poremećaj jedne od moždanih struktura. Neurotransmiteri su takođe uključeni u njegov početak. Tačnije, neravnoteža između njih, odnosno između dopamina i holinergina.

Češće se javlja kod starijih osoba.

A kod mladih je uglavnom prisutan u apstinencijskoj ili akutnoj intoksikaciji. To je možda i zbog farmakološkog lečenja. Kao i druge bolesti, delirijum ima faktore rizika koji mogu da ga izazovu, posebno u kombinaciji.

Delirijum ima visoku stopu nedijagnostikovanih slučajeva.
Otprilike do dve trećine.

Faktori rizika za delirijum:

• polimorbiditet, odnosno pojava nekoliko bolesti
• starije doba, preko 65 godina
• demencija
• muški pol
• lekovi
  • sedativi
  • opijati
  • opojne droge
  • antiholinergici
  • kortikosteroidi
  • digoksin
  • interakcije lekova
• hospitalizacija
  • hirurgija
  • postoperativno stanje
  • anemija
  • kao rezultat anestezije
• neurološke bolesti
  • moždani udar
  • cerebralni vaskulitis
  • tumor
  • epilepsija
  • migrena
• hipoglikemija
• kardiovaskularne bolesti kao što su aritmije ili srčana insuficijencija i infarkt miokarda
• endokrine bolesti
• hronična bolest bubrega
• dugotrajna bolest jetre
• povrede glave, povrede mozga
• oštećenje vida i drugi senzorni poremećaji
• infektivna oboljenja
  • meningitis
  • encefalitis
• dehidratacija
• anemija
• bolest
• neuhranjenost, odnosno malnutricija
• nedostatak vitamina B1, B3, B9
• narušavanje unutrašnjeg okruženja
• intoksikacija ugljen-monoksidom, teškim metalima, organskim rastvaračima
• imobilizacija i gubitak nezavisnosti
• nedostatak sna, odnosno deprivacija sna
• emocionalni stres i težak stres
• zloupotreba alkohola, droga i druga zavisnost
• abstinencija od ovih supstanci

Najčešći uzrok delirijuma u ​​mladim godinama je akutna intoksikacija supstancama koje izazivaju zavisnost ili povezanost sa povlačenjem iz njih. To su, na primer, alkohol, sedativi, analgetici ili lekovi. Danas ovaj društveni problem ima sve veću tendenciju.

Zbog intoksikacije, prijavljeno je 19%. Ostali razlozi za delirijum u mladosti uključuju povrede glave sa 10%, međutim, najčešća infekcija je 33%. Između ostalih bolesti, demencija je glavni uzrok, ali i moždani udar. Zatim su infekcije neurološkog sistema, povrede i tumori.

Zapamtite:
Delirijum ne izaziva samo alkoholizam ili druge psihoaktivne supstance.
Mnogi drugi faktori / uslovi mogu biti uključeni u njegov razvoj.

Delirijum se obično manifestuje u smanjenoj sposobnosti koncentracije i održavanja pažnje. I ima promenljiv karakter. Tokom dana intenzitet poteškoća se menja.

Delirij se naglo razvija u roku od nekoliko sati, tok mu je olujan, a zatim odjekuje nekoliko dana. Međutim, najduže je 6 meseci. Čovek ima amneziju u delovima ovog perioda, odnosno ne seća se.

Tabela prikazuje distribuciju delirijuma prema psihomotornoj aktivnosti

Za dijagnozu delirijuma neophodno je da komponente kao što su:

• oštećenje svesti i pažnje
• poremećaj percepcije i razmišljanja, odnosno halucinacije i zablude
• oštećenje pamćenja, kratkoročno
• poremećaj spavanja, naime ciklus spavanja i budnosti
• emocionalne promene kao što su depresija, anksioznost i razdražljivost

Delirijum ima različite simptome. Čovek ne može prepoznati i biti svestan stvarnosti. Sadržaj koji je preživeo slabo se procenjuje i takođe netačno reaguje. Dezorijentisan je, ne zna gde je, kako je došao do mesta, ne poznaje poznate ljude i ljude oko sebe, poput medicinskog osoblja.

Halucinacije i zablude manifestuju se kao percepcija nestvarnih slika, zvukova, lica, životinja i neprijateljskog ponašanja. Oseća se ugroženo. Netačna procena predstavlja rizik za agresiju, što predstavlja pretnju bekstvom ili napadom. Među fizičkim manifestacijama postoje, na primer, drhtanje tela, udova, ali i hipertenzija ili tahikardija i znojenje.

