Simptomi povezani s kožom, noktima i kosom

Koža može biti izložena raznim uticajima ne samo spolja već i iznutra, pa se na njenoj površini ispoljavaju mnoge bolesti. Neki su direktno kožni, dok su drugi uzrokovani imunološkim reakcijama ili procesima u kardiovaskularnom ili metaboličkom sistemu. Koža je verovatno najvidljiviji znak i simptom neke bolesti na telu, pa joj treba obratiti pažnju.

Kod ljudi su nokti na rukama i stopalima, a fizički je to keratinska ploča koja raste iz nokatnog ležišta od rođenja. U korenu nokta se stalno formiraju novi trombociti iz klica, pa nokat raste i stalno se obnavlja. Njihova funkcija je da pomognu u taktilnoj percepciji, a takođe i zaštitna. Stanje noktiju se često može dovesti u vezu sa nivoom raznih supstanci u telu ili sa kožnim oboljenjima na telu.

Kosa i slično su takođe deo kože jer su to formacije koje rastu iz korena koji se nalazi u potkožnim slojevima. Najdublji deo je folikul dlake, koji sadrži folikul dlake, znojnu žlezdu i sam embrion kose. Kao i nokti, kosa stalno raste i postepeno gubi pigmentaciju sa godinama. Kosa takođe pokazuje nekoliko simptoma i znakova koji se odnose na stanje tela, nivo supstance i određene bolesti.

Na koži se mogu uočiti simptomi poput spoljašnjih oštećenja ili izloženosti supstancama ili faktorima životne sredine, kao i različiti simptomi koji nastaju kao posledica unutrašnjih infektivnih i inflamatornih bolesti. Koža ponekad može promeniti boju, hrapavost površine, hidrataciju ili se na njoj mogu pojaviti patološke formacije. Nije uvek potrebno tražiti kožni problem iza svakog simptoma, ponekad je vezan za unutrašnje okruženje.

Slično, nokti i kosa svojim kvalitetom, oblikom i snagom ukazuju na stanje organizma. Na primer, ako je kosa lomljiva ili preterano opada, to može biti direktan poremećaj kose ili kože, ali može biti i sistemski znak nedostataka u telu. Nokti takođe pokazuju nivo različitih važnih vitamina ili supstanci u telu. Stoga su koža, nokti i kosa veoma dobri pokazatelji ne samo osnovnih bolesti, već i opšteg stanja organizma.

Problemi sa noktima

Spori rast noktiju nije nužno znak bolesti, na primer, to može biti nedostatak kalcijuma u ​​telu, nizak nivo vitamina A ili C ili nedostatak kolagena u telu. Ponekad je, međutim, povezano sa niskim nivoom hormona kod hipotireoze, ishemije donjih ekstremiteta ili tuberkuloze, na primer. Ako su nokti preterano lomljivi, to može biti i nedostatak magnezijuma, silicijuma, cinka, vitamina A ili B ili kožna bolest.

Ponekad kožne bolesti takođe napadaju nokte i poremete njihovu ishranu ili izazivaju infekcije kao što su gljivične infekcije. Krhke nokte mogu izazvati i anoreksija, anemija, celijakija, hipotireoza ili ishemija donjih ekstremiteta. Ako su nokti konkavni i u obliku kašike, možda je reč o poremećaju krvi, endokrinog sistema ili štitne žlezde. Ponekad takvo oštećenje noktiju može biti uzrokovano i gljivičnim oboljenjima kože.

Često se dešava da su nokti pogođeni raznim deformacijama. U ovom slučaju najčešće se radi o deformaciji usled spoljašnjeg pritiska, na primer usled nezgode. Međutim, ako nije spoljni faktor, deformitet je posledica, na primer, psorijaze, oniholize ili nekog lokalnog oboljenja nervnog sistema. Bore ispod noktiju su tipičan simptom nedostatka hranljivih materija u organizmu, a ponekad i simptom gljivičnih oboljenja, psorijaze, hipertireoze, izuzetno infektivnog endokarditisa.

Dlake i stidne dlake

Dlake na koži obično rastu, posebno tokom puberteta, adolescencije i mlađe odrasle dobi, pri čemu hormoni igraju važnu ulogu. Tako se spori rast javlja uglavnom kod poremećaja nastalih usled usporavanja funkcije tela, tj. posebno kod hormonalnih problema. Međutim, ako dođe do gubitka kose, to može biti i zbog raka, metaboličkih poremećaja ili problema sa jetrom. Na ovaj način se manifestuje i dijabetes ili koronarna bolest donjih ekstremiteta.

Nasuprot tome, povećan rast kose je povezan sa hipertireozom, tj. ubrzan metabolizam u organizmu i povišen nivo hormona, a kod žena je i simptom ciste jajnika ili Kušingovog sindroma. Na kosu mogu uticati i različiti problemi. Većini ljudi verovatno muči perut u kosi, koja je komad mrtve kože. Javljaju se pri dugotrajnom podmazanju kose i nedostatku selena, cinka ili vitamina u organizmu.

