Kako se leči zapaljenje moždanih ovojnica, meningitis? Lekovi, antibiotici

Prvi korak u lečenju je upravljanje šokom i sistemskom hipotenzijom, koja odmah ugrožava život pacijenta. Daju se intravenske infuzije kristaloida.

Obezbeđivanje centralnog venskog pristupa i oksigenacije disajnih puteva je mera spasavanja kod pacijenata sa oštećenom svešću.

Osnova terapije gnojnog meningitisa je rano započinjanje lečenja antibiotikom.

Prva doza antibiotika širokog spektra je empirijska, što znači da i ako ne znamo šta je uzročnik, antibiotike ćemo davati prema kliničkoj slici i pretpostavci terapeuta.

Početak takvog lečenja mora biti veoma brz, obično u roku od 30 minuta od prijema pacijenta u bolnicu.

Dakle, nema ni vremena a ni prostora za dugotrajne testove.

Ako simptomi upućuju na gnojni meningitis, bez obzira na uzročnik, sprovodi se antibiotska terapija.

Cefalosporini III se primenjuju kod odrasle populacije bez imunodeficijencije i kod dece od 3 meseca starosti. generacije. Veoma su osetljivi na pneumokoke, čak i bez kombinacije sa vankomicinom ili rifampicinom.

U slučaju alergije na cefalosporine, bira se hloramfenikol. Antibiotik meropenem se takođe može birati sa oprezom.

Kod odojčadi do 3 meseca lečenje se pojačava ampicilinom, jer u ovom uzrastu postoji veliki rizik da bakterija Listeria monocitogenes može biti uzročnik gnojnog meningitisa.

Takođe, ova kombinacija (cefalosporini 3. generacije i ampicilin) se koristi kod pacijenata starijih od 50 godina i kod osoba sa imunodeficijencijom, na primer, kod pacijenata sa dijabetesom, cirozom jetre ili zavisnošću od alkohola.

Nakon procene mikrobiološkog pregleda i utvrđivanja izvora infekcije, lečenje antibiotikom se prilagođava.

Na primer, ako je u pitanju pneumokokni ili meningokokni meningitis, daje se penicilin G.Ako se radi o infekciji listerije, ampicilin se kombinuje sa aminoglikozidima.

Česta komplikacija je istorija alergije na ampicilin. Zatim u obzir dolaze meropenem, vankomicin, linezolid ili kotrimoksazol.

Nozokomijalni meningitis je posebna grupa.

To su infekcije uzrokovane bakterijama koje žive u bolničkom okruženju i prenose se rukama osoblja. Nozokomijalne infekcije centralnog nervnog sistema su veoma česte kod pacijenata posle neurohirurgije, kada je potrebna duga hospitalizacija.

Pošto su ove bakterije već naviknute na bolničko okruženje zasićeno antibioticima, mnogi uobičajeni antibiotici gube svoju efikasnost. Takve bakterije se nazivaju multirezistentnim i, sa terapeutske tačke gledišta, njihovo lečenje je veoma teško.

Za ove vrste bakterija postoje antibiotici koji su zaštićeni i njihova upotreba je ograničena samo za ovaj slučaj. Takav antibiotik je, na primer, meropenem.

Kod pacijenata sa imunodeficijencijom postoji visok rizik od gljivične infekcije koja utiče na moždane ovojnice. U ovom slučaju se primenjuju antifungalni lekovi, odnosno flukonazol, dok se za kriptokoknu infekciju bira amfotericin B.

Trajanje lečenja zavisi od vrste patogena. Kod meningokoka, hemofilusa i pneumokoka intravenski tretman traje 7 do 10 dana. U slučaju stafilokokne infekcije, to je 14 dana. Ukoliko se pokaže da je uzročnik Listeria monocitogenes, terapija se produžava do 21 dan.

Ukoliko lečenje antibioticima prođe neuspešno, radi se neurohirurški zahvat, a to je drenaža. Takva situacija se javlja kod stafilokoknog meningitisa, koji može biti komplikacija uvedenog šanta u cerebrospinalni trakt.

Potporno lečenje gnojnog meningitisa

Uprkos ranom započinjanju terapije antibioticima, kliničko stanje pacijenta može nastaviti da se pogoršava. Klinička slika na prvi pogled nije ozbiljna, ali tokom lečenja može doći do poremećaja svesti, konvulzija, paralize, sepse i septičkog šoka.

Zbog toga svakog pacijenta sa gnojnim meningitisom treba hospitalizovati nekoliko dana na krevetu pod nadzorom u jedinici intenzivne nege.

U takvom krevetu pacijentu se, pored lečenja antibiotikom, daje i kortikoterapija (davanje kortikosteroida za ublažavanje otoka mozga), preventivna terapija konvulzija (benzodiazepini i antiepileptici) i anti-šok tretman infuzijama kristaloida. Između ostalog i analgetička i antipiretička terapija za visoke temperature.

Ukoliko se poremećaj svesti pogorša i dođe do nesvestice ili čak kome, potrebno je pacijenta priključiti na veštačku ventilaciju pluća.

Progresija neuroloških simptoma zavisi od upravljanja povišenim intrakranijalnim pritiskom, tokom kojeg se smanjuje dotok krvi u mozak, odnosno njegova perfuzija. U početku, adekvatna perfuzija se postiže pravilnim pozicioniranjem pacijenta podizanjem glave iznad ostatka tela za 15 do 30 stepeni.

Kod pacijenata koji nemaju stabilizovanu cirkulaciju, furosemid i manitol se daju infuzijom, koji obezbeđuju otok i eliminaciju viška tečnosti iz organizma.