- wikiskripta.eu - informacije o nivou šećera u urinu
Šećer u urinu: Šta signalizira povišen šećer i koje vrednosti su normalne?
Šećer je najvažnija supstanca za telo. Telo je oprezno kada upravlja svojim nivoom. To ga ne isključuje. Šećer se normalno ne nalazi u urinu. Međutim, postoje slučajevi kada je prisutan u njemu.
Šećer u urinu praktično znači da u urinu ima glukoze – šećera.
Glukoza je jednostavan šećer sadržan u krvi. Krv se filtrira u bubrezima. Šećer i druge supstance sadržane u primarnom urinu se takođe reapsorbuju u krv. Prema tome, glukoza se normalno ne nalazi u definitivnom urinu.
Povećan nivo šećera u urinu
Glukoza se takođe normalno nalazi u urinu.
Vrednost šećera sadržanog u urinu ne sme biti veća od 0,72 mmol po litru urina. Ako je njegova vrednost veća, govorimo o patološkom nalazu.
Ovo stanje je stručno poznato kao glikozurija.
Glikozurija se procenjuje ako su gubici veći od 0,72 mmol dnevno. Ova pojava se javlja kada je nivo šećera u krvi povišen, odnosno hiperglikemija. Bubrezi počinju da izlučuju glukozu u urinu kada je nivo glukoze u krvi iznad približno 10 mmol po litru.
Kod kojih bolesti ima šećera u urinu?
Glukoza kao takva je jednostavan šećer koji se nalazi u krvi. Bubrezi filtriraju krv sa glukozom u urin, gde odvajaju toksične i otpadne supstance koje ulaze i izlaze iz urinarnog trakta.
Supstance koje su neophodne organizmu, odnosno i šećerima, se reapsorbuju. Na ovaj način se i u organizmu održava optimalna vrednost šećera.
Glikozurija je podeljena u dve grupe: normoglikemijska glikozurija i hiperglikemijska glikozurija.
Normoglikemijska glikozurija se javlja sa normalnim nivoom glukoze u krvi. Drugi tip se, naprotiv, javlja kada se njegov nivo poveća.
Normoglikemijska glikozurija se javlja kada bubrezi nemaju vremena da reapsorbuju šećer. Ovo se dešava, na primer, kod autozomno recesivnih bolesti, zapaljenja bubrega ili njihovog toksičnog oštećenja.
Hiperglikemijska glikozurija je tipična za dijabetes melitus. Ali to nije glavni dijagnostički indikator. Pošto bubrezi povećavaju prag šećera u krvi tokom dugotrajne bolesti, kao rezultat toga, glikozurija može nestati.
Zbog toga se šećer u urinu javlja uglavnom kod dijabetesa. U ovom slučaju radi se o poremećaju metabolizma šećera, a povećan nivo šećera je primetan ne samo u urinu, već i u krvi.
Dijabetes može biti uzrokovan ili nedovoljnom proizvodnjom hormona insulina ili, naprotiv, smanjenom osetljivošću ćelija u telu na ovaj hormon. Simptomi dijabetesa uključuju umor, pojačanu žeđ i učestalo mokrenje, a ponekad se dodaje i povraćanje.
Međutim, ako bubrezi ne funkcionišu kako treba, nemaju vremena da vrate ove šećere nazad u krv. A to, na primer, u slučaju disfunkcije bubrega izazvane upalom (sa akutnom tubularnom nekrozom).
Glikozurija je takođe posledica nekih bolesti endokrinih žlezda, poput bolesti štitne žlezde. Hipertiroidizam izaziva povećanu proizvodnju tiroidnih hormona.
Primer druge bolesti gde je moguće pronaći prisustvo šećera u urinu je Cushingov sindrom. Zatim dolazi do prekomernog mokrenja, izlučivanja kortizola kroz urinu, a pacijent oseća da mora češće da mokri.
Prekomerna upotreba alkohola i određenih lekova odgovorni su za prisustvo šećera u urinu.
Posebna situacija kada je povećan nivo šećera u urinu je stres.
Ovaj pojam treba shvatiti kao opterećenje za organizam, kao kod sepse, velikih opekotina i malignih procesa.
Šećer u urinu može se pojaviti iz više razloga, uključujući:
- Dijabetes melitus odnosno šećerna bolest
- oštećena funkcija bubrega, metaboličke bolesti (u slučaju zapaljenja ili bolesti kao što su esencijalna fruktozurija, pentozurija)
- genetska predispozicija
- bolesti jetre
- lekovi
- alkohol
- bolest endokrinih žlezda
- stres, trauma, sepsa
- maligni procesi
- trudnoća
Glikozurija u trudnoći
Tokom trudnoće, bubrežni prag za glukozu je snižen, a u urin ulazi mnogo više šećera nego što bi inače bio slučaj.
Ali ovo stanje je samo privremeno i nije hronična bolest.