Naročito žene pate od lomljive kose. Punjenje kose može biti rezultat lošeg rukovanja ili izlaganja štetnim uticajima okoline, a često je ovaj simptom deo loše ishrane kose, kožnih oboljenja, anemije ili celijakije. Gubitak kose je uzrokovan nedostatkom hormona i povezan je sa metaboličkim i hormonskim oboljenjima ili alopecijom, koja može biti lokalna i opšta.

Ako osoba ima masnu kosu, to je vrlo često samo odraz unutrašnjeg stanja organizma i možda nije neka ozbiljnija bolest. Najčešće se javlja višak masnoće u telu ili, obrnuto, nedostatak vitamina A i B. Povremeno mogu da izazovu probleme sa nivoom hormona. Ako se na glavi pojave grozdovi plave kose, radi se o gubitku pigmentacije, što može biti posledica albinizma, raznih tumora u telu ili vitiliga.

Različite boje kože

Opšte bledilo kože obično je povezano sa febrilnim i infektivnim oboljenjima, ali može biti i simptom anemije i nedovoljne cirkulacije krvi u koži, na primer. Ovo se, na primer, odnosi na infektivni endokarditis, koarktaciju aorte, leukemiju, infarkt miokarda ili aterosklerozu. Mogu postojati i lokalni poremećaji pigmentacije, ali se u većini slučajeva bledilo manifestuje zbog bolesti koje utiču na više sistema u telu. Ozbiljan slučaj je i trovanje, kada osoba može biti i bleda.

Male bele tačke na koži su znak depigmentacije, koja je karakteristična za vitiligo ili albinizam ili gljivične bolesti. Žutilo kože i žućkasta koža karakteristični su za žuticu, kao i za otkazivanje jetre, cirozu ili celijakiju. Suprotno tome je hiperpigmentacija kože, koja se obično javlja kod hemohromatoze, Adisonove bolesti, melanoma, karcinoma bazalnih ćelija, Kušingovog sindroma ili hormonalnih poremećaja.

Plavkasta koža najčešće je uzrokovana nedostatkom kiseonika i javlja se lokalno, najčešće na mestima gde nema dovoljno krvi. Ako je uglavnom plavičasto, to je znak nedostatka vazduha u organizmu, na primer kod novorođenčadi je hipoksija. Crvenilo kože je takođe jedan od znakova drugih promena boje. Ako je crvenilo kože lokalizovano oko zgloba, obično je povezano sa artritisom ili drugim inflamatornim ili degenerativnim bolestima zglobova.

Uopšteno govoreći, crvena koža je povezana sa kožnim oboljenjima kao što su koprivnjača, psorijaza, kožni apscesi, atopijski ekcem ili alergije, ili je to bolest koja nastaje u telu i takođe se manifestuje na koži promenom boje. Na primer, manifestuju se borelioza, giht, Kaposijev sindrom i ponekad šarlah. Crvenilo može biti povezano i sa vaskularnom upalom ili nekim ozbiljnim febrilnim oboljenjima infektivnog tipa.

Formacije na koži

Mladi ljudi vrlo često imaju problema sa aknama. To je zapaljenje lojnih žlezda uzrokovano hormonskom neravnotežom u telu. Ponekad se može javiti i kod Cushingovog sindroma ili ciste jajnika kod žena. Slično, zbog hormonske neravnoteže, posebno kod adolescenata u pubertetu, pojavljuju se bubuljice na licu i telu, koje su najčešće posledica prekomernog lučenja sebuma. Ponekad ih mogu izazvati i bakterije i kvasac na površini kože.

Takođe se na koži vrlo lako uoči da li osoba boluje od polno prenosive bolesti. Gumene izbočine na koži, na primer, karakteristične su za sifilis, a ponekad se slične izbočine vide i kod tuberkuloze kože, karcinoma bazalnih ćelija ili melanoma. Vrlo često se sifilis manifestuje i kao tvrde rane na koži, obično u roku od tri nedelje od infekcije. Ponekad su takvi čirevi uzrokovani i bakterijskom upalom ili poremećajima znojenja.

Ponekad znak može biti i problem, posebno ako izaziva razvoj melanoma, raka kože. Ovaj kancerogeni tumor napada melanocite, ćelije koje obezbeđuju pigmentaciju i izazivaju ožiljke. Na koži se manifestuju i razne alergijske reakcije, poput pojave urtikarijalnih bubuljica koje su u direktnoj vezi sa urtikarijom. Pored toga, ovaj simptom se javlja i kod anafilaktičkog šoka.

Direktno sa kožnim oboljenjima, na primer, javlja se ekcem, koji utiče na gornji sloj kože ili potkožni sloj. To je čest simptom bolesti kao što su atopijski ekcem, impetigo, atopijski dermatitis, a ponekad se javlja i kod alergija ili polenske groznice. Drugi simptom je takozvani ksantom, koji je mala masna obloga u potkožnom tkivu koja se manifestuje kao izbočina na koži i često se javlja na ekstremitetima. Ponekad je uzrokovana i aterosklerozom.