Psihomotorni nemir se može javiti kod dece, kao i kod starijih pacijenata. Ljudi u delirijumu u osnovi ne percipiraju svoju okolinu i stvarnost čisto u punoj svesti. Njihova percepcija je kao zamagljena, što se onda ionako manifestuje.

Delirijum može imati sledeće simptome:

• konfuzija
• haotična mentalna aktivnost
• dezorijentacija, prema vremenu, mestu, osobi
• misaoni poremećaj
• poremećaj percepcije
• halucinacije i zablude
• povećana psihomotorna aktivnost, a samim tim i nemir, uznemirenost, anksioznost, nenamenska aktivnost
• smanjena psihomotorna aktivnost, spora percepcija, opšti bradipsihizam
• poremećaj nedostatka pažnje
• oštećenje memorije, posebno kratkotrajno
• poremećaj sna
• emocionalne abnormalnosti, povećana razdražljivost
• nestabilnost i promenljivost ponašanja i raspoloženja
  • euforija
  • anksioznost
  • apatija
  • depresija
  • agresivnost
  • njihova rotacija u kratkom vremenskom periodu

Članak o poremećaju spavanja i članak u časopisu Koji su uzroci nesanice.

Delirijum je izmenjeno mentalno stanje, koje se obično može videti po spoljašnjim manifestacijama, mada se često meša sa drugim mentalnim poremećajima. Stoga je važna tačna diferencijalna dijagnoza. Neophodno je razlikovati od psihoze ili demencije.

Prva faza pregleda ima za cilj procenu anamneze. Dalje, izvode se razne metode ispitivanja kojima se ispituju pažnja, kratkoročno pamćenje, ponašanje. Dijagnostičke skale za delirijum su korisne. Istražuje se psihičko stanje.

Cilj druge faze je da otkrije osnovni uzrok.

Shodno tome, potreban je i fizički pregled. Dodaju se laboratorijskie analize krvi i krvne slike. Da bi se isključili metabolički ili endokrini poremećaji ili infekcije. Imaju slične manifestacije. Vrednost glikemije, elektrolita, uree, kreatinina je važna.

Takođe se vrši pregled na prisustvo droga, alkohola ili opojnih droga ili psihotropnih supstanci, odnosno toksikologije.

Metode snimanja uključuju CT, MRI, rendgen. Električna aktivnost mozga je EEG, a EKG je takođe važan. Nekoliko stručnjaka sarađuje u dijagnozi, naime neurolog, internista, kardiolog, endokrinolog i, naravno, psihijatar. U slučaju povrede glave, takođe traumatologa ili neurohirurga.

Jednako je važna saradnja porodice kada rođaci opisuju ponašanje kod kuće. Ako se poteškoće javljaju izvan kuće u socijalnoj ili medicinskoj ustanovi, takav je i opis osoblja. Lekar odredi težinu delirijuma, njegov uzrok, a zatim odredi odgovarajuće lečenje.

Tok delirijuma varira od pojedinca do pojedinca. Međutim, tipičan je brz nastup teškoća, koji se u većini slučajeva rešavaju u roku od nekoliko dana.

Delirijum je stoga privremeno stanje koje ne bi trebalo da traje duže od 6 meseci. Na promenljivost utiču faktori rizika, njihova kombinacija i, u velikoj meri, čovekova starost.

Da bi promenio ciklus dana, osoba može da zaspi tokom dana, tako da su ukupni simptomi blagi. Suprotno tome, teškoće noću znatno eskaliraju. Mentalne poteškoće fluktuiraju tokom sati. Takođe su praćeni fizičkim simptomima.

Osoba je depresivna, a zatim euforična. Sedne, pasivan je i tada je znatno nemiran.

SAVET: Članak u časopisu o agresiji.

Dezorijentacija, halucinacije i zablude mogu prouzrokovati lošu procenu situacije. Čovek je zabrinut za svoje zdravlje ili život. Može da trči, ali može i da napada.

Agresija se može manifestovati prema predmetima ili ljudima.

Kod dece je prisutan kod groznice, neuroinfekcije, ali i kod povreda glave. Najčešći uzrok u mladosti je apstinencijski tretman ili akutna intoksikacija.

U starijim godinama to može biti znak telesne bolesti. Takođe je u velikoj meri prisutan u terminalnoj fazi bolesti, čak i nekoliko nedelja pre smrti.