Plikovi često pokazuju i razne defekte ili bolesti kože. Obično su to, na primer, mitiseri, koprivnjača, atopijski ekcem, bradavice, impetigo, a ponekad su i plikovi izazvani spoljnim faktorima poput opekotina ili promrzlina. Osipi su prisutni na površini kože kod nekih zaraznih bolesti kao što su boginje, boginje itd., ali mogu biti povezani i sa celijakijom, Kronovom bolešću ili infektivnom mononukleozom.

Poseban simptom na koži su čirevi. Mogu se pojaviti i na unutrašnjim sluzokožama u obliku malih čireva. To je tipično, na primer, u slučaju gastričnog sistema kao čir na želucu. Čirevi se pojavljuju na koži, na primer kod Bercovih ulkusa, u vezi sa dijabetičkom neuropatijom ili usled nedovoljnog snabdevanja krvlju donjih ekstremiteta. Manji čirevi na koži nastaju i u slučaju začepljenja lojnih žlezda ili usled infekcije.

Promena površine kože

Koža se ponekad može na neki način promeniti čak i dodirom. Tipično, na primer, takozvana pergamentna koža, koja je simptom kože sa oštećenom ishranom. Ovo je tipično za starije osobe, kao i za osobe sa oboljenjima vena, arterija i krvnih sudova ili proširenim venama. Celulit karakteriše narandžasta kora. To je i zbog kolebanja nivoa hormona u krvi, a takva koža se javlja i tokom puberteta, trudnoće i menopauze. Ponekad su izbočine previše grube.

Napaljenu kožu karakterišu bradavice ili uvojci oko očiju gde se javlja lokalna napaljenost i zapravo je odbrambeni odgovor kože na mehanički pritisak ili druge uticaje okoline na određenoj tački kože. Međutim, stanjivanje kože nije uvek povezano samo sa defektima kože, već se ovaj simptom javlja i kod dijabetičke neuropatije, koja je neurološka bolest ili jedan od simptoma borelioze.

Masna koža se povećava zbog previše masti u telu, pored začepljenja pora. Nasuprot tome, suva koža je simptom raznih problema. Bilo da je u pitanju samo privremena dehidracija, bolest imunog sistema ili neadekvatno snabdevanje krvlju zbog vaskularnih problema. Ovaj simptom se javlja kod lepre, atopijskog ekcema, dijabetičke neuropatije, fenilketonurije, bulimije, celijakije, a takođe i kod koronarne bolesti srca.

Poremećaji strukture kože

Na koži mogu biti oštećeni samo gornji ili i donji potkožni slojevi. To se najčešće dešava kod povreda i ogrebotina, ali ponekad i zbog bolesti. Na primer, kod krastača, paraziti se razmnožavaju direktno u koži i tamo prave male tunele. Ogrebotine na koži mogu nastati i zbog alergijskih reakcija, poput urtikarije. Mnogo puta, međutim, ove ogrebotine nastaju same od sebe zbog prekomernog svraba koji je rezultat kožnih bolesti kao što su boginje.

Ožiljci se takođe mogu pojaviti iz raznih razloga. Manji ožiljci, zvani strije, nastaju usled brzog gubitka ili povećanja telesne težine kada se koža ne prilagođava površini. Mogu se javiti i nakon plikova, osipa i, naravno, posle povreda ili operacija. Takođe je neprijatno vlaženje kože, koje je obično povezano sa raznim plikovima i lomovima u slojevima kože, kao što su atopijski ekcem ili Bernovi čirevi.

Drugi simptomi kože

Na koži se takođe mogu pojaviti ljuspice. Ako su lokalizovane lokalno, može se raditi o manjoj iritaciji kože, dok je veća pojava najčešće psorijaza. Istovremeno, na ovaj način se javlja i atopijski ekcem ili hipotireoza. Ako se bradavica ljušti, najčešće je to simptom tumora dojke. To se manifestuje i povlačenjem kože bradavica prema unutra, ali je i ovaj simptom jedan od simptoma mastitisa, tj. zapaljenje mlečne žlezde, ali se javlja i kod cista.

U nekim slučajevima na koži se mogu pojaviti male pruge ili crvene mrlje. Ove formacije se nazivaju petehije i predstavljaju mali izliv krvi iz najtanjih i najmanjih krvnih sudova. Nastaju kada postoji pritisak na kožu, kao i kod nekih bolesti poput leukemije ili hemofilije. Sporo zarastanje rana na koži ukazuje i na hemofiliju, što je poremećaj krvarenja, a ponekad i na dijabetes. Jedan od veoma neprijatnih simptoma na koži je i svrab.

Ako se svrbi na glavi, to može biti povezano sa peruti ili dermatofitozom, što je kožna bolest. Opšti svrab bilo gde po telu može biti uzrokovan i ovim kožnim oboljenjima, kao i, na primer, alergijskom reakcijom. Svrab se često javlja sa crvenilom kože, kao što je urtikarija ili atopijski ekcem. Međutim, ponekad se može povezati sa oboljenjima unutrašnjih organa, kao što je bolest jetre ili Hodgkinov limfom.